има боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од |
/> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и х |
штен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви пришт |
би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње |
зино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} С |
ек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила |
стадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спо |
шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мо |
и — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} |
221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи |
по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и пошт |
ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p |
самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако дв |
ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, |
авка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су с |
је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богати |
ао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на он |
и свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје |
рмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да с |
луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb |
е на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године |
неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас та |
ио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта |
га гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, д |
p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња |
е бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је |
олити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвока |
ега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прв |
е госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја |
ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове п |
целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухв |
/> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у |
о да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p |
е волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друг |
луша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Стано |
обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи меле |
ој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за кој |
анас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, тр |
је туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш |
ојој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му |
д му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој |
би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву |
посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, |
} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па и |
Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="2 |
је то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је да |
о петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да |
н.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не |
ј спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мо |
ахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога м |
У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> < |
почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претр |
ћ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. |
д он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чек |
оту.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор |
е прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се та |
бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд |
поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене |
Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено. |
ш не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Љу |
а кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мисл |
је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније к |
ан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила |
да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разро |
— она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није у |
и сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће тра |
села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше |
ану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што |
з поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу уп |
диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разјед |
је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту |
рији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном |
ући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, |
е ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адво |
стане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љуби |
, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Сан |
радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сирот |
је честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје |
</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала |
довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.< |
иже до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше мал |
е само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} П |
није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Сл |
нио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попи |
p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, др |
мци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> |
орао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се |
езда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чу |
ата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n= |
слим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, а |
спит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар |
они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се н |
па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретно |
илан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сва |
пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Стан |
.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пу |
човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, д |
це.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од |
} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала |
а — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као |
ји се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску цркв |
ван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је има |
ко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> |
у.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> |
ктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам по |
дахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, |
а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од |
ну.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и дру |
тало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога. |
о пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у раз |
а кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо |
на се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, за |
Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— |
ледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну к |
ишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса |
после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сам |
ољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим |
</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да |
ок се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити д |
пође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегн |
воју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтал |
е се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са |
есту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако |
окторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, |
и дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</ |
није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> |
ећој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је н |
ојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти |
дмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи |
одине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Г |
видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; сукла |
ско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на ру |
д је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она |
добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бр |
</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" |
реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— |
поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није в |
звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила он |
.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером |
три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за ње |
доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, ј |
ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Стано |
људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што п |
и“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стој |
во друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља |
i>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том |
то детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} |
> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик..... |
} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — < |
те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се роди |
нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, св |
/> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметош |
— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си попл |
да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; |
, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а |
живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат чов |
а млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује |
е бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одгово |
сим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни ну |
наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа б |
е живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар |
говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! |
оја ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p> |
собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпо |
а науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у ка |
ји више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према свој |
је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов ма |
азао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се и |
ко, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођ |
уцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи |
ан век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се |
о је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђу |
ица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је |
то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос кле |
, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дру |
оштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се с |
е кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће |
вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— |
из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољу |
ли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством |
друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„З |
ђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин |
види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било |
осла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је |
ици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је м |
д пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка |
блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли т |
њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће ј |
, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су док |
сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога ду |
она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој поми |
пкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она |
у госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се |
о, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу |
на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке к |
је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је он |
је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих кр |
је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p |
м собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу свом |
дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично св |
<p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу |
х зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште.... |
бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет |
а и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би д |
ад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чуда |
ти до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата до |
о лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадн |
људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који |
м не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору п |
ста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p |
млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мим |
она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути време |
.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да может |
ћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је |
коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто п |
за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на св |
еце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни нам |
је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн |
потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузим |
ису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца |
бро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што |
ри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} На |
Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица прат |
га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та |
<pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем |
а.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све д |
пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> < |
у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго |
на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико |
леко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце с |
а повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сирот |
едељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} |
ирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p |
бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита. |
оджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку в |
амишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да |
— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па |
у госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> < |
p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајн |
ет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p> |
назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешк |
ла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим послови |
о да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном л |
репирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.< |
ном.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав |
је а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла не |
столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово н |
не висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки отк |
один Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на |
е госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фиш |
Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на ја |
мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно. |
славим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — |
ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаћ |
цем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко с |
носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — |
ку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као д |
и! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашу |
реба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам г |
ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарк |
ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> |
ила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас |
било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Досел |
ку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да |
додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече г |
то ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попи |
бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Бо |
о, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље |
снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кућ |
о, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један м |
теље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метн |
што крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? пита |
вао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће ф |
н и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> < |
, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи С |
имати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се ди |
док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p |
дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао |
Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> р |
учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је |
ко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у дво |
ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па бо |
ој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p> |
љи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада |
? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — в |
је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, |
брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће |
а да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгуши |
ах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом |
су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зо |
нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши не |
ном тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш |
и да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас |
Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће у |
ј бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече поп |
p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући |
ио трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на |
ла али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, јо |
на није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{ |
ца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога |
и, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p |
м мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота |
то за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођ |
вала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им ј |
{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу рук |
ер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољ |
ико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, |
у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужни |
усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{ |
чева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, ча |
оји има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика |
а коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка. |
ма, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Го |
ета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — |
ивоту Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то |
спођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— |
омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се нада |
му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ |
е.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико |
све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро. |
осао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па |
дно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече |
Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је до |
испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад г |
ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га он |
Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги до |
Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку. |
а и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма |
Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је ов |
се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њез |
бичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, к |
.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Гос |
едао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се цркв |
дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се |
у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у о |
као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све |
е враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љу |
у ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито |
ићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима ка |
ро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу. |
двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марк |
своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него |
вреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> |
долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов от |
S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има н |
Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по цел |
гога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема |
оње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита |
смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго н |
ад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћ |
ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — |
е иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{ |
а.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба на |
о ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па то |
ој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат ни |
рине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би ре |
уначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милиј |
пчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар же |
свим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се до |
бави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе |
оче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачу |
з кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу об |
али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти |
м је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љу |
ој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није |
ештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све сел |
>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, гос |
ћ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће би |
рало се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животић |
тара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи б |
се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саве |
у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви |
кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима |
дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све ј |
ри Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачк |
тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице. |
b n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чис |
у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих да |
упно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у ко |
ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући. |
до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стој |
уштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је б |
ропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара к |
је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти |
ћицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је јед |
Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала |
си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p |
а и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је |
ом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како из |
мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ру |
гурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за св |
олове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отме |
оле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно |
ати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још оста |
би где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — п |
ање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а ка |
чима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљук |
/> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан у |
ио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срц |
силе су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста |
међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и в |
ако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и |
ругу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје |
отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и |
а би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није |
ј дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није |
у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да веч |
храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, м |
се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то в |
>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру |
надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и зак |
удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љуб |
спођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено п |
м се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} |
а сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Докто |
а и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују |
цу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се |
ек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јул |
њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да |
ило много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окрену |
ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га |
вео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме |
ећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће вол |
ила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину го |
ио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. |
шла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по к |
Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаш |
иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p |
е сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и |
кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине н |
d> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до оч |
одина удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — т |
ламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне н |
и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дво |
вет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше |
тиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, |
којнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са |
и ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на па |
ију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p |
амо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрч |
е она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не |
о, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ст |
г“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закуп |
ила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва заст |
ли су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свет |
и да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љу |
е ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, докт |
ви, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и |
ићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта го |
ћа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, д |
свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На |
{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на |
апин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сва |
али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S |
ци.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлиц |
није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фруш |
олико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели |
бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљин |
ах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" |
рен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше с |
ак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне |
то, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је |
Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао |
} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми |
од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гав |
оспођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Док |
/> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадиј |
и од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи свој |
био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже |
па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{ |
т смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика- |
рупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што |
ила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу |
и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то |
{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у |
ш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да |
.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме п |
а му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор |
оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пр |
на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки удара |
бица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничк |
{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско |
на мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" / |
м млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако п |
домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вреб |
и.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље |
га.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најб |
тарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му |
вну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе |
госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко |
ну доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном |
ио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својо |
ђице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне т |
ака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то |
хватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не повра |
ај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и оста |
а виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снег |
чникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љуб |
ји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци |
ове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стр |
сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше |
ник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван П |
</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега |
ли се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада ба |
не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса |
{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су од |
други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски |
} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк- |
ко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друш |
гла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радиони |
ије овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло |
за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас м |
вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Так |
> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево |
места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их |
никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огл |
ш мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у пол |
то ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у она |
о имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје јо |
ле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи ње |
позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је на |
о лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за |
поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p |
још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са |
кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>До |
грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће |
е смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки ј |
столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и клич |
ерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p> |
ажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дал |
.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе |
у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. |
з први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непр |
ати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ го |
о од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милиц |
амесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђер |
је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, |
је зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у сво |
ли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ у |
њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а он |
Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Луга |
уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орма |
столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је |
оше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па в |
ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у к |
о ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним б |
и у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупан |
у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама |
цнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа |
pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и би |
p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</ |
вим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу |
ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи |
соке тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовал |
адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек |
ео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце. |
грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној |
крајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих ве |
је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> |
само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи свој |
амо обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је |
Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерк |
</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.< |
се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели |
први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док |
их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „ш |
дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Сто |
је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни з |
туричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом |
белом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом р |
попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што |
еде бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још |
уцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође |
дан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом д |
је све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан |
ћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста |
човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне сед |
како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајн |
ш није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртло |
нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један дру |
м оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу. |
ти до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и |
стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бун |
цу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да куп |
пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад с |
свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запали |
воту те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и поглед |
у одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разгов |
своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> |
гови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како |
на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, ко |
лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже |
а смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> |
S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радош |
доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан до |
да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није |
ујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мо |
ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача |
p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа |
берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту с |
ћу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђ |
ишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заоста |
ала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код |
по, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{ |
ке и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „ф |
а ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за |
ксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n= |
ата у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — |
тање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та ман |
у по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је |
брни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој |
била у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у |
„грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пи |
све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на мир |
знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> |
света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога |
га цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} До |
рата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево |
наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој п |
ње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако. |
ова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога с |
азић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n= |
ста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдн |
е а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S |
и <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око п |
у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега |
октор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би |
<p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је ј |
да је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> |
оба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Ми |
ведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо |
пи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p |
љењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} |
би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гост |
лазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и |
другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ћ |
е још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он уз |
S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и м |
а их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну |
ија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако до |
се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао б |
глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пре |
да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би го |
ца и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — |
— та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасн |
под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} |
вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја боле |
г, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како мој |
као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, госпо |
мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо не |
ду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p |
умар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који с |
га јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна же |
ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па с |
ни се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта |
ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији |
ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“ |
Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није |
вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се о |
ла сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче |
м — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не т |
што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одма |
> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но шт |
ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, |
н патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну. |
— отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам |
на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништ |
о на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби |
састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу |
ктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога |
: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се си |
и јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја |
Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији з |
ио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази |
</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш ч |
давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села |
ја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог |
е пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим д |
у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по |
то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соб |
грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни пре |
за — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бо |
докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете ма |
м се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирург |
} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели ка |
ицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће |
е — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која |
ј полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница м |
ка храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао |
са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; ова |
осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се до |
д онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; |
г.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се |
S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, |
даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онол |
одар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јес |
b n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, |
рово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на |
н ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту кр |
руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени |
а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и виде |
ан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју сна |
фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p |
S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и гр |
кочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb |
да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</ |
Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „изв |
га ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — |
изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи |
е брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за |
лите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено ла |
а боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од т |
петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да ле |
се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до |
м Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужд |
госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишка |
астрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост до |
и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мира |
ли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули |
цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој ш |
је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада |
и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора |
на ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће на |
.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико д |
задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно |
не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ |
ктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта б |
место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти |
} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захла |
се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну |
уло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — п |
ала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се |
се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" |
аје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> < |
су се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо |
вор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке п |
сле да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скр |
мање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго т |
/p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Ра |
терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто по |
није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} П |
им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n=" |
ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни дола |
ме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не |
— јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Мил |
ану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S |
е се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су с |
езин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се |
гога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а |
>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет она |
је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му б |
су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна |
2_C1.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси д |
р гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{ |
уги ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сва |
четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, ба |
е то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још ниј |
Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да |
да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мра |
да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излети |
говорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме |
/> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — |
лашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајк |
на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први |
редњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здрав |
ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— |
о нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака |
пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Мил |
Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће |
{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пус |
ов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станој |
су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је |
ме? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су з |
понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати к |
права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се |
јзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се |
ођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на |
ад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећ |
.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бај |
и за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио док |
било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета |
оје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ови |
ледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако успл |
ј сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и д |
добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе љу |
и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадиј |
е мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала ва |
по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} |
поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам |
е ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, |
амишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је т |
нђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу |
обро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите |
ко, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љуби |
милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си до |
угом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко з |
лофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ће |
еке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да у |
испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест |
маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати. |
ела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је |
сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из |
е никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да |
у им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, |
готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</ |
јом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо |
ретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се ниг |
оље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав док |
а на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођ |
е бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја н |
е и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на |
ице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићев |
иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по д |
ићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Ни |
ућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и |
дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао д |
Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мис |
рва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и |
пски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живи |
а ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за |
{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао д |
а по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико ниј |
ет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да дан |
е била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовиц |
не каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни л |
S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко |
рижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто те |
рници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и |
е госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве |
нога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан пр |
„честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Лан |
p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће пр |
же са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Докт |
лак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој |
ешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна ве |
Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} |
томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваљ |
еме је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка к |
ина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је |
боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађу |
егове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седе |
ром своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој |
, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне |
<p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не |
е ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> |
.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није м |
ј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути |
ј бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева |
а и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак |
је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Д |
} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују |
" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из д |
како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупа |
> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p> |
оги виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазир |
се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су |
.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помиса |
села, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њ |
="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из в |
Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се |
љине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни |
оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер |
но мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити уск |
и леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од г |
на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у |
— размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су |
љу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила ј |
одне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Н |
која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његов |
сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по ср |
арског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст ра |
но боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му бера |
{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се |
ији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све сл |
ноје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси мно |
м се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здр |
ље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио |
а Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мисли |
го она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да н |
нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За стар |
шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јад |
што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше |
> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино |
.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је неж |
>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ обра |
девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — за |
S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} |
ад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све с |
ћ радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би м |
нула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком |
</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Ба |
теде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и |
ао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била у |
омила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи |
писана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - |
ада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да ј |
да је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на |
шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само ње |
ако, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим г |
сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зор |
рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове ча |
ста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога |
е га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бран |
је и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, |
је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку на |
ановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то |
канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради |
је напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа С |
ад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће |
обити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе |
“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак |
ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за посл |
чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти |
и после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више |
ави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а др |
e>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти ца |
да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа дево |
Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нем |
у домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек |
рви мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а |
их двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није о |
бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да п |
то треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после |
само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја |
ку на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> |
с с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео |
ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат |
ељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било ш |
е живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p> |
чи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а |
бе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна ре |
дљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави в |
са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнур |
подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућ |
првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину д |
слили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то |
ко као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече |
у цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан м |
духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, т |
ва и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад |
ек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати |
нце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким |
као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута зд |
једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, зна |
спођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто |
ачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клону |
нас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна ре |
јку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи о |
т у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце |
> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је са |
p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више |
су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} З |
боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре с |
ој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила < |
на и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до |
рицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији н |
ала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само |
тила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене |
хо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љуб |
ка му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Н |
Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрок |
учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Херше |
е стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно |
лео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће год |
новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</ |
рта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p |
дим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђавол |
</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће |
а реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <p |
у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Зна |
де, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се б |
p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> д |
рши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га прити |
су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држ |
ама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај |
о изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова |
<pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема |
плахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих п |
је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза |
— а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни |
ховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна он |
од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо |
у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини |
ас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговор |
p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар |
.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може с |
в, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко к |
пуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да заст |
њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од ут |
рета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима |
ле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, о |
своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из засед |
ик“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је до |
ојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је |
ти у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тих |
господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опаз |
дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да з |
Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и по |
а би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да |
.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <p |
вину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ного |
авршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта |
лас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако з |
лети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> |
S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више ду |
воје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да т |
але.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а С |
е била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како ј |
стра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет год |
та.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе |
о предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из кућ |
ан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планин |
трашна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући |
о као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво ча |
ци Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, |
то година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам с |
вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере |
ећ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени |
ваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштв |
ест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> |
p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са же |
е доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само д |
S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смиш |
посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се м |
жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гав |
’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти т |
ањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</ |
27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоск |
болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је д |
лижњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугар |
е последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испит |
па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> |
Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса |
низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и |
да природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога ни |
ким јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада |
ову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањ |
один срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К |
га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутин |
конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падн |
испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун см |
S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према |
/> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо |
сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је |
извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осв |
е својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{ |
бави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и |
млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију |
је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру |
— и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивн |
у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико |
било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топ |
сетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рач |
е главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та не |
> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака н |
једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то |
една се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, к |
ромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под веч |
уду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: |
поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим |
тила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задово |
оран.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике |
прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је |
сају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S |
упирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем |
не брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} У |
> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} |
одину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први |
а вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа |
Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, |
</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Б |
једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави |
терије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири |
зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте же |
она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ј |
> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да ј |
p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова |
то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа ј |
p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ниш |
и сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако и |
јао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољуп |
>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је |
рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви |
вике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цр |
кне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова к |
ћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="4 |
ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба |
а у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, д |
а а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој с |
.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дуж |
.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још |
купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леб |
кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у ти |
велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима |
цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву |
ука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се |
ћ претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што с |
истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госп |
једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неу |
лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три ре |
„фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и |
д ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега С |
тран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче д |
о Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он |
транцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} |
у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по в |
ну.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гавр |
дама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница з |
се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па |
, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји бе |
е а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} |
к је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столиц |
ислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са н |
у.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради веч |
шта о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, ра |
главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли д |
бро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна н |
<p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа |
у.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у |
одар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да |
у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли тол |
<p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Д |
ом ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Л |
p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника т |
а стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио |
је било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан |
анео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стар |
ла сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса |
се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> < |
деље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, |
спођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт о |
омци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луч |
у али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што н |
рк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван |
чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз |
окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носа |
ећ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Мила |
обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} |
оседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти |
још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко |
к.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врат |
се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, и |
соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој с |
ела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће |
тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, |
, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је |
з њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза ку |
су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је стариј |
да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко |
нас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју |
кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је |
и.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упре |
ути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче сво |
ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао |
чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не мо |
е куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њо |
у -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а |
шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. |
толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један |
а канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госп |
ламу.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та |
Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше ј |
век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац |
не две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман ка |
оложај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шаре |
ао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком |
га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима м |
>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животиће |
се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p |
није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува н |
и и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет |
уљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, |
људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носит |
кују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође в |
.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба |
а ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S |
е лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „г |
вет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у опш |
к у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, ниј |
и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали |
е то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- он |
е везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је шт |
да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракиј |
о предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће |
ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није |
Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је |
си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад |
како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта |
ића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће |
га мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пу |
ји—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одред |
о ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако ј |
ти, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мал |
а ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора |
ила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} |
ла само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица |
одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} |
ћиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме? |
х језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се |
иких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове г |
у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна д |
оћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарк |
се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према се |
гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитск |
ља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, м |
остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други о |
ре из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а па |
ав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, |
се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштв |
трујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њ |
ула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на в |
ћани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби ку |
ила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и ос |
ихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</ |
орити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља |
ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће |
дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се ка |
писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином |
егове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књи |
спођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Дра |
доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво |
ође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме |
ом, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.< |
ор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмо |
Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.< |
е помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме б |
једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођ |
ету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се |
:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману о |
е и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе ра |
аркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је д |
а први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, |
кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свако |
ио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> < |
рача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку берб |
рста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га за |
ко дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет |
ћ.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се |
гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо |
е С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} |
игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају иг |
ек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су поче |
роз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title |
ваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, |
а удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте же |
елику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помол |
а само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у о |
ликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке њего |
струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, м |
} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице |
, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати д |
а је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу д |
, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољ |
пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зиму |
мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} |
ако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска |
/p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својо |
<p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у срета |
арске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта |
се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове |
ок се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви так |
две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и |
ћом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само |
на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си трену |
— прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је |
ајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло м |
ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Гос |
ећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан |
рва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, д |
му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка с |
давно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очи |
амо поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, о |
већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p> |
ује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ н |
вали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника |
единче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, уз |
икнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове ре |
тигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове |
p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се |
у тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши уми |
нда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити б |
коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велит |
р стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p |
мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зов |
>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ |
и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек |
У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко |
дња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, з |
а је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако пада |
ца — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби |
је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада о |
си а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му оста |
како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу |
ирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} А |
упе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Стано |
— осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то ј |
је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по ј |
аше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видим |
отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам |
аба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну ка |
бито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек ок |
а тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио |
јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чи |
рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то ш |
е некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком те |
хових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше |
на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак |
ао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причал |
и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици |
зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело дру |
Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина |
па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих |
Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а |
та ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк- |
а и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега куп |
ивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} |
је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека |
д си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је |
ла се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда |
у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера д |
ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест н |
то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим љу |
куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак |
S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би |
тила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све б |
ам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову |
и у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> нај |
а земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућ |
удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да о |
час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Ба |
тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му |
његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер н |
ој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђаво |
а јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нем |
екла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида |
?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попи |
ио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бу |
и ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна св |
илика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било в |
гледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ћ |
рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госп |
’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам |
де на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где в |
тво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} |
} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у п |
Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак |
е у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих |
шту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> |
јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто |
ећ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о |
уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор з |
ици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро сн |
велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике |
атила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских |
p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје |
арно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како |
а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушк |
у на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пруж |
{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да |
је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p |
људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо ј |
м утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњ |
оје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред |
о прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на ру |
а је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражи |
кочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Бо |
реши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој |
ућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Докт |
соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучи |
тац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад |
е може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје з |
жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђ |
ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, |
роклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у |
пет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у д |
има руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових |
н узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра т |
е пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољу |
рину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухва |
а ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ев |
длучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио ј |
а нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Ос |
убица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича |
рили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико |
аш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта |
>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми оча |
</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо |
рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању |
репио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у |
дајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чу |
руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у |
Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била н |
и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па јед |
зреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том |
баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро |
ји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па м |
он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S |
же као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује |
у; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живи |
то моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а гл |
причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њез |
стано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу |
стаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још |
ван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. бе |
} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} |
женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са |
е мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој |
нцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица |
вој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> < |
а не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гле |
ело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах о |
ве црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} |
у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде сво |
аг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S |
, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ |
дне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили |
је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даљ |
икрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплел |
а Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, |
стал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прих |
једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено |
спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санд |
анине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим бр |
е једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Ис |
о смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </d |
а ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су |
нита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и |
онела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p |
ћ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} |
У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди |
ара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигур |
васе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји сп |
нина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га ви |
реће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изи |
а полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S |
Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се |
Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три бу |
а ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте о |
оспођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне |
ч грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весељ |
ајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>В |
е кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Г |
а обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авли |
оше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и |
је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, |
ере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље с |
да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У св |
пре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабр |
ио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, б |
м начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да нај |
ној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресел |
ербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> п |
а, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и |
вима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се |
<p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{ |
:id="SRP18882_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему |
спод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки г |
>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" / |
амо су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштв |
енутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са о |
читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што |
воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и |
чица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико пла |
<p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по нек |
дар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и |
зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалера |
у; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај |
влији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и ча |
бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div |
>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али д |
иге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да |
<pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Гр |
пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што |
ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то к |
оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор С |
било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробу |
ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада з |
ора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба гот |
се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> |
што обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме |
свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, |
је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело ме |
анов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> < |
јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје к |
октор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те п |
ку образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и тр |
снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Ва |
леснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну |
лима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја б |
ад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гос |
је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје |
} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{ |
оји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се ст |
игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накиће |
о, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је в |
ћ жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца |
рива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњим |
у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претре |
оме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајал |
ујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махн |
Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо д |
сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја |
би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div |
из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по об |
.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа |
евача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>П |
еља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међ |
а била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, мо |
роучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору |
ао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описив |
ела дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{ |
вао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а |
ије.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <p |
е до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се пр |
дост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и па |
ћ разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога |
верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S |
војима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p |
уби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајк |
нину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цел |
говој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> |
убица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и |
одиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дир |
доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високо |
сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу ње |
вога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> |
га старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило св |
одиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два с |
бичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаш |
јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од ти |
>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње |
> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица |
ко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блесну |
мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живот |
својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и б |
гло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олов |
ве то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби ра |
преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се об |
ћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле по |
це како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор |
шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица та |
убицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, ка |
се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању |
ло по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> |
ек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће |
у прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се |
по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљк |
вирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — њего |
е је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућин |
дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим ст |
мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе |
ижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни |
еше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињ |
о беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким осо |
лазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља ка |
м очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беш |
мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито де |
о у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</ |
дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичино |
магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, п |
који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце |
ше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</ |
ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су |
и јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештен |
ога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је |
а ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ по |
идео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p> |
ку. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу сво |
ше за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде |
идесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упал |
је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p> |
кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је вид |
а у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад |
а онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишља |
иленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је не |
е мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера |
по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је проша |
—</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи |
се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, к |
> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пр |
Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кућ |
на по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му |
— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тра |
о у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шт |
ра разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очув |
мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија |
тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! |
акне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се с |
} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и |
е саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселил |
Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} И |
вори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек |
ктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том |
иле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву нево |
немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њој |
ги људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само ком |
Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе |
рате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи го |
.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госп |
је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу |
од би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз |
опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било |
че у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић гла |
паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не |
есто посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући ње |
оје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њ |
Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу. |
на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина |
је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј на |
У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, |
чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ |
о им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође |
дру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говори |
ло, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова дев |
а: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо |
оји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог |
њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у |
љна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из мана |
у јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — са |
доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођ |
, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S |
те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да |
ити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се |
<p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би |
је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; н |
са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од док |
леном дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крил |
ј испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, п |
све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би с |
а кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове ра |
ри.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бир |
лу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел д |
.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим гра |
ешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залуди |
е живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њ |
ти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младом |
мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар |
ац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} Д |
да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Стан |
а а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о св |
се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште |
ића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било ник |
а прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги |
шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У |
ла.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и |
а крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у |
ве бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> |
што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које |
Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> < |
све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.< |
и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далеко |
тан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p |
} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чу |
би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер док |
и редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био |
ога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, |
ечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати све |
била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, как |
аким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно пог |
<pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти каж |
се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још кој |
ала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојнико |
ад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубиц |
вао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би јо |
оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и з |
од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с докторо |
жића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> |
ш у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, |
и — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S |
г свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкали |
и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грд |
ди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> |
ило да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако |
данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p> |
нда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Тол |
ма шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлик |
а у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска |
b n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p |
живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице |
лазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то ви |
рке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене поко |
тане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила и |
долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочи |
ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; |
учио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то м |
S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у с |
би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по об |
арости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо д |
сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.< |
ј у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до |
од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса |
век смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха |
ви кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се исп |
шак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо |
олети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о т |
а би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од |
, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубиц |
е паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а |
Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно п |
ораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Ста |
здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало |
њи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му |
има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се М |
аке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би |
чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек б |
није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љуби |
отово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госп |
ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз сел |
о некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. С |
-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што |
на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и уз |
у то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са с |
ошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родил |
може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да ј |
обољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по до |
ога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га квар |
Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га н |
ма и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војуј |
олет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било зан |
нудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већ |
дају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, |
аљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну |
бочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, |
Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} |
ика и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, |
о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" |
његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало |
ој најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти |
у груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је веч |
а вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан |
којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед и |
Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познаје |
која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа |
о из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ниш |
руштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад с |
лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито ж |
грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није |
те али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да х |
им књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати |
ло, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге |
е чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад |
зи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на стр |
ђа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи |
жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је |
била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су |
аци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи гра |
ом ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, |
једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице р |
о су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на |
ћ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта |
Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је ж |
Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше |
.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор |
је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p |
тио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретн |
.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Са |
и ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктор |
а.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната ве |
и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у мана |
ах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бир |
е Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом г |
туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек |
} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као |
Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским посл |
Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље |
да оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мал |
и у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и попр |
ог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је |
све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћут |
ј рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више корис |
а прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може |
пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је ма |
лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста |
осподскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих |
и неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још ни |
праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љуби |
од би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оз |
Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што |
Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, б |
его је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао |
S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која |
већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да поме |
а, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго ство |
ма села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у зам |
друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; леп |
жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па |
м много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чист |
је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је докто |
есника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније |
ги трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кућ |
Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Са |
</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од ј |
ричи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица |
у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је ошт |
је не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је |
а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се |
срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говори |
исли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> |
м приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но чове |
н, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистро |
ваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне м |
Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па |
Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мисл |
сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често уста |
људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он пост |
спођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разг |
на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио |
ву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одма |
"131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но пос |
p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу |
и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету |
— никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гле |
ника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим з |
пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван |
огла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="1 |
ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњ |
? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако |
стирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живо |
на дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више де |
епу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не |
ше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколик |
пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p> |
о, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који ј |
змигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и |
ени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удо |
рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што |
е прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Ра |
пштина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје нема |
оме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила |
ромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински по |
раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао |
ворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, |
се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би |
ела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у сво |
Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> |
о, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки фи |
ао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} |
> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, |
ођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> |
у ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није |
ч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу в |
а им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и с |
збиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах |
Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало |
чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе в |
н све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи изв |
духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека |
да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је |
ашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и нај |
адар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој г |
сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} |
каше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираш |
адом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — у |
естано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А |
а да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огр |
љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{ |
хвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја бил |
мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда |
ора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже |
већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узе |
не омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њез |
онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која |
оту.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, к |
е па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске п |
ти могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ло |
м Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућ |
Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништ |
роживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а |
ежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о |
н научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{ |
ца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко |
е родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала |
рпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; ук |
ио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од как |
е доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бе |
ола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развез |
творено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине с |
је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за |
с би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И |
зио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у ок |
би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој |
а по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки м |
свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једн |
ора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на ра |
n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко |
S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету |
знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — |
и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ак |
b n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она |
скоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати о |
чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике |
е се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире |
људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква з |
тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој чест |
А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса та |
и само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</ |
емељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа сме |
час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на |
римити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и том |
по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Са |
а из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ов |
мске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им н |
екало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, |
о у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{ |
има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји |
бичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским пр |
ти.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им до |
ично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канаб |
срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу |
="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била це |
м о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бу |
је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен |
ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође |
ањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из х |
ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама. |
о ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у |
тор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева |
ресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, |
орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Мац |
егова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се р |
ан диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књиг |
> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како |
изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу |
1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дво |
еба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пр |
је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она |
<p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кућ |
одине.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и |
а сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А |
а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева. |
столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душ |
еврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже |
омање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпо |
већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S |
удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Ла |
суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под обла |
е снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји |
едан дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, т |
висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гину |
какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живо |
целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али |
е ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом леп |
р и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао и |
а је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, п |
кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — |
тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљд |
о је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за др |
„ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала |
е је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје |
аће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда је |
о ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Ста |
куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p> |
Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви |
је пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S |
рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу пр |
ати рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево т |
да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту |
вога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледал |
е она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе |
озре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но к |
а дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је не |
а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је |
.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се ње |
рпкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталиш |
десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало |
није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица ни |
часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно |
ећ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом п |
ако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чув |
је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде |
вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срц |
е јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он |
погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на |
ећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом |
стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу |
друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горњ |
збијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало во |
ело неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов |
јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела д |
аслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли |
ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој |
ала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче |
бицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешћ |
девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме |
се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпо |
ви од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p |
како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p |
јином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и о |
па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешт |
јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по |
једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи |
е било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор пото |
ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу си |
никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како |
мили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај |
је било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још б |
њи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и |
же и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела |
задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разб |
ођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она доб |
јаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси |
оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након |
p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="17 |
жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек |
ад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се см |
нала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче ка |
ена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је |
његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љ |
е песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи н |
Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> |
ас и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса ист |
тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћ |
тини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим |
нава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Врем |
је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да ва |
срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је н |
ш врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не у |
био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао о |
више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> |
е мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да |
ио више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирк |
али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а |
епа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала |
ук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће |
милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистр |
тину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити зако |
S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва |
њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очев |
цуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке. |
ила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као |
лку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најс |
сио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Ју |
дају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> |
навао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојк |
е у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</ |
че доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љуби |
рекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица ба |
има и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Р |
огом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу см |
n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застал |
ио ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безј |
А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас |
а Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Милано |
дан исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за |
рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, квар |
елом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — п |
ранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да с |
ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стра |
а макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жив |
<p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала |
сла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистр |
<pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила т |
је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли с |
а потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак |
црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ |
је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при |
одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њ |
ануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла! |
етнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гро |
сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изн |
ну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем м |
а у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа бил |
а слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога |
е на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко пла |
гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим |
е уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не б |
рти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису |
> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још |
ма.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на ма |
живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакида |
ацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно. |
у поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро |
уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компо |
</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећ |
ико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљу |
ноге њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и |
куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понај |
говору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад |
ровести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да н |
Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мал |
у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан |
ђа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах |
истала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је м |
ку да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пу |
с „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке |
удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пош |
дној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У ч |
а живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хр |
Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оц |
<pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак год |
је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај |
ом животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је ра |
постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје виде |
ом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. < |
је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дан |
ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила. |
/p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{ |
о опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од |
p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвали |
о ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још |
огима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт |
евојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се м |
штинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао |
ећ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове |
оман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га |
вци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и |
годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је |
ор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки |
распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визи |
иним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше и |
— и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санд |
а у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S |
они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадор |
беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески |
оји растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је д |
="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на |
целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово |
. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили ма |
о шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле |
гим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и про |
у.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где |
Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово |
Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ с |
ник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често пр |
м броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликам |
<p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је с |
, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни дан |
и већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, л |
лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни неш |
В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквено |
рећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледају |
вали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се |
вети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div ty |
не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но |
ти господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква |
у још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на вес |
ским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме |
се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код |
је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица б |
буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало |
кли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири с |
е гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ов |
а задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и |
кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су в |
а уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде свет |
и мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи |
В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-сте |
неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са же |
нас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под |
другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она |
да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и |
рота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита |
ео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њо |
пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у д |
мо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се |
а слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вер |
> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше нек |
е све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао |
прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да р |
то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, је |
ије видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничког |
биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како |
ма.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два с |
м очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој |
собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубиц |
ало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу ср |
да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и |
гло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно. |
и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. в |
рацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгл |
није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много |
улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпо |
бобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и |
p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришућ |
ко ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она |
свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школ |
ке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприка |
-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под свој |
и бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да |
заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је т |
во небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по јед |
има, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. |
</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражава |
/> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она м |
евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Бос |
ли и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није |
два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то др |
о прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сир |
трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу. |
а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек прак |
потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела |
јући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати |
онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била |
рали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, ко |
је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три со |
вога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су у |
тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — дана |
S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова н |
в тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом по |
што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада |
ка брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака ј |
и госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рек |
сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов |
и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоћ |
узела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S |
етају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на ду |
есити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је |
у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и н |
се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пак |
школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца ту |
882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке. |
к су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни |
рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је |
тадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је у |
нула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па |
зтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је зв |
њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта и |
ницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, са |
к-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није ва |
оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало д |
ачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користит |
да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физик |
м за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упит |
могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац |
мо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били б |
{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свис |
али девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, муда |
одар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једв |
а рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кућ |
те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отиша |
ад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</ |
је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубиц |
воме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају |
е рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане забор |
претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али |
овало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли |
год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли |
кла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није м |
ти права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски о |
се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва до |
у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде ни |
е по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишл |
на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога го |
ан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} |
ли онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са св |
Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је |
ећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као |
ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај |
ра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочи |
обу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да |
ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту ре |
ога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јул |
ђа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба н |
смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у |
у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај жив |
натнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме |
његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту ј |
о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — |
, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа д |
но другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође п |
да била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годи |
ивотом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шум |
тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да |
чи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манасти |
ш описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне кад |
ћину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} М |
рему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је |
Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да |
жбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њ |
је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова |
Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор |
<p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чи |
вао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према |
.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p |
итискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео |
ио је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, ко |
" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка |
же са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се ис |
аше — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми |
>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има ос |
м свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Ч |
за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе ма |
само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео |
друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтал |
то још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети |
госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи |
е.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и |
у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек к |
ани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако в |
јку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умир |
елела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати |
радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних |
к, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита уве |
оји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се |
ађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и ле |
спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама п |
оји му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку |
ђа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој нис |
што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био раз |
са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адво |
га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, д |
озна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазит |
и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки |
своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео ј |
а женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херув |
био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док см |
линству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Влас |
Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га |
ар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов к |
било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му |
на шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, насло |
ога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд |
испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан жи |
што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно |
исто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није г |
ан смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци н |
овор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па |
било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби неком |
, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер с |
Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео |
а општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; т |
је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црк |
а чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше оп |
ца диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеж |
агати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде |
у заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од |
S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних раз |
остали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господск |
сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови |
о је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега д |
еновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно над |
по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пр |
те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га до |
остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропад |
разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане |
о време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у од |
који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на бре |
д је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глав |
’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово дво |
уристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, |
када чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а |
бураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетр |
а крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је |
бав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се мо |
ишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није |
анпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бо |
ихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео |
, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико зане |
али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала |
ку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској по |
о ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је |
итеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи |
ије већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Са |
час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после |
азговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жи |
ах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, |
ести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пр |
з једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу |
одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе |
из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој ок |
се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не ос |
ек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштр |
синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом |
ичи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге треп |
тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута |
оје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући |
су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипа |
уштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом |
почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годи |
тор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег |
ан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да јо |
њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла |
дила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова |
а свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</ |
одар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила ру |
јој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном |
, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да приден |
Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} |
сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђа |
о да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око |
и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито |
неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у к |
славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" |
а за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — н |
рио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао ду |
алик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри по |
егову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао прав |
ме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно са |
да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је |
тавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стал |
.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш |
чкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао д |
ихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди |
басја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гл |
ку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њо |
у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p |
она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит |
, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви |
сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>М |
сао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу п |
могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p |
— али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> |
хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику |
. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госп |
али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече |
На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да |
тазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Т |
Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав |
ка — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и доб |
о кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе виде |
ац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у |
тељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прих |
ио богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран ж |
ога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако ради |
гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем |
е наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једр |
своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div |
да — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла |
ушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он станов |
д када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} |
нова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце |
ућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Гл |
дна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ |
во до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је та |
лену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S |
ти све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о с |
живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника |
ивот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јо |
бављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у ср |
д цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала вели |
; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то |
ога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му |
копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад |
иховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред л |
за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва сру |
приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла д |
ас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега |
би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из гр |
својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је п |
олико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-М |
а и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људск |
оса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је мо |
борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети. |
убе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бе |
ар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико та |
А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зн |
ађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица је |
пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан |
што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер ж |
у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <p |
н свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко |
} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук |
нали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвр |
тојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то в |
ном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи с |
храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролет |
“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На с |
о се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је |
бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била |
убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</ |
рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела |
уван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описат |
да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и њ |
. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та |
ље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да |
би.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n= |
е рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере пос |
љица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и п |
ви зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце иско |
па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо око |
есним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за |
че, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Бос |
ра, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{ |
ена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то |
ити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још м |
и и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим ру |
ће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти |
{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо пре |
ека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпо |
и и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лако |
— ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ћ |
ти, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, |
ти своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је ве |
лежник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Мила |
p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек |
двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар |
се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима |
изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми |
даница куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме с |
шло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> < |
за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> |
м стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити |
ано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и |
небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, |
ад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце |
он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А |
кивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је |
вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта |
ћ — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да |
једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се |
Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је. |
ла јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје |
, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше |
ланине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће |
Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе |
— Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах |
{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} С |
х охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика |
оју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. н |
о смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његов |
на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се вен |
а.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напу |
о ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити |
остеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну н |
о ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <p |
е тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на |
с сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као |
и је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео он |
и одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она н |
е с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица |
небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жур |
ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети н |
наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће ума |
а угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се мож |
ерили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и х |
рено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} |
смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љуби |
ним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра дола |
о засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени |
тра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су ве |
ила ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене по |
бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и гово |
/p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, |
ити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се дого |
} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, б |
та тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је |
оде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће |
а у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако |
и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— |
мештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора |
рани крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу. |
а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан н |
је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада на |
ујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Стан |
е се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у живот |
S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на |
видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал к |
алио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S |
и и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </ |
подар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуч |
моћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч би |
живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матиц |
устио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар |
езици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но докто |
n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је во |
давно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> < |
о олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугар |
науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана |
оспођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из од |
се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госп |
и година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што |
ажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> н |
нас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће |
} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} |
ише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госп |
ла јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да с |
.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер |
е за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам п |
ли ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах |
е мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч |
здахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био |
ти целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не зн |
врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше |
е ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би |
м као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а дана |
ици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не |
ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте пров |
с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно ко |
} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви |
не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже |
па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад |
дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха |
рај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац ду |
кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казат |
> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па м |
ва ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докто |
Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме ве |
ула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предиш |
езину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи |
грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љ |
судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила |
, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је за |
— ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Куми |
е над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, |
а тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који |
но, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љу |
оспођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу. |
оживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слобод |
пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан узд |
p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван |
теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љ |
вена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љуб |
чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је по |
а му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубич |
али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} |
шао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на |
есник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазић |
трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> < |
т мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заноси |
ка,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гр |
>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и |
ану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, кре |
ога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лаз |
га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Мил |
— а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе кој |
небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</ |
од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око |
ако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори |
га Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци р |
руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао д |
ици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у се |
да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу. |
лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душ |
срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју по |
ромовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како |
у у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у |
о, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око се |
а њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије п |
а.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срц |
{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Стано |
густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно |
Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> < |
бу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} |
у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана |
летела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милин |
својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.< |
места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— |
ца притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај ма |
ма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се свет |
оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то |
да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сре |
у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови заз |
као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да уто |
ијаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста |
ебичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али |
ка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица |
ар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако |
чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и |
ка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца. |
остално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао с |
ећма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прв |
синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже |
заћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду. |
цу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу |
одрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — ре |
Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све |
госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта |
сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек ма |
сиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Н |
све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма |
рисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше о |
а би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помисл |
естано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, да |
разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор |
таноја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје |
по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући |
тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на |
ће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио |
} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела |
с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вук |
хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Т |
у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би м |
на клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше |
би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је гото |
дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Ка |
дмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да |
че само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту в |
омаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове |
није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S |
рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса мек |
обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само а |
другу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко М |
, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе го |
ко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Јо |
та, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанп |
грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити чове |
Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам ј |
оворила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав С |
журила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то ве |
дем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Сан |
</p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb |
а то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи н |
ћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачком |
Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та т |
јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} |
— Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очиј |
— сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало |
Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић пр |
девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Ма |
љиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} З |
ече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти ј |
чевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ гла |
Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва |
Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођ |
вор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запит |
своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био |
јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак узд |
иви, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише |
n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра е |
штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — |
бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору з |
"208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчиј |
те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на крев |
бар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било од |
ш слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе |
ао што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, |
сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је докто |
е.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као ст |
стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> |
ао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубиц |
Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог |
ијатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p> |
је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} |
ти што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, с |
ако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана |
зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ћ |
тору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати |
се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега |
ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb |
па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети |
хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p |
кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече го |
ели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се н |
Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотни |
Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са |
знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — |
ће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде с |
су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је |
јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и дец |
пада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми матор |
ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не зн |
како да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, х |
прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има |
него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвок |
а Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погод |
ваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За ти |
на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема пом |
га а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана |
сто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се с |
удио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нис |
и: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледав |
воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</ |
ли и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на |
рно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохран |
за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде |
ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да |
’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас |
ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> |
ојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} |
ојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мисл |
шати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде |
ла свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Ја |
ити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргн |
ле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим друга |
задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као |
на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је матери |
а вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> на |
ледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке н |
октора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине м |
све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов пово |
} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао ј |
што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{ |
мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, |
Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињс |
во описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на кр |
ренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто глед |
ује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са |
о која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе |
њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много среб |
крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта |
а као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са |
ојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши |
јку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испрос |
фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за ти |
е, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, |
рко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек |
по.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> |
ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док |
румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, |
редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број |
ање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p> |
куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се д |
д су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошан |
о присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви |
аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на нев |
њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без |
е.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није ника |
ога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које как |
ану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је |
м.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та жи |
дигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пу |
<p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и заг |
када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој |
са изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од |
ећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју |
а како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало |
ек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Ко |
граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин р |
у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — К |
је ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за ког |
и мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала |
ора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p> |
{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко |
p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! |
, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љуби |
ок длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако |
едала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич |
ињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном до |
</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармони |
на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и њего |
је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у |
је ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздор |
и посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред |
о ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се |
дине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло. |
заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погле |
г па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p> |
олетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — |
е да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} |
али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мор |
Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан т |
жима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном |
ре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љуби |
жић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се |
а прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха |
ко си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> |
абрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибер |
није на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бег |
е несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наск |
а у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпо |
куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је о |
у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни |
тицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни гла |
да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и |
да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега науми |
враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када |
, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао |
другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, |
нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што с |
у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су |
рила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића. |
ано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загр |
>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву |
е тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се |
е је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуц |
ед њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што оп |
ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у |
о — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је о |
ти сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, |
е се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложн |
ањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота |
да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} |
шкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шума |
ну.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах неш |
а нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да по |
чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре |
— па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев |
о била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика |
бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгор |
докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смел |
лу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на о |
рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад о |
га правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачко |
нда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две |
оспођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она с |
ер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су ј |
е познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви позна |
а ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</ |
н умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p |
код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> |
адо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно с |
ре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на по |
трпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свег |
уд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала |
а се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је бил |
пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у ш |
се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у |
и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе |
две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта |
аја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? |
Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Са |
иснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљив |
и ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе |
рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тих |
врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду |
али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити на |
јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки да |
а младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе! |
заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапиће |
— прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си |
тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала ј |
тила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој к |
од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје |
аки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ного |
таноје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много |
а се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.< |
ем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> < |
ве што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледа |
и ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да |
{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши |
е? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, је |
ић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој ј |
тор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> |
застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чи |
врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отвори |
а.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја с |
час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао |
е био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — пр |
зић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за ру |
је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечнико |
не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S |
да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе |
хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обра |
боли, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од о |
— јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и |
грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> < |
знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и гос |
мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Ку |
њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним |
22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је |
ако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умл |
је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу |
кне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на д |
бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје зас |
још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На то |
астова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка |
{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бри |
ова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, |
гарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p |
ћаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути о |
е њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је |
n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p |
сам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу ре |
едајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је |
Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на |
кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта |
руго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госп |
ено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, |
о је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је |
би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то |
те шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} С |
а би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> |
цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не |
ере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код |
, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, |
.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожу |
ебао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би јо |
Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упита |
отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица ни |
.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на |
ила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љуби |
сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој |
је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је докт |
владао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезин |
леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни |
ка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа њег |
м тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</ |
баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесн |
и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је н |
се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и цр |
у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у |
уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Д |
авајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао и |
о другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болесн |
, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећ |
Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на |
овим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> |
} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату свом |
сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после |
Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у друг |
/p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му |
збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи о |
клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и зви |
волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га уд |
којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот |
е већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi |
о — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног |
, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— |
на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти |
амо мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је тро |
ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се за |
еља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по |
сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и ру |
екарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове |
ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма |
, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за |
ао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на п |
а Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћ |
да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га |
Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица н |
га је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи |
је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је к |
ала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се ка |
Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од кам |
а већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на о |
ј фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и |
тршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, мо |
е страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо |
кошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — ал |
рби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било |
лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да ника |
, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до скл |
, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} |
госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је с |
<p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но за |
ила је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило ув |
:id="SRP18882_C2.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је |
о мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и ди |
убицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</ |
утње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је г |
обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изли |
шти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка поглед |
ј око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате. |
и је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога |
а немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и стр |
м треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај |
редне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман |
е Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му рум |
жа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једн |
о се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Го |
утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ћ |
вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. — |
дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља! |
спођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се |
јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздах |
прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на |
мисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, |
</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њ |
д је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још ду |
се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>Пос |
о би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мисли |
мена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али |
в рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки л |
жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта |
им, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити |
о као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да л |
на — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордос |
ожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала сво |
дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога |
су на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма |
овести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ћ |
<p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћ |
на наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја суди |
да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p> |
ва.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много к |
</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, ре |
и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће |
се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па |
ице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака п |
ђа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљ |
срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то ср |
друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак годин |
ића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се |
; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити |
к је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је |
>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најб |
— поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по др |
за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити гото |
ече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — од |
ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p> |
и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске к |
ква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришела |
ан, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} |
оло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друг |
ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни |
/> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он |
се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет |
лној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа |
о се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма сл |
појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, |
аља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто |
да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни |
Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срц |
коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе у |
ако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, |
а не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Ра |
мо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави |
се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме вино |
ек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да |
жно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је вран |
друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је |
удили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травиц |
ти утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече |
"8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и мно |
ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима |
а себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Ст |
{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред |
јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је |
д’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p |
се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као |
о да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одгово |
с.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно |
м образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега |
} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и |
ио, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни |
ај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урад |
у се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је б |
јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с по |
у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле |
оре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су |
ктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — м |
— виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватић |
ав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S |
отерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало ис |
о погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бу |
један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а |
ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а оч |
волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносић |
иђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где |
p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку ми |
и од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукл |
ихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; |
Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека |
сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не |
широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега ж |
писао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на то |
е коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у |
одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p> |
ом моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и |
едра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио с |
{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме |
и и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен |
спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је |
роучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће |
агу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радос |
се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не уб |
дели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим тр |
авога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знањ |
живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе |
ија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докт |
се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изл |
и га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде ко |
ла, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица д |
и зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште жен |
една лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти пр |
име; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба д |
за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јо |
је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине |
лонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и да |
е добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повука |
клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од но |
може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жуд |
а.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то |
а својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје |
заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети поко |
“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако |
<p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у |
стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се м |
дио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је д |
е целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас |
</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа о |
кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао |
убица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је о |
рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по |
анимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Д |
ане и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љ |
сак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица побл |
и су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано из |
х сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Л |
није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После |
азумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како |
> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави |
оја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор |
окрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто из |
а свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била он |
врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> |
— јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред с |
ла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла с |
р Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовн |
ћ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те те |
} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, |
се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад |
>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тог |
ве душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка |
ићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко пр |
ћу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Стан |
{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се |
уд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече д |
ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни с |
ога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у |
случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечер |
вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам |
Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше |
ако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно |
оводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најр |
p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она |
идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још |
ала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати д |
олевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар п |
о други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога |
ељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну |
чију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па с |
аче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да |
ом доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би че |
У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сиро |
е.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се |
енимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћ |
мах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p |
био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p> |
<p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко г |
да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта н |
ти доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, п |
т ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све шт |
је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Б |
882_C1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра |
.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихва |
е врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на по |
па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кол |
иди шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} |
д госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите млад |
доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десн |
че мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је |
га није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарав |
ви вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било |
осиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини |
мо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чи |
се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах к |
горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љуб |
је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био пот |
о што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва |
изите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; |
просио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече |
утака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пр |
старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који да |
е ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p> |
же телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије |
игла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снил |
осле прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је с |
таници па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но ик |
ко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здр |
е, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела ка |
нице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само |
трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петна |
је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, |
је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа |
тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али |
ким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет г |
ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред |
бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи |
у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо с |
не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао |
доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што |
не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љуб |
кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће го |
доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На м |
ући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око |
ек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је |
заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Бо |
крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што с |
е доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док ста |
У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић |
мивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу |
ице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје |
а главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола с |
уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да |
p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао др |
Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узал |
е, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у гру |
ако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по ду |
о, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је чов |
очио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није доб |
тишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госп |
ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је |
рочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли |
ће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро |
и свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје ру |
се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне |
о барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-М |
ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов после |
исто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само не |
реодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у зан |
мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, д |
не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљи |
же, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћ |
пада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго о |
а је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неси |
сти греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину уз |
ј затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.< |
ом и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја с |
је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> |
ем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — |
" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су |
љуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио |
дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је ум |
рави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово н |
ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љуб |
а али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је мно |
на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки п |
ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар н |
волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама |
у. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговар |
Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станој |
дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико годин |
шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка |
рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо би |
>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — ку |
в, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза |
{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да |
у се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се |
два да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођ |
тра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу |
бран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога ј |
старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и |
терује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Р |
и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан к |
граду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Сте |
д својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче |
, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и леп |
ринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — ал |
е она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није дос |
ца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео |
е украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb |
кле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша |
остана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" / |
Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} К |
ходио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају ник |
нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да |
p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско кол |
ти из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада н |
слила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом |
У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве го |
НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="4" /> |
АЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> |
ДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> |
ош здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може б |
а болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се |
ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Ку |
е клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} |
м то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам |
краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли |
и мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, |
</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно |
за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање |
е нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила |
лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тих |
стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево |
измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после |
е очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна |
сла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, |
и иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све |
А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Пао |
ва три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пош |
ер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу ч |
у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S |
раг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и вет |
>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дува |
ки да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса п |
купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленк |
м срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе |
ве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Ми |
ари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Ц |
а је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи |
у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Го |
четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка |
Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем |
илно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауц |
аху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је јед |
ашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од с |
озавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господ |
ао и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегм |
брус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури пес |
.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како |
једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Ф |
не слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити |
ам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{ |
Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана врати |
ли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је док |
, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар |
јтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва приро |
и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину |
м.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше б |
уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде прови |
.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици |
уто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.< |
тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема р |
ђа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корак |
необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је дру |
ада је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги |
ела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој сле |
ва песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Мој |
логу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него с |
а одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>К |
агло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тр |
а на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овак |
мана, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је ж |
оју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим |
већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви |
бди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје |
тељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити предсе |
друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешк |
ла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскору |
p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, п |
не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и проти |
ије Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није би |
општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станој |
езана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути |
чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — |
ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа |
S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је б |
а била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина |
тарој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођ |
ује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај стра |
че да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила как |
— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко во |
запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога по |
је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећ |
од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје |
огу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{ |
> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ни |
а се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али |
дисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам |
ичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а |
е од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љу |
ла или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је |
иси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже |
молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег вес |
це дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мир |
вати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме |
Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S |
стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да |
е стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што |
S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из св |
три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да |
оље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је па |
м делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који |
ој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па |
одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко б |
ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче д |
брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не |
е госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге |
л»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу |
S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина |
м штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази? |
чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још до |
ада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— |
Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на |
штво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим ст |
Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати. |
ете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво ве |
човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се |
ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па про |
ла Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намер |
} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас |
Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му |
ешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За |
атица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је би |
ћи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су |
а млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — до |
ости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му леб |
бичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се |
иљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понор |
у њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће нака |
тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, зат |
жавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По |
ао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а че |
купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се о |
не рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња |
Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виноград |
би леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему |
је лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, дого |
лога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> |
кога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у |
чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатим |
па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја т |
ас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао |
ај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунц |
вој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога жи |
рца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а |
р узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, |
не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; |
ли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале |
е? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— |
њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. |
често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Х |
Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да |
у, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају кућ |
оре — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— |
а се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људ |
>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула |
би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно зас |
Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се мла |
же.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другари |
их берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка тол |
</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му к |
ци.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две годин |
о треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чеш |
Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако н |
терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Стано |
отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Мил |
уке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="2 |
им начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прош |
бегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с |
обом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу |
ене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа |
је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору пр |
ше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> |
ше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице |
S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то доче |
десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига |
ца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога дру |
се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога |
адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у ме |
у.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци |
е Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва |
м.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Моли |
лозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све |
ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима исти |
стина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се зн |
ртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш ка |
ца су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су н |
ака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни би |
и у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" |
осветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим |
не је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — |
као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо с |
јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, |
научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће |
, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати |
нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер |
аћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо о |
чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али |
вом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао св |
ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке |
че Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан ка |
кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још с |
<pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се |
прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу б |
ово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S |
њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је к |
олетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао н |
апред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће |
ну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да |
дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у |
њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, |
војке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — и |
евним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У |
а Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у род |
ером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p |
заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су гото |
анда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин на |
нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу |
дабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао |
ика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту |
којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загр |
у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као п |
pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој ду |
тре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — |
видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за тр |
ад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две пе |
врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли њег |
оса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, он |
ци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје |
ога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мн |
ли часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим за |
у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био |
шљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрт |
и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици |
ће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} |
тор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по |
head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у ком |
ову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за |
срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица |
своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да изв |
жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под |
ада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чи |
ц дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: |
ља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да |
утор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и стра |
лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући |
у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У т |
ни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шу |
е спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек дос |
кнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти к |
је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} |
</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече |
ена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку |
године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплан |
е прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} |
и огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, |
а ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак. |
нини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Боји |
ај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже нат |
их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и леп |
берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази |
дарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње бер |
ојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер а |
есетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан |
ожићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из беж |
ружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше св |
своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још бољ |
нду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захука |
рви лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса |
етача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају |
ор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије |
је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му д |
Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S |
ом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли |
ачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику г |
ио је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имањ |
то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једв |
Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и по |
нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик ма |
м позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у |
ас јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{ |
последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и пре |
</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види |
ања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило |
другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топл |
та; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону дом |
љаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Обла |
не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први |
Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су |
коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Стано |
По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Ба |
а.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно |
живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и |
ан ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први |
их код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суш |
ложај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{ |
о слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, |
стирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочиј |
ве то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи |
аћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим ад |
мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се |
наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката б |
ше а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запет |
многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није груну |
ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</ |
ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</ |
ПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊ |
РПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</ |
дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није б |
џакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{ |
врнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе пом |
е Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варо |
ако ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натра |
таноје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, ч |
е сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са М |
све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице вел |
</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни о |
суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселог |
виће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој |
а својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић. |
око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И |
заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихов |
Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животи |
ала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали поко |
оспођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" / |
фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер г |
обро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена. |
помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а к |
мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и ста |
кат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега |
ан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се |
воју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb |
анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу д |
оје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи |
S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Го |
сени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Ста |
> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</t |
грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти |
у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију о |
едничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах |
осао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки п |
ко је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не |
е изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад би |
, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне р |
На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</ |
ана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, |
тео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је ви |
е дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом |
егао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећ |
своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фи |
је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики б |
алица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовиц |
јбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као сво |
p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на |
ли као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштр |
пођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама св |
p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је |
само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале с |
" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>М |
не троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, дв |
>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га |
а сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео |
м месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици |
иваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живо |
p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{ |
стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжеш |
и знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадова |
у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври ни |
не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> |
избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив ј |
ута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће ва |
човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године |
{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се кој |
в довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се раза |
дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову н |
осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваз |
ћ из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар |
<p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="1 |
Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра |
би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута д |
е дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог в |
тора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у |
господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам |
словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера |
једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену ба |
> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу |
свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк С |
ђоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, леп |
аноје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога |
p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак |
и почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} |
м свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадат |
док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за |
јде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" |
орова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та |
} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би н |
естаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb |
а <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија парти |
а; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђе |
Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпе |
ите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чи |
и фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста |
је.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, з |
ођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да б |
; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вај |
мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда ј |
истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Ду |
{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позов |
адљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га |
Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше |
данпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p |
е храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела мах |
им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини ос |
, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути |
аше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом д |
аном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добр |
унава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се |
ца се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим жив |
хну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурал |
а тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Каж |
било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{ |
<p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађај |
, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} |
<p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пешта |
У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледа |
што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спас |
ље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаћ |
а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се хра |
ви који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен |
онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га доче |
— продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе ко |
после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво |
жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше н |
ије разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љу |
Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорит |
путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити |
о и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, св |
е разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се пов |
а како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.< |
у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће |
ћи и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић ни |
њи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватр |
боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарал |
сет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредит |
селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад ви |
рак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим |
ламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак н |
, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије |
аз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не |
олу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за св |
е у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху |
ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у об |
и бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости |
ч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му |
b n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио |
ше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи п |
очетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У |
арали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од проп |
за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовит |
а за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била |
бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису нав |
оћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није ра |
октор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам |
иродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, |
оје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула |
о је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разј |
да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирн |
} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми |
село:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— С |
проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега |
ав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> < |
м да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S |
ио горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, |
њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је |
у се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извини |
вежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у |
о није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојн |
е у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S |
у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесена |
е знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо н |
спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто надн |
еломе телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био докт |
ти време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све |
али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиља |
разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни вид |
а деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније жи |
да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће л |
ас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</ |
поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже. |
нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А |
, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину докто |
осподина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лаз |
{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке |
и сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, н |
докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, |
јте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади но |
вали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и г |
још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станој |
жем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас |
жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре |
ону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече |
Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагл |
д тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су т |
ваца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику |
па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић ти |
леди материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, је |
тар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ј |
е преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто |
е се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> < |
Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко |
ор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала |
е — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи |
плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још је |
већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не |
и!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на зара |
ноје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> |
Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, ми |
то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Ва |
о краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вј |
а отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана |
адржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних |
е силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S |
а не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да |
манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како си |
то и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, з |
под жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и |
а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то |
ањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, ску |
уг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада прич |
че наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалиц |
ах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору |
бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да ни |
осао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше п |
, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим кра |
да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледај |
и кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет |
ти па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите посл |
је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на ка |
и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хо |
ра нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да с |
ћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запали |
S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете |
/> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, к |
ем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме |
јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан |
је не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица у |
ице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Не |
ије био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непозна |
Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погле |
, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како |
е господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа |
} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за д |
никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Л |
ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да |
ко болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се д |
тица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болес |
ајпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичн |
ело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити |
груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Сав |
очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Ра |
тни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је о |
у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у мл |
ила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до |
сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Ма |
о благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла. |
ик.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке п |
„штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу њег |
куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се |
нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје |
дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни |
и своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — реч |
> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смир |
красити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо |
Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госп |
ућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп п |
рло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне |
г, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице л |
Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му |
је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су зва |
че господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто д |
иче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе |
е ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе н |
ајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова |
азић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најл |
ло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога з |
ћ причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обич |
ше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник |
.</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубиц |
но мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињ |
ине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и |
мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У д |
врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} |
ло да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p> |
на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у кој |
<p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром |
са а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, |
до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора кој |
тима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица |
варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима |
> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се ве |
лика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узал |
године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Ср |
но заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још ни |
који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду |
јстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку пр |
у; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде ч |
седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје бо |
ихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и је |
добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и |
ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић по |
е они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три |
кој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на |
чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић |
још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога |
да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је мо |
баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву |
дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог |
нице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених |
ом бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— П |
касту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и |
ктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да вид |
у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млад |
е на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> < |
е доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин С |
S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младо |
е да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треб |
да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов |
е се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше с |
столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах |
во — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А |
а к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте |
ајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— Т |
!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти |
оју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то пошто |
нате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другар |
рихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпо |
сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја с |
е њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од |
адно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове |
вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере |
оре, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њ |
радовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неко |
ко не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> < |
кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и з |
подине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покој |
човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матер |
раги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} |
истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао |
са храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се п |
бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт ј |
наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. |
лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна |
ивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао |
ишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није |
Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретн |
само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века дав |
према да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега |
Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна прес |
а, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место ј |
рку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шт |
га ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три да |
, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из кам |
ноје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> |
отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, го |
ао друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком |
као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том |
ти у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за ког |
, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народ |
пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај ма |
сац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и |
оро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку |
ости њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се докт |
осле.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које т |
ика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако ок |
опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лук |
и у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се са |
горео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се |
место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је |
његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабиног |
Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухињ |
а иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда |
ром.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се |
есто, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће о |
а се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} |
зи му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Свак |
здрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, |
там са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; пом |
и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.< |
руга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим |
а даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас |
оја нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрн |
ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај о |
е докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; |
S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповед |
Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће |
же нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замиш |
а ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чи |
воту.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да как |
и са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Стано |
"61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ |
ећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза сте |
> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му си |
х људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да |
ише што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Сте |
</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће ве |
ет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био |
да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан. |
к.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, гд |
јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој сам |
а, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад |
напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и с |
ору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да п |
спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати свој |
има кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади д |
о дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по |
ече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно осван |
октор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био ј |
дшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благослове |
Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њ |
е шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{ |
дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једн |
не гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом дети |
воје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цве |
о за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити ле |
ла је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим |
отрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> |
ружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта |
овина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде д |
а бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се т |
по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој п |
села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљ |
је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у сво |
у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју пе |
га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује ле |
стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на |
а Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће |
— али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице. |
а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав |
то је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са |
у је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Би |
="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом зав |
девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а |
аздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад |
ао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јуна |
ноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта им |
жић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доб |
а до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је ср |
ар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу ку |
е другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шт |
уте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога |
докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не мога |
тан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће |
на.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује ко |
а а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљуб |
олели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} |
у уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах леп |
је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да пл |
ра, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас |
{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба |
.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени. |
ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не |
а ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а |
шкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за т |
од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — |
а јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи |
, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута пис |
ко је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то |
е Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за |
, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој |
> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пус |
кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} |
n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бија |
ег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом |
црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвиш |
чи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се не |
о им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је к |
<p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиро |
у нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како ка |
ади.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак |
ла књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{ |
у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладн |
ојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на гру |
да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; |
ега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата |
ко јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чи |
<p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знур |
ску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове |
срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} На |
а је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — |
<p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то ко |
е спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две н |
ојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима |
кали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и к |
тор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попа |
Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из н |
се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p |
пет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој |
а чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у двориш |
илу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића про |
коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле |
је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</ |
мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деоба |
уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар ш |
ике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влад |
па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плет |
Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугач |
ане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Срп |
рошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника |
94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер ча |
зичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет неш |
еда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опира |
ла заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама |
ошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе |
чинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих |
у да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећ |
анину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе докт |
и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Ка |
њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су |
је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</ |
докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе |
се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога п |
вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје ј |
вицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — г |
егово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највред |
о беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да |
не!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у |
{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два |
ри од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би |
ивота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био гр |
p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, о |
рба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе зе |
у братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо з |
о што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једн |
цу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Ду |
лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, т |
> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува п |
колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили |
у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{ |
ељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као нај |
омајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Боси |
раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје |
а.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе п |
изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дуна |
добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изра |
, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све |
" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, св |
умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити свој |
а храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као |
је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} |
ола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која гд |
наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око св |
го тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са погла |
оследњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће ја |
_C2.12"> <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S |
ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао п |
да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p |
p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јав |
и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се |
ледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а тргова |
кал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по ст |
, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и |
свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{ |
ошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи |
нисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Мила |
о дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали ци |
прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево |
S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да нек |
н.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ |
ру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи |
ала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама ш |
p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, срет |
пно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Ј |
аље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову с |
ше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник |
ас горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини |
лом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога |
е стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни |
ју и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да |
види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неп |
и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лаг |
воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је поб |
} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисл |
а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије бо |
желети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисо |
ора но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову див |
овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је б |
ола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шу |
свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су г |
т недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквиц |
Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић д |
дер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић н |
рлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас п |
вер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Жив |
у, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би |
. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у ј |
лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте и |
Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је |
оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, |
аве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цв |
е болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак на |
ами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p |
скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb |
општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи погот |
ице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којо |
поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука |
ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно п |
нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако |
рна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли вој |
вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, к |
уши.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила ка |
род <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада |
а се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на пр |
оја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се |
о пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На прол |
р; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао |
он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко вољ |
пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да |
тним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје |
отово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пља |
а и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много |
{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да |
ужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док с |
ора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс С |
ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро |
без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка с |
аки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као |
ас по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у |
ет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, |
с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то и |
p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кука |
пет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну |
срећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> |
зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, д |
радовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="12 |
а над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао |
заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} |
ознанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана сна |
овци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман |
p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред |
удице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да |
кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Р |
настирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирск |
утра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у |
Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на |
ћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их |
смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по вазд |
сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p> |
и, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} М |
одругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да |
јте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се |
и изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{ |
пор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што ве |
е била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и |
ице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пр |
мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ |
да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— |
а шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам в |
од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трун |
снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— |
очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уст |
лавимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи |
тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> < |
о дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, наб |
обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и |
чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ћ |
ест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу уве |
ер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа гро |
поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ић |
у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а гр |
и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у прост |
> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика |
ар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при |
S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title> |
ајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од ку |
врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво нег |
овек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Мил |
ањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој |
увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца |
амо плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала ни |
> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе д |
ти!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтопл |
/> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је |
Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{ |
куцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, та |
н што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се п |
е било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} |
} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши пр |
} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке саз |
очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа |
јим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} |
шак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Стано |
еч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брест |
је и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој м |
ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко д |
а широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад |
ју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div t |
ко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где |
ве, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек не |
ли су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић приб |
ром заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, гд |
малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлеп |
ошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да |
није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и го |
>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" |
ивоту његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици наш |
ило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="9 |
ба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћ |
попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки ј |
а да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако н |
је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла ре |
оме.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, |
ли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда з |
жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашег |
ј положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, д |
је с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случ |
.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга |
ије добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> < |
нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји |
и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дош |
одаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече гос |
танци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село. |
же у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да |
смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је |
н дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душ |
није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог. |
<p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је |
да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се на |
"236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па д |
Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога ва |
му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није |
и — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је |
Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} |
И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерће |
кој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад |
није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да види |
ци.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић зао |
Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па |
.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој. |
отеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, |
злази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" |
а времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња мес |
ло десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били г |
охита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад |
воју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до с |
никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт бр |
ца седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само |
ктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у |
за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том |
"SRP18882_C2.5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни |
"SRP18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића |
ом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази докто |
, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме мест |
ј човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за с |
ти су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен |
га хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — |
старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме ма |
} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> |
ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, |
и лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек |
и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што |
> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, ко |
провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори |
требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, он |
а његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{ |
је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотиц |
свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна до |
ојева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта пла |
чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Б |
а је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме п |
{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а |
ћи, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе |
да избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није ст |
ксиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је сврш |
четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што |
лу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се к |
те и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпођ |
кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> < |
еба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао од |
час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Најед |
Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет стар |
оје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег |
.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} |
је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред с |
им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам |
ја.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ћ |
и ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, к |
и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, д |
мља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу |
у.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме |
е вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стиг |
је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са дана |
>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци једа |
и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, |
свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар ид |
речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било ка |
га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропа |
P18882_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица до |
вот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, |
је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су ви |
већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове |
цу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подн |
Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на вар |
ио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке ду |
ој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p |
њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у |
882_C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љ |
</p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу |
882_C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала |
зић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у живо |
сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не уз |
њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње |
вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Как |
у <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи ср |
— Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Го |
тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Са |
се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и веч |
е изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му с |
ој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, боје |
е жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се |
и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са трој |
— мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи н |
ској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на го |
бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ ви |
људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> |
је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{ |
у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S |
а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго |
ш и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката св |
но у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на |
ихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу ло |
ива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномања |
тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпе |
се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у |
ћи о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте |
ришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пр |
соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећ |
" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило |
дан Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, д |
у обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место |
о удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да с |
не њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људ |
е — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица п |
ја а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и |
је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, ба |
све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће |
е поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје |
/> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу |
срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сет |
ва лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. |
је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор |
а лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> сте |
краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Мила |
ути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се |
изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, м |
вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Ист |
е госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се у |
сница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да бо |
аду жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p |
манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију кр |
астић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десета |
ик је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чин |
опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа прелом |
м и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Г |
о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не |
алица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор |
сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине у |
да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумар |
што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора |
сушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно с |
ала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још |
овори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гл |
ли Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је |
а се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опи |
о једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био |
зео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и |
дити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре |
жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да |
дите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мај |
ељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене бо |
о бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што |
иво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе д |
да удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господ |
јку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књиг |
ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и |
— не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> |
њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео |
му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је |
ад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разгово |
кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред к |
у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу к |
.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешт |
и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је с |
1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Г |
ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шума |
бра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре |
з манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се стар |
Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога |
о из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа |
у слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стишт |
р сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити неш |
</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо п |
ним кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека ру |
а шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде |
ш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је |
а увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пус |
са?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли |
?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је ј |
е доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као с |
а је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>О |
па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа |
његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Ст |
ату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасв |
ку — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањат |
погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим ш |
годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора с |
тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде |
о тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лел |
м људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по др |
ме, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разго |
изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била н |
гим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћ |
епо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одр |
у тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} |
колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше н |
устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре |
а то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи: |
јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фиш |
ашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пар |
и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака |
d> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не |
за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на п |
ло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> < |
и а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на |
ну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — стр |
која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па |
ан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је |
еви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у П |
е као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже он |
им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У ла |
им ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Ра |
могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије к |
{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће |
што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане |
одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао д |
аноје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар |
јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг т |
> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је до |
<pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapt |
учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је па |
затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из |
сну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат |
орна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} |
ле свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у |
ају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она го |
али тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном стол |
унџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна |
> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи |
и и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годин |
.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропад |
марску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</ |
утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски н |
а га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула |
лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је |
5" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђ |
в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје |
>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{ |
ћушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у ис |
дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У жив |
мо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана |
исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то |
тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљива |
врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту |
; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи |
причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису |
души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, |
јка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био ле |
ину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S |
се, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам |
ам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је |
било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> |
ше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на |
иста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу |
.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је |
, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити |
а је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле мириј |
Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица |
гне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</ |
о се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адво |
ађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Санд |
шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође ра |
му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се |
ојој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважни |
је на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, |
олако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан. |
столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на св |
лством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опр |
погода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је ом |
ћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде да |
е примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се |
еле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задир |
сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут ј |
p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везл |
ита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо |
па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је го |
Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне |
ред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу ј |
те, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још |
p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади |
ђе нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</ |
јој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се |
и господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли |
з ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <p |
забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавањ |
о по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у |
d="SRP18882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући о |
ерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњ |
ојас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три ч |
/> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису пре |
њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то да |
оје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једн |
n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је |
фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, к |
појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у ма |
никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало |
у.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће |
е сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честит |
но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници ме |
воју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје |
мски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће |
је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ва |
бица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније |
т душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у в |
а навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p |
ју и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</ |
чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тих |
рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су |
на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се ни |
у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући |
био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после ве |
>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— В |
врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни при |
унају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па |
крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим |
већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} |
са на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} До |
грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса мог |
оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио |
чима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи |
Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће св |
ве фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има пра |
авану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сва |
ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор |
је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано неб |
ер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре |
милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је |
па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од сто |
а су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да |
тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="3 |
S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих е |
још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморн |
воја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и |
.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дуна |
да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, л |
два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план су |
те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код |
Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и бук |
’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону баг |
/p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, |
у <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у б |
нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта врат |
подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> |
ко је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мир |
удна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год п |
га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с ким |
на.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши |
драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних |
ко ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина |
њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му свак |
страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање стар |
це на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Рим |
вори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о ч |
рала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опи |
вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али |
неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим |
што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина |
то нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Гра |
аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до |
ких манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубљ |
в Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, |
могла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке б |
ју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препи |
и мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n=" |
ала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад го |
шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада пр |
мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.< |
вила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката. |
ло.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разго |
снује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па це |
кат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је поте |
на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p |
>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се о |
а њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом такти |
оје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је |
када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман г |
му.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да с |
лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она |
то, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и завис |
рада, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да |
и доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате |
орђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи |
“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом млад |
дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда |
далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко |
онути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагн |
ко колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из |
огледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам |
ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у ру |
слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} |
огледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је |
а буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; са |
кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством к |
мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн в |
Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ће |
и сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</ |
о све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Па |
д је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чи |
чно рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово дети |
p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S |
>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Ср |
па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене |
— али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрав |
успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну д |
окторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни бл |
и оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title> |
ори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марк |
е могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица пос |
О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћем |
из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ по |
о, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, |
после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из ти |
не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштв |
, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк- |
, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам каж |
лади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, д |
ко.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина |
а, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе |
а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила |
је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево |
То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p> |
Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би |
ли.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, |
свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казуј |
то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изусти |
о стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Ср |
угу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њој |
чини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва ут |
запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце |
турили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапр |
лу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила |
искочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви с |
сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је шк |
стињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта у |
биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, |
{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, з |
а је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше з |
се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље |
угој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју |
зграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да не |
не спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и у |
описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без |
вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега ме |
Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта ј |
ишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезино |
им огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до сне |
пођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра г |
/p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n= |
е чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторо |
описани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прн |
је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао |
да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла |
е.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да по |
зина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много |
азила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и |
и живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, о |
и лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим |
ше памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да |
му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ |
да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с т |
оспођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фиш |
м жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвал |
инило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледа |
ођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да |
а на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле |
дети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за |
ласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, |
о в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се |
ви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хте |
p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у др |
е од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у |
госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправи |
ачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем |
и.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — |
Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет в |
S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је и |
ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Ла |
бљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, |
свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није нап |
пет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што |
узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ ј |
ру и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шу |
аоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српск |
бобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на м |
ко од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја |
да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он |
изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво дев |
огледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он |
љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно в |
<p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — от |
у избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја |
hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Ст |
собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам к |
етку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} |
дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као |
д су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не |
сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд над |
а га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она |
Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће о |
ај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто ос |
коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венча |
се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој |
Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку |
-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртл |
ј дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и бож |
мах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је ј |
ом чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали |
ксину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но |
p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три реч |
/> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Жи |
ко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у д |
/p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милан |
ибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у ду |
очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу |
брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од |
Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га њ |
{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене |
у повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао |
ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас н |
е прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала |
ретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром у |
фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жу |
кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нем |
дну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туг |
подар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" |
ма по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су |
шала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да |
р Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана. |
је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздр |
е први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где |
p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачуд |
’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је |
се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше ова |
мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхта |
а је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост |
т У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике п |
Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да с |
таноје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу |
ојој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb |
а; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</ |
оји је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да |
ване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што |
се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на кру |
у, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледа |
ла слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Б |
не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни д |
фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— |
ован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није н |
ла долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није би |
кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица ј |
одина! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ћ |
Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p |
писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу |
ога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то |
сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи |
је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуч |
ео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће |
жни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу с |
пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану ум |
кња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту с |
али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, оти |
ви а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погле |
са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} |
а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотик |
се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да ј |
к. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће г |
е то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све |
кат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе |
дику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици |
уну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онд |
иш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метну |
те милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да пре |
м ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи љу |
шицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиром |
подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових да |
хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и |
— одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћут |
ше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога |
ла сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако |
ем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Мар |
трана.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору |
на како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина |
машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, |
и мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, гол |
овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у ч |
да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Са |
лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рође |
то сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођит |
зде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, |
отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, |
виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Ма |
ирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p> |
S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше |
ал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше |
сутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Пове |
богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То ј |
ти прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.< |
ан стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону че |
една грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе |
те, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур |
је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте |
Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај гот |
вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој |
аким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактер |
акше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени бр |
и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу |
да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како |
љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и руме |
и су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за обра |
е заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мо |
по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њо |
спођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара гд |
едно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <p |
на, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када |
а тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, |
је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхи |
ихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заод |
ећ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> |
— прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.< |
је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не |
p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне |
ише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је заму |
танци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице. |
ас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му |
орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> < |
е, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта ј |
отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нист |
олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „ма |
итав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — |
{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по ко |
свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили |
пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе н |
о је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, |
час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божу |
ко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала ру |
торе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — |
p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја |
љи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо |
бе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Са |
ед кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе м |
ц, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабе |
ата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју ј |
> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канце |
<p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи он |
/p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти не |
е учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, најв |
у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} С |
p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана |
.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа ка |
бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика- |
мима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљен |
ије, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је ори |
ења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n |
Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћев |
сакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопч |
и већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ висок |
два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. |
а каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и го |
шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах |
чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме про |
да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога |
нда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болес |
S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се са |
ла натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћев |
и своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат |
боравила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Ва |
сле тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на оно |
> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га ј |
па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизањ |
окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман |
ао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа |
с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n= |
и једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педе |
је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} |
54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с |
ну ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се |
му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не па |
ги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држ |
с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газд |
вако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туч |
уни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки жи |
и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу |
на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док о |
оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме |
ој девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне |
још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте |
а дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је с |
је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку |
Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} |
че и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по т |
е тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са |
није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} |
своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога |
вање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом кос |
оме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше |
оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак |
игару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе |
ки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија с |
ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три поп |
де да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — |
рови и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лаг |
погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне руч |
о и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну од |
, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не |
што само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} |
плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор |
зала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису |
Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију |
их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S |
елин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, ониж |
ма, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса по |
јлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела |
ита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежм |
опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као |
е по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као |
уде, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску спле |
Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве |
жутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се |
Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад поглед |
ме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођ |
ав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, |
све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта м |
, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила п |
атни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли |
ца направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га |
чице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — а |
Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и то |
а.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жен |
го нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу |
ије он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да |
ад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене |
нце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не за |
p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама |
а су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље |
и по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па |
виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката |
ијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, |
ве то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло ода |
ре.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — |
ио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у живо |
ом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и |
рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћ |
синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је нег |
гунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви |
срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се |
не добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева пот |
о у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме |
ивотић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би н |
тарији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ |
ихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па |
рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема |
сто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, сил |
да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Пета |
жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</ |
В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у |
ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, |
ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведр |
њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће |
еш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S |
ра се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} |
не прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> < |
здувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— |
се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако об |
била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну см |
као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам м |
цом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи |
тварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој |
, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се |
само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадис |
чином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, а |
и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад |
чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је |
а.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети |
нас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није мог |
је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са М |
о тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало св |
и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што веру |
чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташ |
оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њез |
ло ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво |
е мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, |
овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било д |
бу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, |
елику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац |
с ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би |
стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтов |
јник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господар |
пред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, |
сетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана да |
да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у живо |
ито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех |
овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако |
стан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је |
тарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна |
берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да га |
ади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па в |
како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Бо |
оле.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле п |
из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова пес |
погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и б |
онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу |
од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му п |
} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, |
и прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан. |
е усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зеле |
ледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> |
отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Воле |
а мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често |
толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело поко |
инили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p> |
} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често од |
баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била ј |
Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве |
и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је бил |
њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми |
а“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где ј |
уле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} П |
ића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с ју |
и, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље д |
себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и |
а жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готов |
столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен |
, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни јед |
ник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године да |
>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече д |
а, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је во |
е допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падн |
са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду д |
мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам с |
се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не тре |
ари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, о |
д јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немај |
оме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувоти |
{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У та |
Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Мак |
асти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду м |
на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на |
а ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси |
ржави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, он |
га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као |
се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку р |
Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фру |
Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде |
некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, шт |
рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да изма |
На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гурка |
бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, си |
а, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Р |
/p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој |
могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до |
узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мра |
из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} |
<p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> |
а послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — п |
мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p> |
"156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од |
не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било до |
ди лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли |
>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се |
рпскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је к |
ће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како |
адити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се |
роши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и рас |
лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p |
свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка |
па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па |
еки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, |
колико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео р |
јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невеш |
е и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је н |
као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="2 |
а.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берз |
а и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да ожи |
друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге |
та је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро п |
во у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а |
уми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђ |
оро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од |
ји су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Ст |
Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом |
екоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S |
била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову |
он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Мар |
Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти |
9" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и ско |
коро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја по |
којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb |
мбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пишт |
, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај п |
а око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, |
в Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опе |
олазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, |
пио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се |
о а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио љу |
у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене м |
ах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душе |
<p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држ |
ије ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ |
S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао |
е би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој |
еку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је |
рибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку |
о девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла |
еле, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам н |
е доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се заг |
ја на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и бе |
стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чул |
а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би |
ђима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је другов |
нине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити |
па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до |
тво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се р |
руг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више |
лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумски |
бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да док |
е већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — |
ерују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет р |
ота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је т |
е му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки |
ш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да уд |
евању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, к |
ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан так |
кад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она |
октор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, |
господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица |
да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја са |
<p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш |
то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>И |
"148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господа |
а.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше |
није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака па |
изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нем |
ја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш |
ној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb |
, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала к |
како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S |
би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потега |
улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их |
тамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро на |
.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, |
убља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се то |
је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је се |
ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не с |
ије као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта оти |
је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му с |
удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то с |
о — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{ |
рући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је т |
детио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ |
ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван обл |
и ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свеж |
деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је |
удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мил |
приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк |
ила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А д |
Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живот |
, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему |
и и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба |
а није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p |
<p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао |
229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се |
и набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла. |
ји болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам |
м ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хл |
ајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Р |
.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкач |
оме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него |
упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу |
осим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула |
анцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу |
аноје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим |
уска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље. |
на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} |
они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Ис |
у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за |
још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме к |
том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наск |
млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
еде у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то |
ету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> |
јући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече |
У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n |
него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само н |
о ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласт |
те на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, |
ко ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о |
се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручен |
<p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара г |
пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да |
домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</ |
посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто од |
ицу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две по |
ица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало |
тца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Д |
{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душ |
уђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка |
а.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор |
тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} З |
исто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овак |
ули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p |
о њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто по |
да жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о |
n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео |
је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевано |
кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Л |
соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаб |
да? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мит |
а фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се |
да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је |
ча Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радо |
ти, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати з |
ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка |
тао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се |
<p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је ст |
пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, |
.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођ |
рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој с |
р је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га |
та „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебе |
упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се |
д недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцну |
стутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко б |
ћом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што |
ече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула |
пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилик |
се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је д |
ије ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, д |
ије добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица |
<p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> < |
ити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он |
о свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> < |
е мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ |
о нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фиш |
е крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био |
14" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи праг |
то мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ј |
о без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, |
и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео |
рт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је |
био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми |
милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болесн |
о прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натра |
оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, |
стило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити д |
амо да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца |
"253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и |
</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> < |
о заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> < |
м домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена д |
ике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, з |
већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела ј |
лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што |
ше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима |
Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса |
уна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа |
је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је |
о тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан. |
клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.< |
га тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне |
ко смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека |
казује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалит |
опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача ка |
ога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јад |
уди непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван обла |
ћи шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове п |
} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да |
ше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми бли |
пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина |
о би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те изл |
а Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином р |
као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и |
шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један п |
се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста с |
ремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи вес |
у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="7 |
ука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге. |
ногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> < |
ла јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на |
је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да бу |
е то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се сва |
купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за мл |
ди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одб |
а, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је |
једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра |
јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, н |
моз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго |
ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је |
ији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она |
l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми р |
а, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па |
усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на про |
малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо |
у натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.< |
— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— |
ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — |
закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> < |
> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад сво |
а и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак |
је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што |
Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> |
ев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ п |
штво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била в |
мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема г |
бин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса |
сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што |
ногој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, ку |
и сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда знач |
шкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако |
пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према ови |
то једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нест |
мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим груди |
де лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подрж |
била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић дола |
о не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи |
за Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на |
је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то јо |
ече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим |
адовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. < |
изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа |
{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па и |
великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога |
и да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у |
је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки |
Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стид |
у како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница |
сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међути |
к дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p |
а смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости |
чери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божи |
је прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образо |
ју, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Н |
овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипа |
га — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Б |
један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај не |
ивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан ј |
а и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дош |
ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навали |
истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на |
кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љуби |
и опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је |
ема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад н |
оспођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход. |
етренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја траж |
е срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне п |
али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љуб |
једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју |
ну љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус |
ку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p |
.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, |
/p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, да |
враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у груд |
их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни |
на, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољ |
к доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште т |
ко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти ма |
страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је о |
рьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљ |
амбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски |
сова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато |
напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>К |
п и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српк |
ца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни располо |
еличи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад |
, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испр |
велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпо |
мислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки |
ћи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ев |
В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђош |
да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њ |
инога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога |
девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и и |
ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила |
ића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни ви |
а да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} |
манова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година уда |
езла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би у |
ица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спом |
ку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне |
ари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изглед |
ите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли |
живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна |
да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга |
лади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да хр |
на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но дру |
Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госп |
обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни |
ај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с од |
милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре в |
{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је |
јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека |
р Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, ч |
спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само пла |
и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се ч |
Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек |
Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, как |
<p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узавре |
такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зре |
седак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је о |
, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" / |
је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина и |
убицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, у |
е и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку |
а хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао |
нили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станој |
ад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За о |
помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај |
аки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа |
озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана н |
Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме |
} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина мла |
ошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој |
о план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који |
што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац н |
створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову |
азић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Докт |
а.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са дв |
е у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у |
стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Док |
отока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му |
дњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под о |
рестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће б |
ога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зе |
го, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb |
а брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око |
ем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном бес |
еумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао |
оме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене? |
истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла |
незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на |
се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душа |
> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Мил |
овао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, |
дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} |
е али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу |
оме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је |
уше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „ |
и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и сам |
и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — |
ахвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док |
у у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је н |
с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким |
храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном и |
у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођош |
госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> < |
мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ |
нца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо сла |
гати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p |
>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да |
лас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја во |
По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у кр |
ревија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али |
tle>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но са |
дила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} |
с се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао |
не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало |
тао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љуби |
и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео |
сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто |
едне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p |
је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и |
брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале |
напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуг |
аврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од пос |
:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — и |
еник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да |
ој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече док |
n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево р |
ј живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је сок |
— рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p> |
нда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је док |
лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старо |
у па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је д |
Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p |
ио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће |
чио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Ве |
ра, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала д |
часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је на |
а му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож |
<p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла |
а — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p> |
{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бур |
кој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као ч |
доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам н |
иковац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! |
њ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chap |
јачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
о ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А г |
оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па ш |
је никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би из |
рким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> |
јка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на |
Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло на |
ори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, |
довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> < |
о, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само пос |
у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најл |
ао да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шев |
ерачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме |
нда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њ |
ш лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дуб |
.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у но |
оселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је и |
ала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чин |
а је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа ј |
и <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — |
n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} |
е да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су |
ка.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како ј |
е дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те |
е дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није |
иле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришт |
у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гро |
Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао |
Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан |
ако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожу |
е привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан б |
ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити |
ајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општин |
ању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели |
и-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури |
арио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да |
е вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица |
воје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} СА |
{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго |
ла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} |
о и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у |
е <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и |
таће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> |
ђа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако |
те једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој о |
видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} |
p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љ |
ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако |
о грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене мор |
е њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> |
авре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани |
е Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по по |
е С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже б |
илан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више шт |
>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удо |
се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал шт |
а што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после |
са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није к |
га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе |
и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p> |
, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад |
ештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да |
ћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је си |
на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на |
тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет ц |
небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станој |
ко речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту по |
ше видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је зада |
на још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу |
о кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ |
онак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи |
слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његови |
војом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола |
та ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на та |
е у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с |
дном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда |
ати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред веч |
једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло |
се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не |
уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју |
, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад м |
јкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није |
сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликов |
огодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо |
самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најуз |
њаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на |
ком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> |
ио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа н |
ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он |
икога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао |
дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце. |
а његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта |
р да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунг |
је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како ј |
то да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо с |
и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин доктор |
држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће |
а <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p> |
н, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме |
а пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n |
е бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на |
p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га |
благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми |
ме — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде та |
е.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb |
сти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било |
лас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p |
</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> < |
а ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? как |
мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису |
до је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му до |
адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, б |
да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до н |
м ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ј |
ом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек и |
што ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас ми |
бав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре мек |
е челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава р |
оди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е |
о, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу |
.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, |
у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гл |
јникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је |
неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица |
ш само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по |
си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом пл |
тору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала |
е још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад |
ко, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и |
ажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> < |
и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љуби |
је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од мили |
вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{ |
грдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до к |
ре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочар |
а ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити п |
лед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у |
м је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је |
а особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У т |
м улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је |
е стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загле |
о га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све в |
ом над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћел |
н је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био |
рк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град ка |
то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе |
ушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него |
убица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињено |
ље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети |
за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити |
на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но |
тор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што |
и кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо дру |
може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Милано |
обро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} |
јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} |
ога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час |
че од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире пос |
нам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се |
о што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката вид |
се на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Бож |
ста — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" / |
а, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p> |
зго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин |
ине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— |
тао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагл |
ега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да п |
од мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи |
S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља н |
рк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напр |
је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени |
погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е |
мури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме вели |
аче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. |
ам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила |
у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне |
их кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота |
о кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на |
ивео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири |
а како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита |
јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од |
а.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће |
о!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p |
лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је |
је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пут |
га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно з |
еста у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна |
терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p |
и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри |
ак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S |
то пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с веч |
глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе |
новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо вр |
и коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо ба |
е земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету вел |
м јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце |
подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толик |
Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да |
n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге п |
S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога |
борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији ко |
чин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трг |
цки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p |
ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај гл |
пи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му с |
мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се |
Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржа |
ба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> < |
оћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло |
</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</ |
/> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио ов |
</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу зами |
а хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, |
ље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске |
су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да са |
ужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо |
у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лак |
ледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба |
кале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по |
>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једин |
м никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општин |
ако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно |
ажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за свој |
ивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се |
ило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на |
title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужни |
узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је би |
ико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одав |
постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се |
а него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана |
узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство |
ако чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млад |
вини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и |
пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају |
Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и |
дне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је г |
у кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка |
сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре бу |
акше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Госпо |
а да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном ду |
није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, и |
ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не пој |
се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњаво |
вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истин |
а Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе у |
о и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је на |
осле вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Т |
ерењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Ст |
о је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, |
илан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{ |
а сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите |
pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити д |
а.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му по |
ли против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утиса |
ам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — |
униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био упис |
ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз мла |
це лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p |
више из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи берач |
не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цвет |
у већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу |
ни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко к |
Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} |
веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славн |
оспођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бо |
а и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — |
снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{ |
амљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не |
адници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на |
земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> ва |
опитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену над |
и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су бера |
јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчан |
црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p> |
већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајд |
банско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима д |
смевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу си |
ара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Бос |
те су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траж |
пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји |
> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабра |
, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</ |
ш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла |
соном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, |
за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислим |
а.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</ |
е образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једно |
тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак да |
оји мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење |
је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је р |
на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа |
арицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је з |
старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријате |
мо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене |
својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче с |
а вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше |
има њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој зап |
</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут п |
Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам п |
="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да нап |
ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p |
е, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео в |
и дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бур |
да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да |
рбије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у н |
јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избија |
ажањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставит |
о врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, гд |
Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив |
лело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{ |
канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је |
не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као |
подине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале г |
, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах |
ахињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гро |
овцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Јед |
руге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписуј |
гом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и л |
удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио с |
ви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим п |
ко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га |
/p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ен |
{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да |
на — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с |
и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двори |
га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове |
и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не з |
није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпо |
далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грд |
S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећ |
укастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и |
корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуца |
у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јад |
н покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p |
аци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Шва |
је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадн |
мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је и |
ло по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких |
Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца сл |
часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују ш |
кса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће н |
ри седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика |
рпским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа де |
; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Го |
.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребр |
мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сиј |
аном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да пр |
ји је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брд |
бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне к |
м гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намесни |
а ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је с |
како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећа |
ок се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.< |
ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има н |
ца му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ве |
м пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео |
} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова. |
ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S |
да не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном |
д кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Бос |
страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како блед |
а у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор |
Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и |
гледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> |
у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже с |
јао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је би |
, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе |
кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мо |
вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.< |
и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве |
јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове годин |
> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда |
е школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да |
.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена |
но нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да заш |
потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао ма |
>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — А |
јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од в |
е узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црн |
и на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p> |
а дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правни |
S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, |
} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком |
вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знал |
ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога |
ољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, те |
особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се |
ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као р |
на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И н |
аји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ |
ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, и |
тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — |
p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пу |
S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љу |
Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатк |
и су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио |
е само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакш |
ктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.. |
ојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дом |
ше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У то |
ишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци |
таше.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилиц |
зе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубља |
ас би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу |
умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо |
рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и |
егову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па ј |
Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два на |
Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне ми |
а сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па |
} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
ти без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман |
закованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна |
ко, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он |
триних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто |
, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљ |
рибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љуби |
а па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут |
огао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир |
е му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдн |
лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискреци |
о тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије |
аки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрњ |
иниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају о |
ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву |
ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће из |
Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин |
еда јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма |
а маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се |
ца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема ко |
ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгле |
га родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је |
тао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} |
господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао |
p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим година |
ика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће св |
ођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што с |
у главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и |
Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — р |
су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају |
а чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} |
жића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околи |
— томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и |
у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је |
кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на |
а кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Ми |
дравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У та |
еда.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} |
квика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спро |
садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само м |
т уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и |
овце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико н |
у али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се |
ају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, н |
трану.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о |
ред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет |
еље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p |
мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос б |
> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује к |
целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда с |
S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попи |
амо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она и |
смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свег |
т под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по п |
Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој |
ј души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу |
ад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади ле |
вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не |
о у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и |
При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога |
p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да |
е је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе |
земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кри |
докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива гос |
шком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у ов |
му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби |
еху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе сам |
S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је си |
Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу |
октор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} |
ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољу |
замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још ник |
hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици ча |
екао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти каз |
м речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му |
а, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти |
тво! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш |
{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамо |
.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак |
је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе |
учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече |
ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицид |
како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како |
ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Би |
окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, |
> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и |
оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па |
ак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добр |
оја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси ш |
цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуц |
ало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пус |
ивот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто |
тало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић |
нао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен с |
а — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p |
е за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио ја |
ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у с |
а женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су с |
ти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није не |
/p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стев |
, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођ |
лици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао |
оше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем туж |
ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем |
</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb |
један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> |
ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало |
4" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је мо |
ри, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза г |
ућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту |
.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физи |
Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се о |
зорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвик |
тру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањ |
извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу |
ваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет |
пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полет |
грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека с |
тано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв |
винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била с |
{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога с |
латних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} |
ата шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне п |
и као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредниј |
рвога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, друг |
> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како мл |
у и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на г |
осле.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јав |
вик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санд |
удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После |
еплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица |
це ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где ле |
ао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија |
осподине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Д |
ктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p |
</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi |
и трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, л |
.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељо |
пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидал |
жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му п |
да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила |
— али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто |
твариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, д |
у, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само |
ајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она др |
пођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја |
је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја |
светијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, |
узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица ос |
пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Ка |
једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка |
и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради |
разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb |
рета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузма |
ај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача жур |
ного пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у кошта |
слила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога |
.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њ |
док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p |
јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Ј |
а весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошин |
рт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место |
анас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад |
згледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се п |
гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене |
n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде |
ам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја к |
стећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</ |
/p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старији |
} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је на |
ечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прих |
ићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станој |
о ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И |
е коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмл |
им — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела те |
— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не |
кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано гор |
потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, |
је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у |
авка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али |
краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури |
би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвокат |
се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не по |
чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило |
свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад |
е очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепт |
вила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није ум |
тила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је |
<pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његов |
дни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што с |
по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад ј |
лико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Топо |
ом стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да с |
је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у голе |
ио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а који |
р Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих вел |
ју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општ |
угима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за |
затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била |
очио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштв |
а у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Кос |
на није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но |
а милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври |
о је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада |
Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} |
истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се |
p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која |
гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна |
ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче |
а трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Лев |
е би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га |
лу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се пр |
шту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе друг |
затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло ј |
брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да сти |
анда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх |
су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрч |
о у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та |
’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети |
и, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачк |
тојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују |
ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и |
зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала друг |
ана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да |
раве сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послет |
га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S |
је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је гос |
ко наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако |
ође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, |
и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па |
<pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна леп |
кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили час |
бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдни |
окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мо |
лаве са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да у |
има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друг |
хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет с |
што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би п |
о крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме |
не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако с |
му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају |
ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нов |
нао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога уд |
ас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава н |
ма.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда. |
{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ног |
ри запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет |
али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша |
— али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и < |
тим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу |
ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату |
је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота дет |
дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што с |
ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши ј |
госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки т |
кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и о |
л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> < |
потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} |
оса са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична |
и Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин |
по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p |
а ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речим |
вно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јо |
а и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n |
ни и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће |
и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал |
лија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем. |
ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим |
тиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић |
ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испроси |
ије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко |
м главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживи |
— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекл |
купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају с |
на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! |
ањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нап |
мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави |
вила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас |
на човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p |
га упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, |
ј описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али |
оспода задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек |
очињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, |
S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој гр |
жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвиш |
из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако зат |
Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се |
Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће посл |
, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуд |
о створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испро |
ађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стеваново |
> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ т |
оседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које |
е доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S |
је зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се д |
е.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице г |
S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора |
стала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замиш |
и сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце |
хвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да м |
ио је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Ка |
ете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — ув |
оса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} |
Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у |
>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз |
имске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на стр |
ни по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у |
грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као |
се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито |
па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој с |
на привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су |
чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку |
и од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим |
<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је |
знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем |
највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у |
школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{ |
аноје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није ни |
ада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је и |
милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар |
ма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зу |
а девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладног |
који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајк |
те тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило к |
мана и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против в |
љим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаур |
le> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и прав |
е види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа |
ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи |
а Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника нај |
Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са св |
2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле нак |
Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра ј |
лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо |
мохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и мате |
а пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са |
а, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речим |
т паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Л |
а Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза п |
ла да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резон |
својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парн |
јединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама< |
ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју |
спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер |
са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад ми |
ан човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и п |
5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао. |
аље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не |
S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа |
орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни њ |
акав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на |
а да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то |
јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача |
на куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три |
одитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и м |
држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је |
Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао |
Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла од |
атварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу о |
ила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, |
шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим |
Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада |
оготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има |
азидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божић |
рија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни |
свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе се |
скрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га мог |
тор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Стано |
заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у шко |
мар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Ср |
број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где |
околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као |
ош више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на |
којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Сан |
вком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S |
ди, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој |
више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но |
да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему |
увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болес |
к свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан виде |
а за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, ми |
.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу |
оји ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="c |
дних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не |
појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ра |
ћао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{ |
да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље т |
а наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој сн |
доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикус |
каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према |
ачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године |
сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је |
head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу вла |
су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нис |
од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућ |
p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад су |
Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у м |
мају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах д |
ло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђ |
S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} |
ан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други с |
е људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавил |
то тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Ник |
ко лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она |
њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и он |
срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица н |
.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће |
ајтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спрема |
дине полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас су |
окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Б |
це ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу. |
ега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека |
шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило |
ико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видић |
ног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала н |
> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са |
ндију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећ |
.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p |
кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милин |
црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много б |
: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако |
аноја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb |
ецу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и |
тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било |
мео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје др |
м приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекора |
да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруц |
Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би б |
рше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану |
шће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну н |
сла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по п |
к, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо п |
и спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — пл |
ака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда |
по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општин |
а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је д |
ао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте к |
што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из |
дба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на |
Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p> |
и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундица |
им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу |
виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— С |
ади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, |
ан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док свр |
} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је за |
</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевит |
тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</ |
покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само |
је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али |
га планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрн |
рка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците |
у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен |
од ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје ни |
ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— |
а да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав |
ше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикн |
ре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила |
велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би |
ли убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања сво |
а се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, |
које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Про |
сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад |
а јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна |
дморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој д |
оново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора |
ка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зра |
пних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{ |
од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да с |
и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да |
таде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула |
> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој п |
.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац наме |
но како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како |
у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удови |
ане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога жи |
орела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi> |
ј се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти ка |
ј уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најле |
ом ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледа |
којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није би |
882_C1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева |
је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа |
мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али |
а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јут |
рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор С |
им болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварен |
на срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском д |
расла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је ош |
игох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} К |
зо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.< |
Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p |
е мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени. |
е најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицам |
говараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој вр |
ерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово |
ијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарли |
шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам |
вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође |
бица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу |
бицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојз |
Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пу |
доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда |
ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао |
ажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зелен |
рцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се бра |
маху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачил |
<p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа н |
од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то |
кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само |
д промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто от |
знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — В |
баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпо |
— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече гос |
о сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам |
ао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још |
хо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су |
ма, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори |
прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко |
p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а |
утуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћем |
паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је |
{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају |
година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разуда |
а напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, |
мо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том |
м и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на |
е према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и отку |
, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још н |
, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Госп |
то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се те |
и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити провода |
амером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стига |
рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што |
Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се |
руга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} П |
без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула |
у оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве |
да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и |
ајмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго |
</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што |
— само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изго |
еђутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зеле |
што друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види и |
ко није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао |
ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету. |
— него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је ј |
е у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају |
по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да |
к је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно им |
не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин б |
а он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста п |
То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зн |
а да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна |
е а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помо |
дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу |
епа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родите |
} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да по |
е ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелник |
сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p |
су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </ |
ва.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку |
та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла |
па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ тол |
турили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци |
свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ и |
.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са |
ли дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана позна |
есет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{ |
ашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>До |
во ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни |
а два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а |
подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да |
чео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом пле |
на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Г |
том што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима све |
коку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом |
/p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда |
p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо |
рк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од |
аваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису м |
први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше с |
p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте о |
ођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милост |
</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака дру |
Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је |
="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Б |
шиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.< |
но лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће |
ћу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам каж |
све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а он |
рк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка |
b n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код оч |
мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој ц |
о је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко |
били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак ст |
га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако ва |
d="SRP18882_C2.13"> <head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склап |
оме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у с |
па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше |
прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у власте |
су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушк |
тво у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и |
лостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се ч |
ла богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, |
не тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једн |
р новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да б |
ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши |
о Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мо |
и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гр |
хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у |
а је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јад |
материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер оси |
, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштар |
> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша ру |
не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па |
помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <p |
осном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад прича |
довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази док |
адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и п |
</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — ре |
м је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему |
попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узев |
ника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме д |
} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дан |
мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p |
о у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још ни |
како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у п |
о свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се г |
о, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало пр |
мо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га |
идео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па н |
је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — |
и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога а |
устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја са |
ом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као ма |
вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету |
на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман р |
, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор |
<pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не |
и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторс |
молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије сва |
ек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је |
хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стад |
— десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и г |
госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпо |
на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p> |
p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лаз |
, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар |
Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој пам |
ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је б |
<p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слу |
вља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па |
Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра |
вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па гос |
но је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева б |
исаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па диван |
редсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на |
ихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна |
ебо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће оч |
оју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да |
ође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледим |
Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како |
ој кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка |
скочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз п |
>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али |
а ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госп |
оју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — |
ада се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила |
атити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Ко |
а дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо. |
Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као д |
о је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.< |
све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од нек |
<p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љуб |
да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих пр |
{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непре |
сови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и р |
жак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у ли |
а савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта с |
као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? |
госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула |
туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш д |
</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p |
ш Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S |
е врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим савето |
ош није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, |
у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да |
е редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас |
} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг красн |
ћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом |
ора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би |
ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врат |
рнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се |
онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљ |
њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> < |
</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божић |
окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и |
о је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
отле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зо |
једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жен |
фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица |
/p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор С |
њском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по чи |
— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ |
/p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је |
а.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од свој |
је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је примети |
очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у шк |
Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је |
кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла с |
ца опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу н |
а је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни |
ову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону нед |
зи доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко б |
т.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p> |
дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} |
</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети < |
плим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па |
p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би д |
.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љ |
су њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога с |
рти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се ник |
кренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су |
ом ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и |
приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговар |
га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загреја |
држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је докт |
Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све |
, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p |
постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајк |
кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа |
Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „ |
иван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с |
ма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на до |
бро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="c |
та раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, ка |
нама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду д |
, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и ма |
се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело |
неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— |
ату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и м |
спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле |
спођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па |
ије вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У чет |
ше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над ти |
жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим М |
спитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у и |
А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, ви |
Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, н |
а није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фиш |
е у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друг |
, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити |
оре та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даљ |
бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љуб |
тор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би докто |
м Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једн |
pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али г |
Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љ |
м те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p |
> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога |
> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин са |
— одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} А |
/p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече госпо |
некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих |
октор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало ш |
/p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се |
— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p |
њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од По |
долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила |
д седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово |
прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— |
— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као |
чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао |
р дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та |
Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на поп |
— а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом |
, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега у |
о сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она о |
> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради нич |
то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће |
трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет |
ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како |
<p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо и |
— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Бо |
/p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а |
ем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала |
сним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да |
па!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста |
е се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек |
о то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био |
<p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, |
"62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја добро |
Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе |
а реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, ја |
та има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кав |
ед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах |
рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љ |
и бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да ј |
— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би б |
аређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић з |
ије затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> |
а.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу |
свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — за |
, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубиц |
p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p |
и се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти |
реба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето |
а: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — пр |
p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шт |
во.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговор |
</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу в |
па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој в |
бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку |
Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало |
.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам |
ш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман |
таклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону д |
а белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут |
ознаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, са |
као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још мл |
носио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођ |
Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље |
p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан. |
, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из о |
ла и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпођ |
ву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично |
старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су |
каже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу с |
тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке неде |
рка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима |
ле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда |
не су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, |
амо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — |
на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? |
у, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а в |
ло, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога ме |
ли на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је |
на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и реч |
з воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив |
се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, |
ора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, н |
а.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како |
он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче д |
кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бир |
ом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, |
</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала |
већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да |
двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву п |
преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, |
очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да л |
p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са сво |
живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у с |
Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше. |
рса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе на |
видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам леп |
још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је доче |
а оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозир |
удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса з |
то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобра |
ао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да |
ца.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал |
лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела |
вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа |
ер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена |
ла као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм |
елу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, |
са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се наг |
у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру ње |
</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Стано |
тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што о |
е Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њ |
и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше |
од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарица |
="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да |
у дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахн |
вати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попа |
спођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, |
ни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један по |
век би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Го |
озе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први |
ечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у сво |
ане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну г |
и.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој |
а чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш |
и.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће г |
<p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А |
то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме |
>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога |
ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинић |
е.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и |
а.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као |
њу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p |
жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — |
> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није х |
p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Г |
скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко |
сти нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје м |
d="SRP18882_C1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима ј |
:id="SRP18882_C2.3"> <head>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијац |
а своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображ |
а седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто |
у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу |
јим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу |
S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом |
један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да ма |
жеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— |
, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај поток |
реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се |
шила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у ве |
а је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љуто |
дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојате |
о јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљар |
доцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њи |
от свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога |
и у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је мла |
где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није р |
з ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта |
ј се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци оно |
епоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај |
е сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погл |
е, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к с |
{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <h |
у“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна чест |
, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— А |
вет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љуби |
Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је ј |
о да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у |
и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубиц |
главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како докто |
данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, |
{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-М |
дањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гр |
осом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да за |
ов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ћ |
руштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „ж |
цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, |
е.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену |
д а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече |
ити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога му |
оспођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и |
еко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је в |
да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле догов |
и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се |
ром о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила На |
ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p |
е да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко |
смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по |
мо да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Нато |
ма — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак |
а је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га в |
то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стра |
свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рач |
, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа М |
и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више о |
карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога веч |
праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо п |
биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је би |
екса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По г |
пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас |
латку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би |
з гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, |
{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве |
ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово ок |
унце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је |
дим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је док |
и дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад |
е а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова м |
тра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напосле |
ико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — ре |
похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу |
у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину |
ад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} |
ца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим м |
_C2.10"> <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка |
су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле ма |
докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је |
у, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега |
p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ |
ахваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Сан |
ких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу п |
мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави т |
године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - |
да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе у |
к-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало |
едељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој |
како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици. |
, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила и |
али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако д |
ко је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас |
одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина. |
, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није на |
јко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла |
је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу по |
ора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељиви |
је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао |
шна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и ка |
ору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела |
онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} |
жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо |
ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Н |
он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јо |
зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босин |
<hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћ |
ивоту.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је |
ј проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у живот |
укавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се |
х венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом к |
на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се |
же и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам |
одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије |
чком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причај |
сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна б |
јући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза ј |
едини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми |
ађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде би |
рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба |
<pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ пре |
мо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам с |
> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и |
рцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> < |
то по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми |
Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, са |
и доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве |
оспођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његов |
S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докт |
ек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером с |
/p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну дес |
и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишл |
приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куд |
младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да м |
ање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тар |
а на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа |
Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово |
једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а |
да лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала |
p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и |
да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку р |
намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад с |
к бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље |
ута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да ј |
</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло. |
болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало ср |
та је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо ре |
n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћ |
о и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здрављ |
а кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јау |
p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, |
госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се |
к из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пр |
весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, |
је прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} |
лина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу |
па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S |
рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</ |
то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога м |
Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нат |
е овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло т |
а прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места |
весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или н |
веде у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има доктор |
ло кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ изд |
пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По п |
о ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу |
из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом |
истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, |
и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће |
ан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али |
то вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до бож |
.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, |
срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко п |
оскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку до |
, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрага |
и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер |
/p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану б |
.</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љуб |
послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће в |
Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се |
аљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта |
p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишл |
ш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео с |
се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не |
же весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевк |
намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физи |
друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе ме |
ло шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Бог |
и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман з |
враћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Бо |
ед кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санд |
ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сут |
— рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи сво |
е нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, он |
џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је з |
на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи |
ко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} О |
p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари г |
укаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово |
о на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, д |
ја. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан |
д се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.< |
Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба |
к дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове р |
те се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Док |
е спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па |
осу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре |
и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младе |
оје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек |
ци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не |
бл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповск |
ко господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> |
ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љут |
м челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктор |
у и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи по |
еду начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и уд |
оме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећ |
рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест |
ним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме в |
е.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увард |
/p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госп |
игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бир |
А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — |
ако ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад с |
у ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <p |
p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте пе |
це.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванул |
година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што из |
у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и ш |
еко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо о |
да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне. |
оме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која |
ви који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Л |
ило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подриве |
овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што с |
прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењ |
би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пр |
="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само |
каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту с |
још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже нику |
кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштан |
дине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господи |
у <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободн |
по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ |
е у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада |
јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Дал |
и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији |
се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде о |
а да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сас |
о.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда |
е“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људ |
ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им |
у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нов |
богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и |
ало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су дв |
олико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће м |
ће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Живо |
нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила прот |
<p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то |
сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у пр |
р је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћн |
стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој |
итна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки б |
а, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се |
самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> с |
ила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хва |
живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг |
чку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и је |
дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по |
d="SRP18882_C1.12"> <head>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; ј |
му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то ч |
овој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p |
на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упр |
и руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> < |
м је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њег |
када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на б |
круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из д |
ре!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пу |
ла да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи! |
ижњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од н |
? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види |
ман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну |
тојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S |
Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> в |
занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, док |
легали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема |
ушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а |
лови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет |
те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом т |
журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијами |
> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су |
оворио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима |
спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, из |
Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каж |
а један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву н |
е су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто узди |
ти у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и х |
зе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и нев |
мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као |
другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби |
ците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече с |
што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник |
не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ен |
тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с дев |
о печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћ |
бица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куд |
> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га н |
ри дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: |
се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао п |
> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке вру |
ош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је |
— говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њи |
стита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и |
ед.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут |
појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{ |
било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа |
сао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза л |
а мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{ |
мбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</ |
сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и б |
} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на т |
/p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме пра |
ечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако |
е бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пр |
ћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и поп |
руштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвок |
лави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шт |
дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n=" |
дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где слу |
госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му |
ешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће |
ш није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да |
азало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гл |
{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли |
кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица |
<pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и |
ор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Бог |
посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кух |
је онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви. |
слетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и нач |
тији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а |
ућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза |
.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не меш |
ад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калу |
.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао |
ада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају ку |
да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се до |
ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ |
/p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ј |
с пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и |
го кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће |
то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гле |
иму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хт |
упу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на ад |
рија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том с |
— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало |
у страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте го |
уст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прос |
овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредња |
ли.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љуби |
свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Бос |
ла руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то |
на жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> |
ћ.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све го |
tle>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати. |
ца је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> |
дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из |
ушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потега |
и госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лаз |
о знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најс |
> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао на |
1" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Мила |
одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на |
ан сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиро |
једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистр |
нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није |
оше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натар |
све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад |
.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обе |
дију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Ра |
/p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није |
воркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад |
к он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с |
ени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Сав |
родна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- |
ead> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако |
чајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практикант |
аки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се |
њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени |
тишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево |
о <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Са |
ом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; ид |
озити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи п |
ше да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему |
ман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љ |
долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одм |
а госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу до |
> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb |
равице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем ко |
бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребр |
увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" / |
је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично |
после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка |
и посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што |
по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орм |
— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да ви |
</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ију |
ођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, н |
у је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бе |
</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у ње |
риса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све зван |
:id="SRP18882_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара виног |
, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, |
S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти |
ало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још |
гов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне м |
ођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би ш |
леле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је би |
мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и |
нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети к |
загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љуб |
у да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је ј |
рта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред |
е рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} |
укаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb |
првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <p |
види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. и |
ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викн |
у младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили с |
S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић до |
одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годин |
ора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје приско |
ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће го |
и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи |
рко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у си |
Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за |
pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове ко |
доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одк |
добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија с |
уба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, |
на хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p> |
ка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица с |
карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода |
<p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој док |
ениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође ж |
ји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед |
игне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били |
то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Н |
о Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; ула |
ободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да п |
давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза дру |
пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј на |
ог живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло под |
Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико |
је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> |
одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а |
ће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb |
била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело дарови |
живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у |
о, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну с |
не су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољ |
сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме ка |
— онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра д |
у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" |
брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!< |
ед свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевит |
госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто |
сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је |
b n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, с |
Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза |
на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као |
пусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити |
ео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов П |
а — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Бо |
пуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у с |
етнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видно |
а, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p |
и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гл |
ку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тих |
часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија |
унисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник |
ком гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити. |
а „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си т |
Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље д |
није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их |
тен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Поп |
ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-санди |
свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борб |
о тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина нај |
е у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из по |
бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чув |
и мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — п |
јче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се |
шлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаме |
вотића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казуј |
већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде |
} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па к |
отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и боло |
о ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво је |
ска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да |
нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је |
иле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа |
ева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би |
егов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди с |
се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без |
идели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху |
едња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће |
le>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се |
зић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се |
самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га з |
Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, заста |
Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њи |
убица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целом |
сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, св |
м својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за кр |
стануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он ве |
.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слу |
стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Д |
осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у ист |
тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује са |
се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице |
а туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше |
.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 |
речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божи |
само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано мес |
је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Ла |
уча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! |
вим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада гр |
ац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сл |
е ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим |
ецо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно |
јте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагод |
</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од с |
и тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора |
створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован за |
/p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да |
тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је |
ујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да за |
иве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива шт |
говора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека |
а! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољи |
це те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јо |
Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chapte |
мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискуј |
увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упре |
анесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађ |
ше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Ми |
>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина раз |
лека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му |
забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути о |
осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирск |
шила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још |
сте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кол |
краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала чи |
="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p |
аче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки |
зи?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру |
ико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жен |
лије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата |
али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и са |
шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге |
о иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начин |
ихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манасти |
нели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, |
реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик М |
ац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb |
Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S |
ица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима |
вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад |
твори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки |
а.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља |
ад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно |
јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — |
ада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекидани |
клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду |
д тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе дру |
ред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p> |
„лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе |
е онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малер |
ере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је |
картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија |
а Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар с |
звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах |
. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други |
не чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; |
ујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</ |
ч и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је |
иха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ух |
овија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак |
оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не буд |
ове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватил |
несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву. |
ну госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос до |
мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце п |
сподин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, м |
су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину а |
оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вече |
ше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што не |
сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи |
равицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} |
викну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да |
шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет! |
ле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимн |
са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>З |
еши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се сл |
ше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Си |
во грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раков |
чине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек ј |
па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо п |
лава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љу |
а њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љ |
ала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа |
S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који |
S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и г |
упиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуг |
им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чист |
венске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у п |
ада је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју пос |
аздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда |
њу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би |
буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко |
не мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, |
ош по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ћ |
, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</ |
ли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски |
еш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у ч |
лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад о |
ом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годи |
, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, д |
ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спа |
ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако ј |
{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини |
идило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, |
пита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лаз |
тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу в |
да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отвор |
мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем |
S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа |
паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} |
ој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на ч |
е таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор |
умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпо |
мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога |
</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени |
да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на к |
шла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине ре |
жних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви |
ши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине док |
/p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице |
, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се бра |
о сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини ни |
е Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госп |
на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се |
ч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; к |
док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ да |
једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са |
> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се за |
а рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади докто |
јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић |
сило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" |
сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо |
свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева |
госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој |
знала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође та |
стите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остан |
загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више |
{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи |
е задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — |
богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. |
но, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка |
њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и да |
ћи руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, у |
а.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни |
тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна |
би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{ |
нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако |
ао да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди |
него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си ур |
жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покој |
апоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа |
пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме |
менима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће |
дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то ниј |
лачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и |
а учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва |
а њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка д |
е Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је |
одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско мор |
то полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— |
.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојник |
<p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у |
ко својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више гла |
та треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се |
</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је т |
мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и оти |
ећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није |
тоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће за |
рескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Час |
к.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Ма |
уда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупн |
— леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје |
оумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> |
приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет д |
муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — м |
ада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је |
Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} |
ах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> |
орао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево |
.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш |
ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља |
ило више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће н |
из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у |
рк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p> |
од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за ње |
и из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо с |
<p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила |
могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала |
ило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на |
рошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу к |
вали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То |
зде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од п |
<p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери |
> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а ч |
га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо леп |
и момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, |
о казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да |
ћ два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника |
ије нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омах |
пођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Ка |
з прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, к |
{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао |
, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи |
и кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, |
и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би |
година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, д |
свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па |
, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја |
сподско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здра |
каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да пр |
ом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда |
ћу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Пе |
лињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају |
и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада |
окторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> < |
и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива м |
таће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави г |
/p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљ |
на.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав |
.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству н |
амо по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да |
анку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак |
} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде в |
памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао изби |
ујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речим |
ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад |
а мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивн |
ц одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му да |
Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља |
ст недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгле |
што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што |
тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div |
е жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври |
а и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је док |
ходе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па с |
душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много љу |
а Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој к |
д себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко ч |
стина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе |
онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да ј |
p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега јо |
Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли срем |
са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студ |
омрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то во |
и грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет |
а готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n= |
глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко |
га запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Ср |
знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и |
да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше |
е.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како |
S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у |
јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била |
увао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Л |
и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема |
испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе ши |
ка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га |
бама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> < |
вца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пр |
охвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пр |
падне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од |
сноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршно |
реће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и о |
адити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траж |
каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ |
воје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хв |
прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје |
Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку |
отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак |
це младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{ |
лио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S |
ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну н |
— а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тр |
је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се м |
и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједни |
наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме |
га девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, ка |
оспође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морил |
и тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје |
је мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задр |
киња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излази |
се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалос |
кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову |
ла на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још |
доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба |
шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по ј |
и се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радо |
едној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло м |
који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p |
ад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се д |
</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако |
а се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини д |
ла је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и |
и, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добр |
<pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари п |
есту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им |
његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али |
није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке не |
на почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њ |
додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да |
нао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не |
лски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с ким |
<title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но |
нас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор |
зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижиц |
приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју |
дан зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ћ |
кторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, |
до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не |
ре, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додир |
ота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињ |
људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, |
па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено |
оји су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што с |
у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао |
ву.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на кона |
ни.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа до |
спођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Д |
дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по на |
зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је св |
то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> |
писи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме туж |
п Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу |
ници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест |
детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица |
све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли побед |
ркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој |
ђа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им пр |
или су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака. |
је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне гор |
у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она |
ито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма |
мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> |
наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> |
ом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не |
/p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.< |
се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б. |
да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на с |
сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, |
ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се у |
родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{ |
а такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва с |
а што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока |
па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мек |
.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта с |
анас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овлад |
јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, |
пођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но |
Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерк |
еко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога н |
он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С пољ |
октору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, до |
о вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше к |
у са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао |
се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предиса |
у стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звиж |
вала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старо |
пођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше |
кав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се |
неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући |
тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за ш |
ши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да с |
— данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком од |
већма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема |
о па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} |
ушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној |
— па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му ниј |
ду удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="1 |
а је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса досе |
аше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива |
ику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе |
ју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S |
адноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова |
им обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, т |
>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја им |
м те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p> |
дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се |
Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им |
о плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова о |
неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање |
као Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савк |
и сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о |
дин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам ка |
живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и ње |
/p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на кон |
ца никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном |
ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> |
ога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</ |
да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Ст |
о вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Д |
— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се најед |
Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихвати |
очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце в |
мем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је |
а се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде док |
ра Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не д |
м знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици. |
шкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није |
Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад с |
вно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школ |
ивоту своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе |
а да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у д |
у запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука ка |
} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила ј |
говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он чо |
је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису др |
о ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, |
е веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће да |
— у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер |
ри осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ћ |
е чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом д |
о је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одбо |
је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи тра |
дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица м |
езиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла з |
да одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи |
се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, |
још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и |
запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ак |
застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све |
још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p |
ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада |
шима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме с |
свртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љ |
е познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана |
ао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{ |
бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако буди |
друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који |
/> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану са |
пскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски |
ио већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће отку |
S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не |
одине спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са ве |
доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче |
му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стеван |
ран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сег |
ме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љуб |
ле неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, |
шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Ром |
Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за |
и; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а те |
иком.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле |
а јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љ |
к, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избил |
унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина |
оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а |
или да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В.. |
ога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изго |
ћу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S |
лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под вел |
али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се р |
ла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене у |
на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.< |
њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну |
ма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Б |
може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, го |
дужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако |
рише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p |
икако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом |
оља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће |
коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удес |
се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Ста |
Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, |
амет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што |
Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост |
ила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, |
ста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се |
е вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет го |
баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде |
те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> < |
="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рај |
у се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народ |
ђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— |
} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим |
пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велик |
исти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали је |
S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па |
ати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку |
.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</titl |
.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто ра |
оса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је |
лко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши јед |
и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно |
етиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{ |
у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љ |
ор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, как |
о већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди |
несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се врати |
свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} По |
и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити |
људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p |
</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами |
се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него |
но дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> |
о Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p> |
ти!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити |
то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у а |
ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то би |
јкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} |
S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми госп |
Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} |
аредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — а |
ди кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и |
ј посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У ре |
тор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како |
ст.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је ос |
био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада |
еђу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не |
првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд ј |
— не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те |
обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љуби |
ла била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас ку |
ије чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи по |
адрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb |
ремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не б |
.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb |
ела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ак |
ће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше г |
S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb |
у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком под |
о својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћ |
кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така сре |
удилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад |
другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће |
<p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је плану |
и рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} |
ремена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога |
„омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду |
<p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизм |
е раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после на |
пођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је о |
и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, |
брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је би |
и из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао |
а Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за |
толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће о |
торију.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па |
S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде ме |
утра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} |
е нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије к |
вим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стисну |
обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како |
га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, |
д ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, |
е данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оц |
јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се |
по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећ |
{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није |
не заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и |
у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Ми |
ој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла |
ца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну бр |
придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк- |
пић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — |
али су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До виноград |
ко икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на ов |
/p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, |
грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може |
а ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у |
а не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> |
страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од |
м Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив К |
свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни |
јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p> |
Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале |
из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, |
е га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак |
ију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} |
зиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су он |
по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S |
а зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; |
Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Док |
жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, |
имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како ј |
р - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а |
или из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да |
а је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живо |
у биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву н |
о страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи докто |
ајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S |
девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снаши |
није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју ј |
поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за мла |
и проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да им |
се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор |
бунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије |
болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p |
а јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи д |
све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Мле |
дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докто |
Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и ср |
а је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дох |
о деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело |
рви машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће с |
чне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се зан |
н Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, б |
ји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прел |
то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она |
а већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек |
ра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићев |
кал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га п |
о дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, |
и, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још не |
било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, д |
а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само |
тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је |
ма истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла нави |
н се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му |
ђох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину до |
ом писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га |
у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу ње |
о то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема |
Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најле |
позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је чове |
ешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Ста |
ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шениц |
оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно вел |
-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је див |
а испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици |
т на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути ова |
што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад при |
те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу |
еби, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут |
с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема |
сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p> |
е грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољуби |
н на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људ |
нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не б |
с господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор |
те, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Бо |
те, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> |
итала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толик |
е не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен. |
е у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити ч |
ом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на ок |
тала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне |
ећ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и |
то су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, св |
ају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојак |
н једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему. |
ло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, до |
за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаш |
етан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад поми |
само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира пу |
а, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ ова |
>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Чести |
есрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Ш |
и избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је чо |
да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал |
посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога лу |
дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, |
а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика мл |
пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Б |
ца и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одм |
од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе |
ка колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарбли |
кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки чо |
у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> по |
ијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није с |
нахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако |
ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љу |
а светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитв |
предњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Та |
.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра |
девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та |
за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи р |
јвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато |
кнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је у |
а а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје жи |
ово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову клад |
чију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом |
бе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах |
ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти ј |
— рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју мла |
на запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мис |
давна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубич |
аршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала к |
еба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — |
ар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину д |
поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упал |
се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквен |
детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, |
млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује н |
з Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољуби |
— рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш |
ига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће оп |
трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на в |
рдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} |
о, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече ка |
враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љуби |
е се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га би |
она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће |
це!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне теш |
ако би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно |
одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговор |
госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> |
И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш |
а. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонут |
/p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јаг |
е „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанин |
него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипр |
<p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку т |
тор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само |
мара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је |
је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате л |
м посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вр |
е само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по |
томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p |
ио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За |
е човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо п |
бија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те н |
атији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година |
стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер |
о кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у н |
се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу |
чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чист |
о ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p |
ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обал |
бијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те не |
тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба њег |
но смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до |
је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи |
S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи из |
одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би с |
{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се |
р Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару пр |
та на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело дове |
али тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши мо |
већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по сел |
на, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови |
ир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па |
Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђ |
>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да |
т ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила |
<p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на |
у задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фиш |
ека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смисли |
S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драм |
вца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од |
дишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људ |
ељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите |
ретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим зада |
и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па |
еда јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси н |
ори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Љу |
њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још дана |
равио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља по |
овек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од сво |
ета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — |
никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} |
е чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, м |
јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла |
p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да |
— ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње |
S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар |
д женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p |
да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видел |
а.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше |
ј кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју |
да на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој |
посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики |
ажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он з |
писао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико |
каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје друг |
о готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећ |
својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило < |
нка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под зат |
чу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше |
шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све зва |
ом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се с |
ати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима про |
отицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под |
з сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је |
то би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S |
поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о з |
{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — ј |
е на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашт |
оме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује |
сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Га |
усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни |
убице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан. |
авка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{ |
зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n= |
спођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њ |
га језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{ |
нове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела |
е на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је с |
лити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљ |
у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога с |
ао неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срц |
ила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се ниј |
кације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милан |
е лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је т |
Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далек |
есмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у од |
то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо |
, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га |
епога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попу |
и Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај ос |
е сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како |
по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према м |
оведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да |
ља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче доврше |
ма.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезл |
удски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли ј |
о грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седо |
ра најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила |
па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, |
проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сре |
.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошт |
тву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила о |
Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да л |
иле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно |
ах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван п |
вовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, |
д здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекал |
Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала |
удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пож |
ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то по |
зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар |
} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за |
ела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кл |
си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — |
азгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</ |
жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се |
у људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко план |
оме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упозн |
оре, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор С |
Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да ј |
; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећ |
а — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућани |
нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано о |
ла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је |
le> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из в |
стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа |
седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је бил |
оји нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти |
на је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио |
а се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та каж |
} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је |
шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни |
ти с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љу |
ишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те |
гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било |
им осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости ил |
да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће |
хвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — др |
је, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се ч |
дрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — д |
на и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипа |
у и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па |
.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у г |
му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају п |
есна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често |
ка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти |
, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, |
<p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али |
} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе н |
ре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та о |
ека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — ц |
зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом ре |
човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби |
е све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење |
"149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слут |
ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а с |
рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је в |
гледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има неш |
за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је б |
забран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме |
о селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало браш |
бави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му |
ас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> |
је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, |
ко пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го ка |
ати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} С |
. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је |
рироде.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Т |
срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нем |
, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни< |
е домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа На |
умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео у |
нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смисл |
> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рук |
рактикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од ме |
а да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још б |
.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече |
по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је о |
S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру |
; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од |
и грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго |
је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у црк |
овост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од |
е доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{ |
уди ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек |
сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти |
ст, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> |
оји не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пу |
ме срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме |
диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, ш |
ић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и |
он био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за |
кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким по |
ољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни |
дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечн |
Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз |
ји, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то |
нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила тол |
ати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стев |
воту — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотр |
ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љ |
бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади |
да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало |
} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у |
весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, |
<p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Ал |
је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозн |
су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Д |
ледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе |
од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде |
уги дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје н |
на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Се |
вршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо трг |
ио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала |
е куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и |
ута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је се |
а не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће к |
ли по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије |
хвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар з |
>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није доб |
S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Д |
новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али |
уда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али |
че.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p |
ом радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здрав |
ва од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде |
ди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч |
утрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све куп |
мах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је шт |
а. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је |
нојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— |
ла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже ка |
знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, |
ико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње докт |
вота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и |
одсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српст |
бље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, д |
коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочи |
ом опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фа |
амо:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест |
је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут о |
у.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека д |
ла да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ од |
" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хт |
и да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па |
пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то |
тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати пог |
ивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па с |
у?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{ |
ила машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хлад |
оспођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто |
даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше |
је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чуп |
ру, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он јед |
сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, |
ћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа |
ки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из м |
пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p> |
измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у њег |
рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као |
други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само |
јком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да к |
ну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај |
мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прођ |
ој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби п |
рили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и друг |
је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као д |
Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на |
едала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика ламп |
стима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику ш |
мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела п |
невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да |
нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, |
а младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, зад |
пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} |
усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћерет |
</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше |
Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трг |
За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да глед |
код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Ш |
ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друшт |
екадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у груди |
преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала |
ловито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са п |
се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису так |
нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегл |
тету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па ка |
им очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од |
одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Муш |
} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, м |
ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> < |
а је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у ма |
молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на ов |
дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица пле |
дан пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледа |
ш неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи б |
да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се изву |
а јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече |
би се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је |
је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погле |
S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и у |
тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p> |
У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се све |
том у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућ |
де мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему св |
брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p> |
оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.< |
оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листо |
жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдит |
<p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још |
ју и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка т |
pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лев |
ба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку г |
лиже и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то |
оши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу |
болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи |
аше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила |
е више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се ма |
а за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђа |
и, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће |
меш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је р |
удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор П |
рава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— |
е само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне |
е људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а |
у као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца има |
тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је |
ко.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све дру |
га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га |
ео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да |
/p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памт |
болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у о |
укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам ва |
е <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи н |
вка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба |
тор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах |
мисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били |
а су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са |
то ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњ |
не у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала |
видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни п |
четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену |
у: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају др |
су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што с |
ела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она |
дова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу |
почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је |
мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја |
ади — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто об |
онзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су уп |
е тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из пош |
оја има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допр |
ти по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не ума |
Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о |
<p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали ви |
ерса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S |
усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи |
ка — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> |
ни би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две |
па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће |
своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце по |
то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p |
ристи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду |
на она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као за |
е може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Нек |
/> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после мес |
тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се |
је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са |
своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради |
те.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у |
из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца |
ало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече |
помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несре |
оја има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{ |
лова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руков |
тала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{ |
е Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули |
ко сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кућ |
грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само |
а и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе. |
е у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра |
год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и о |
елу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S |
осподине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кол |
натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле |
, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, |
Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi |
ознаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би ре |
е они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пре |
Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Пресла |
борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најс |
воме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то |
ођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима |
ћи — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе |
, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће |
ините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако |
о појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она |
аховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љ |
још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак у |
лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка |
из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари стр |
уд и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше |
p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет зан |
лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, ка |
} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а о |
и.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све виде |
езина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</ |
е уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто |
сле те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда |
ц је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише |
рко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да о |
ора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе д |
ео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су |
прегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по с |
сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и тр |
у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још к |
ито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" |
а онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је |
и и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш |
ече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ли |
ла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу |
и свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је та |
знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је |
авиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело |
.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља |
нати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој млад |
доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, |
шном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дв |
Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Је |
оту.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имад |
плу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу |
ти лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога ст |
а мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била г |
едну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде та |
а му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду |
о — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — реч |
је.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратит |
по, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођ |
ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Б |
двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио до |
своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по |
елим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где ј |
ладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године |
ју?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја м |
зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само |
з кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже вес |
е непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> |
изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо |
удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда про |
убици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две го |
, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млад |
ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} |
вога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? |
анас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из пос |
не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ |
ли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве ко |
а си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p |
другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред о |
а јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће: |
Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто |
устила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дрем |
p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на |
евитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да |
па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани |
ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљиг |
ла у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младо |
наге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се |
Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S |
долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, |
шта — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе |
почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније ре |
су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец |
рача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<tit |
јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти |
ице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога док |
збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно |
две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се |
.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али треба |
де на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три |
забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пи |
дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не гово |
оту.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров |
е тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, п |
о гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ов |
p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и ре |
се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се |
едала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p> |
а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две годи |
је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом сво |
сно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се нап |
ош коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти |
{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{ |
> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кр |
ћ главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за |
кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом |
е, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“< |
јко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге |
и ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Г |
следњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</ |
неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би |
дар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Докто |
ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви |
е варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на ко |
ла да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала ка |
још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не |
ас по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него очена |
ан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао исп |
ој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зе |
е прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође |
ого, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попиће |
буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти |
претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се од |
моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну |
ка само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то |
ињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србиј |
земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима |
свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша |
знавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама |
тигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав |
истрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с |
само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипенди |
ме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли т |
громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непо |
имају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су |
но нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — |
} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад в |
ће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је |
кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо је |
ади, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зн |
х људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишав |
мо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи |
} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу |
наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу св |
ој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само |
спуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуца |
о, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, |
и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беш |
ва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом. |
и и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беш |
више озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, |
бљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} |
ти доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, |
спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љу |
да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, |
ође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто |
има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Ста |
агом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кро |
путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га ј |
обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцн |
месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самостал |
уга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ри |
ви да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти |
?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је мла |
! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бит |
, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У те |
це.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што |
ла је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју г |
о госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сам |
њенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисл |
абор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и це |
њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам |
прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па |
спођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, јед |
е доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> < |
спођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке |
веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провес |
шу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако |
нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз |
овни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајн |
анија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру ф |
или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од са |
д се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он |
S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> |
Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} Д |
о за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би п |
уче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онд |
им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело |
тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне |
као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била |
еба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у св |
="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у баш |
Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју мл |
се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прав |
пала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога |
же да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове к |
да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси вел |
то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, |
еда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — т |
Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан |
во — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први п |
о да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S |
Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму |
S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући |
укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаћ |
оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то |
му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што |
није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему |
ало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на |
десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> < |
номе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друш |
је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице. |
слова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} |
данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измис |
ну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љ |
обро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дош |
љивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали д |
јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба ку |
у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично |
ме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у ов |
Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Св |
се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим |
— груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и за |
ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић |
ра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ |
лавно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстар |
мо помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после |
била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођ |
в њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћ |
— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш д |
до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца |
да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту |
знурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет повр |
ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је до |
ам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> < |
стива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он |
кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштен |
се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често |
и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их дове |
из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све пој |
бојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица |
ћу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта о |
аучио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта |
њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нан |
да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којим |
ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори с |
врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја |
ра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из в |
ле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>П |
{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене |
е звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb |
он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је коп |
/> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе н |
како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нем |
му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p> |
естио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У пут |
; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће |
а постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њо |
Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ћ |
е доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће |
исто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе |
ала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} |
едио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиљ |
удима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва |
ба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може д |
и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери |
} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p |
еки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у |
еко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско н |
ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се |
ви писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога |
/> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове |
.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су |
убини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су |
спођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да с |
ктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — |
а ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица |
рта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађ |
звади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} |
чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као |
још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у |
сти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курју |
други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу |
у мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишка |
час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну к |
ма сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, М |
узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече |
омажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду м |
е жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из |
на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљив |
јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам |
у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на О |
рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо |
а што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли |
70" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече докт |
исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, |
ј то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу мат |
амишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да с |
у! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурли |
— Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш шк |
Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — |
лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајт |
ше: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем |
е ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до посл |
ти уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом |
ену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> < |
ну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек ид |
остива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратим |
те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо с |
ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што |
, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је с |
ти доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да |
пођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има ј |
ктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита н |
удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питају |
клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <p |
а, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} |
за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Пр |
Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госп |
они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, д |
окоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ |
и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у раз |
ње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дош |
>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас |
а је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шу |
и њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; ни |
дњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са |
242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ |
отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не оста |
ки род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце |
на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S |
одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда |
ре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена |
.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љ |
ету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S |
е зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са |
асправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на пос |
а фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин |
рискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и гл |
изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да пох |
како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни виде |
и њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она |
елико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калу |
мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме |
. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече |
е то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} |
био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од |
где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер |
торки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку |
о благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у |
S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ће |
мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био бр |
Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први тр |
а врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи |
е мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи |
ова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби г |
пао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лази |
овора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описал |
та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше |
ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Р |
је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ов |
огледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ б |
а па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би док |
боравио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као д |
за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је |
агла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Сав |
ко би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је из |
> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд неку |
смоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.< |
ти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S |
гова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над |
Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, |
ји дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као те |
но детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њези |
исле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која |
ра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да |
с по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве о |
Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци |
у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште с |
="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, г |
а стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити док |
тно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће |
видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну понов |
вне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} П |
ти већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи |
ме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари |
ека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано |
авила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} |
зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскоч |
ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако |
ца је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У зан |
и.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Га |
је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем к |
и да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, |
лашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах |
ђо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божиће |
ушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове |
м! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори |
ајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још |
S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари |
ара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} |
излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задо |
храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола |
је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Са |
вом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и |
ица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто з |
S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин |
се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он |
кама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S |
окторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје н |
ање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свја |
златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помо |
октор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше с |
елу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком |
на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и с |
а и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да л |
ао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је |
, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S |
паметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p |
а.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је |
и певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div |
у тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да |
себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њез |
ано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући ј |
језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим т |
тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <h |
пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку |
неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и туж |
убицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним |
. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном н |
е то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се |
уо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем |
о време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је м |
а.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта |
а Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни |
рда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума ј |
но.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у |
ј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко |
лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар п |
нда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
а јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све ш |
/p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отиш |
S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који ма |
стила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Ле |
а готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први т |
одине, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у мест |
и душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јат |
застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник заста |
ма у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> |
што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се |
црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носил |
и — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама |
Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, б |
је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова сн |
пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што |
ицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим |
е.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби |
сним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене |
ичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ д |
е стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свја |
а Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за то |
тарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Н |
иве.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући |
бица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> |
ј као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, |
јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.< |
{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покрив |
сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибр |
ио је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици |
чуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за пр |
е — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој |
не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра в |
а па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, |
о да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне |
амо тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} |
наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се |
од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво пре |
S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко че |
наче? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p |
дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледај |
неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако |
опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке ч |
живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува |
си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо |
и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у о |
д год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао |
задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула о |
била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и н |
а изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника |
ше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у св |
е.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели од |
т Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једн |
па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило с |
ош устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се |
а пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће |
="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да жи |
аки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је с |
да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изг |
ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како |
адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје |
итаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече д |
{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да ј |
ко нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисеро |
амо себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи |
а другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка С |
буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе н |
баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћем |
како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује |
ли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје |
шта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Рома |
же.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} |
во у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Стано |
S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао |
а као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</ |
<p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не |
кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко |
а Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио |
да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зл |
годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се ве |
и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе ко |
че угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез |
— па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве |
тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији ка |
песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да под |
је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога к |
ор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може так |
џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у |
р је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара ви |
код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас су |
ти од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је |
љим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би |
је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n |
доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је |
ма више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору |
је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је ј |
од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по год |
му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да |
ати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне п |
га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа |
ве сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да вид |
би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила |
акав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран |
ба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрада |
свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прих |
му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога сам |
е у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> < |
га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан н |
што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p> |
с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма виј |
S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} |
н кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, бра |
жњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“ |
шије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у |
јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
ју и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита |
би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, |
у.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио |
ра при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку |
ече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно са |
младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хлад |
па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{ |
у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски |
и и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трг |
не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је п |
а сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти ф |
оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар |
>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што са |
и говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас са |
е.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не мог |
својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и |
пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину по |
сом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима |
су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету нак |
ваца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су |
а на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва бил |
ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега |
је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово св |
ла на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту |
трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, ка |
је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога теш |
ић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — р |
њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то та |
зривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те |
евојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвит |
о неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке |
попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>Н |
број вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то ј |
>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој |
ник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за |
ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће |
па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвират |
његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде |
ене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о |
се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко би |
ели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Мил |
<p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, ч |
Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећ |
атече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић |
крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од т |
вој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> < |
овом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну с |
не и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не в |
ата чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нат |
друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћуд |
октора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год |
а сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се |
уше.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесн |
оселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пек |
о из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад |
се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>С |
кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплаш |
огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="c |
} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с р |
а и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад прв |
ко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде м |
рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз од |
евојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
есило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала |
ла сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, |
ош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то б |
а би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће |
осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао |
она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болни |
ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њим |
велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га о |
наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мал |
строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да пр |
пет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у |
се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>И |
е сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра |
су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није науч |
це, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже |
она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави |
мејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опира |
— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без и |
девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у |
ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и |
.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихвати |
као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви |
отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав |
у се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна |
о одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда изл |
п па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који |
ћ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велик |
е милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га про |
дмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задруг |
до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што |
ати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак |
што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он |
оре и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санд |
докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год |
њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка л |
осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо |
је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу |
етку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се с |
је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, п |
ор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву |
, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— |
је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје м |
ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — п |
то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакш |
ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марк |
ојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, |
га тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чини |
нас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде по |
а не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, ј |
ној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад |
говога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има |
оје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. |
<p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{ |
а је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачва |
а с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Не |
дрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни |
пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то |
или ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стишт |
уди и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су б |
ноћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубиц |
пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па |
тније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош |
да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још |
врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично |
станка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на |
је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно м |
жак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Ст |
а кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ћ |
паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, син |
е на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски пози |
аве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По варош |
код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село. |
243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је п |
велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући |
па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, |
нога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује |
} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну дру |
ји — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, |
" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као се |
кторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену |
омићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи исп |
тером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — |
} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно д |
ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од |
а сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће |
овадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је о |
бро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће |
да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p |
лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пишт |
терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда н |
научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао ко |
зић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно |
кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још да |
амеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање |
, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хо |
бац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири |
ужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута о |
ад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио п |
ени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{ |
главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, |
данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал |
журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњ |
у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У |
ремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко ниј |
на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сес |
е бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је м |
<p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су б |
ваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје |
га друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њ |
очеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, |
били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у цело |
е чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сад |
убила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта |
повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p |
није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би |
нама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ј |
ек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узм |
је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене |
— мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> |
Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подс |
онела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао |
па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} |
кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> < |
лостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суб |
а — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде т |
е иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девој |
и долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-М |
S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p |
већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од ме |
о, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим |
стом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад сл |
ј се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђо |
весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је |
шена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је |
ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У н |
е да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветр |
, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карт |
из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће |
е за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила |
ура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме ле |
јде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да |
н напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Ј |
молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје доша |
у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то ни |
ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су |
и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Ми |
има Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије усп |
маћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да |
се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рање |
грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина з |
а блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може |
мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се |
та био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године |
гао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у |
је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небе |
ло овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом |
, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут от |
и у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало |
ке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек |
толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а |
ма, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од б |
ак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на |
а.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је пост |
онизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше ул |
<p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели |
и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева П |
и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штр |
</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је с |
свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора |
д говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме |
ј глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — В |
неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p> |
дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас дв |
што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> |
.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах |
ле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете п |
ка гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на восп |
рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда |
рко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, ка |
p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није зна |
Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој в |
амо немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило по |
прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког т |
твари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико |
Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, как |
ај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ћ |
} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер мори |
у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.< |
о у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата |
.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спа |
одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно д |
ури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не |
ваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S |
гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госп |
и добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мат |
оту? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но |
пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше свој |
и кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госп |
кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није |
резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, |
о, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуш |
подара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> |
чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чик |
тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и о |
<pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету |
р казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — п |
иташе Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак |
Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици |
г!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама |
девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у све |
калица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то |
ствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци ру |
p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могл |
на у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Са |
S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" / |
га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S |
посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — докто |
други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само сл |
черу.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћи |
едељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружин |
ије научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба пов |
их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имал |
ро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а |
е, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устр |
ши јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удат |
је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јад |
таноје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој полож |
и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога де |
сму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а |
е од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и |
у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућ |
Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће докто |
окојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још |
/> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било де |
га срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула |
видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним дом |
ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмеј |
век, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе |
ца је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим с |
p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не ује |
самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао |
ду госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо |
ио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту би |
лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па |
е кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.< |
по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије сл |
тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју |
рота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се |
вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за он |
сли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат |
својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љ |
преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други |
а девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у |
готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љ |
осподине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном сван |
але заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и п |
рк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпр |
аде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бај |
те болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на |
, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Д |
ече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога муж |
торе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота |
тору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет |
оговору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску |
ихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Б |
, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не з |
ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да докт |
је него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад ј |
одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Ле |
су никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадар |
Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвр |
гледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторов |
а је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа |
бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p |
лазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита |
не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; ал |
а онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј |
је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипа |
ме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и |
сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселил |
е врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза С |
чи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title> |
е немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стад |
ћи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и ж |
чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са соб |
о.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са дец |
своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те |
оз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма |
вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много жив |
да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело ве |
видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су |
ајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да за |
и дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред |
већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроб |
о ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо |
боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор |
ло је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да м |
ћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, |
ме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх |
спођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила ч |
> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не ве |
и.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као |
е — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што м |
одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type |
мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како ј |
чинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору |
да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се вр |
ршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> < |
то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему с |
е и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да |
ри с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је неп |
м и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не ог |
ођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задру |
пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p> |
љем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи |
а се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро б |
д у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На |
што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој |
сине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје з |
хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему ш |
ат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити < |
ра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и |
ако је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље |
и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поно |
дмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се гос |
а се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пи |
и је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што |
.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели |
вима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока |
ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, к |
је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да вид |
ли за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду |
актом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калд |
ој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> с |
беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше |
испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очај |
самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити |
ако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души м |
Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да |
ако га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је |
чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се |
ине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паро |
у је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест |
ерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре |
укуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, ал |
е пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко |
<p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што јо |
на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко |
, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро |
мила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици |
запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лази |
ијатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године. |
то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љ |
вот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла |
адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{ |
одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац од |
ла праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са жен |
18882_C2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да |
свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је |
пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Сте |
езрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физи |
к се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани |
овири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; |
Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио ј |
ена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер |
ори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, н |
S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с |
потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било |
.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а |
Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах |
то славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи |
и.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та |
не начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> |
на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо |
разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци насто |
нако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, бр |
стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовн |
олио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало |
еснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате вар |
ом ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се л |
очеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада н |
ом, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођи |
лим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да |
с вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докт |
Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица о |
престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар |
посленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашт |
ве.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разгов |
вај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој р |
и смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је јо |
кторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш |
Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум д |
рк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да |
оћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била в |
су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — уп |
скога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на пос |
према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана уз |
ри, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а к |
што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S |
авка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило ни |
шту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој |
је омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, |
а, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајњ |
ргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да |
ева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.< |
то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се јо |
лога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би |
ки пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађ |
што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За т |
се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоск |
ао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу нед |
авка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а п |
његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се ше |
руги као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене бил |
Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће д |
ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} |
и сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба н |
вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво би |
ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интер |
раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Стариј |
</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет о |
е још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни с |
и дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на |
буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да |
век знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачва |
спредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветара |
олеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а |
убица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске |
а како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „мла |
с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — |
је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p |
све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је |
се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо глед |
рећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка с |
извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло < |
> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу с |
ка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутњ |
Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то |
ге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је л |
о боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да |
је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рај |
n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју к |
писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и |
ам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што с |
иве маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пи |
је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога н |
је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мор |
гарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</ |
рице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништ |
тор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, |
о у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века |
еву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p |
догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком боле |
ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота поло |
>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Стан |
нула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватру |
ослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну жени |
на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем |
клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о к |
ad>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Буј |
опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно же |
а ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд го |
овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види |
д су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се б |
имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта |
а па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је |
е, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како |
првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Бо |
који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сва |
ови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали |
Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Д |
кова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге го |
рио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а се |
није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му ни |
сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће б |
дише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога |
је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сес |
ест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли ни |
обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим |
зићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В. |
да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, |
еђутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица ра |
ичину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је |
ри себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му |
ије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда |
е прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о |
обро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавал |
тина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празн |
<head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник ј |
све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела та |
<p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ д |
нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ п |
ам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, |
ира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, |
ма, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада |
азили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге о |
невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p |
.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече с |
која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне м |
стала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три годин |
само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друшт |
је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на пл |
есити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме |
p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како |
ко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала |
пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга з |
и дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати |
ред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не м |
еварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва |
ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју заб |
еленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара |
па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелет |
с сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све п |
пак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срц |
говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ак |
> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки |
лан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, |
иром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он еза |
је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би ви |
на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу |
р се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непр |
како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо |
е то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би д |
м буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их поход |
из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</t |
м рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па ј |
скога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао д |
дају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер ве |
о.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из |
како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - |
" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љ |
почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати |
гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац. |
октор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла |
ош пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, |
<pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је |
и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{ |
бица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу |
е мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора д |
ј глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Ла |
скрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове реч |
.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се надн |
ада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Ч |
заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у т |
о данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољев |
Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{ |
Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} |
тра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, |
е ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{ |
новници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити го |
тарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам оном |
о сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић |
обама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође |
пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка з |
брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас |
ле су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и мла |
тикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец |
господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа С |
е отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слуш |
да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако нак |
Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код по |
кала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се |
се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обр |
ом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури наг |
рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — |
да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> < |
слушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из соб |
кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још мл |
ј кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређу |
снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је |
је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети |
, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, |
а јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да ви |
какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезини |
таноје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од |
гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може |
head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се |
че што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на р |
вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи |
у мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели |
> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко ч |
а да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, гос |
ложај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је л |
у тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме |
о, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он н |
и Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју ј |
спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим |
ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети к |
ао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну |
у бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа |
ом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме жи |
.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у дет |
ођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удови |
оље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице |
на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграб |
казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја. |
је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет годин |
— рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у |
ле која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уз |
<p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај с |
ћ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Кати |
исали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али т |
о је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза м |
шљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки са |
— а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако дв |
спођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</ |
е да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станој |
ге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по ј |
ој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћ |
с по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч д |
што, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; |
од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за ж |
ј Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>По |
бица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је д |
/p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} |
окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зн |
рима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} |
овој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утек |
шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није |
боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и |
је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће јо |
ушек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који за |
а у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и с |
асити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па в |
а заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила мла |
ек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим |
Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Зб |
иноћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли |
p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак |
ај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и |
е ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> |
муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у пр |
реће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p |
ме коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не н |
ва и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушк |
ла.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео ч |
же од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жут |
је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне б |
у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме |
е и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као |
томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Кам |
рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., |
шко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> |
па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближ |
еодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни ко |
у, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и |
здух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетн |
ка суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о г |
им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућан |
штву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало пр |
ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срц |
ене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој |
а.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац |
а.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му |
давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је са |
иралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је |
ом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; ј |
што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођ |
је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш |
илком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико |
р није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, пр |
е разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> |
еше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S |
корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> |
ће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан |
и још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да на |
о, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у б |
ару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику |
ђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек ва |
пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p |
узвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и мил |
а?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје но |
прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. шт |
2" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до |
ј милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева |
јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских и |
ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је с |
„милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Ниј |
та.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Ср |
е се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву х |
најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако ка |
а и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе |
лку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу сво |
из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе рук |
адно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је г |
оре, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{ |
рај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла |
е, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не |
ирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то ја |
варајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припази |
навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — зате |
у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су с |
пор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци др |
и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, см |
p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ п |
За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше |
њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је дома |
е - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад ј |
између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет по |
штио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би |
е могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натра |
играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће мес |
цаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И |
или на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лак |
еце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бо |
сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка |
жни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере. |
ј нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као пошт |
и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зве |
годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке |
са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а |
тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав то |
едан већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним |
олео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се раз |
ом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту |
дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све |
дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога |
ма отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} |
Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> |
ца.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стра |
но, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} |
ио материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна р |
е — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нис |
ктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене |
а и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, |
настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме го |
доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управ |
ју у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак |
а је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по ду |
одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год |
још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гураби |
елики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај г |
варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој |
чена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше |
а иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице |
ао да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи по |
ележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био д |
варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="23 |
— рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жа |
сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће д |
ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У свој |
јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и |
дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и |
прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му ј |
Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у ви |
ше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без сво |
је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станој |
ре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајка |
ово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Ви |
о му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукр |
тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болес |
ој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} |
ве после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, ко |
вио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за |
убица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси |
те, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твој |
нажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са вел |
ке собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубил |
ер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим корак |
ђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктор |
зболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, г |
е собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече г |
о је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Д |
арошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово |
ца тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку |
загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су |
умарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љуби |
е рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, пет |
о ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> |
ио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну поли |
то се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун |
ета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум |
а, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара з |
огло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолет |
само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за |
ице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако |
{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да |
како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата јед |
ваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Ст |
> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} |
лу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање соб |
м; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n=" |
ве повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још |
у бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соб |
убице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, |
ма стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа с |
д њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору испи |
је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везно |
није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна он |
а и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај ку |
госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урад |
војски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној гла |
пита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није |
оман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотл |
ти му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе |
ва да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нек |
} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела к |
визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас су |
умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је о |
у и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље |
крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су |
змар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на |
.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно. |
бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му с |
им младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са |
урвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милк |
ји је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још ниј |
егну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не |
баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав сво |
даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> |
чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет |
си на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ с |
а знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој уд |
е бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Ку |
ра отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити |
ина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ ода |
ога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви п |
а за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Шт |
/p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да |
е продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају |
ђе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече с |
и је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није мог |
ј кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бија |
м мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она том |
је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била |
но у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да |
ом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да |
лушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ак |
шла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате ј |
мшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку ш |
о их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се пов |
а већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује ш |
ло најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне прост |
што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики |
госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се |
јке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са |
нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p |
це а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и |
куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозор |
о дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било |
и се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњ |
ица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башт |
т у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе |
етлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис ц |
о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љ |
мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} |
ного знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево |
к, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај |
е.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S |
е 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Го |
вац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову д |
{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је тресну |
они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим н |
је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је свак |
Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о г |
.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} |
у.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што н |
ајдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап |
а су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу с |
у се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога |
а.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачк |
ће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести поз |
раком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре |
ће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој с |
рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p |
на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај |
ом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавр |
исам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се |
тнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госп |
идети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се д |
ји мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо т |
че — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно деришт |
Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо ов |
руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, к |
за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо |
крштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо |
{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити |
ирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дош |
у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, |
о сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; бол |
себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија |
сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету |
еним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и |
p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође |
стом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим жив |
данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да |
е у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак |
ј изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само шт |
читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наи |
шта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У |
песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепши |
ах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме |
оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болесниц |
рце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа |
ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела |
p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</ |
е јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— П |
а и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога с |
на замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало |
тија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
садио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на |
љу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш |
е може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст |
Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — |
а који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато |
е своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада уд |
оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чист |
млађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бо |
p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам |
е видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била |
у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетниц |
а, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узе |
брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти за |
у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе позн |
махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — |
је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће |
остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим р |
глед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У |
После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе |
а Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало |
пирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади ка |
здахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удов |
колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са |
Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто р |
амо жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла |
газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљу |
рк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође |
е размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале |
е са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, |
оћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевит |
да меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; ал |
ма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше |
све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </ |
<p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко на |
та и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи тер |
еки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена |
пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по |
је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S |
наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових к |
осе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде |
ећма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дрема |
у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је |
им сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је |
и на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се ј |
и сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараш |
n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетк |
ја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још ниј |
м речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ |
д им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у |
.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} |
новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођ |
ра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Ј |
кне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхт |
осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје |
зили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изго |
кад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пр |
га часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је |
S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сн |
м са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана |
госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар |
ађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</ |
— није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрел |
другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка |
а нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је. |
те шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се |
Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још |
цањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S |
екако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото |
р је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушку |
леко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, |
ашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у о |
То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичај |
већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону стра |
се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда |
већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све |
че госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чи |
>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.< |
данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не ко |
о не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>У |
нај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} По |
а и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било |
д првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — он |
аноје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је |
велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докто |
рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — о |
а нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако |
тите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, |
ао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, муш |
тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска госп |
помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се гос |
его да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p |
, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија |
Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из |
че госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама к |
аложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и |
евања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракн |
е се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућност |
порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за |
га глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме м |
е узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: д |
долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице |
</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза |
адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њ |
етама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила |
Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имање |
се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Ст |
ј ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ак |
окатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш |
окторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела с |
х стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде |
грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући ч |
га не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи јед |
и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па |
рже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикн |
ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „ |
ли не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисл |
срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже |
бру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p> |
своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да |
.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му |
ктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом |
пија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је |
ник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се рас |
љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца |
златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 18 |
и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S |
ље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово |
само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>пор |
пило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека ј |
је ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто |
ји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и нас |
оре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом |
њега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесе |
аноје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и |
и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како и |
.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па пред |
е педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чи |
нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља |
ина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огре |
у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су М |
грев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњ |
18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пре |
приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили |
анак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је б |
алама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од кућ |
о трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке |
гаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а |
ти писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, гос |
ош се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је |
ем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свег |
пођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, |
. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и д |
ано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мис |
а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Ср |
мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше из |
, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина |
ела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младо |
јало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p |
ом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као |
о насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах пра |
тојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар |
угу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чек |
опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} |
за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а исп |
ше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. |
се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад |
лику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих |
<p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она принов |
аше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{ |
имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му |
есница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одми |
уке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си ба |
а је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, |
глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија |
доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и |
ицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, сво |
имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у |
д је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се |
т још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и |
оспођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О |
бре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла |
поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је |
ко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио |
и своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна преби |
лопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти |
захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа |
ка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је за |
уди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичини |
Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисн |
, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите |
е већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и ур |
иота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а |
ила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досад |
ише нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док |
тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће и |
, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека в |
, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променут |
о плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њези |
вог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Стано |
место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — |
рој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне н |
ушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, дв |
ави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} |
доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука к |
ет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S |
<p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам с |
осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе |
се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n=" |
ачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо свој |
ило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мил |
и звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у св |
се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади до |
у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздра |
њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз плани |
косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је в |
p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загрева |
<p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У т |
видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око н |
хните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погр |
њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се об |
А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чис |
ши те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је х |
оре, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и узда |
да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љ |
о је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету ко |
оској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанск |
, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не бро |
е не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се ку |
нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадниц |
у је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није бил |
S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и зд |
жно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једн |
у већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, |
тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гос |
дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће на |
ко је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних |
бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} |
тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију б |
ио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му н |
пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрл |
ига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућ |
је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и н |
<p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта |
у на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S |
ини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далек |
ицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Бо |
к-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо |
S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} |
њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичини |
ева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала |
, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће сед |
с је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се |
било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде |
је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово |
и.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан |
м, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана до |
е да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — |
нице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до и |
Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немај |
це лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до |
кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви ва |
ћу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме посл |
о доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли |
о да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа |
в запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у |
— рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стој |
з госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замиш |
на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет п |
више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије |
ишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса о |
p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином г |
својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њ |
има.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи |
није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треб |
д посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз ве |
екарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љ |
м књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше гд |
гару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би док |
седи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику насл |
гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се |
> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из |
је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић |
м сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји п |
заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа |
Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли |
ца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се |
гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> |
е па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од с |
ти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњ |
на.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се |
нађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и д |
и под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да |
она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ |
ме видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, |
/p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али п |
е попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су |
оше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији т |
ве што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари мног |
оја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци |
и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година н |
ећ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топли |
показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страст |
у плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу |
лици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем дево |
о одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је |
Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на |
ише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ј |
да није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није |
сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгл |
а Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија н |
, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки си |
преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јунач |
а његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње |
а дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> |
већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год б |
ао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно |
упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко |
а, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p> |
шу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо |
а — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујн |
/p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да |
ана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она чес |
к стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси |
њи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на наук |
припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, |
ко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ло |
и као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор ви |
.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су пла |
бити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лик |
ј чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред сел |
едеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој саг |
у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко не |
уна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљ |
тово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја з |
ој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о про |
у.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је |
ктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим |
де била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у мал |
Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао |
е доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: |
што мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p |
рца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се св |
" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је |
, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, |
ери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би о |
је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Ст |
му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко ди |
менула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба |
се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> |
у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу н |
и тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је |
прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да док |
о?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село |
шке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} П |
29" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео |
Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула |
јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то |
за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S |
дну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Т |
еразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под удар |
<p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, обл |
очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах |
главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што |
воје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је |
је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој |
октор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p |
единчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — |
у је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: |
не као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну ј |
анцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са док |
аноје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а |
ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако |
душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија |
че још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још мн |
и шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало |
вио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш ж |
ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао |
био за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Уда |
p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе до |
<p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} |
.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман док |
воре тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да |
ију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, |
ио доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> < |
то да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо |
ла зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро неб |
> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младе |
овоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које |
јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се к |
нова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишл |
не за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} |
стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као |
.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сва |
велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочек |
леђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то |
ао да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њ |
е испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је так |
рише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше |
Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S |
писати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одг |
ет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та |
к длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су |
здиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лага |
што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу |
апали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како |
иван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гле |
е покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, дав |
да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p> |
по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он |
алнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће г |
ије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мај |
тиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, ал |
дори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n |
>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме |
S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са |
сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не м |
ривија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бран |
Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је н |
Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала |
роз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чис |
ео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистрат |
ају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све |
о и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љуба |
цали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то |
га из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је С |
рк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Г |
ајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде т |
да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а |
аљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то са |
лапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика М |
ерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле |
але вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка |
>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мал |
ла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро го |
Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула |
и ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у |
е бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено м |
слушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да в |
добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занема |
доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће |
у па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи к |
лоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила н |
га осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за |
дање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и |
до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушени |
ђа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му |
тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све |
и су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или |
<pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ |
а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирц |
бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора |
н скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви |
отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајк |
пођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене |
ије ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова |
а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спров |
снате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у |
>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још дан |
тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко послед |
{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш |
да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто ни |
у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — |
, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресел |
ати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш к |
ивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити ко |
ме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито в |
влук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, |
опрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад |
ахукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час |
на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лази |
Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што |
цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је |
агор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Поп |
<pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала ра |
“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — ал |
ца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.< |
му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стр |
сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напо |
леко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обав |
своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади |
озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечн |
кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> |
је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом. |
својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала |
лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу |
с гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и гово |
долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, |
, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уре |
тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што |
ти.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{ |
кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргну |
ја савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је дан |
сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у |
да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— |
авка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре |
рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се пос |
егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пиш |
људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од |
ва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не ра |
ор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па |
вноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као |
шли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар |
а већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред |
уздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сиро |
етила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p |
а имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, о |
ма ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та |
е да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње с |
тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као шт |
зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љу |
аче да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{ |
<p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, м |
е он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као |
а Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заје |
се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да |
ђа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо ди |
миру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи |
о га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на т |
све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и с |
а <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове |
ђу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свог |
ако је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није с |
p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, |
што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уз |
Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девој |
допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се врат |
у.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком о |
тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још |
апитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Да |
а ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стид |
за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах |
ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу |
белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њ |
адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{ |
ићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне уг |
шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногам |
енима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку пог |
ја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снота |
виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’ |
таноје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо мла |
па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је |
<p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је |
ајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу |
„две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има |
ме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно шт |
ко овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући сво |
остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су |
жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад |
а како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што ј |
у, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p |
<pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружи |
ју, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврс |
ко, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Бос |
е мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас т |
В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да дан |
<pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбр |
едан шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто |
авна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, |
вила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, н |
S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи со |
реда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> < |
не преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља |
ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се |
и су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој оп |
Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} |
Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа |
се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је |
а, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb |
ни никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је свој |
ткину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад |
Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа бр |
де је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су |
ладога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не |
д доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Стан |
и краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочек |
таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени с |
ила нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто бе |
р они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и |
атица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока п |
чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је оста |
платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S |
Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је |
е у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу |
лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја |
љено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре |
пут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога њ |
њу ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је на |
ом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти |
жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких ј |
ло што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, т |
е:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће |
после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15 |
другу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога |
о млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, |
што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Б |
вом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови |
Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да подне |
p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S |
едном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци |
ових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у |
о и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по д |
ла три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам |
{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, |
та, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крад |
Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и неср |
обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани |
жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p |
ж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да на |
покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу к |
ће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, по |
два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а |
олу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но |
а љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих посло |
Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улог |
аште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми |
е још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општин |
жди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен ч |
пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{ |
ја Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код на |
наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз |
жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До с |
има се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после |
о пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у |
ти добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисел |
је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на не |
није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита |
ако се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а |
.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, |
жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с |
овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и пр |
откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој |
момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зн |
родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао |
ако би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређен |
о сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и |
каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље |
слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — а |
адоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</ |
е по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{ |
да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га |
н на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p |
била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарс |
, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од ју |
не крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи м |
ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је та |
и ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33 |
ивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толик |
ланине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би |
простите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се ни |
ки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа К |
шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађик |
ћи своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштап |
о њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат- |
аштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p> |
а дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S |
огла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радос |
а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола |
</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом |
ше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лази |
ка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се |
у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана. |
спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође ч |
зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје м |
не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни жи |
ане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и да |
да али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер |
глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} |
ла, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p |
два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној |
носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело д |
о из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и |
} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји с |
овате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој |
мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, шт |
дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као |
он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после изб |
" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женск |
го и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме т |
војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби то |
е и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе |
не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена бару |
аже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — да |
доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпо |
а Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила |
у, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће. |
пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав |
ече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и |
срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вел |
је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А |
а госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до го |
и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељски |
док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда дол |
ј тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лази |
о, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене |
аднела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а ов |
ио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица ум |
адовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље |
Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши |
не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека |
не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходи |
си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Ма |
се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раск |
ре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарен |
к весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео |
ако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје ж |
т, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни јед |
ислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих поч |
ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данаш |
напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће г |
како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма к |
ме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти |
рца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи |
у његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде |
доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст н |
зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта |
ла није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван |
спођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини |
као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо |
стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурун |
.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је за |
јама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би и |
о другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био в |
оле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаш |
рта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, |
S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Пет |
а је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код |
itle>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је |
показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао докт |
ила „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћур |
ја Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој |
ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, ос |
но, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица н |
сле ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахи |
p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву |
е поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у к |
Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снаг |
дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се |
наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, п |
њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> < |
ћај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је |
је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер |
тор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p |
са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић |
ње и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћери |
јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb |
на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље |
јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њез |
пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајк |
октор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не |
а.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да |
која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месец |
изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, |
ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре |
шља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што |
али у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљат |
<p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је до |
н њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела д |
на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се. |
е, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У ве |
жем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздрави |
.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју |
дигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше |
еше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И шт |
та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану |
рбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрча |
</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место |
узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене оду |
о, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218 |
ан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у оп |
а пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац |
вре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак |
илов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва д |
као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је |
дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на |
нда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у по |
тица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле |
ру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штед |
јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Б |
е је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је |
коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао ј |
> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S |
ој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба |
како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро на |
астајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да ство |
е могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?< |
је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао |
ипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} К |
да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једн |
као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су |
оја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отић |
ји се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу стран |
<p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{ |
цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несрећ |
така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац по |
гов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће |
га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник |
вовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је св |
и <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути ду |
.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у ду |
ати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да проје |
ође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на |
бица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена |
био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као о |
ећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево |
госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио |
чи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема н |
лива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му јед |
прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је ра |
Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди |
и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не иск |
тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нис |
Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлиј |
а срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срам |
промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по к |
писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога док |
пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својо |
лила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, |
В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није |
и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек го |
н викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је |
прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа пит |
Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше |
ла да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обр |
кама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну гу |
пцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице не |
о спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на др |
<p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако т |
ао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} |
јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{ |
е?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шва |
стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда |
ли он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликов |
кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци д |
е госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у к |
се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> < |
што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје |
га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај м |
Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, |
; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим |
Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} |
својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће |
ваница, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ |
за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па |
, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — |
р она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан ј |
ог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, |
њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица ниј |
гово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А |
оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш |
ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него |
оклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да ве |
а доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се |
ноје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију |
о.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље бил |
ну жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде сп |
ну прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не |
је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке |
осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ћ |
а; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз ро |
у руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако лане |
{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтал |
рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву а |
уде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад з |
Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог да |
ори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас с |
/p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена |
давши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, а |
тире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван В |
а — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у а |
адањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друш |
ојим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.< |
ула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клад |
} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се |
ка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко |
„враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стај |
пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да |
ављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се б |
а својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди |
по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им ка |
д ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Го |
већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се |
<p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу |
зивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних п |
а дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће с |
доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко |
„само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Ба |
е озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, пр |
ју и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред |
изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица |
роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју сви |
ице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе |
ме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год ј |
пша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши |
осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а |
/p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прав |
ајбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је с |
е ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а |
је Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што |
ело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само |
злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства. |
ети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако |
S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{ |
дне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћи |
у здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило |
е.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комис |
се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="cha |
ањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код тол |
доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само |
ле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа М |
Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка |
ар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни |
е већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то |
ла ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мис |
господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муца |
јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је бил |
лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто г |
и!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — ре |
од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану |
{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у |
ло препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле |
новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек леп |
ила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ. |
и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће сврш |
же помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ |
о, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи |
а, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С |
S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости и |
же на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и д |
и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и он |
оље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп чов |
А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошини |
ло да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</ |
таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али ш |
пе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разрака |
ди о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради |
преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи |
е их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила позн |
осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Мо |
девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је |
ште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи |
оје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p |
е “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад нала |
сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на |
своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет |
Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „н |
p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и довед |
не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је |
у.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде. |
чне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој ре |
ке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови |
ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— |
су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван ни |
еби осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне сво |
ћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да |
а Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} В |
радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће д |
побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добр |
ме свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала |
ером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се |
рема својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљд |
ека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико каже |
?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на с |
опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасви |
би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити |
ице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде |
о и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> |
о се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „м |
о <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се |
право на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али |
мандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао ј |
ала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, до |
ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ нату |
{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, н |
као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит му |
ећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише с |
борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и |
дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали |
рав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала ј |
оње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на |
се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама |
Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна. |
цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго |
допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По н |
.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још |
еном и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесе |
че.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.< |
овору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — |
> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</ |
p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је че |
ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дој |
а издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се б |
.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним ж |
а се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом сво |
есни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и |
у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце св |
ивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на |
етинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажел |
ца врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости |
е највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је |
трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио |
свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здрав |
У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера |
} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку и |
на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жен |
ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а |
швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} |
не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за |
ред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим поз |
ро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске |
очеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине |
штаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се |
ова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто д |
н Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а |
мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што |
о, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио |
га доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али |
је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, д |
рно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу |
од узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српс |
оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам пом |
Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело сво |
’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе |
икује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је А |
е да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— |
за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да |
е до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше мален |
зи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти с |
а стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госп |
> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија |
а, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу ж |
а од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици |
оћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на |
у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као прише |
д је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову ка |
погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши. |
како да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Са |
убица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што |
замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим |
е налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он бу |
од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч |
— рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мо |
Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Ал |
ади.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра ор |
ко и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад чове |
а којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по |
ебало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах |
т најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је |
и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, |
p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се би |
ево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} С |
рећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује |
дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помис |
ћи под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да |
Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни кап |
, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку |
је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, н |
ца увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала |
н ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку њего |
ити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се |
очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љу |
еговоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за |
у му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближњ |
те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две ко |
шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — |
се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам с |
су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div |
нас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потреш |
повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по |
ази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга |
чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни |
пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака |
чију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беш |
евојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од |
уке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— |
а ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је ј |
нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уз |
оју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све |
стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — з |
глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса з |
мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопал |
ци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочита |
лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом |
аве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, шт |
плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај м |
и мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Са |
дно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити цркве |
но.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешт |
разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад с |
о се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу ј |
авна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметно |
p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у |
ва.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се шт |
ном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу |
и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто сумор |
ј све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Н |
— рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и о |
и стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег ср |
акне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи |
рло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас |
још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви |
им очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином |
ре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не |
авалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, ми |
ић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахин |
јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарск |
обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, б |
<pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у |
на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не вр |
у кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ћ |
Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за р |
на он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млад |
е прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Р |
ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју |
ла и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жаг |
4" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то ј |
</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала |
отеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше |
да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов н |
су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече го |
је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао см |
— Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узе |
бо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је м |
кави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да |
даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — |
ијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса |
ивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту |
и ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута ка |
љиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби сво |
а вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p |
p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да |
ећ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је ве |
сала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се |
>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавн |
ави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо |
и поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар мол |
p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — |
моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног уд |
p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој |
ва, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је ја |
> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан |
p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> |
о да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Ов |
без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем |
</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боло |
ће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Б |
млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш |
очела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесниц |
ат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему |
стову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила |
пава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скоч |
</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> < |
Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; |
душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, |
и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети |
ој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу д |
готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.< |
де лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав зап |
Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушиј |
осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.< |
то створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год ле |
сте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — |
ено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за пој |
и су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима |
дсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле с |
са сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погл |
е једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица |
не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до |
ицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио |
Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — |
ко је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа з |
и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде |
ало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S |
погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у |
рошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ |
тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за с |
спођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у |
а по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>П |
може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплаш |
че — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, |
се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао с |
/> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увес |
деље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљ |
ево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијају |
је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и |
руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискуј |
le></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде сам |
е.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драг |
— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце г |
е.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у ду |
" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажет |
арошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — пр |
ги је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из св |
ио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер |
ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? |
филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што в |
пштине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти к |
ђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да |
</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мис |
женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву |
ном и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се |
пођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} В |
већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. |
днога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу гос |
тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим |
ебе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али с |
нда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде |
јаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</ |
да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он са |
дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што ј |
се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој |
слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест |
певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно ка |
p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но |
од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у |
ором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а |
и баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели с |
у мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се |
е тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече |
Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије |
едајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — т |
против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. п |
инама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети |
ажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову мла |
Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени |
је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада уд |
теван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је |
ла тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште |
о време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник |
ро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по с |
<p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, |
ом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу |
— љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{ |
својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и |
тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако мира |
бу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмек |
себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био |
великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и љу |
ту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душ |
гледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то |
се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је до |
куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. кри |
а гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.< |
лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у ода |
анат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да и |
ице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у црк |
нда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као с |
за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у |
оби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је ци |
рце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда с |
за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете |
и Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу |
м помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чист |
ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина бил |
да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом ко |
мо благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду |
о има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често |
урио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} |
још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужни |
равиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том |
блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по сво |
желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице |
иге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих |
ашту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у |
— рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по к |
тари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је |
да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па с |
а радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад м |
аду што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже в |
је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са м |
авља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нуди |
га бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у |
вље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута |
да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. гото |
ар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загл |
крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са ко |
ом иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну |
ити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице |
Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као и |
су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му ј |
зи, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљ |
девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помисл |
ар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p |
, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже г |
Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као |
ме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је |
ити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту |
изите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако на |
шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и |
лабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он че |
p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледал |
докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још ве |
старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико ср |
а Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је < |
ећ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савлада |
S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима |
бави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у |
друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадов |
ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> |
дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Ви |
из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести у |
Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи |
> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, |
p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму т |
у вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље ку |
> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" |
<pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој в |
шала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила сво |
ћу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако дог |
немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива |
<p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око |
.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој удар |
ца зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на |
а онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз |
радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе |
о умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва |
како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— |
ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p |
ци пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помоз |
су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је прокли |
и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при пом |
ви дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</ |
> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у живот |
<pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три |
ет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до |
месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као |
торовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој |
Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ћ |
<p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико љу |
дан исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке |
дише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитан |
ве. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао пом |
а врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети С |
поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годин |
убица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој узд |
загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили њег |
на.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Бос |
лан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ј |
згрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> < |
вапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Бос |
а рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љ |
огледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинског |
ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане |
зви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова жи |
а је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује |
хукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Р |
боље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао |
а, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле за |
како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима ре |
— рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручит |
еда у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто ство |
слуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар |
рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> |
муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору С |
ој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати |
мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој |
ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господин |
с по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, |
што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не |
лава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој |
погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> чо |
е госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} К |
погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте |
е то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи сва |
бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све та |
ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој р |
осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, |
је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече |
> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" |
ом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем |
.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наш |
шу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно |
а.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с |
по владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па н |
еном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Бос |
је била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за ц |
чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од |
ди једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније |
ухом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете про |
м блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се т |
<p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се |
је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците |
у материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу |
т рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из |
руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић уме |
кторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светог |
м попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам |
ину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин к |
чију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — |
крене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли пр |
исмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим г |
помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођ |
. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте с |
ба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин |
иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрав |
/p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не ова |
RP18882_C2.8"> <head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића |
е ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слу |
шком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је |
Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{ |
ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице |
а је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она ј |
и одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш о |
— гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види до |
љено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад ни |
н врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијен |
по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> < |
и; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни бога |
жно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p |
под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштарево |
па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој |
е беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару |
ра, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књи |
аман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ве |
оже доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман |
е.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} |
овека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад ј |
.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— |
вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа |
е.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах |
.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих |
зможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде |
ећ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се в |
еста па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — реч |
бица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он ст |
год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, |
з раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чис |
рекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљ |
ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је д |
а кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она |
ца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још о |
ушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако |
а необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежн |
<p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жи |
и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни н |
израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сирома |
одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо |
амо кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово |
ако се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно архан |
етиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла |
о час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једн |
шао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако |
осити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране б |
Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор |
крми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у до |
о вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p |
уде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога с |
на како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и к |
ела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} |
им лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> < |
Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рек |
— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће |
ца Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— |
наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Стан |
е омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— |
љ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Мац |
ем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је на |
ди раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мал |
рви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор |
дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</ |
ечи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота за |
а ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни је |
узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзв |
лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара. |
олико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би |
у госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зен |
вим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па |
је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни наб |
а ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један док |
спавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <tit |
све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је |
>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је же |
>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина |
ако сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак ба |
е? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пу |
тета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је док |
Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јован |
уо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да |
</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати |
трепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла |
де и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Докто |
ива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска пор |
е:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писм |
фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за |
д ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; н |
на.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом у |
место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p> |
ају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те б |
<p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско |
из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци у |
ћи.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стев |
атко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас ј |
о је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли гос |
крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> к |
а — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то б |
ито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за п |
ла на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у на |
ан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господи |
све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини. |
рео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ћ |
авало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од г |
идим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми |
>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А д |
наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљи |
ах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да |
лазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било из |
ерујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прс |
две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Бос |
а се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика |
умачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа |
рачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, ме |
и увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да пре |
све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удо |
дине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда у |
песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино |
е по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубић |
ишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгоне |
је излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О |
аквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарев |
а у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>К |
<pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час оп |
осао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, |
сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај ма |
.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb |
још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана |
е ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме |
ајпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би |
јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у |
опе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у о |
воме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи |
а истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ |
} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за докто |
— рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</ |
камо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма п |
стирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај в |
сица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио |
брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса |
одољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову |
p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убрус |
свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо |
ђа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би |
сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{ |
т како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође |
Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљ |
и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно ме |
ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћ |
<p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече |
погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик |
а су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли го |
. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml |
руше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у |
ни зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаво |
ама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он |
кује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свако |
ину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови |
са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди |
{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад су |
узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица |
о.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх виногра |
ада га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћ |
ог физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био нек |
тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан нас |
н стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би |
има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом |
Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни позн |
уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да ст |
стри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{ |
, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и |
куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} |
високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајк |
се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у |
они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им |
панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је |
ада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на |
а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран т |
и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан |
<p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом рос |
ст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то |
не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болес |
топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усков |
ома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући ш |
дова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто |
ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајк |
<p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио ва |
p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је |
о није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости с |
ети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ |
нула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају |
ију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога си |
ште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где ј |
оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а |
зних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што |
одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Го |
ш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују ш |
а мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p |
p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од |
p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— |
оспођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шт |
ците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— Т |
е, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени |
знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе госп |
ебројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која |
ћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим р |
— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Г |
подине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините мил |
ви толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу. |
ече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођам |
а „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело рук |
шу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одуше |
друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи |
дравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе уста |
више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало врато |
се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разв |
ит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића |
вот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвал |
и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпр |
де за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може и |
полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први с |
пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па пре |
> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а а |
око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берач |
које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави с |
с је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвик |
о готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још нак |
опадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби го |
госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда прева |
менио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што са |
нај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је н |
то шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{ |
е прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се з |
, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова |
плећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље |
} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би сма |
вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; |
расно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана. |
и соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциља |
{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији |
рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана поп |
ве.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се |
ада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору до |
>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n=" |
ич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb |
Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало г |
е као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та мл |
уто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године |
нуло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну |
а.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у |
нице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им |
ара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и |
доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни |
речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им ј |
гинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало |
рбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том |
допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир |
душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска в |
ктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удови |
погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, |
очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само д |
ну.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држ |
грешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по |
сти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p |
који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у ра |
један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у док |
октору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Јо |
већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — |
ги.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Живот |
исто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно ма |
је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар дру |
ина како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убав |
она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару те |
три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина |
е пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пре |
мео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} С |
уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се |
мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана |
к у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{ |
} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју |
она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео н |
да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, |
руги исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у |
а се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Г |
{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминир |
S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он |
животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствар |
ом јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три неде |
ости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржа |
Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у |
тина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још |
раси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па |
ри и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и |
тору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и |
д је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистри |
/p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат С |
ти.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих |
е оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада |
ва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љуб |
бици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Б |
и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> |
{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава |
="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! |
вини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер пошт |
постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као |
тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквен |
још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи пос |
пође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред п |
рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прих |
Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, пр |
ша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта при |
а сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне |
сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса с |
онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости ни |
о шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш гото |
о.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су ост |
дна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим ку |
адњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића број |
је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено в |
га дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? |
а вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се та |
абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо в |
своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви |
женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и њ |
на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — |
е изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога освет |
а, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине д |
готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао д |
волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их увед |
рете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су љу |
Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никак |
анице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да ј |
и, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да |
ицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула. |
ој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цеду |
ом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, |
пођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — реч |
горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гост |
им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} |
Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарат |
проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p> |
био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p |
гу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љ |
га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ј |
од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила с |
бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се |
прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне при |
осиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пре |
рска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна ј |
смехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на |
се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече |
днога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и пом |
е тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — |
зрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, к |
ису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса сед |
старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Ч |
ишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане |
шао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи |
ога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да |
Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле |
спођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се |
бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није |
и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Ла |
tle>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола ч |
е пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености |
е, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате |
Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубиц |
е било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра |
.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпо |
иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагат |
S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у с |
нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; к |
ико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не |
по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му би |
ко болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао гос |
ако кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим |
има, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у |
ћи.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жа |
а, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора |
бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су п |
логу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за док |
м и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љу |
а се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давн |
ђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, |
ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сес |
че грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p> |
ижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би |
p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кро |
мрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — |
Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је |
но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да |
о доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—о |
што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе |
када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се с |
гдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да д |
куда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} С |
але.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас |
види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и ре |
ати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица |
а, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p> |
во сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа |
о, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— Т |
гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</ |
росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у |
о шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писм |
аручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi |
на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу п |
да.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах пораж |
млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих г |
, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре |
ан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубиц |
својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката |
а.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и |
о сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад |
е берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само |
се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на |
о по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве п |
и болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се ч |
јен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не ба |
ему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> |
</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао ве |
еме му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и осв |
в и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће с |
— умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.< |
олеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </ |
зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружн |
Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Ка |
целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p> |
n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није |
/> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не оста |
на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као у |
— утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљ |
2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је ост |
едну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општи |
ље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце о |
а, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан |
чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан |
Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу. |
Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи аг |
еди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p |
а Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није т |
>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још |
би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти де |
в настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зим |
раг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и |
екастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Грат |
аго њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом н |
о и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан |
е уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Ми |
S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за |
жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас пред |
ога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће с |
друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако |
е послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како |
леда ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p |
о дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме |
луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да |
ијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју г |
с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић ад |
да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промр |
по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на шт |
ачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, ко |
уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газд |
ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само ж |
а је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призра |
ја је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава. |
ао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је |
о.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бој |
ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте |
ко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се м |
раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу |
палио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио |
и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изиш |
ло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лаз |
оглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Бож |
нак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не |
то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p |
малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је на |
сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике |
ало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону ко |
бодан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам |
е друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} |
а најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке. |
у. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод |
и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесни |
Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се го |
сен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад п |
ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — |
узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али |
ара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети |
хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва диво |
Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и |
{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом з |
е ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њу |
засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, |
незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран ј |
много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, |
/p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе |
.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво |
пом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} З |
сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> |
орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па |
{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци |
ци иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и н |
положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римско |
врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; з |
ала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога |
а.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим вел |
ву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} |
говац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном |
Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — н |
е онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди с |
кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола |
адећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту |
о <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар |
ко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз |
често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: |
а — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, п |
није.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али |
то сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само к |
домислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала |
ин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки |
, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p |
а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочи |
али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса оно |
јих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на див |
ишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да л |
је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — |
о ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чуд |
и су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им к |
у нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сва |
з у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на |
Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала би |
сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био |
Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеос |
дили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео раз |
убица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе |
марскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Р |
сти.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем ран |
ам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо |
то.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа |
рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу |
ја, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло ле |
да је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити бо |
roup" xml:id="SRP18882_P2"> <head>Књига друга.</head> <pb n="159" /> <div type="chapter" xml:id |
кон смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и у |
едном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање |
нога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњо |
поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К |
>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне се |
ће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце ги |
ли су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп |
ици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је т |
и од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш |
ам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага њ |
!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим |
ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖА |
ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКО |
ктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ |
му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким |
столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ би |
ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — |
} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је в |
о уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разг |
У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће кр |
ве веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од |
чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће љу |
је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> мл |
ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p |
оју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћут |
нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Са |
82_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица досели |
довица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Г |
имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла |
млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испри |
цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо пог |
ује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку |
са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тиц |
ину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — п |
а-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на пос |
— кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, т |
икслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком х |
и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" |
ање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за поставље |
не.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца св |
едњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n=" |
је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та |
ад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да н |
о, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Сан |
ала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпит |
ет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста ми |
<p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седи |
аван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пуп |
дмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође |
убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љу |
а једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се рак |
собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила |
хватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по |
Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га ни |
се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p |
>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја зна |
та ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам бол |
вка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да |
а! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и пог |
потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођ |
ца заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста |
? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, |
ула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у да |
ла.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде. |
ного горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p |
бра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но |
лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет пут |
губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с д |
пор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз |
да иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је од |
на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очим |
нова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту |
а чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} С |
оведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор С |
ктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пу |
на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то |
важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну нов |
исана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као |
их леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са |
и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон |
и и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко ш |
ко се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког ф |
ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по п |
по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце го |
ве један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских |
х часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа |
оји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не ма |
ати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што ј |
ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци |
даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише |
ко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако |
ђе да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну |
кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Р |
и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују ј |
ти — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или |
угова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, |
на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад пре |
ко би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се је |
варити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али ј |
то људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, |
своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео са |
сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у |
} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то те |
стаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14 |
азио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио |
свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца |
и, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} |
ана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — |
жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ |
b n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи |
није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В |
зала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа |
рината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се |
х је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужнос |
Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ |
м што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте глав |
су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; к |
и на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују |
о што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба н |
.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи с |
право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако с |
ако би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио са |
илице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да изв |
њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из да |
речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Срп |
давно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело |
почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више |
ећ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — п |
авра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — |
о све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „фер |
ла та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он |
физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, б |
х види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни и |
по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни б |
ргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко |
сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће траја |
ани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све |
наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађи |
а је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена |
рније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој |
пођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Докто |
.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбољ |
мо за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих |
мислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало п |
ко своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио |
век има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове |
је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима ос |
онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисн |
е — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} |
па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има |
е у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</ |
а срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни р |
пић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попа |
дмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да сед |
ак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али те |
он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ |
први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала |
.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалиш |
и шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се |
е у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће ко |
а.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су |
не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину по |
ер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан |
долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походи |
али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар свак |
идео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па |
им школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра |
налац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — ми |
о нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме |
.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе |
ву нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица. |
о јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркино |
а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу зем |
— а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно |
шкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S |
је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђен |
волила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако у |
а осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што |
а куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диж |
то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, |
да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма |
мештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда |
ршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве к |
еји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги |
адне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај ма |
ожића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад |
не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на г |
се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи |
дан с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета |
ио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста ч |
опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у к |
угом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p |
своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док по |
јући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, |
општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се |
себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу |
ме.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је |
вакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали ка |
Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њи |
посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све шт |
а били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахн |
се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разгов |
амохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двој |
у из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- |
те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ |
ве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је |
госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света |
о ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Доба |
често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </ |
{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био бог |
шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена |
е жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеж |
ди свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и мог |
ка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на |
будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави |
то и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p |
мнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кр |
ри — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већ |
{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се |
коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на оку |
сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први |
опадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и заз |
реврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле изб |
ом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз ро |
"17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео |
лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје по |
ођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p |
договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад с |
па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћ |
не у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер |
ор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том |
исто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</ |
{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтел |
е и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се ка |
госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само |
ву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, призн |
</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет з |
појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички л |
задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу поче |
цали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Л |
тор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Гос |
аде жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџба |
била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско |
се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који |
и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и пој |
појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза |
иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} |
а цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор |
ако је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу би |
и можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је |
само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеш |
лушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и покази |
на не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, |
е никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долаз |
а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчи |
ва.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се позн |
нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за |
, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и уч |
е и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољег |
ао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу м |
кал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.< |
тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“ |
боте у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор |
ко женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре |
гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда г |
расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива о |
изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало |
во: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруг |
здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} |
у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну ст |
сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самн |
ихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да ре |
челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хи |
лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Дом |
ушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао |
а већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је |
стано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврд |
октор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разгова |
" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та бли |
нили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже |
S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Госпо |
</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сад |
дити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана |
за сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова |
друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача гр |
а натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом пред |
у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфл |
о се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва то |
је ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго |
S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом врат |
, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, |
оље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попади |
<p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су сел |
етињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан сел |
Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вече |
n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} |
израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, |
и се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после |
b n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, |
..</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко |
таде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору од |
и.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се раш |
о махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па |
а.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула с |
тао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих |
сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би с |
ођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако ше |
ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> ш |
о и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад |
ицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић уш |
буна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеск |
асту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га |
зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да |
па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи |
срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју леп |
ловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} |
ек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има |
двокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом сла |
и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много зна |
S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села ј |
авек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је |
, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први м |
ратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме пита |
је било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала |
.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу ми |
осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње |
ин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо о |
осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи н |
е углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужев |
— узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на |
пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повиј |
се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> < |
овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе |
ам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је м |
и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са крев |
око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се |
осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</ |
цу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „< |
азића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал |
ом.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ обра |
ше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико |
а или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме сам |
} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> |
лади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узе |
уо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као н |
очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, мла |
ој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, о |
n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких |
октора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор |
олети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њем |
ерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао |
великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све ве |
једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било |
духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има |
моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, |
ило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те |
ивезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осул |
никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ћ |
<p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот засно |
храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи |
се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би |
, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нем |
па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи |
су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те |
{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то |
мери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опо |
епо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече докт |
палио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу |
теље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекав |
опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над |
ица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је докто |
е очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, па |
ликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих |
ве то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него |
пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити |
агло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у к |
до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим боло |
ушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, е |
мњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на |
сење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекај |
рихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам т |
а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, |
е лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} |
дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи |
узео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама |
има, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То |
на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би |
ој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први |
упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред |
> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада |
ше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{ |
х шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас поч |
је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипа |
/> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда |
ош бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час |
а је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} |
от.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је бил |
и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> прет |
Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да |
тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: |
амој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је |
уштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S |
зузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму |
на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та дан |
в један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца |
, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица |
ио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да бу |
Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осиг |
о мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би |
пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуч |
о мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор |
била.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час |
и дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано |
нка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p> |
7" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли ни |
лађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч |
дрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ок |
Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шу |
она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом. |
.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лази |
Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па он |
же царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, ј |
ту.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци |
епо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица |
чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву к |
цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину |
час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што |
о што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је |
ијатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд ј |
очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога а |
“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и |
аја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја ње |
ко јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, |
еким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више дола |
уго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао |
<title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све |
буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стал |
ио се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, |
а се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слуз |
какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди. |
планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жал |
видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се са |
ео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, |
ожићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" |
исто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бог |
p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као |
ш док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свог |
рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона |
кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао раме |
то закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: |
ли завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа по |
умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођ |
знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од |
оведи госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас |
атила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.< |
а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус би |
то дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кућ |
ера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Ов |
еме а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, в |
Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна |
а да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци преле |
алдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шу |
Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је |
и три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца п |
исто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући. |
име, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин |
на кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Срби |
n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се |
и једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас до |
ку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као д |
женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љу |
ућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Госпо |
-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује с |
м.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да |
о мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођ |
а живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му |
е Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да |
е излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозор |
е по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То ј |
Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки ду |
а ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало |
о па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радњ |
тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{ |
} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало |
мућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој |
догледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сва |
отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не |
породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} |
шној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте |
уту томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уме |
зовања према особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</ |
p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> |
оме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене с |
едао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиро |
дитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осе |
се.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога |
е спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и |
мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> |
аталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од ша |
у шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да о |
му и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо |
Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је |
и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагну |
"106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p |
никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му закл |
ник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} |
лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога |
p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје дец |
трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзго |
В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па |
а свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он на |
доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном х |
це — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге у |
уше слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била |
у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли |
а мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је в |
а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са бол |
5" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом |
руштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању |
ућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Мар |
ови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних зву |
је Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разгово |
кову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се сп |
српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је |
идим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} |
оли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху моли |
овек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, |
тор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало ча |
да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети св |
мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућера |
У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао |
е на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тел |
у своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се докт |
ар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за ча |
ло у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И п |
ј као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се |
је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и за |
ктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је бо |
ка потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе ду |
је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи проб |
и својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике |
и војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај с |
реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи ра |
о глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тих |
стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така |
еда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор С |
рчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и |
а је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро! |
што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, |
сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у |
ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љу |
тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би |
ело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p> |
ојим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад докт |
и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела ов |
ојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећ |
октори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чу |
/p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше |
шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њ |
p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи с |
е но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше ј |
ао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот. |
p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља |
р <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и |
када није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори |
нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Ка |
правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и љу |
идео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас |
не помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} |
" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада проглед |
ла; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску с |
удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p |
исом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну |
боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка пр |
тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме |
ама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се |
топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи с |
ибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећ |
а већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, гово |
мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да |
о глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љ |
чаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; мо |
а ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да |
тих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета |
аговања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли |
асила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је с |
слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојк |
во било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман |
уним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у к |
ме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао |
а — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била |
не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека ч |
осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три |
д собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она |
гих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и ба |
ића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска п |
230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је муш |
најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца |
на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово |
и се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим |
реби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров |
темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах кру |
у који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жи |
цу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља да |
одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погле |
Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својо |
Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки теж |
товога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме |
аснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету |
А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцим |
о уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и пре |
ме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, ј |
ј љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је бу |
пет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада ви |
} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осв |
је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прели |
м светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и пород |
> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај |
дах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његов |
ази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чи |
а упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; т |
рљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће з |
гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заран |
да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивал |
огани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли |
а, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а ко |
и; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда |
ме раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три ј |
— прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Поп |
о уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те з |
виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матор |
праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у вели |
а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла |
онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе шко |
шке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве г |
де треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса |
ако је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље за |
свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а |
ла трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад докт |
и Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио |
оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу |
онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толик |
.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном |
мири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Ра |
Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу |
им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све до |
спити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја т |
це његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци про |
од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се св |
ега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом |
ли за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Мила |
d="SRP18882_C1.3"> <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи |
ога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докт |
ри се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља гла |
с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђ |
њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Бос |
гари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су |
’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усп |
спођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан |
днији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина |
је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Је |
окат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највред |
и људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше по |
те ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић изва |
се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трг |
у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које пар |
у и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто пок |
озицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса |
десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, |
и баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би |
ђе туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта |
.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју |
руге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа |
ели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, п |
сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам |
пили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не |
огрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи по |
патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, |
ије никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као |
су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета |
с из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти |
— рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољ |
{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето |
’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, |
рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мис |
! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то |
ецу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти сам |
ла је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје |
и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чу |
на је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова ж |
лепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та |
Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она |
оспођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — |
сни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<titl |
лио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао з |
па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од |
ноћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпо |
д је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпо |
таноје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти |
вога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није |
<pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је к |
ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како |
е доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Бос |
е шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа |
зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако слу |
и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај бож |
ађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одвед |
ле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће |
стрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрен |
на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изго |
/p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и |
з корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шт |
а, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни |
Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблач |
, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p> |
!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златн |
ло почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па суди |
лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име |
рпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали го |
оје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још |
} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала с |
то — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради |
и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја н |
p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутр |
гу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје м |
још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да уста |
ато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете г |
>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Го |
} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је |
<p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у го |
руница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топл |
молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасви |
близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по |
дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу |
:id="SRP18882_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љу |
— упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — ре |
егов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју |
нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је ра |
учили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје по |
а коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рај |
за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубич |
, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново р |
кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумева |
јом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како |
де.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ва |
ман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ће |
у грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се |
то гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога дет |
последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да |
адила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али до |
ио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торб |
маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мек |
рпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева |
} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце ј |
овац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после бу |
огодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно дв |
Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измиго |
ле што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а ниј |
?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп |
да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter |
да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, шт |
ко је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се оп |
е у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и |
/p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се |
агор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, |
осао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати |
ао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у крев |
{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, |
у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Б |
и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћ |
мчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи |
годе пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни д |
улан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две со |
це да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</ |
, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа |
рекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше |
— само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Мл |
постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце по |
ћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда кад |
лаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако исте |
другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не |
ете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги |
n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо |
<p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији засед |
>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> |
не, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је ради |
оће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Ла |
а здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још |
i> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми |
тала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, |
} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — |
радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша б |
кога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело и |
је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је |
је Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе |
злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p> |
већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу |
леди.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: |
здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже с |
Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала |
ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи |
ј мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под п |
били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилоз |
и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осет |
ера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на сел |
и час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у |
Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине до |
родици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског |
то ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била јед |
у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у |
ра, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни прим |
обило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} М |
и Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p> |
а ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпо |
, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља |
енчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — |
таше, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за с |
8" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро на |
ећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дуби |
ио је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој в |
тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, шт |
е доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго г |
} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сват |
мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже |
и сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна раме |
ишта није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па |
аше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође |
у долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у ј |
Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре во |
ри топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врли |
<pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што с |
рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим |
срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његово |
из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе |
се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претво |
га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на |
је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у |
ак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када |
ме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-М |
махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љуби |
сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезд |
у старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате |
није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашни |
али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у је |
који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео |
огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Н |
о до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да с |
дој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се пр |
руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпо |
</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Л |
ио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви |
ветињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, |
сама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Ку |
јаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p |
тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој |
тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по |
ио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе |
Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Ш |
лог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно |
и је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још кој |
ђа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика. |
ткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и н |
са и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто |
шта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли виде |
те собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и к |
ора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више |
ије али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледа |
p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — |
итом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу свој |
здрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устал |
нело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n=" |
о подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека |
жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуаци |
јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради |
нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као |
чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро |
S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај |
грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S |
ио је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију |
> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто |
дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове г |
што рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су |
а Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речи |
аца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од бр |
>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чист |
је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само |
бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и саста |
ити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторк |
ких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран |
с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну р |
се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху з |
хом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{ |
ај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да |
ије то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— |
тарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да |
доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око н |
хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви жи |
надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна |
ом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и д |
а ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се |
>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бе |
чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица дод |
ем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с ким |
суђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су д |
ли човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p |
о од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима бла |
ац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктор |
>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санд |
кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, м |
х прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу му |
врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најжи |
оре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је ув |
људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорица |
и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људ |
вету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим |
обродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових м |
српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она |
аки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам ва |
одило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки |
лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас з |
дно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплетка |
му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности д |
је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Се |
нтилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам с |
је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда п |
е, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p |
> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p |
р Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и |
{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—о |
Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш |
а сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој ц |
а журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица |
апитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима |
ћ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на врат |
ола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза |
исто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В |
буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра |
према се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије. |
као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне |
етак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након ње |
нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и њего |
је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију ил |
тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отвор |
врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица у |
но мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по |
љусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије с |
иди како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус и |
епој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у |
им тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То |
згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча св |
<p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подиг |
те се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Изв |
је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да дом |
о јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p |
тор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је |
домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива |
е ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „у |
пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153 |
против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовиц |
сали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштар |
дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пош |
није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су |
<p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су |
ћа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бу |
{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак |
{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи |
ветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао |
ећ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон к |
што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта |
гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; о |
друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у м |
ђа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање |
баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S |
и ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако д |
место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно |
> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше |
шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као б |
о лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје |
" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупн |
утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркв |
Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, г |
арко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са свој |
рју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, б |
похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>До |
онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је |
Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> < |
Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај |
м приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке н |
стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су с |
а ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се виде |
њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— |
а за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпо |
е кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те п |
нује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања |
у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је ко |
омоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} |
то дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сир |
ица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Сино |
им духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе |
д, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа |
ије тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адво |
{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, |
ке тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, |
шла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва |
лим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто т |
воје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У н |
н грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Стано |
лива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда |
од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше |
— та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па |
Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо |
аноје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина |
тао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми |
ј се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, с |
p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне |
ћуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку |
о уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! |
не дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком ж |
им великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар |
да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће ник |
омисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету |
га.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе на |
<p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Бо |
ојој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јо |
ј сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се ти |
поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти ј |
авом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговор |
а и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Виш |
, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар м |
ога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали |
од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по |
еку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле но |
леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин б |
амо што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се из |
о је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени б |
/p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се |
као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C1 |
.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слу |
не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Б |
умара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи с |
ика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, |
а враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих |
ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај |
ом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још |
изи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би |
не на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч |
а ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, |
та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али |
а ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо |
раје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога |
само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси уда |
и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој |
то скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру до |
и горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици < |
о весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од |
које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом |
> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му о |
отарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна |
ити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да о |
ћи.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су |
ену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа суср |
су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба ист |
дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{ |
.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер и |
и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује ј |
вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља мо |
онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али о |
у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живо |
номе чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шум |
жни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S |
Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С |
"63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико. |
ити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — ј |
у чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из |
се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="14 |
него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да с |
темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве |
је живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у |
се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још др |
у и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око |
одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — |
кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је т |
било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сја |
, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p |
— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лак |
платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже |
мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, |
{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им |
а сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} |
> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је див |
опло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном |
те како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан |
е захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спус |
пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, |
тане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каван |
с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом |
е, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао пе |
удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу же |
ром му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та |
че Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда ид |
!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гл |
рце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> |
ок му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња |
рилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и |
шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу |
љу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радова |
а дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо д |
живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пор |
да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора |
ти и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори |
Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад в |
нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде |
себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине разви |
то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка |
е.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, а |
ка.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла р |
онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам |
труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} |
вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би |
тело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз и |
ре ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — |
ре помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишља |
> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је |
е.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме |
љив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво |
овата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће зан |
мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> |
о би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак љ |
ије ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али |
ла врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда би |
} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> |
о преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предл |
ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него |
гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандино |
.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — |
шен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за п |
живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме |
Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које |
доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у јед |
о.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили ча |
.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да |
и ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној. |
учи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била |
тра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истин |
<p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> |
десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лаз |
а нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз |
дсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то са |
ога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера пр |
, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у он |
ко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукт |
свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за г |
посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само |
7" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета го |
</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љ |
еше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба ба |
Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи |
данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радос |
де којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би из |
ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи в |
а свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — |
е радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непре |
} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака |
евовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Стано |
нагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме наго |
ица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљ |
ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Бо |
треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго н |
убави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанс |
b n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години |
орили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се |
ајбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубав |
и некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божи |
ина дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело го |
свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану з |
мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p> |
ме како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једно |
о у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао |
штине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Бос |
тање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и ц |
у их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобрава |
звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на |
{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо |
ема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са |
да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При |
="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за |
та својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса |
астао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.< |
а живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и до |
ави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто |
ка, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над н |
<p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пруж |
а не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и |
> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи |
испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у |
едрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на док |
ри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво |
топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња |
а но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и ув |
само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљ |
настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више дале |
била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је |
Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ неста |
овек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто |
е људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им |
ЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДА |
> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА Д |
> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА Д |
КА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У Н |
инога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом |
слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, |
ће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борб |
равати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{ |
у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, неср |
ше онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, |
ина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толик |
у песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, о |
старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се с |
ка цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да ј |
дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, |
е а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од |
огледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива нем |
оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабл |
и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка ј |
образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које |
ала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и |
не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскоз |
је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је |
а је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{ |
аш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога |
у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан |
лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разл |
Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за |
знео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци |
а носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пу |
м прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У |
p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у в |
е госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; |
дан стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђиди |
пођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии |
је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скров |
г ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, |
<p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. на |
жљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њ |
уго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
C1.4"> <head>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан ус |
варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана о |
Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све |
уло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанс |
из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад |
гао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога ни |
Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помај |
В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</ |
n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љу |
е спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље |
да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> |
ме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> |
ним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао |
p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику ко |
882_C1.3"> <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и н |
е кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Та |
бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да |
залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само дети |
едва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Та |
к свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајсто |
е је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку м |
нате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да |
/p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али |
га сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљив |
но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде л |
.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој ку |
ина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и о |
је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје с |
ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка ти |
желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта |
ао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> |
меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{ |
божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева |
у каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликам |
и, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? |
ахвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из |
ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и |
ешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје |
небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кан |
> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погле |
ти или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку |
први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дуб |
Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, |
њем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива си |
нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — им |
орбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот |
ечи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли њ |
Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је бу |
гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, д |
х мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био ужи |
гом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио |
али — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па бла |
да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак с |
сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уз |
и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којо |
С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца |
он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе из |
уби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и |
ију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Б |
, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема т |
нима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се |
им леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири св |
проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким |
ао да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало св |
Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива |
ога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p |
во.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаг |
јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> |
пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист |
аноја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле |
ете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Стан |
никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, тре |
ловена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горс |
ак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навук |
и су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није мог |
љало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се |
лон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, д |
а очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила ј |
ладој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостив |
и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} |
с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар |
и га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд |
исмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у |
ињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ |
тар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза варош |
надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} |
нажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани та |
подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по це |
лице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна |
јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> < |
кох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> < |
уди, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме |
а вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану до |
Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону стран |
па да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћ |
укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим г |
ов дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио |
ио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам |
{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, |
на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је |
оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно по |
о кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром |
но; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бр |
срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни гла |
а није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душ |
и, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше во |
у цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га в |
поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био срета |
мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће |
био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно |
мала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униш |
тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката |
ли што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подуп |
едаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазво |
> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} |
.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је н |
су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак до |
што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па с |
енило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовим |
ули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Ма |
ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спре |
, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва |
роговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му |
сечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво и |
суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро н |
детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S |
људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рап |
, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку ми |
p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајку |
да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Ж |
ходи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Ми |
е.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, |
није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој |
ла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће |
сну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у кој |
мах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је пер |
ст на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад ч |
чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} |
и са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, |
ак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изи |
његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или |
тевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и |
— или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увер |
лази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла |
{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи |
к-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике гост |
бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше пам |
који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, п |
несе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирко |
чима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то |
урно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они |
о па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем |
био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</ |
к-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти ра |
важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут |
зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до ман |
ки одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, |
о С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србоб |
е је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао |
а виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пар |
удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, а |
.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад св |
је Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не исти |
p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају |
, малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна см |
поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било |
понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одма |
а живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се |
а?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момк |
од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно з |
бог политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Мила |
млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви |
о упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе |
што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова |
ао да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и у |
капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом нај |
ца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела т |
ј не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а |
знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до су |
штво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно |
багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p |
з под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије |
а код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за оно |
је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади у |
дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? |
е речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од ј |
као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја |
морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледа |
ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази |
свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спрем |
она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: ева |
тиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чи |
х и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године |
моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми |
„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том пе |
зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</ |
n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто |
н, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше сре |
За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Ма |
поваће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у вели |
а на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути |
ивље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролаз |
ше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе |
} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи влади |
ђу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање |
оловима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“. |
ао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има в |
дао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова порази |
дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца мла |
а одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то |
себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су див |
кла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд с |
дбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адво |
Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
е му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу |
есешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту |
/>.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпас |
ебала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говор |
<p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила |
ше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде |
мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ свет |
ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сл |
д ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрну |
оме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-ск |
им цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану |
орђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где |
положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да ј |
ше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила го |
доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, |
е све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Стано |
радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам да |
ица стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још |
она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да ч |
оспођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега јед |
о! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је она |
Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица |
ћи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а у |
отића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази |
ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несу |
заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао так |
ио најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој |
ога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као н |
, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњи |
119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан. |
о смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ |
у тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племе |
икну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти |
граду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала рук |
се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он са |
сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то мног |
ц дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче |
вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} О |
да је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, |
тад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова не |
то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мај |
мах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села |
дочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће |
ла, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двој |
вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме дола |
еби.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам |
ци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком |
ината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће |
/p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати то |
од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> < |
>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Гос |
врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило |
ођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да |
сподар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак |
помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати |
о прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у п |
орината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико |
ади директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође |
тављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и ба |
новатије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S |
то је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа |
ој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но зам |
и Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба |
.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће б |
лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било |
сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску ду |
моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!< |
још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чеља |
дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на сел |
а премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни о |
има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно ш |
сита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће р |
опустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} |
пођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекс |
лаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најч |
ојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жив |
еретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи |
а лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће дво |
то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело |
— рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао |
кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. са |
вани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамб |
и новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</ |
да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попад |
е живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако |
ад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у с |
је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе |
ачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене пот |
је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би от |
бица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Л |
вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а д |
_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понед |
Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу б |
тку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни |
Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних |
неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој д |
чица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им го |
улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.< |
ле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} |
това и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала с |
накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у |
на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо ка |
и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви п |
и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прекс |
битци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна |
Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За |
ву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштар |
моћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше |
срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и са |
есно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек до |
У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је м |
<pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, баја |
мир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога |
ла му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и под |
у њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда не |
помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није |
у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста |
е.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте |
в човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истин |
"41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, |
вешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би пр |
у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирн |
мо се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душо |
биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци. |
отез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за |
е — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече |
е остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у |
а Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица |
лења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемог |
ности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је ј |
и се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момц |
мо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је |
арице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — по |
сени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе д |
зман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји |
адничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се |
бичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који р |
размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је н |
ко се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле иску |
а српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</ |
<pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа |
н заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њ |
ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не < |
оје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморни |
А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Мац |
њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном |
обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p> |
ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак год |
чи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> |
рошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу сво |
ивила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њези |
заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас мл |
раске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Милано |
<p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица |
о напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх б |
радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са |
остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што с |
тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не |
— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај р |
шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они |
на на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема |
ад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено |
ће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} |
и.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе |
три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из вели |
светили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави д |
новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбл |
за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није о |
е недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и ле |
е све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. < |
.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву наг |
руги мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у д |
гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више муд |
.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабран |
себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и |
алаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, кол |
у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — |
дмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах |
о радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када |
рила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазил |
ј младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милос |
појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често ч |
аду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике. |
арао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љ |
здавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их воз |
ло дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подн |
ћа.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен |
ије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици |
прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рај |
на тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љу |
ке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то да |
чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну С |
ем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госп |
ло док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га |
егову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу |
су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у о |
дио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је гос |
ати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пр |
ао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{ |
ек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много |
и визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако |
и у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита |
њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ћ |
вуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади |
во двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, д |
доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter |
ко ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су |
што шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у пола |
што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера |
убила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За час |
ла за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре |
па је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћ |
ве ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у ча |
душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио п |
<p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би |
и.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам |
птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба |
м и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само |
ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље. |
ије се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмам |
госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — |
ов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у зе |
Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу к |
ла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и |
а човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће же |
еткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле то |
подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу св |
ва.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он |
вани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чу |
чица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинс |
ј снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули |
анабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p |
и.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше |
душно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још |
мела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, |
га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину |
S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој |
; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, |
не послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} |
е млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео |
{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине с |
чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом ште |
Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужев |
је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лакт |
ме само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти |
ао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже св |
а се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се |
знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље |
пште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је о |
једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клије |
да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљк |
Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и в |
вокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део с |
је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекулант |
е у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Да |
рилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> |
е његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срц |
лави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не т |
ило ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу |
је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за |
а као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} |
, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је н |
е што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> |
едаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу пома |
, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увиде |
ва у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.< |
b n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало |
оје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p |
p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист св |
ога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради |
.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица |
е бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</ |
боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скамен |
коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народ |
толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој |
помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркал |
— рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <div type="chapter" |
пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Н |
ј авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и |
на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — реч |
пет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца |
Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лопо |
дио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су |
раго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, |
рихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић |
ас по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да приб |
ди у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана ко |
устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је сева |
тишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Л |
узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њо |
гледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разли |
оју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до |
p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немир |
јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и |
грне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и |
и од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се |
за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је о |
што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу |
лаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се |
ге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим |
им... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица т |
саћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред |
ба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око |
ди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо |
орастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна |
цу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је |
ти па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста |
аца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано з |
ајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону |
лу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола од |
око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, |
ка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајков |
пшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за |
цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник |
>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи |
нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Ора |
ће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да |
на!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе к |
и и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и пошта |
ата и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за му |
како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} На |
е није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ св |
ад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у њег |
овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p |
ед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, |
кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигл |
ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви |
заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он |
ђе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у т |
урио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p |
ебао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p |
зо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у сел |
ратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво |
ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб |
>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване друго |
скока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по две |
ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице |
ти срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да |
а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план |
е у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље ј |
ити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне |
а да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба |
се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе |
д којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи да |
уке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу |
младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила |
е брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кр |
уштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао |
Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{ |
као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све |
ада живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година |
довицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији |
в свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога др |
а и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су с |
„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше |
најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отво |
има? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фи |
не.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да |
е у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Су |
је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти |
надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па |
едим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас |
по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по арти |
исто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат |
успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, |
удео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим з |
је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор |
ова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је |
дао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи |
прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек шт |
весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: |
p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду |
а стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми к |
рисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два трир |
пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ |
у дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се жени |
> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је ла |
лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три т |
и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ |
или а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом |
е па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Ки |
куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — т |
<p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.< |
о дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки об |
им речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S |
плануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да д |
ерила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад |
госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверен |
је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како сил |
ладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли |
цу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође |
попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одулари |
које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су |
ца дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други |
обљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Та |
ћајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо ту |
о и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је с |
га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госп |
светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љуби |
На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му о |
била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало |
тиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српс |
није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мал |
воје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S |
тељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању |
рилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— П |
вим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, зајед |
ужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је |
у се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван |
е довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није би |
{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па |
као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам д |
а.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена |
адиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује з |
хтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; |
} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи |
тора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто к |
девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни |
шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па д |
Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станој |
села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз |
еца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном |
Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне в |
<pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње |
е хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од пој |
дир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућев |
у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која |
оје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљиво |
е му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов д |
отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повиј |
ора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође |
и и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали |
ли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то |
в џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако т |
аки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надзема |
Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год |
ај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у сваком |
љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безаз |
Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разла |
на да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и дру |
, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака |
акоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било л |
о су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девој |
и Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све |
т искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер |
неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учи |
p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа д |
ашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, |
сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здрав |
о примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога ми |
ине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се стариј |
S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином т |
Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе |
лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школс |
н како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} |
убица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — |
ихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази как |
руга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми |
то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к |
ере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је с |
у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајућ |
к. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те во |
62" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазић |
авка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али к |
оји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан |
као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и |
а већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја с |
му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свог |
је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кр |
природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и света |
се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фру |
нове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим љу |
искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изн |
/p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{ |
ује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко м |
Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак |
ад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} |
је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито |
ћ отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у св |
а њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у жи |
Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> |
и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме п |
<p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љуб |
ла три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега |
трија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љуба |
еш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дан |
о је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, |
вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Ма |
да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си до |
>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захва |
е никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једн |
у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевал |
ро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} |
дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити |
ко она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Ст |
ога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p> |
није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општин |
ране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је с |
га по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окамени |
одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на при |
договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба |
м ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа |
ајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац |
и га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматни |
што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас пр |
д српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом |
чи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетни |
лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да с |
.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте |
ку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу |
уку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз гр |
био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио д |
n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p |
господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора |
страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко |
за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Б |
е, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац н |
озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе |
јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што ниј |
трпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на |
пођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека нео |
оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, |
часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет неста |
њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да |
ија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране |
везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону с |
лахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — п |
ма за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу |
послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки |
еде отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како д |
плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то прот |
<p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се м |
не, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb |
у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љ |
видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово |
Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба |
севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви |
Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треб |
му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Б |
леваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи св |
n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, |
орскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <p |
ћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не па |
па! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу |
лио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло |
ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпо |
егови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где се |
их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види |
сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку ри |
.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па |
стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
ћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час за |
ла! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — р |
ема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ак |
ахне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора |
светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођ |
Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су за |
ше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p> |
исто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очиј |
тења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{ |
их десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, п |
p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="19 |
војка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кућ |
оме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и |
ра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као ш |
имо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у н |
напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и |
жина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та пр |
> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били с |
се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, п |
су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су од |
петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом |
рили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух |
ци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у с |
њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се за |
нама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболе |
к се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима м |
има је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или |
а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и поп |
веће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то поган |
виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац |
вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} |
рози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду ко |
е мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на у |
ла како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке во |
томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ н |
ениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може |
последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, |
а своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" |
оду — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у |
га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, |
и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора |
о усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} |
анпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруш |
а, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога дух |
н али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на |
мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} |
изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с |
а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунар |
вестије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја |
у“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има циг |
> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прек |
нила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је да |
ојом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да |
зађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — |
меће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија. |
три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији ч |
лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођ |
осподине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте гос |
оди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црн |
редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носи |
м срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам ва |
низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, ка |
пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и г |
p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубоко |
та је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне т |
бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава |
пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Ј |
се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ло |
накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка. |
, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кће |
т и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају нова |
д хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне |
вити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба |
илна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, |
Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав |
е Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодниц |
гуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан |
а се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се |
тро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорози |
већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, |
убици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, |
прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим |
поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то |
} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у к |
ја партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут |
тоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао |
p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на дес |
троме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о пев |
си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двоји |
о око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} |
а када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па |
"56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као |
луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим |
оме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по срема |
са као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужас |
n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то не |
саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога коре |
дну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице река |
соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам нећ |
толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушк |
а надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и ду |
олико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па сра |
и у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за |
у удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. |
се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков |
само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то ра |
а би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту |
замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би |
ло дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљај |
="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да |
приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p |
Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи |
воју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека б |
сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Гово |
/p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледа |
м, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пош |
— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам |
поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори о |
оји зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{ |
к! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и с |
е било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоћ |
и не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја после |
о у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов д |
> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, |
p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“ |
тари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге |
ивот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љу |
Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} |
то изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у |
као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стр |
198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чу |
Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да |
јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикн |
пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Г |
— Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у |
је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занављ |
ко жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занат |
ова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре |
елом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје |
господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у |
оже да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не мож |
у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи |
у му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме гос |
госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствар |
ј сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску њ |
оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p> |
уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сир |
емо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи над |
овим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{ |
а им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина док |
по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор |
очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је дод |
им ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тража |
р сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</ |
сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким крет |
шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Ни |
е може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — от |
у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један ист |
на му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздр |
опићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{ |
х уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у жив |
се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала |
нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка! |
уло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало м |
да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с |
ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" |
оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако |
а се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само |
ао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{ |
од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је |
сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на ц |
у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чи |
им створовима најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из |
у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања |
је сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога д |
оме нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у све |
Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко |
свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како |
се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да |
ећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p |
ога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <p |
ји јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце |
измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима д |
тале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатк |
она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну |
омка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику њег |
у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S |
е ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у |
р се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је |
. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с ко |
у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад др |
ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није |
и тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и по |
еђуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор |
младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у |
лу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех прек |
тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта |
комци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девов |
врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалиц |
била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први ко |
лави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица |
је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и зат |
собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} |
!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га с |
ка грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Св |
а по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све |
сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван |
вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и с |
драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад с |
— иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је ост |
о је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ћ |
сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из с |
луће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, |
у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога т |
о мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких кра |
рагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је |
ати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред ст |
киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами |
ки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље зак |
кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигос |
поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди |
ин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — |
и дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, |
у опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— |
.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју |
ету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште |
а куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не п |
ини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савк |
— сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, |
> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек |
ђа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну. |
би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се т |
тране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели бр |
, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају св |
е.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће |
ка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи. |
рати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> < |
све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> < |
ен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов |
ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, д |
е чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио |
, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да кл |
раху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да |
етан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Р |
око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ус |
е и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и |
ко има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па |
чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедов |
све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" / |
и род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" |
куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски |
духнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу |
код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, |
неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по |
ав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старц |
милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„н |
осно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута |
тогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатим |
<p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима б |
ичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту |
јку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, |
дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> |
.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде |
изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; па |
— рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор мо |
је из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} |
лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била |
и ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си |
већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћу |
мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видил |
не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебд |
аку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар М |
да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је и |
тор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко. |
извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упит |
она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити |
ек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што м |
{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј |
нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народ |
ар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас |
је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.< |
Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила |
но; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ |
зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно |
и, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем |
троске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p |
, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће |
сим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — у |
ло јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселил |
ље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнут |
се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— |
е њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у |
га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се м |
и, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је |
књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — с |
страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар |
же, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и |
борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</ |
остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их с |
ко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата |
шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се |
— и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје |
на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче углед |
ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим реч |
месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка |
ио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав |
сно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи к |
разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се а |
инама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је |
204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачил |
запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније |
језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки |
вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна |
н бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како |
о: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.< |
ку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје руј |
на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, ка |
нчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руко |
љубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.< |
де обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах |
говала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку |
?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, к |
а села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли |
ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светња |
есе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат. |
е; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се |
{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође |
и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине |
м уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме т |
ога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели |
е да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаж |
званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуц |
нога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреј |
е, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мух |
а кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке |
ођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наме |
је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту дево |
е нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — реч |
е јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац |
дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</ |
валио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана < |
већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први |
ије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том |
вија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да |
ој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> < |
ед Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам |
е разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледо |
а ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната |
паде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се |
аме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Е |
ређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слу |
и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и |
сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу |
а беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била попл |
исто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто к |
окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било поремет |
з баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из пр |
а, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка |
ворио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор б |
ом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гоми |
оше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је |
руштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћем |
а у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад |
што се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако с |
дрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу проструји |
два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћ |
хне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре у |
, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је док |
наде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истин |
.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога леп |
е, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћн |
поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у вре |
алом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — |
и — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада |
е зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био |
г изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега |
р.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одби |
олако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клон |
сто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> |
морним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак |
Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Стан |
и могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута |
га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут к |
ико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За ча |
е Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун |
а радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелиц |
се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="7 |
оло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш к |
орило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вар |
вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива |
е то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — |
среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право |
ом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S |
— јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из |
а тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, ка |
ину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто. |
ад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео жи |
ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаш |
о ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што ј |
прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртв |
е чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте |
чити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, т |
тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледа |
ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој о |
то га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си |
ао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полак |
Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове |
и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто |
то је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољ |
ета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красн |
азираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним о |
ца је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето |
народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице |
се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само |
ви са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој м |
драга, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим |
да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике |
Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје. |
ако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи св |
В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једн |
ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жура |
несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и непри |
Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет са |
у почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђ |
да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са ко |
; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој б |
је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса |
и се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — п |
аше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји к |
ћа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпо |
а нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се |
ренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој ма |
м ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и |
маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учини |
иле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке до |
е и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли нитко |
лном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — друго |
и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, |
о, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, |
домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>Посл |
мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу |
, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било ник |
> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља |
е више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не ј |
е.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали шт |
ја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb |
не, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S |
дости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањ |
очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, |
таје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова |
лако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и ме |
да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је |
ету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора ник |
треба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Ста |
е јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама |
аницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица |
јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр |
он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових с |
Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да |
>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле с |
вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Стано |
ије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике меха |
м сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и |
друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао |
и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у |
дин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p> |
ети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, д |
х зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, о |
е и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине |
оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој п |
твори се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, |
Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Дан |
ли су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је |
ти рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> < |
е.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко ма |
ме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ај |
уди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да ви |
ктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је би |
<p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{ |
ој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене на |
ишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку |
ао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона ј |
азговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат |
и Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S |
ца обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме т |
је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на |
дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, пр |
а пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат- |
ља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже |
умлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мант |
у.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше ј |
Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чи |
-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — р |
ожно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то ј |
о је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах ш |
p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа |
као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима |
слетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара |
да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју |
ина добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} О |
— сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој ра |
тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плахо |
кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде |
ћаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пеле |
а нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није и |
ђа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује нико |
да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као |
више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислим |
ле то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се |
бицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало г |
октора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод прит |
а од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тре |
/p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, по |
рима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свак |
свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срц |
кли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, зн |
речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково |
запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба |
као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри ј |
рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем |
о поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево |
ирода његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на по |
{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова п |
ости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сва |
аго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је же |
Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком п |
о обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Стан |
шљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ зн |
докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен и |
него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испра |
није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше |
лада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за П |
лан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!< |
њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p |
правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Ср |
р.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско кол |
ци.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама |
рати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али |
лом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} О |
га ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> |
опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете |
урише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас ј |
> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пе |
{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила ње |
добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p> |
о картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је |
т сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под ор |
отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет. |
ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госп |
ну се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из |
у да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба |
ала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше |
S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за нав |
ице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n= |
њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али ник |
на муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, |
сец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека |
ада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} |
ери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепер |
шла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну зв |
Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.< |
о, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скоч |
па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{ |
амтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима |
исену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p |
из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило. |
.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна м |
е сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка то |
епо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога час |
за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али |
тару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврн |
д.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домак |
у потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} |
оз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг |
агу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг |
штана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} К |
остељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивал |
ају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде |
и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену с |
За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав |
у један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Вр |
у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и |
који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога |
> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n=" |
живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором |
збијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак |
ктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је |
>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа |
о <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се с |
узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком р |
е се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из |
а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут |
м школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодс |
итао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када |
разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као мал |
слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним груди |
ну том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу |
ше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији.. |
се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведе |
, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него |
о да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. |
о ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго т |
уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још н |
е већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна им |
— даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га ч |
оје прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Стано |
ут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гл |
е могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто ј |
извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љу |
азићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> |
а.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, |
двокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надв |
вакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па |
леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је |
лу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и по |
оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то |
шко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу |
о, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути |
све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брз |
номе месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишља |
исам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, |
ицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Су |
заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није |
ак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није |
ога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Оти |
х га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</ |
манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је |
а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер н |
кат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица ј |
м светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па |
дује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Бос |
ана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа св |
гом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листи |
да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините мо |
какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, |
осу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Стан |
ко често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да дола |
што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p> |
диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћен |
ово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као |
нело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде |
рао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ћ |
ицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, |
њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се роси |
Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо |
сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} |
ојој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по |
киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и ча |
ај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.< |
о и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> |
е створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска |
снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несн |
о.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго |
бица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благ |
помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао ду |
ала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Д |
гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис |
иља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, |
под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, |
тану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће јо |
надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи |
љем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве к |
омешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у |
а како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа п |
па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила |
це; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, ш |
.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако ика |
S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да |
е свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n=" |
а, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p> |
Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Г |
школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а |
рината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нуж |
кога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих |
видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот м |
знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек ка |
Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече |
ко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, ко |
жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и ц |
је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p |
ну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим |
о у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како |
иш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} |
ећ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не изл |
несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскору |
у.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више срећ |
Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Ста |
ер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко |
стио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планински |
ра који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју |
опли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се н |
> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт |
чинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти |
аде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</ |
е која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква |
исмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени. |
ерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога |
мо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што и |
оса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази |
:id="SRP18882_C1.9"> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове |
ви су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да о |
мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не р |
— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ |
а познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа д |
у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта г |
агове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли |
еба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа пох |
p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манаст |
сини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће |
<p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила мно |
е, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе с |
а јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на дива |
ица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није |
ео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде |
па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срди |
жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по |
оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди н |
слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели сво |
шљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у чест |
>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p |
тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка |
оспођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну |
ужно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске |
листа као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ |
Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Стан |
зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу |
ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмо |
За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана |
раге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога |
у имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештени |
ојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удови |
као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у пра |
под леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и пог |
сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а он |
је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стева |
оме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни ми |
редузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несре |
помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја н |
ну пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Лов |
p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах |
ођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> |
је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа д |
нео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу гово |
ти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му |
ва боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајст |
брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му ј |
иди; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се увер |
није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под с |
еки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p |
није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могл |
љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из |
душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неум |
висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где вл |
једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разн |
замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да |
о што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није |
тор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>исти |
ело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, |
тија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође |
ла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опор |
чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога зн |
{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора д |
рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше по |
Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом |
нства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог д |
знаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прс |
е све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта |
мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{ |
рв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно |
се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врат |
никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, шт |
о притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>П |
ош чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова |
ико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад |
ваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па к |
лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете |
е, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпо |
удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врл |
.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> |
S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ов |
га.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепш |
а „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога |
жи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало |
b n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се |
уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на инде |
зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештан |
жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда ј |
} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створе |
ећ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n=" |
не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој |
дите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека |
м ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло |
а је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана поч |
назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцет |
да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухват |
д пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме |
а је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан |
а индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти |
им суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који ј |
снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један |
ју Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезин |
ешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне |
арили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још |
рла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше |
ога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе |
ро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опро |
рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је |
, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко |
</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пиј |
три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку? |
мине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како |
вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је ст |
дличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљ |
S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задр |
њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк- |
срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много жив |
фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ниш |
о најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало с |
та не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска |
е то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он |
натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпо |
на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S |
прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика же |
ено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; ни |
ста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не |
ћ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на туж |
ви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпо |
вога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржен |
ад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, |
Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа С |
е Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он |
<p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n= |
уче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све цркве |
рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам |
да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој вл |
дај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан све |
рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — |
ије ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре |
е домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми |
але, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку |
н и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му к |
зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта с |
камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> н |
у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која ра |
ели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, |
са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше |
поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити |
О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад ј |
ећином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они да |
<pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; |
а о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном |
е мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{ |
си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то боби |
друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> ш |
а и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде |
њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада |
била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље |
к-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужас |
ј, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да за |
да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледат |
овица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекс |
ноје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор |
није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, ко |
ло заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="c |
ровести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих |
авке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питањ |
се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме |
да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Сав |
— рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече |
нда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше ко |
/p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весел |
ад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да |
а била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикуј |
них му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људ |
вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине |
нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крсто |
Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном |
је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је к |
оћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено |
жавном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајков |
су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> < |
дне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази |
е то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су |
вица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне |
аставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p |
ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су |
општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} |
је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери н |
јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану |
мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао сам |
на те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра. |
ктор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно н |
мо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је д |
о — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ј |
у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још |
да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а |
па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао |
— нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још ч |
ром — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Чест |
оп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га поглад |
тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила с |
и се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А им |
а господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напос |
у разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим р |
ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа пев |
— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам с |
ио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката |
p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету |
ријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпо |
— Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвар |
и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још сино |
ну Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у ста |
мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, |
ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стев |
е зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</ |
љиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да б |
а рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут |
је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — т |
рије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се |
.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчил |
.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и дру |
у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући |
су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично |
млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузел |
пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима пог |
а и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под зе |
n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече |
у.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доц |
S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ћ |
ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, |
су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који |
а и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену |
би, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао ј |
а њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањ |
Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од |
b n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко |
зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, ду |
="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршље |
предно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго |
ко нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p> |
ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Ром |
ласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали |
двокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по |
и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину |
огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у ду |
ски послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега ј |
аром па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скуп |
> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но |
ваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив т |
у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао |
о је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине |
е и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још |
и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као ст |
ао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више |
да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p |
ље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет ока |
пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу |
> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо |
, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спав |
— рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да |
} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео ин |
p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Са |
а да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у т |
лађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} |
p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицам |
ала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гуј |
узети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је |
ће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој |
p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом |
колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из ње |
убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку |
Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србиј |
ва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не с |
ац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а |
ро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал |
!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чуј |
не тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело сво |
е обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удов |
његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити |
у окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толик |
ас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да у |
н, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би о |
вина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се докт |
. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Г |
ле хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха |
њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p |
т на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити |
ме свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић з |
вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне |
Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ |
еоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не б |
S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под г |
зујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, д |
дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам забо |
ктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисл |
Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му |
и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У ду |
рљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
д Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкр |
гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се |
ојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те |
и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па а |
авим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — п |
ко себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из |
еште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила. |
/p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама ле |
а господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="5 |
Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш |
арко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — реч |
а игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно |
, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада. |
калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њ |
о што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају |
p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим |
бица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најј |
си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чул |
јка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на |
, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином. |
рже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, о |
аком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p |
пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда уд |
е.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, при |
доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли |
ице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радост |
у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.< |
бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— |
му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да ј |
пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена б |
ите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па о |
калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши с |
Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та |
, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и |
ху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога |
p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{ |
лаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одго |
и уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли. |
иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним пу |
сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихват |
кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита |
руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном деб |
весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> по |
сподине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љ |
Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови |
p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шт |
анда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била н |
роз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n |
и церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака |
ер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело б |
ну, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, д |
на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више бр |
са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало х |
> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, |
оспођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био |
</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је |
шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p |
е ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S |
Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на р |
тра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним о |
еситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњи |
не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и |
.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред крава |
т па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p> |
ица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Г |
ете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запо |
се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лази |
утра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сре |
а чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у |
аше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, цр |
јке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш |
засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше |
у једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумс |
Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет запл |
ао да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада |
рихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да |
на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од су |
велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манасти |
{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још ст |
т хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из |
кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају |
што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прош |
бре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда |
д на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмер |
жна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном |
и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће зн |
је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак < |
и оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га п |
о је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државно |
у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори |
нога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и ж |
ама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој б |
укне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први п |
свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то боби |
и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или |
ати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ћ |
> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том и |
а, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну сл |
о у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као < |
ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци п |
та мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био |
нутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красн |
ела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева изл |
ко се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше |
својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су сто |
сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ет |
оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на |
ти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на |
е да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људ |
имо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у |
а и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што са |
де очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рај |
почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој |
нала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госп |
не издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Са |
посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том |
убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</ti |
ојим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ра |
рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса |
гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весељ |
српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа |
, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпо |
кладно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од м |
>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега ср |
уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, |
им срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па |
нојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на |
ко њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се ро |
лети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а ру |
е ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети |
ј помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга. |
у са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а гру |
љуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој пос |
што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу |
олазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" / |
{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— На |
</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је |
оје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чист |
о.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, |
<p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} |
нала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала |
е др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи љ |
ивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јад |
је од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла |
истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} |
нину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној с |
</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савк |
о обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и |
.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> < |
ово у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меко |
јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној |
ена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је м |
ица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси д |
јој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су |
дмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.< |
лова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много |
му осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан |
ер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао |
— тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по кој |
околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да зан |
сак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога в |
а цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бр |
ого говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то п |
гаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их п |
су гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био ст |
еко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може |
спече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју |
јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе |
су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и |
Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато |
и.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, |
ек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам ј |
е чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа прити |
обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огле |
вет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе пр |
м као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор С |
ко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се с |
S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећ |
кше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва |
то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом н |
>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића |
онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је |
удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест |
p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" |
већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најте |
девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се |
то још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и |
ко се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку |
крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоћ |
е пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> |
ле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка |
А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</ |
За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло |
ље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана |
први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била в |
се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благо |
ешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен с |
се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктор |
ка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и |
</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи боле |
p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први ве |
оља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати п |
— рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Док |
да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам дан |
или посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао усп |
а је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица |
, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.< |
азда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад |
ги пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> < |
ца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> < |
, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зн |
не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, мо |
оље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да |
исто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих |
госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не види |
оље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Т |
ав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју фили |
Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако |
ркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обич |
сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а н |
ватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p |
Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — |
„отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
ћа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака |
Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оче |
ити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатс |
волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за другов |
уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. < |
ао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се ч |
ит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зн |
науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кава |
а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла нека |
ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, |
о ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не |
Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви шт |
е учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то веч |
се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љ |
а и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волет |
да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ства |
илан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао и |
тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра |
боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} |
ве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фи |
опадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што < |
Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу |
Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, ш |
} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} |
ледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хо |
мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здра |
ћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што |
ледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а |
и међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја сл |
Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, д |
почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо |
ам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а |
S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам |
тојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господ |
ирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не по |
е.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја |
јом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљ |
</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе |
и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на п |
ма бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад о |
и тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лек |
поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из ко |
е на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n= |
Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица |
чело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради уве |
вако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варо |
у младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, м |
> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин у |
вне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још ни |
p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Стано |
е божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се |
е остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други |
ђе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p> |
рац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовим |
љуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као |
удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.< |
ма ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, с |
је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше |
чега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после |
аром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н |
Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код |
е часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и шт |
удија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио чо |
о јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друг |
да форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица врати |
дне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и уде |
друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана раз |
ћу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S |
себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>С |
д њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{ |
ић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио ал |
дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није |
селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> |
ико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, |
Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну |
казао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у ње |
ранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зоро |
у у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво разд |
оји ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огла |
астану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће |
убица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Си |
што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те ј |
ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на крев |
> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако пра |
ши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти ча |
три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орло |
а Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика М |
Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у том |
ављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да посе |
о ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом |
се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше |
сне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој |
сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — б |
па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место |
олило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био чове |
коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије |
неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и |
свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и |
е још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запеч |
p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} |
риступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} |
иђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто п |
ега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} |
рсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се |
вуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису |
ле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне с |
дбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Мл |
и фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— М |
спођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана |
слиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то и |
а па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је |
покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу |
.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац |
а да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичи |
о похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други до |
расан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но о |
станете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете м |
много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на ње |
ене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била пол |
како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се |
акој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на |
он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра |
поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главног |
а весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски |
S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриг |
авао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегн |
ини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на с |
ило ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, |
="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би |
ак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на |
имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и ун |
недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Са |
она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да ј |
"178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
еља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду |
p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита ку |
— а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд про |
Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није |
едра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као |
и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичин |
/> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{ |
адио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нара |
уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш |
Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро |
а је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним |
у столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и |
тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост |
чајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропас |
ог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни |
траховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих |
и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више |
дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест прол |
друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., ма |
кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху с |
{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је |
а лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — |
ијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часа |
вакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело |
о али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и |
док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, |
пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, |
е <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад |
попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би |
казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други све |
све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу с |
радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и го |
дње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{ |
се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па осл |
јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа мален |
ли тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке не |
је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се до |
у и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи свој |
ј свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку бо |
о по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој |
много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попи |
ој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срц |
атих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код |
к али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погод |
се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалаш |
необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> |
<p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: не |
како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата |
едну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душ |
ођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и да |
лик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, |
е у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њез |
га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан |
дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико с |
е са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лаз |
ти дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се |
а сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку |
ишо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми |
/p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад мину |
{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег нитк |
ој обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва |
к свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме ч |
ог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Дваде |
тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се го |
} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да |
а са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало |
" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било |
одужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код кућ |
ажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадно |
{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио ј |
и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади |
Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стој |
рани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ћ |
у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ал |
а изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом |
ечима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— |
век саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, |
ова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „ |
надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да |
а вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме дете |
ници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се д |
устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Ј |
само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз |
на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој при |
, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду |
најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче |
p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беш |
арице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и |
вати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим |
чели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их прим |
је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је |
нити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> |
и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је в |
се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се |
ам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У ист |
већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — |
јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— И |
ама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из с |
Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега |
баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — |
а, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и |
ову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те |
свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца нек |
којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необич |
е, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у о |
те своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узм |
једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њој |
ној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као оба |
ла је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили го |
и је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила д |
борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на ко |
p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно |
љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави |
и позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није п |
њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихв |
гађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а о |
p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сироти |
мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S |
креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ и |
и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала ј |
хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу |
љи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па ј |
!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, |
лији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред к |
да, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и му |
сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у |
е дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У ж |
нао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му |
ичест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу у |
ћу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косов |
двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У |
видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако ле |
е изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на |
лију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће |
ога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је |
риликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, д |
то му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за К |
ва битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се он |
њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не |
јни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет |
ођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радо |
— али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико |
окој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затва |
ако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина н |
е чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће |
а је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> |
.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и |
према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложи |
пало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није |
, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Б |
ко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је п |
д га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што ни |
декс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он |
у и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да с |
ан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда |
ила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој |
змерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је |
лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни |
штини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожи |
са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на |
гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, |
отарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска веч |
е детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа са |
а доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућ |
} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чек |
пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да |
орба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички |
омогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихвати |
и није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из ку |
девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербан |
стови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овд |
мама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђа |
се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, |
рос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би п |
се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад жен |
неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви стар |
Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који |
још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као |
врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клону |
уци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао по |
с, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и |
олико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварим |
иле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Ст |
ао оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у |
ш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела ка |
као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својо |
ку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је |
лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све |
госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она и |
ајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! < |
ио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Р |
е рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства |
гов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван |
е размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је |
о кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па |
као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упозна |
ељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси к |
атим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је ј |
утарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала ча |
и ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је |
своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћер |
це — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у з |
ца судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним |
су у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да |
и лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> |
ко наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још |
ле.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпо |
о по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом |
ућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у к |
title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појат |
тре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица врис |
ивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима |
ла што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је с |
а госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике |
е чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С |
а полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први |
роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викн |
Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, |
вако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="2 |
.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупи |
<p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, к |
брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </ |
не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n |
ојега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како ј |
а широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега |
баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Ср |
лагом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури лис |
hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он гот |
тарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којим |
ашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Сан |
е ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лиц |
ивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна |
е друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помо |
последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрча |
му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећ |
ста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цел |
дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што жел |
ћ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса ј |
м сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим |
је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је л |
ој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој |
<p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама |
знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако |
ладога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укра |
томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, |
у одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Наме |
ска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову |
знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса у |
ица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p> |
д је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја |
</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташ |
о би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S |
јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и кр |
ши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S |
S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на н |
. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао н |
нда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију д |
и доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту ј |
ања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилаг |
лом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>Пр |
се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су |
чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што |
ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле ис |
но, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Ар |
<p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми о |
воје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволе |
октор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> |
тоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме |
нем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се су |
ад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и з |
, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да с |
ре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет |
а је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати |
о одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у б |
да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће |
S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју |
ви; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p> |
едао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењен |
уд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чуд |
у претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се |
и га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била |
ни, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан би |
реба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљива |
о је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је |
о другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ н |
крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрл |
а близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како |
им речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само мла |
лан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Ста |
орца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је дов |
млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; н |
— У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови жи |
} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана |
била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар уста |
ром о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и по |
о. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — |
ње од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо |
жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало |
претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дан |
га! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за ње |
о.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на пут |
свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иш |
во ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог с |
као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно |
ко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, как |
Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> < |
етан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо бил |
видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај |
азао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="25 |
Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— |
ам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177 |
да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила к |
су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им с |
с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас |
се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, |
он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око о |
дела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити |
>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је ми |
ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те |
— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретн |
ка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само |
Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на у |
е се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чуј |
и лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах бил |
те ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} |
у и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица зама |
о каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — |
<p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће ул |
— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, сла |
длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба. |
рта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мисл |
ево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ј |
ко је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата |
аљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се з |
лаву па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снужди |
ах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љ |
а поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први ка |
ста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака. |
S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки |
је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јадно |
а конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Та |
ко жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љуб |
<p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле |
мелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски |
управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени |
м се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико г |
је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другарич |
режуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је н |
Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над |
ос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надв |
ега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сре |
раве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај поз |
сте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друшт |
дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало |
пале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад прого |
д нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање |
, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није мог |
, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са с |
47" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапи |
видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, док |
и ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је дост |
као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред со |
ба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радиони |
p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпо |
е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> |
ту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса х |
одина био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p |
је, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево гд |
ги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је |
је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притис |
ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоно |
им грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто пора |
ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео по |
спођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: ка |
ламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале за |
е моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обис |
са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пас |
— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе |
обе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, п |
први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту. |
раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може |
} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошл |
/> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако |
еба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову. |
S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љ |
ћ, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам |
оучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам с |
љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за л |
Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа |
доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општин |
осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаће |
ва и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S |
је све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се б |
стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран див |
да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила гос |
ана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се |
загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што |
часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први пет |
не докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде |
та положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се |
октора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта |
су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да на |
едни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> |
кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њи |
p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на ср |
/> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! |
о чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Н |
рачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико п |
тор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је |
ма.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} |
ињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да вид |
су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену |
ошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика |
овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав з |
ито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За |
ђа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до уш |
је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају |
{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога |
да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Нат |
сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} |
ао што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јо |
ко ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Д |
иротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака дух |
уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо повод |
о срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се |
а кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа ч |
м уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је кр |
већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама п |
и синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеж |
о и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ћ |
слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, ка |
глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко |
ије никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често дол |
ко би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене шк |
n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата |
ад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво вра |
Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> |
а сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Ист |
ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је за |
окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „н |
Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада |
му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога ново |
како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови друго |
ла — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — уп |
{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледал |
другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила г |
школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва прибл |
било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савц |
војачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је би |
ад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златни |
је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у кошта |
да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни јед |
тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планинс |
и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскор |
је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајк |
— а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, п |
е осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч |
тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у мор |
57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Р |
дом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко |
ити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос |
е среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, |
о је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, леп |
није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, |
рије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепш |
ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало и |
апао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се пол |
Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућ |
кати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савк |
жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторово |
За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради дир |
ко као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша с |
изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је |
исто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год |
а у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Стан |
је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ |
је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; ал |
/> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотаро |
воје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе разд |
а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не |
оро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зор |
пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело |
у, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој |
е запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе. |
зић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у |
писе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.< |
у карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, |
се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, ка |
о оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се ам |
оведа.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује о |
лано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се |
рзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, г |
и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски пр |
азао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је |
Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје |
селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз |
у речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже реч |
чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је |
испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, |
е гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима |
ио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до н |
p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p |
оцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд |
<p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љ |
оме осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке |
дама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразу |
ко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље |
е бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изг |
и тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима |
, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу ј |
је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери д |
рло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици |
>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у |
злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави св |
— па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да |
Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача ж |
да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не |
а; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај |
и га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо ст |
тор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може д |
н исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио |
а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а де |
устила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако ј |
и на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} |
певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се ника |
ачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} |
и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније |
и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рук |
га ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно |
ну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута п |
моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и |
бе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте |
трча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу х |
ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те |
удњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим |
дањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакуј |
ери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Л |
а да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада |
р су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја зн |
да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних приз |
која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборав |
и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, п |
с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са |
једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке ду |
S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде |
он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не г |
S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он |
оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу |
а није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала |
ога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби. |
арији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво он |
је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни са |
во диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа |
ма и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчи |
Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога р |
разовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, па |
ајлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После не |
сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} |
и о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће гов |
езадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго леп |
Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила |
он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — ми |
49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио гла |
њи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па он |
а; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје д |
м хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему |
Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од не |
ат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се |
чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Срб |
S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки па |
рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буд |
свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ |
оћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте |
ким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им преко |
ве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је |
до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто |
у кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пи |
S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из ти |
р па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су в |
b n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже гос |
лашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у че |
окат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити |
обија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гран |
их једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млак |
проведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор |
доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је |
их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да |
тор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао |
а.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p |
Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свог |
је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>по |
то му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зе |
је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођ |
е.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, а |
Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадит |
ма у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа |
.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, |
да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао |
жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о |
и, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, |
ли у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве |
/> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у жив |
8882_C2.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару ма |
У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестич |
ад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао |
ивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост. |
устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш л |
с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} П |
ега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао |
ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и бо |
ворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке су |
е знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао дон |
ају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило |
</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам |
ЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> |
. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> |
Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се ш |
из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме |
е био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да с |
ини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову и |
<pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никад |
арне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до доб |
да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> |
родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Стано |
шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаћ |
ином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидб |
да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај кора |
вци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је п |
већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а |
тору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У м |
дост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитаниј |
све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уз |
прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па |
ио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љ |
ма.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећ |
камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука |
на.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких |
надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више |
носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господс |
лупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чи |
во.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће с |
орти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и во |
кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, |
— Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, ка |
болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени |
шује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, |
ам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — пал |
а.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи д |
ва.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јул |
оским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву нед |
госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ |
сници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радос |
} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, т |
е у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М. |
{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота де |
ознавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, ниј |
>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зе |
кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш ка |
е боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ |
Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с |
се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са своји |
е радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се |
е дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала н |
говора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први поч |
ужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> < |
де косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Рома |
поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га суко |
.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило |
се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.< |
тву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била |
ише скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива го |
S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју ми |
а Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускр |
ски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте ј |
вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћ |
ор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пре |
ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили |
ав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хл |
су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, |
зишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се из |
Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ к |
Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је |
дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и |
се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — р |
е да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала |
јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је |
стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у ње |
е боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поста |
доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Д |
црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно |
поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та си |
у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољ |
и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините |
цу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то |
пци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили |
колама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћер |
дити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и |
авра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође |
је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, |
азић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пу |
рце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завид |
рки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, |
</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хлада |
есне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже |
челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бле |
тидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осу |
ка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под б |
квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји |
срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља |
сумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p |
тре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торб |
ођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана |
душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који |
вој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p |
ки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било |
вати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно |
нови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ће |
да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше |
скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто ст |
младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да о |
} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убиш |
ен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна д |
ек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — ре |
у.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, ма |
зврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> |
p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка ви |
огледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. |
господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва |
кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али |
емице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака |
.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико н |
ети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту пр |
Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и млад |
ктера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг прем |
и све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а |
људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшил |
чица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</ |
то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манасти |
на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој |
узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Е |
како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге вољ |
трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.< |
очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога |
је откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вака |
ћу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном |
његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло |
ио више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог у |
ј нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, м |
у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му св |
тор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није |
колине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом |
редно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да пр |
а умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити св |
ка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мр |
а земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве који |
акће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, т |
урноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помиш |
ко поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у сво |
незда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи |
овина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општ |
а дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали |
већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, к |
у су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљ |
е родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљ |
м.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одм |
зић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечн |
то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки |
Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна |
ковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка |
ајвредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати |
ме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин в |
у у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и |
чица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да м |
.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад |
0" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оста |
то има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час |
аш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин и |
.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље |
знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад |
сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> |
оји је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свог |
> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу н |
октор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело св |
ој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скид |
уди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасл |
двојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у |
алуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да |
тала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује |
вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није |
ци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво по |
она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко |
живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на |
своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер виш |
оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и поја |
уо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је |
у по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> < |
— дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше |
а није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту б |
а Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се с |
а привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када |
следњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, а |
чку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а |
ждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме |
се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дај |
д <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Вас |
ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој цело |
ад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имај |
грејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је |
е ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело |
онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— |
о с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било п |
ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— |
спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмур |
а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на |
стило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још с |
иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до |
тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме |
од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опорав |
не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема |
Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нем |
<pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао ш |
исме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица г |
дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за |
крено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за п |
има у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели си |
ме се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не |
воје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и ка |
ан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, кој |
ити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} |
е пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја |
.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете |
ак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киш |
је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Р |
кога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на |
се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну л |
За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо т |
орината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић ст |
што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната |
а своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео |
лико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место |
да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и |
S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на свет |
ване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У |
ју већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о |
наца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија |
рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов н |
е не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а све |
се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али кри |
вим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>К |
у раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе |
великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љуб |
је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту нови |
и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и дру |
а у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојз |
} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађ |
јева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, поби |
му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му јо |
ђа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Ту |
нимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим р |
це неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се |
ако је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредуј |
Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се н |
ераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоњ |
е разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и ш |
и ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајко |
заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљиви |
</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трг |
рироди <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу че |
еба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о то |
црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општи |
есени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Рази |
а догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{ |
рило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога |
а сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} До |
сти — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му |
p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа |
ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред |
коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и |
е учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на |
што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитат |
љу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог |
а са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћ |
скога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што |
нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече г |
стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или |
јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је и |
актиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Ср |
своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислим |
ад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је |
о ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S |
стити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљ |
рца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудњ |
јсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> |
.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, кој |
највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а т |
<pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> |
е се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међ |
ше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој доч |
Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој |
је било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики |
се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке при |
ве и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка |
к; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> |
ти избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, св |
х разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при то |
који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се уга |
шаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк |
</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на д |
уће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав |
ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога је |
ном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долаз |
и се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и тор |
чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, |
ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат |
баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, к |
анастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да |
грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, |
х да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим суза |
е се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико ва |
д пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њ |
се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи из |
казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{ |
ед на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За т |
апљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије |
када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских |
ашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову |
} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по неко |
ко је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не |
, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудно |
на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме г |
а — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинс |
како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу п |
ат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непре |
S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолит |
ло.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изг |
о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је |
рно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој |
> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни в |
у ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је докт |
о је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају. |
еће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те па |
и, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када |
ли је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче брац |
ко ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не |
прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S |
апне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муњ |
е види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допр |
лутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога |
ем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га н |
ор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се з |
где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо |
срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њези |
суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипа |
попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и забор |
гу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</ |
бе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Дол |
ој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала |
речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вин |
ј позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} |
Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу |
војачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Сав |
>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко поте |
искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љ |
га Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто |
ака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа о |
била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, |
томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега |
свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали |
у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор |
стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Мила |
у свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У |
ђа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душ |
.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p |
да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је о |
испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш |
грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Сав |
зи <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи |
илана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прич |
строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко го |
Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гл |
задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од оног |
Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не |
ао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узел |
е питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није |
аља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима К |
ко тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и б |
/p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са зем |
диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другариц |
војче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна с |
исто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</tit |
аја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјеруј |
ора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте в |
изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме |
и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали ч |
осподине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p |
како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевнос |
в усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песм |
<pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у |
Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — реч |
из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њо |
аче.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали |
да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем мест |
га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купус |
о на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изне |
очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; |
дна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу |
а трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та |
ситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашце |
део.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим им |
ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине |
рили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при р |
аман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и прв |
да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут |
о делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би би |
апевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{ |
/p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, са |
познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вам |
единцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што с |
и, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију |
а докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пре |
.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брин |
био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, н |
ену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите м |
м шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова с |
бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — реч |
везала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш |
дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво с |
крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и н |
јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар н |
октору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, д |
ј човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекид |
<p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пал |
тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је |
последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће |
задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број р |
а се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спр |
шлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и |
умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила ма |
г мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и с |
е стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се н |
спе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на |
е поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао |
опадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; |
љ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта |
госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић б |
n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи с |
чима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p |
л те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још ко |
ну — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — пит |
атом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пош |
ко се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.< |
о је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задр |
ну што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само н |
зићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде ј |
а.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ип |
свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с м |
арта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје б |
/p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају |
ву је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само по |
октор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека н |
ма, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће с |
тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> |
Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа |
а својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућ |
ани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Л |
у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречн |
није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у с |
и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лази |
као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном |
природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на |
тров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, зараз |
век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука |
S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад ј |
да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се вр |
благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица иш |
а истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила да |
игнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и г |
а и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усн |
и је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> |
струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је |
Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} |
дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, к |
то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали на |
х мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</ |
таје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, пр |
{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао |
сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} М |
г синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је |
нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадим |
рко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Ст |
> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао |
} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ал |
у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало |
доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа ни |
лану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да |
p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и се |
quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како |
е госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж наб |
мо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и п |
сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рај |
ина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к |
и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је |
први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да г |
р госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата |
{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Ма |
већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то |
прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Бос |
а, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се љ |
може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним даним |
орске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целом |
ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим с |
та га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ств |
ве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистиј |
зић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у |
/> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Ра |
ра, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекн |
је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему прв |
на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у |
вали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад |
а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи са |
у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га |
реко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. на |
рунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се прашта |
хо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Тр |
аву.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је |
ће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p |
толу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у |
венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се докт |
старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођ |
у јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан за |
у и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно |
ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си он |
учио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио |
арко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стева |
>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S |
ја све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве |
остигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је са |
онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говори |
мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по ку |
ојој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од не |
амо насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах п |
> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио ба |
о је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога |
шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, |
ад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш н |
</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Ра |
вога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек ча |
оврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, ал |
и живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога. |
ао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права |
доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истиц |
део да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Се |
удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчиј |
ада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица |
<p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као л |
и си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко |
/p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао |
постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказив |
а света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепо |
адава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу г |
к нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да |
ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} |
и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, ал |
рати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговори |
обу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место |
ли се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слуша |
идео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је |
у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Љу |
ровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове |
рио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић |
ђе на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24 |
> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће |
о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина на |
="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер |
е разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Ста |
абе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирн |
ало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч докт |
добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли |
кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још |
да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и пог |
онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, |
о туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога сам |
а њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских пева |
ио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог |
само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се |
да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе |
сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голуб |
се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{ |
ка неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор у |
ицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар чове |
штина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту дв |
на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретно |
мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у ду |
{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруг |
.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али |
нуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, ча |
.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој |
својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о |
осле што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а н |
, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на |
То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени |
и га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима |
шта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза к |
било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за пр |
га шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога ли |
Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове. |
доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и н |
јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, ре |
сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила ка |
овим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако а |
ешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као д |
д овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лаз |
из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — ре |
ом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је д |
не се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја |
пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до коле |
а тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} |
тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки паху |
овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио |
ти.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ће |
е дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све не |
е ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори по |
бимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да |
е сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило |
друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинам |
дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? у |
м пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није С |
провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како он |
па месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друш |
{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испр |
причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу |
Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге |
аноје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза сумор |
оспођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{ |
е на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и р |
а видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ов |
постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} |
без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове поз |
его дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, |
</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</ |
еку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да |
укама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" |
квим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уве |
уго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић исп |
{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то |
разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S |
више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бо |
види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус |
ако је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су |
ве четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у груд |
рђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко пр |
рукчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан п |
је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, ал |
та ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лаган |
ори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека |
било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прет |
и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор |
ерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћ |
авку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њ |
одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на |
ушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци п |
ећ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и о |
најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се жи |
н, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито сл |
љубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса ч |
ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дива |
је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се мак |
сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно с |
Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаг |
ма, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљ |
и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка |
е јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу |
-- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.< |
као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Г |
атељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја |
двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту б |
ласају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица. |
би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено ш |
ада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам т |
неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што |
261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Ми |
Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми |
из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа на |
S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорно |
уло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у сво |
ш добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено. |
му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> |
ј слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја в |
вега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и приону |
најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца |
варину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ух |
ори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што |
тка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно! |
тров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба |
место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровин |
ди, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не тр |
свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не јед |
и на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако |
е!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на |
кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље |
шло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је сам |
аде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, |
брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка |
нога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто |
бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, |
ић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао док |
ти у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним |
ливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љ |
се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је |
шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој ј |
а чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор С |
ицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да |
ије преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како г |
очекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у |
> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љ |
већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — |
краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — н |
" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па |
на.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намеш |
века, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све |
с па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник |
>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунав |
ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумар |
рала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладил |
знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од |
— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа М |
од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај чове |
је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица |
о брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му |
ше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских |
чима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било |
у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до крај |
ад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истуж |
мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, |
!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задирк |
ва у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попини |
i>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала к |
ју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показ |
младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. |
ин а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благосло |
да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти |
у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страно |
оје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећаји |
о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српск |
аре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће с |
цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћ |
ивнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из пота |
ни Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бек |
бица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој прит |
в Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле |
аре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n=" |
к-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће |
иљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за |
јке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S |
јекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хо |
ј је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца |
ч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S |
се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се п |
.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда |
ас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах с |
и богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То |
и нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда |
ходе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је неш |
тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под |
све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку |
а код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако |
а је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесн |
отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима мо |
ече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова |
куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица |
као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где |
ом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} С |
, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачиње |
к покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чар |
један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво з |
да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и дома |
али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне злик |
се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их |
S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца |
Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика з |
устио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није приле |
> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и п |
воју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће |
рева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој док |
ој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим да |
<pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код |
е је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина вес |
Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три в |
х помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спази |
n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па |
ла са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па |
на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и г |
истом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва ст |
оцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у вел |
Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић |
м ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам |
/p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{ |
о окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубиц |
>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збо |
<p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину ду |
.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чиву |
рочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? п |
узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог д |
p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђ |
р језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све ср |
остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себ |
пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да |
е на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, т |
тнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, |
ави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти |
зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије у |
девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Ста |
ним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, висок |
бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да |
ику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа |
интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико |
два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка |
мо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> |
рости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину |
тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас |
— само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипен |
нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што |
а Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у соб |
Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезин |
е у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а |
; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{ |
ео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у |
не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> < |
л Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — |
штих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза |
поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила к |
написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на |
таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује сна |
ати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу н |
ве а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пре |
кан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта |
исао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пр |
е сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да ј |
ајволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек |
друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на ваша |
трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у раз |
господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли |
снога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан до |
д му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигн |
а је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пре |
/p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је |
> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутро |
тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим п |
ину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се же |
како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор |
ти ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу |
ваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n |
га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру |
ј</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца. |
В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирс |
на домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хва |
ци изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p |
ају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле с |
пога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} |
— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>П |
има.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Д |
вост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— |
ку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу. |
лазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је бор |
лада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком ж |
S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никог |
оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузман |
<p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, д |
загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече |
де ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није |
га и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у про |
p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слој |
е очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по |
ским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојби |
итургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзак |
или су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свим |
ток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити зв |
ед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поре |
Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, |
ста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро |
у јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођенд |
коме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли |
овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" / |
ла и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има не |
лица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену |
у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје |
>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно ш |
} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да |
а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S |
с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао |
и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Не |
наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке с |
то важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну н |
својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко з |
ејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће |
га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и |
одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настал |
иди своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суновра |
стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намесни |
ошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре |
осто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела |
авно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико |
рце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то |
сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће ст |
к ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак г |
жљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи |
n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузе |
о променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лиц |
р.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па |
испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолиш |
кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> |
да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, |
е страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутил |
а само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодара |
црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>До |
зе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и она |
ћ, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје |
добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудн |
о ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било не |
старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ће |
{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад |
на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздиза |
намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту по |
не кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало |
да натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Ст |
<p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпо |
чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака |
и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена. |
pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ д |
а гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је у |
а покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је |
а бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али |
Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, к |
о велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напре |
докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад о |
за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак |
Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се оте |
ија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње |
е но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.< |
тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за |
ина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када д |
ктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару |
очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</ |
и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје |
е у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — к |
највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни г |
ваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очеви |
о све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку друж |
о уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле с |
гођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душ |
груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беш |
м преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише друг |
из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> |
по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаме |
тарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шум |
ноја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром. |
ра Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на |
мају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна |
бицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је |
коро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Ста |
S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посет |
езина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У п |
ле месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило |
у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, |
S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је сн |
попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је д |
м? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад са |
својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче п |
ста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место п |
ија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по к |
а девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је јо |
виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде |
хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад ј |
p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре. |
, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу |
ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали |
е дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под миши |
тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била то |
к-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиро |
не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе н |
ли већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у је |
вом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ |
ца је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава в |
е мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" |
>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чи |
вом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у |
па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год ид |
<p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, |
5" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Д |
леда она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила прив |
S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га |
књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љуби |
осетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за м |
е, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо |
ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао |
а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лаз |
а први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не ум |
девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком |
о живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Ваш |
<p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је |
ила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више с |
снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме на |
им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна к |
прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу с |
ица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија пар |
м нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била друг |
а је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књиг |
нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи к |
ице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се |
а Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити доб |
скујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај и |
</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми пра |
упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица |
ктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати пис |
ице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и |
Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} |
пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је |
> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али с |
а тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто |
к иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по |
заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао |
и је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бр |
не од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га |
>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да |
ове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбић |
оглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неи |
од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у |
срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор |
ође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> < |
{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала |
е и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како |
ну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у д |
гога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је |
а њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опе |
бље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарс |
г љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу |
ећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бер |
месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мешта |
с и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа |
о на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше |
деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у |
му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свеште |
рао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме |
ка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не |
а млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици |
да?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха |
ћ није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне |
е брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приањ |
пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гос |
ђих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утиш |
у само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у ње |
егенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то |
ти мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге |
рестоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци би |
ежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам увер |
свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особи |
а, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више |
де мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Сав |
о, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему б |
аци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црн |
о уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно ре |
нас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврш |
е речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, |
ека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, |
ста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те тво |
јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца |
.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је |
оје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи п |
бици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њ |
ристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n=" |
но бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове |
ло у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је жи |
шке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <p |
намо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљан |
Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се в |
те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином |
да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице. |
ш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је докт |
еба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> с |
од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попи |
ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости |
аћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела как |
лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога роди |
у ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их мога |
кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуд |
едан сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра си |
и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче |
не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком п |
е му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој н |
умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>З |
санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедуји |
в као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео |
срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се |
е, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор |
јодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле |
сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше нем |
ш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} |
<p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а бе |
лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Кати |
е се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне |
глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љу |
зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лаз |
пасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и у |
очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра бо |
се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „ |
ога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглу |
што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пи |
о тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; |
које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно н |
ца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу |
} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, ча |
а трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уз |
ри да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина кој |
динама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом о |
а добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко б |
зу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ |
отраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Ч |
е, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, ж |
шу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него |
S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћ |
се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</ |
а, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Мар |
ази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча гос |
ника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p |
је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио д |
е у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која |
ас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p> |
а он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али дру |
пред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина на |
покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе |
те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда пу |
а маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — |
ј вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; прија |
неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку |
дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани. |
и то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета звере |
жи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте |
у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак |
“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „ |
рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим дан |
је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћ |
ја — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић |
</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је |
и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад им |
у свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади св |
да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, ни |
ље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" |
рквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао |
је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је ми |
е Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на |
год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба |
н а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо |
е у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем п |
час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p |
својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црно |
наге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да |
ље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је ве |
града било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице пева |
е једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели |
ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи гот |
умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чи |
ика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} |
о тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, д |
а смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже |
ађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“< |
н.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо к |
а да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан |
Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се |
стити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; |
иште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиш |
урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да |
а помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе |
а и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њ |
е Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто |
нтно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о том |
ерачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме же |
си што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љу |
је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то |
о Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шали |
о млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- |
спођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дош |
ван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпо |
>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је |
Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мич |
пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ |
би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у |
зићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу |
{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду у |
} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Дан |
и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала |
гне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне |
сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нов |
м.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим |
ирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у |
новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непреста |
ују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — |
ирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је |
ундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су к |
калашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, ве |
ктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{ |
опали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Ст |
"SRP18882_C2.11"> <head>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Стан |
шиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на о |
госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов |
атворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођ |
ка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво |
ко устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што до |
ки ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, |
и јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од от |
и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој па |
предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у б |
у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али |
ор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> |
и храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на бо |
исам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело |
сто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љуби |
града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући |
о је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну лов |
} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу ка |
није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се оже |
у за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати |
ко ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ стр |
е миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се |
ва суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и весе |
кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако ј |
шла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици |
да са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео |
тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров |
ири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајст |
ојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би ј |
па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учит |
<p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија мол |
ном.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечер |
Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и ме |
се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са ул |
торе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — |
уштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Зад |
коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S |
а, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да |
довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђ |
астови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми |
лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У двори |
.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице |
} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско г |
, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци и |
к са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Поп |
епо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже н |
месник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак |
у Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала ду |
био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, ка |
оманова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, |
па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S |
је три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за |
ајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ о |
ле здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{ |
} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за |
т шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли |
/p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ. |
d> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Преди |
и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за |
з њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив ли |
по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чи |
и и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни да |
пођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац н |
пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор |
{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у варош |
дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једн |
је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за ти |
елико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Го |
њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} П |
витој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Гор |
у.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица < |
кренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне |
драва била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — |
гога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло п |
Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у |
е му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушк |
лио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се |
је.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од |
у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</ |
ајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако т |
у, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчи |
ер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже |
ине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни са |
боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече пош |
ха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запи |
ји се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман |
ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.< |
гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слов |
жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос |
своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој |
нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у живот |
варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја |
ој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге ј |
не, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грану |
/p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитв |
ицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По |
за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу |
динама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је |
иње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на |
је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада п |
а поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана н |
убица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећ |
е.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан |
себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на ст |
научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су п |
<p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме |
а фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало зао |
емену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и |
кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају |
рче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмариц |
у се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш |
што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек са |
и, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — с |
сто по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све м |
виђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са |
да ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме о |
живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога |
напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак да |
:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесник |
ха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <h |
као? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ниш |
.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни |
ј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа бри |
ита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у |
езине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању о |
мету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек шт |
ућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, |
м на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће |
а је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по ули |
ишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде виш |
сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас |
к дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како п |
} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица |
гаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то |
екао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што |
паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Коли |
а оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиро |
зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили с |
х већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамо |
тевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то ј |
ше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће |
трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости |
ила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у |
За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, |
ођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана ј |
е скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госп |
оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме гос |
е па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стоти |
једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам |
и јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> < |
јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: г |
рила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме |
јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</tit |
његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, к |
ису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од |
тала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тр |
апао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са |
су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран па |
ли су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу |
јкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновц |
први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намеснико |
тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је дваде |
.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамур |
је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог п |
о узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, |
пођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, не |
ни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то ш |
корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио оч |
е ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаш |
болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, ман |
није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула ј |
као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега т |
о да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је |
твори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би |
лику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не |
кин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала м |
ога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђав |
на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је твр |
, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — |
ни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки |
ве ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку |
ијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње |
као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово би |
еном, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, и |
а не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини н |
кше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се сти |
цу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да п |
е ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица вр |
<p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ра |
се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се |
р Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђ |
<p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>По |
длануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво |
пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне |
ли ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци |
вени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега |
а њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, ј |
и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутр |
за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да |
а.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше |
>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад |
.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!< |
Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан. |
тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рај |
к-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији |
Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанств |
<p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је г |
ила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је |
бице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само к |
ине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Ал |
једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад |
д је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- |
ва што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуч |
лом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цига |
ан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом |
аре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре |
на.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је |
е брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Ста |
кну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши уд |
> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — |
осподари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да м |
ада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну |
Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он |
велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — |
<p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> |
рк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и да |
p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да с |
<p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, ка |
еста.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришап |
> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> д |
нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да по |
легли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тиши |
не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се |
ше или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па |
, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога |
ива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p |
и је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око |
божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила отк |
берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку б |
су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међ |
} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Н |
у воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ј |
тране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч. |
собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје с |
је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару |
поја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> < |
ора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — |
јке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће |
највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакн |
оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни |
бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а ја |
ована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и |
и капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S |
ајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из п |
му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и |
слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види г |
алер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову |
просио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} |
} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма |
је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше |
лањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму т |
се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но |
таровоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто |
у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињ |
ица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да |
.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпо |
/title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на ули |
кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор С |
ачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Март |
р Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже једин |
оја кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко ј |
з прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових зан |
ечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издрж |
p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави |
е те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек |
то и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се г |
вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показал |
а шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један з |
о то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, шт |
авка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагл |
чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако каж |
ј друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb |
а и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па |
стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод. |
тогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео |
ореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} |
<pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> |
<pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> |
се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на је |
и лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко к |
даше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица с |
а се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и дв |
е му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погле |
ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ |
.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је ос |
и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њези |
то; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — |
<p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој |
другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десета |
виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p |
у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранк |
ако ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколе |
у, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је |
одом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> < |
.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што |
а обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним у |
чких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрек |
ада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{ |
јно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели д |
иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <p |
ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" |
ветле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога |
н весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што с |
и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима |
Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Р |
{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{ |
В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади до |
.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада |
, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S |
одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— |
укама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> |
, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фру |
и да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече |
в повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толико |
о је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p |
да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p |
оходе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни |
па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док |
>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер |
{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца |
ац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи |
био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи К |
Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но |
у да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око п |
.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерар |
их ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љу |
и их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега ос |
дом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достига |
Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседа |
.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да б |
исао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу |
ће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са |
и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је св |
најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да |
а ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— По |
ви, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србо |
кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика |
по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавск |
и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била |
нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао |
девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он |
него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се сел |
о.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он ст |
есетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и в |
оло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који |
м те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духо |
цка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који ни |
уде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и к |
л Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралиш |
е ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себич |
рћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу |
по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и |
>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов |
ј млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— |
ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи |
што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала |
у две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пу |
а их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде |
Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Л |
ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на свој |
добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако |
али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико н |
егну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумев |
је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким |
а види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је |
у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма пр |
бље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „ом |
пођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</ |
већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он |
је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео ш |
пић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до г |
им руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако т |
равом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та |
/p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сун |
да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је гос |
.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје с |
нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то та |
сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним г |
аћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да |
јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам |
господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — |
<p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би |
о топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници. |
кох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин С |
де ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја |
p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> |
у па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разг |
ва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је не |
е и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине д |
оју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом |
<pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном куће |
животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да |
глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренерази |
ца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> < |
и мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом |
оје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније |
је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше р |
жио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пођ |
поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зи |
о нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје |
о било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узб |
лика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину |
тари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер св |
вамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазић |
ит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам |
Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га |
и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат как |
а клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „госпо |
ама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташ |
рошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили кр |
га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата к |
е истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> |
шка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — реч |
н ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} |
љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очим |
> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> < |
е доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа |
м одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су м |
као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По |
људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он су |
{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу |
></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишка |
ди у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за |
У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерн |
една кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све с |
је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктск |
овце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{ |
ешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прион |
ана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а о |
а.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло |
не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом пре |
о платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем т |
убио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Чес |
е напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S |
је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Сте |
још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> |
у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини |
у пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је ис |
бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чик |
ао утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али |
је него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недељ |
својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</ |
га наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по |
вра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто |
нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат б |
зине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи |
прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре изда |
чиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак |
рнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавниј |
Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш м |
>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао |
<p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПО |
ЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОП |
В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p |
чунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати |
зо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — |
у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном на |
.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} |
клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се пол |
допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љуби |
кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука д |
да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, с |
оје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој |
/> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</ |
она је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде |
пођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га пок |
посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко ули |
p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју млад |
зишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка уб |
} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од |
Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Са |
гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и ме |
пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Как |
смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју |
а му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао |
а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се |
а је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело |
— мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је би |
Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збого |
се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> |
ега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагер |
доше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке р |
облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама за |
бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а друг |
је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор С |
је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у |
брадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Мила |
огај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Рома |
ански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стевано |
очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је су |
овица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор ни |
ира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој поло |
но што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло |
ојом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изи |
.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној опш |
о је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте |
већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван ч |
х.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре ру |
иваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потра |
.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека докто |
.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина |
зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па |
ци.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред |
нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не |
ре! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="11 |
ад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да |
кад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Се |
данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свеж |
{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају |
а уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{ |
а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца ње |
домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ћ |
ежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано неб |
ила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се |
ио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мал |
е раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у |
194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су љ |
х колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја |
е.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци св |
пштинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све |
ао рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старо |
је ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без па |
и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали ме |
стао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш лат |
му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Гор |
а га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла |
о одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја са |
на пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танк |
када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљив |
ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помо |
арају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затвара |
штра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пу |
на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде заста |
међу смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки бог |
јности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега бор |
а. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— |
на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде ве |
.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад |
чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја н |
та треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе |
шкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни |
ка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а он |
одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да ва |
дара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p> |
испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца сво |
пет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша ка |
оје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће? |
бро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода ј |
кој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево де |
ебро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати ви |
е.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене |
око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немили |
он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му |
ђе поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S |
ше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ |
е пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке |
соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у |
о.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} |
pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први |
е ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из к |
јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину |
е.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи |
ао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Ма |
грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као |
ако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио св |
b n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> < |
е-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што |
ер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у |
тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на гла |
животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га с |
сли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Јед |
манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са |
де тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили |
а лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је |
плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у с |
за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале к |
е ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље своји |
да ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка |
љену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, |
е млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе. |
д би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p |
ило је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремил |
е био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — н |
ана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунул |
у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни |
рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево |
а и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у |
етињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад млад |
ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишт |
чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себ |
плашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио ње |
бичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор |
ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиг |
е ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић |
казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о се |
У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, |
се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је сам |
ра је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стар |
Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат ј |
у којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је н |
станак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту |
ана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{ |
потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога н |
ме, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не вер |
гме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> |
и и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није |
су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника. |
општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући |
сти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву |
часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштв |
је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме |
је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деве |
Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</ |
да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>З |
е ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој |
.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шт |
нама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној си |
елике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њ |
.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров кр |
је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одо |
било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да |
ине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S |
Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видел |
поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло оч |
аки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо |
<p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла. |
рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад |
ругом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био поп |
ла је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном |
а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно та |
Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба та |
знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њ |
ка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој |
Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жен |
о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сра |
<p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; |
свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, |
а.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица |
торе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, |
оњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p |
ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p |
а судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад |
о у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је т |
задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре ж |
ју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак г |
су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и |
за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога ф |
о, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега |
мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје |
ликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у |
ладе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
<p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се зате |
о треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти |
јавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник |
ма не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угоје |
Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да |
а чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме он |
{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти |
гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> |
сом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то ни |
{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што о |
а лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храс |
дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фру |
Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни |
е свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, н |
кће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, |
рима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан |
, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздола |
у ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разгово |
е ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p> |
пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру |
радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда ј |
о треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брз |
фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор |
не ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од све |
да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро н |
у по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим |
заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и гос |
а Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак да |
е, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка |
Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га прос |
су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све к |
њаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи м |
</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да |
за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са с |
док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи |
ла; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погле |
ма.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што |
у они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са пок |
нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима ј |
ругу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Слов |
ручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале в |
на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне |
су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пу |
ли у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В |
е општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чист |
ују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихо |
танула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из н |
ашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Ми |
ктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште свој |
дан другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тог |
Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко пр |
ледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ва |
} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапск |
оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не |
одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику |
ази, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном рук |
ор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се |
n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друк |
сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{ |
лима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапу |
е рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>М |
<p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им |
и матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им |
внаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</t |
Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намешта |
ма.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један х |
мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује |
сле вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госп |
своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</ |
с прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је уме |
агала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако оста |
или на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен |
— јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова же |
ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса |
лем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана т |
ладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вран |
ало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа |
у жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p |
носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, |
шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и оном |
ажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Г |
} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и |
пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под |
трану.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек |
исто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јес |
им варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цр |
је и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на |
о и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по сели |
зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је |
ноје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разго |
по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао |
јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</ |
е да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније |
че отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питањ |
ци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три очен |
адна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доб |
побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им па |
знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S |
Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док |
а то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се н |
Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још мл |
што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им т |
о и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због полит |
кога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало д |
’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} |
а.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да |
ов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то к |
животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор |
ед очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S |
носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и |
pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се по |
аметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово. |
нђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до |
нашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио |
велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да н |
иберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну |
ши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи |
арка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој доне |
и, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У |
о од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S |
тију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч |
поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако |
било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута |
енуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{ |
еба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је |
су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива жив |
гнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, |
спође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовиц |
о доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из да |
{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око |
то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S |
ија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</ |
шем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци |
ица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно б |
ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче |
у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, гос |
и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Та |
и има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.< |
кочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци |
лику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје исп |
лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост п |
</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остал |
Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јо |
од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није о |
предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ћ |
је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Бос |
.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник |
да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из |
било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имањ |
лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ |
томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће до |
се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, ал |
бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела са |
р би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него о |
сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" |
да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Ла |
асом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај |
кове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и ус |
Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагов |
он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то |
Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само јо |
и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу |
јом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корен |
тина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} М |
кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али |
S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „с |
pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изн |
а седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се зат |
а и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину |
изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у бо |
ко их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, кој |
у и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више |
тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад види |
ерују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — |
година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb |
ећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на |
низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство |
ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго са |
о, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Мила |
рикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за |
ењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Ла |
ви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен по |
— па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграб |
дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе |
брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и од |
ао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго |
варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још |
о се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде фо |
наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцн |
нало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија |
шиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица |
ао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што |
лом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Нај |
е оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару |
S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па |
Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и је |
иромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије |
</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пу |
пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи р |
да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић д |
:id="SRP18882_C2.5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и ј |
:id="SRP18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Ла |
а влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио |
и боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио гот |
истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази д |
о на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је р |
човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одм |
уди није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а по |
уквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} |
се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој |
а је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо |
интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Же |
ека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из п |
.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а |
већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки |
.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана ка |
ош два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и ц |
ли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S |
зина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по ког |
ице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја |
есто, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су ула |
ад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а н |
ад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће |
о сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар |
кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушк |
ева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном оз |
ла прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па |
} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, б |
ило.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} О |
</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла |
е још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне т |
е — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> < |
е госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је |
одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипа |
једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи |
уне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који с |
ом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четв |
> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно с |
е Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и о |
о у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга опш |
вицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> |
а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико |
х, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође |
Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв |
ли у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено |
свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је сте |
сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спас |
адио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; |
нима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала |
ди доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> |
е пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску ар |
и исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби |
е у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није ника |
.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под неприја |
ом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој |
у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ак |
матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући ниј |
и, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлег |
морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Мила |
} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честит |
е сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто |
само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и |
Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу |
и у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много |
добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на |
ка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећо |
ца -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи |
ра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има |
кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти пр |
ије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из сво |
а седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је |
лико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме |
ко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу |
Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из зах |
оље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су |
е дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по |
ината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стек |
је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до нај |
ер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није |
<foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Ма |
сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} |
цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са |
тежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и С |
Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само |
ало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању дол |
ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотароше |
октор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео в |
нска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ |
познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном о |
о чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај |
е требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстари |
о је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор |
а земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову н |
јдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца бу |
и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и уне |
{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на ст |
о ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у |
доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док |
<pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси- |
з шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осе |
у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ће |
ишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треб |
ме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад |
ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име. |
е и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће |
сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гав |
дгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мисл |
да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али са |
ктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У та |
дна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S |
ога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ |
и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} |
што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са доктор |
бом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да |
увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је |
а туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против |
господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</ |
гла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био в |
име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко м |
није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у |
, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезин |
је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком нео |
, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, в |
срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту |
доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по п |
су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у свак |
n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} У |
обом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сино |
је нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а |
Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник ц |
опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа |
еларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — т |
а сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фа |
сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Р |
— ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље ис |
бирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ра |
цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи |
за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госп |
е наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се уз |
е једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па |
е.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени |
о — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Б |
току рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари х |
е шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све ст |
иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љу |
појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на у |
јка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у дру |
е, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродни |
ки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> |
добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На ње |
на да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио |
це кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а |
мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би с |
воје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више |
ђемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли б |
је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри |
ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе |
Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју ј |
<p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак гос |
а јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту |
д тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — ре |
а таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p> |
а и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полет |
ена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи |
ре шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и |
погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху зас |
и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ |
ека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, |
ике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орма |
е очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је п |
то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зли |
азића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" |
— а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор з |
артије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, |
p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом д |
најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипен |
оћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао |
на, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица |
адоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S |
горозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се најед |
је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и цркв |
чи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „н |
јачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је |
не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће сти |
ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у |
ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако |
{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, |
не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору пом |
у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је с |
n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада те |
се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца см |
конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није |
ишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно рад |
у се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} См |
ла сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада. |
ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога? |
крзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је г |
за места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се |
дишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту |
те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље |
е каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће |
и је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало в |
Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} И |
Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп поло |
а то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто сум |
акав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро |
воју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и |
е остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се |
и у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу |
каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S |
.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу |
је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притишт |
едала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада |
арицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају |
диђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко о |
игне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>До |
ком пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планин |
ко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледа |
ива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову |
ор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепш |
поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао п |
вито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно |
ећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— |
ако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, |
лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што |
рка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годи |
укавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан пов |
а на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речим |
био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се |
тку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поу |
да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер |
ком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни из |
по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати д |
по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S |
ко храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у т |
а девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у је |
ла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ход |
сли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p> |
часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога но |
кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би за |
ошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје си |
ред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шуми |
заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> |
е мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</ |
своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очи |
.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из |
појаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто за |
смо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је |
буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" |
то нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и л |
ило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у мест |
ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из ман |
обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у |
ске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати н |
ском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним |
рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да поли |
Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адво |
.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад ми |
са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На ко |
ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са св |
је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи |
е лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дот |
а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лаз |
ака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште во |
ко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка |
рце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што ниј |
помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај погл |
цу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и |
скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лу |
p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како с |
.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика С |
кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли п |
тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на прес |
новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час |
е тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце |
томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, |
271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но |
буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на |
p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно ма |
ма у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шт |
ица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n= |
просио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде прек |
већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да припове |
р.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из |
а смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје |
да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак лана |
је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега |
а, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чист |
ме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S |
а сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласо |
зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божи |
е се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данут |
шао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али |
, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју б |
бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом |
д угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек |
иво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега народнога |
има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и |
сто, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине при |
чекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, |
живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово |
о вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све так |
га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор |
цу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једно |
га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу |
смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката |
два изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — |
} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глав |
или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и је |
у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и |
вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и |
а била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била |
ишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из бу |
ту, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила |
RP18882_C1.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи |
у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај проб |
у се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа |
јне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, |
ће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Г |
селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две неде |
а јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па |
једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{ |
њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, |
сму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словим |
ин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љут |
> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јо |
бну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине |
/p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови |
м да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је уста |
не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију н |
ће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим |
рироднога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није и |
рем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бац |
догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} |
би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapt |
ата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се |
љубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица |
Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу |
авља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој ми |
ак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му |
зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како |
њевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога |
ишта за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћн |
одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три дру |
ра свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај ма |
48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје мол |
Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, |
да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладне |
мају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих бил |
е још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари |
а њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити ха |
немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у |
шак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} |
ш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи да |
одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим |
ити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као |
<p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњ |
рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да н |
мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све п |
историја и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле |
ајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у с |
— рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а |
ја.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишк |
као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да и |
/> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор |
ко је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели |
p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд о |
се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да зап |
еше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и |
дину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ ј |
и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше |
еш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду |
ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје |
н и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мо |
зиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је |
ну пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="2 |
е се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} К |
е Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S |
животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} |
а мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> |
"168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а |
ило што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте н |
ише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, |
ад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једно |
овијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тих |
пође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, |
ајсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, доб |
ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти д |
/p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} |
атар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смисли |
ала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школ |
е оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека го |
е то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све шт |
ц, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да |
овој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се с |
мојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S |
хат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стевано |
не ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} |
атим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као д |
овом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по |
најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и |
Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с |
ан Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпо |
се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, |
Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону |
вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло |
их нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што с |
па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</ |
о до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога поко |
има одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док с |
е свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те б |
ић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисе |
мо ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као шт |
} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје прија |
на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест |
ен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с |
сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отво |
не на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — |
пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком |
ише од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће. |
јдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је о |
је у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све ш |
S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога пи |
коме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и |
— али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их ј |
о су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред гос |
, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане чес |
S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан |
ају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се |
у људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука |
е опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи иско |
авом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка |
десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се |
и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истра |
ма и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда с |
ли да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, |
<p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</tit |
а: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским наче |
дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са |
ве јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.< |
је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околи |
месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је |
есет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкал |
о у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год |
<p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Ка |
си.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратил |
азили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њи |
е још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, |
ш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи неш |
екса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бог |
гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају |
су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали. |
трују.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити из |
више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, свак |
њи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тут |
ају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на |
ко радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p |
е она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радит |
ала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али с |
у зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло нео |
ој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечи |
ора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болес |
па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по |
урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце |
исто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је |
кле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају |
у — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила |
асић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога т |
се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у |
</p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто заста |
сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко |
Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да |
ћа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у нед |
јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога |
икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — ре |
кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма |
ати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш |
а ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</ |
рецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта |
ј очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и пог |
оживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — та |
<p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} К |
тор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се с |
невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „виз |
куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, |
:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није н |
само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас н |
Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем с |
ли крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даљ |
има — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворе |
Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да пр |
во слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим |
е своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја |
е отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, к |
а за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А на |
јеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту. |
, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одм |
хран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од г |
камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе |
е ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при ти |
девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу |
.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и оча |
је више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје |
говори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у л |
ио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни јед |
уде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и т |
шом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи |
е бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш п |
ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга |
лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Млад |
слоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихо |
да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа |
лим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна з |
бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто |
та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај јо |
нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на с |
че Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, |
ако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђу |
— кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} А |
<p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да на |
приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек |
бица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сео |
<p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату |
пи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо |
Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа |
обом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та |
еду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрост |
тару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића |
никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер |
е која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ћ |
се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите доб |
е ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, тр |
ици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас с |
Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та |
ашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону |
је — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити |
и ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — |
м не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станој |
е све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погл |
лу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и |
л’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући. |
тво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — |
хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узм |
у крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам |
ела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љуби |
и доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње не |
адоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопа |
и се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву р |
анда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240 |
ор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похи |
жупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам |
е љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</ |
смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Ма |
ратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ка |
рла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају |
е!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од б |
удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" |
милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је |
тињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то |
Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити о |
стио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тут |
сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига |
b n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</ |
p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} А |
мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели |
ле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти м |
о ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је ка |
рце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зан |
л што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на |
> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече |
јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> та |
ростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ниш |
p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} |
се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ с |
та, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на |
и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам |
/p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </d |
о говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то пре |
и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана бе |
е дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могл |
е од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да с |
то да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих н |
новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипи |
оље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} З |
ам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поум |
вакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и ме |
p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама уг |
дога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратк |
ици мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно |
подине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— |
ко је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности |
усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма. |
b n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. |
> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само |
<p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пиш |
живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим |
а ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шт |
ктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Б |
во је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је док |
а не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је г |
о слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из гра |
Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора ср |
.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на св |
.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој млад |
оље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. |
ерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и |
стиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћн |
ог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, |
укати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам |
од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог |
људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам |
рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — |
у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке |
лан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си |
ем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојниц |
тци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив м |
е, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју |
и јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутр |
{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш |
<p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и |
прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што н |
у, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напев |
в мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу св |
сто смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори о |
младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се |
гим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуд |
осподин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на |
та форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже ка |
жмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи |
и ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, б |
доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да |
ј на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за ма |
леп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а |
ење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к м |
му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде |
ећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, |
д куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна |
ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам |
о, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љуб |
непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Го |
и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адво |
ју нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко |
и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће |
падија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рек |
але газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што љ |
е и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, |
</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, |
о кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се |
троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди на |
из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> |
али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ једи |
но — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се осну |
будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће п |
Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајк |
одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште |
се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што |
Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане куса |
аће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Гос |
ло — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека |
.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај с |
ого боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се ве |
није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне ра |
и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни |
<pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задр |
Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда |
о.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви с |
ој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људског |
тирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго |
Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се |
а, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устр |
али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде |
се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Са |
да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још |
ј отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погл |
зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду |
велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспе |
већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. |
у је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од св |
е пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— |
е Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те |
ече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје |
ко година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место уз |
се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љ |
то се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути уста |
у, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руч |
и су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> |
ља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, |
се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српск |
икових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубич |
амо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку |
је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да |
ћу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага |
који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је |
рким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, |
ратском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара |
а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледо |
и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не ос |
а су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући го |
у.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди |
воме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како пот |
еизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} |
>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су о |
шао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален |
ођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} |
ан, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јест |
трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има виш |
ме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло |
сла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па |
е доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, кој |
p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа |
читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докт |
ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Ваше |
на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, госпо |
тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог |
ихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар би |
рата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тро |
ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Ни |
ешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} |
сао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Ра |
ћ је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашл |
зију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стип |
дмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та з |
тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Ни |
укрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не |
"78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко |
било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње |
аскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од теш |
и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> |
евну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S |
мислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она т |
у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних |
све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} |
кнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандир |
докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.< |
ош плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санд |
које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај н |
отовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом |
ом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} |
S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умоч |
ха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, |
немогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих тр |
уле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу |
осачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до |
а, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, з |
Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за |
ко знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бо |
, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, докт |
ним јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца св |
ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то ј |
дмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} |
е говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да |
јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете |
вуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.< |
то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао с |
се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи докто |
. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се |
обар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је |
је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руко |
ени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишл |
пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росн |
осподину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његов |
рти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се б |
аноје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, ка |
ме што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомич |
се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да |
младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> |
како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и му |
је.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради свој |
ј планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово |
е то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се |
о очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки |
олести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да уд |
лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе |
у.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дан |
кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће |
е из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свр |
ило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, |
јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; на |
то му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се ота |
ор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна |
на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} |
у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао докто |
су разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, д |
и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p |
рпско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојз |
адава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је докт |
.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нан |
вао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор С |
цем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухва |
та им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је |
војче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. |
ну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојч |
надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим |
е из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, |
ревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} |
могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робов |
</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ ј |
о своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чи |
> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу пече |
оћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.< |
знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју ошт |
иташ кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа с |
дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све |
је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лиза |
о мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако изви |
јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на ус |
апојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Ра |
ј се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред ог |
е снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где |
одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p> |
ева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца. |
д празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да го |
, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарк |
у је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној в |
страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из |
жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="chapte |
мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу |
код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта |
р Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва |
ка зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови |
горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и |
раткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не |
Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле н |
лике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнс |
га ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? |
ари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражи |
.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати од |
зде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечнико |
уги прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То б |
пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Ч |
а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излаз |
у и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удов |
{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> |
ада су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу |
ујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њих |
и, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</ |
док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Гл |
срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога л |
нуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско. |
Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Ст |
е попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Л |
еђу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није х |
осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету |
ј бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод |
е ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их с |
} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од |
ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије как |
запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та саста |
изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио |
животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино? |
спођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете |
о <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски |
ва овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисе |
у по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћу |
да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што |
ови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам н |
еда са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога а |
{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога |
имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним |
лизу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће н |
отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до |
очитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата до |
ит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима |
се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опрости |
ретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> < |
спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Ле |
узбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника |
евљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио д |
Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао |
нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала? |
>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније |
на има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни ба |
ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p> |
ећ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p |
издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је р |
д вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа С |
сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се |
букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо ради |
ло покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде н |
ица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега |
да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, |
нало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њ |
та прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се |
ба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га |
ати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже |
е чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, з |
.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и |
а вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је с |
ли су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бив |
RP18882_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је до |
би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је роди |
ца гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер |
ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући |
</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљ |
лико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала оче |
том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен ч |
баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сест |
та кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у к |
иће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с кол |
head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље з |
ћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две с |
ао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако ч |
њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Х |
ођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и |
ктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да вид |
је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто шт |
258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребр |
ак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла |
у нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ о |
>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла нег |
ктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечи |
м погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p> |
здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепш |
да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а |
ека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљин |
} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, |
лио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из н |
, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, |
е већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је к |
pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек |
74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Ка |
{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је м |
акле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хте |
Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако зн |
ела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шт |
ек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љуби |
у љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p> |
е фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њез |
атице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попош |
сподар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовиц |
провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао |
диже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју сн |
дишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и |
али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> < |
је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долаз |
сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица |
био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине |
ио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви |
на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у жи |
собинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе |
тране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао |
а је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћк |
над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију |
е „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био ода |
челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но ис |
то га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела |
— чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> < |
те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин пре |
, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не |
.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла н |
је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да поло |
Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред |
чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени де |
гледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мо |
и пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великом |
својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шољ |
кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мо |
ад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на че |
ако је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни |
дни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од пр |
S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће до |
S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љу |
чник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на |
и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута к |
а у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна ку |
ет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> < |
авни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри кој |
ави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</ |
д вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала |
шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина п |
свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} О |
оштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други р |
шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с |
и.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Љу |
шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb |
тељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека ја |
е несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ |
рца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу |
алуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто |
омоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојач |
Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није |
но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади в |
положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S |
огледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искр |
Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко врем |
а“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Г |
пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања |
сту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше |
и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко |
ју.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начис |
нас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а |
стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто л |
по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће ј |
акне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа |
> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у г |
к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи |
ео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никак |
га спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева то |
спођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кућ |
до веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и в |
Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} |
лила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојном |
е.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није б |
убица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је зн |
Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у сво |
својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава |
иметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи |
у незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумл |
p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чини |
лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му ј |
е све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годи |
p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема |
мет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити |
ка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој |
отово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88 |
на стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била сум |
тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га са |
ре.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — |
ође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила т |
е исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе |
је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и мо |
почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, |
ј лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица о |
и на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; |
она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко. |
а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку њ |
у а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из |
олико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беш |
плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; |
ало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној опш |
оме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно |
а.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање ку |
га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће |
е једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор |
нао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p |
га рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није бол |
е бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што |
ној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за д |
а како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свет |
већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцав |
Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сањ |
пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегеди |
м.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ру |
глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> |
ино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап |
ити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да |
е — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Ду |
о“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило |
га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— |
е стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа п |
и као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну |
} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> |
p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разго |
жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно обл |
ња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} |
ебе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу |
шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о в |
> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами го |
хта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n= |
p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n=" |
оју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрез |
лник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нис |
гарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о т |
ена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Вас |
анда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за јед |
Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу |
адовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су |
ело — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан |
и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што |
ах.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од сво |
мим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор |
из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је |
е персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохват |
памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она уки |
ећ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек пам |
ста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само ње |
да удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу |
еван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота |
ла јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{ |
и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу |
а и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне пр |
пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и от |
н баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли |
ећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта |
Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни |
ај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погле |
ветој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама |
војка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шт |
ао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехот |
на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести |
га жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас п |
ући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће |
ма дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре |
це као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} |
а грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} |
ије овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана н |
невештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно |
дравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала ј |
је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала са |
и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче |
пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликн |
уде, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине |
ица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је о |
о је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи н |
у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она |
а мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни по |
9" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило |
и па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му но |
сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — |
а намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је ст |
} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и д |
био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за нов |
а и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у се |
ело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог |
млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу |
има у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе уд |
јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за |
бица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро |
{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> < |
бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две |
кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што г |
и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако р |
очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чу |
ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— |
пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала |
па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу ма |
hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најп |
коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да |
ли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у |
„<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друго |
она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као залив |
верила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто ту |
срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како |
но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливад |
за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу том |
вет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај п |
ала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је св |
м, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворц |
.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде ј |
пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — ј |
угарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очим |
докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктор |
е до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори |
ла је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од |
то још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године |
, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{ |
чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да |
ни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ з |
ђа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино |
ђа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</ |
а Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До п |
а Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би побо |
а, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне ви |
није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и |
писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму го |
о мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је |
те, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући |
лупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му |
ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту де |
о, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло |
сну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја са |
Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене та |
ажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће по |
о тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љуб |
оплим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој |
ни душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јо |
ди из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јар |
а Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још |
ра а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на с |
па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До |
} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љуба |
лаго.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у жи |
е речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајк |
пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове д |
еда у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш |
други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} Т |
а до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — |
дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак |
о немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи |
девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Прем |
ку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило |
љиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад |
— плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ни |
Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и |
Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Ка |
капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</ |
она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легн |
етити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> < |
им кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>С |
цу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сј |
/p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на г |
S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је |
{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у ду |
це поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар пону |
ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах д |
на девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божи |
м узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на |
н позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ дола |
ао бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Ан |
је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици ус |
а чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужа |
редимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се на |
ота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува пр |
његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону |
згледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му. |
сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није |
/p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио ул |
го, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно. |
ћи.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила |
берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први п |
о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био |
пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у та |
о што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви до |
кторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и п |
кратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, |
а?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало |
њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помо |
ила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачи |
гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У дв |
удновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада ј |
ла и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — |
ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо |
олази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марк |
Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> < |
еље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крч |
то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањениц |
к.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна |
лио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се св |
био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да |
.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у ве |
} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио |
зон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два |
ко занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одма |
ица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пук |
те се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види ва |
ар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да |
ивот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> |
жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брат |
ле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <d |
ма, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустил |
спођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање |
Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљ |
њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи он |
дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је |
добри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непреста |
Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико ч |
нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љу |
му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајс |
о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живе |
данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако пот |
.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сад |
ко треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, по |
гу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госп |
убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пу |
"210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту н |
је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је л |
двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она |
</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку |
ије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — п |
вориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Докт |
рег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у |
је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> < |
прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је с |
а домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад к |
ле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не |
ио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек ш |
уца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је н |
лава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој с |
целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала с |
ра Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Кат |
ј Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{ |
и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и ис |
м! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} |
њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Ста |
туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма |
вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да |
истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за |
до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога н |
рбе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својск |
кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да ку |
ш у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мо |
Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и докт |
ији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, |
које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмов |
замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ |
и почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Срп |
о, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови др |
не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише и |
треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајк |
јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и п |
две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да |
те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одма |
нила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „хе |
ћи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Стан |
— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад |
ап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јо |
ла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала |
ван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром о |
ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити доб |
лада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хва |
сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе |
да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети ст |
ој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да |
ритисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада |
е хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дан |
није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме жив |
енула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — |
говоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну |
авно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Б |
ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је ст |
.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње |
Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, |
ојска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обич |
{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је ос |
} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан |
>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одм |
су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих |
а покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба ј |
покој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила |
и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по годи |
су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у шк |
ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У прв |
а, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остав |
ла, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек о |
о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о |
ена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакам |
е главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би д |
} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је гос |
ом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година ал |
ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да п |
госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту |
у никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне |
> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и |
RP18882_C2.9"> <head>9.</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани |
е њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болесн |
му, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако ста |
опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улиц |
да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева ку |
"115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким терет |
ме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Са |
а цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љуб |
о и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{ |
је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић |
удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина к |
а сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је у |
ли сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станој |
стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља б |
егови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос |
/p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи |
о изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје са |
богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашт |
на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продуж |
80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукам |
је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Д |
од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> |
ом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па |
ега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав |
<p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је сн |
к, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Н |
е ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи |
у смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужа |
p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима |
а.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се си |
поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девова |
још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милос |
о.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној не |
је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, |
Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице |
<p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која |
вијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} |
м се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити та |
ндо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру п |
пођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окр |
!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је сп |
изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе |
а нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом |
Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја |
господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови. |
гове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу н |
хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред |
бица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да |
а као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати а |
илана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обо |
цу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као |
се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Б |
</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је |
ица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Стано |
а погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{ |
рт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милк |
Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није |
ати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — п |
амети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара п |
м прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме мест |
сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створо |
на.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живет |
доруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима. |
ило у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} |
били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и |
не.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гле |
ј је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор п |
рим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хлад |
убица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срц |
сови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је б |
вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да об |
то зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче не |
дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, |
ка па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за |
у никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S |
зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко го |
снуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, |
тиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из гос |
чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јес |
.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ |
ри људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно |
оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо |
е госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.< |
а су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у обр |
ла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки те |
олео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од |
ила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p |
лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој варо |
евљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега к |
и уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, |
топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — |
Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра |
ра у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а р |
рнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде |
ала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ |
="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> |
Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањ |
у.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да |
омислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом. |
на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупил |
Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} |
ло, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најб |
зи њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кућ |
мназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио с |
> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила б |
де.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па |
тиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провал |
{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужасн |
ead> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује з |
е до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погод |
анине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело |
доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе. |
е а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и н |
вот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; з |
до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне ли |
> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час са |
једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јо |
данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила |
у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко |
нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, неког |
у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва пр |
подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, пог |
је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева г |
е пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу д |
ја.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала |
бац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се |
смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се |
није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се |
ло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамн |
лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је пр |
а види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузи |
ца је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону |
ођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од |
отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да ј |
ове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу |
ва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезин |
е, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свак |
d> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког с |
а Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{ |
а окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што |
су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха сво |
горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сир |
та је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је |
а јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ног |
разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срц |
ину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. |
у, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над |
аће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p |
то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и С |
девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је |
о играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у |
ловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема бер |
више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" |
је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док |
е је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи |
подин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санд |
стелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} В |
а? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увред |
падало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из т |
е у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази нику |
SRP18882_C1.9"> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В— |
јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би |
; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, г |
адањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти |
тола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим |
је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намешт |
{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе |
мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бу |
мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему |
/>, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, |
У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан |
скреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су зна |
х господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор чов |
“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога д |
грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да д |
.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По не |
.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек |
се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли |
а гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђ |
аво — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ позна |
учица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У ис |
есници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко о |
две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“ |
а, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све |
C1.13"> <head>13.</head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да ожив |
магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни д |
м.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Н |
најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју нед |
али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зи |
p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор |
ођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај |
а Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ер |
је никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од ка |
ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једног |
p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Мац |
коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене |
Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми м |
јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што ј |
треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао |
су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кад |
е да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не бери |
и неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце |
— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве |
p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p |
ремишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одг |
има дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје дру |
е Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубом |
те оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије |
, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој так |
} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, с |
је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ни |
клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којим |
ад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не ко |
најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на |
оспођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— |
не; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде рец |
езду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да ј |
ио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав п |
да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, рук |
ца — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су с |
еће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је |
Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним п |
дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах |
вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији |
егов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ак |
ој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у т |
Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жен |
— Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и н |
ари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави |
вине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици |
аро и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, беза |
икла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор |
излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и д |
, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш |
је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Иде |
<p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још |
чеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој суз |
на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Л |
S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да |
је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та |
Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају |
би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је |
днога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је нов |
и почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слиц |
тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа С |
јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та н |
Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најди |
доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда |
махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикра |
S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кора |
ало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави |
појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу в |
и био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p |
младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> мат |
никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и зла |
ст.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</ |
дрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га ј |
ала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодо |
ућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећ |
Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест годи |
ву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни |
ктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих |
ућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика |
ше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор С |
ледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој |
се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да с |
Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска |
ше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече г |
чу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувал |
сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — реч |
рво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у ко |
аздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може б |
аздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-М |
ило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Р |
примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у о |
еве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у сво |
па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек са |
као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао |
у који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ства |
ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био гото |
не дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он |
да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после |
ка прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удов |
ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа |
није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би јо |
, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћ |
денути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „г |
чи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} На |
и су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S |
е у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало н |
ог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо |
<p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет с |
да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу |
своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћ |
је ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; ст |
ор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој |
је од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави сво |
черњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо |
теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би подн |
атке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} |
а — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удар |
, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та ока |
Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходник |
речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — |
е тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с |
знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крп |
ивота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону |
га ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара по |
оћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има |
или.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи. |
оброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек ве |
.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у |
нцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Ник |
ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као о |
врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, д |
и чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и н |
а је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет ост |
никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила ру |
позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су п |
ла Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по |
ту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још план |
ољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога кор |
123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло ј |
ес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је |
њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе |
и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни ма |
рича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три но |
у се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то в |
о јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} В |
показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој п |
о јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</ |
па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкал |
е грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти н |
ку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да буда |
ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p |
Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи |
на цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ ко |
а.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p |
а кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из ку |
коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуц |
дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је |
е рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене |
на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од |
а у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што |
а. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући о |
се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам |
је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад |
о већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се ж |
га гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на за |
е уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— И |
ли једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се сти |
у је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас су |
младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан кор |
коме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да |
на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила ј |
де ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет |
сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</ |
а времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по м |
котрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" xml: |
о и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одго |
и дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна |
чинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк- |
ог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци |
ло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, р |
о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распит |
то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се оп |
оме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са св |
оспођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она |
се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу |
пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да |
а дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово к |
се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи к |
овек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји |
н, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да |
даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани стра |
ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" / |
е тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано |
почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно гр |
вим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет заст |
<p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа |
и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се н |
ј кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>До |
рада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — |
се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху |
S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на дру |
вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако заду |
згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом |
ши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станој |
тама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да ј |
<pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> |
није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој д |
учку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Ок |
з уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на |
настира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по |
о до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у ј |
је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску прет |
Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелет |
ена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по |
она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто |
се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових ки |
, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надал |
ме часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једв |
и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, |
од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њез |
котрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се |
видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учи |
баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи |
о грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сва |
{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S |
не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег б |
о у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила ка |
еш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жа |
слима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чист |
зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело |
да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај сво |
а јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђени |
ђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни |
оја разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља |
авље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с |
’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тр |
шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим |
сам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољн |
вињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нис |
то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били |
мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом |
иве најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и |
лих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозниц |
као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љ |
оћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било д |
р Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко |
ли молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је |
да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Мног |
дао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да |
лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без |
ао што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S |
ла тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати план |
војим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до |
е што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — с |
сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у |
у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само углед |
су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да ви |
из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечни |
њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> |
и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љ |
курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких |
бе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и сву |
.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожу |
и јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг |
њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се |
је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи прав |
међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је |
е пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се |
г зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, на |
о кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није |
гу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да доч |
није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се о |
ру Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша пош |
хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и тр |
/p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — |
што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога ве |
скало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезал |
: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, за |
ла за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то т |
а очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, |
узом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> |
два је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испре |
, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и |
ћа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, |
у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично |
е зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као |
ако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загр |
Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} |
дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи д |
је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи прав |
бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, ј |
једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици |
n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — |
и је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, д |
а, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадниц |
да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско че |
господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пр |
ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, з |
се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Мила |
омишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, је |
болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека та |
<p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се |
госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добр |
ла ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} |
а.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb |
слима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па дево |
што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу |
и је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докт |
то им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не зн |
у му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— |
бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на ле |
— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код к |
вни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело шт |
е Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, |
ма нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити |
дмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мис |
неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да |
Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је |
тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у к |
ј девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне |
онак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та чове |
и.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се |
ко рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као |
p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно |
вој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се на |
орушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оно |
се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан |
е дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Кру |
да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад |
ско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ м |
е, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико д |
<p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве |
ик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после то |
аковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више он |
ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда |
и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, ка |
ече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је прича |
је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>С |
зић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} С |
рта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућ |
ћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра г |
истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да |
и руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p |
ће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} |
био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом иш |
а.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха мол |
му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је д |
онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био ј |
и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, с |
то нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се |
идала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љу |
отив доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је |
рно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна зв |
ледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и л |
ове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> |
а стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се нап |
таноју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је |
ал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о |
из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Р |
рво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола |
пило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део |
и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Бос |
марица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} |
песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је |
не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напо |
оја је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давал |
денова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслон |
је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелет |
ишта за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спа |
што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће |
ису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија |
и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окрену |
л’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али гла |
ире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— |
пођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто не |
се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она и |
вља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се |
ао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза |
и, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му на |
се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се ви |
ац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Д |
већма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у члан |
војка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога ср |
каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд |
оброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p |
га старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше п |
; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то в |
реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да проч |
д и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Ва |
ог оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је на |
ат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Нас |
а, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., по |
рнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана н |
и једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше св |
ри куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} |
д наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бо |
ели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином п |
оје би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није зн |
е братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи у |
расли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта п |
ео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван с |
ми</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи |
ље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја оста |
ришта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нан |
{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у ко |
ци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, |
е Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш |
стоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у |
рога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима |
<p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњ |
рен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред |
ече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има |
е; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови |
то га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште. |
којнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То |
им кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца с |
есекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у п |
>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курју |
уцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друг |
пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли |
е, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је |
вати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Ка |
разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља б |
една по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он |
две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога слика |
песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од |
ековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао |
им речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како и |
а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога |
по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђуј |
рајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице |
њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још |
астане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није |
очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Г |
да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња о |
о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је о |
ашноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти ру |
ако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаре |
прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје дола |
оје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој |
ао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> |
ве не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће |
моћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца |
p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него са |
као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим т |
ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фруш |
на дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила. |
озна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак позна |
егао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља |
ва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења |
ла је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима пом |
већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине |
па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нис |
лицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно |
је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Дана |
тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>П |
се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у жив |
ицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, је |
е ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу |
неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубав |
ни и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n |
дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храс |
читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, |
нска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и |
зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.< |
рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан |
е то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Вел |
ва реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — |
е Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даљ |
о је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда |
оме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али сл |
да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се |
и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, |
<p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и н |
ци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до г |
уде да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, |
анови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад |
ђи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде |
оспођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Ми |
још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су |
ке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор |
о“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали |
на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чуднов |
оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала д |
Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице д |
а.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако п |
Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госп |
снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ о |
говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрост |
зи у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору св |
е па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p |
је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне |
и је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нем |
ност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њез |
рицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шал |
очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Б |
у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марк |
више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљ |
з дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она |
шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместил |
.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чу |
сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну и |
толу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведро |
казујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако |
а ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица с |
та је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са д |
ке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче диг |
вет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, м |
су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све ч |
била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде с |
отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтел |
лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млад |
о.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па б |
о.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога о |
евито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах мин |
" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љуби |
октор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по |
нај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадов |
ло док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се |
а чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса ниј |
ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се т |
{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и ду |
што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> |
="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Са |
тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сад |
ици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци |
Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p> |
сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је |
ада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби сам |
>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у т |
гаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p> |
очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! |
у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потег |
ше него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понел |
обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{ |
гога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће ја |
Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> |
> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у ча |
о је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио |
и.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да |
е нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на п |
бици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро |
један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанц |
њи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко |
енас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, |
исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несре |
ти, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је река |
видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки |
још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па |
душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на н |
ена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је див |
свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао |
задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, к |
све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила |
е је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лак |
је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; чов |
јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већ |
што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била ј |
ао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шт |
рађујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то дере |
крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и нова |
јевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На о |
мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окруж |
вра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себ |
нај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг л |
пали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шв |
бунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни |
и тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њ |
и мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу |
ктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи |
у! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја |
договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало |
и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека сам |
многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Бил |
</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати |
сти свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ |
је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад н |
Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме с |
лом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно |
оћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да ре |
пи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таки |
која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пуш |
ла је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала т |
би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби не |
д се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим |
т.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што |
ти од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљи |
тојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за |
нима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеш |
тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је јо |
што ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је с |
> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Мар |
— рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија |
за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој |
га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста |
ке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи |
ј Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђ |
еменитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тиши |
народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим сп |
Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да ни |
рдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће к |
p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао |
ица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У та |
Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла |
о је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија |
>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Са |
ог мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разгов |
<p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци ј |
е са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на про |
на и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је |
— тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у |
>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада д |
реви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>о |
да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, ка |
момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао д |
n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч |
вога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо про |
који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам |
> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n= |
ила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта вел |
ла жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је ув |
Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година |
јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада зале |
од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Бож |
девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк- |
ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сл |
е умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти ј |
јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{ |
била.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто д |
рко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да по |
емо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му н |
жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, је |
окторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећ |
да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p> |
шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} |
кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, |
трос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — уз |
иже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати |
S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и дов |
ктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, |
ице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој ср |
и као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло |
па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио |
друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни |
.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{ |
о ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне ј |
ој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он |
у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песн |
а од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дуж |
ви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— |
>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак |
вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихвати |
128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко ва |
ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Сав |
ече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајсто |
p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали т |
буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хо |
7" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да |
р знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како |
жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро ви |
p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} |
р Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја |
там му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави с |
уст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада! |
ало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као и |
да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> |
па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били |
е се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била го |
даним лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз г |
хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихо |
ркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је |
се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву |
из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко |
види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се |
азима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сес |
аш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо |
Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је |
госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што н |
.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да пол |
ругарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући б |
/p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другари |
исто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p> |
и се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозир |
пути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се н |
сподом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Мар |
ћи, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, |
тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто |
ш синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло |
а! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — реч |
постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" |
Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти з |
те моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Ма |
ш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа |
вена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“ |
шло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор |
у, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са |
своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се т |
је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — н |
још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мисли |
гне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рука |
јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} |
њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала |
е венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љуба |
p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се |
љак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и гос |
ла у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у |
обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} |
} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљ |
сивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста |
ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до мла |
то к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она ј |
и.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{ |
нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онак |
олела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не |
ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман з |
иснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто |
веда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадиј |
очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и |
речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна р |
сли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једн |
здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> < |
’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још |
познала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче |
нежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У свом |
ла у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ |
оштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексино |
ођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер |
тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа |
су ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти |
д год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад |
о слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по |
есенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу |
своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру |
ева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не м |
анда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше |
, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје о |
{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да н |
па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа |
е и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чу |
> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у ду |
га другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и о |
ала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући |
довицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} |
дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мо |
гом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса |
ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку |
штовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољи |
змерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео по |
м на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом ч |
је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад |
чи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу |
>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и он |
{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. |
дала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна ш |
избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и |
ежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина |
еђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца. |
ктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје |
>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страхови |
снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p |
ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љуби |
ајдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и |
убица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и по |
ечи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће на |
} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то с |
ема човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није |
да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви жив |
н час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Мла |
те, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око докт |
едне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</ |
познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у |
tle> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенск |
вим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љуб |
пунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; је |
ћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили |
а.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи св |
своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме прогов |
оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта к |
р се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био не |
тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би ј |
волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку |
о причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина |
амет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> |
е зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра се |
на у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима с |
Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах |
тинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрв |
есни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали |
боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он сте |
а више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више тол |
талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се |
лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најте |
едао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у п |
ивоту срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} К |
су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати |
очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица уве |
и у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја |
личити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутр |
— плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све |
ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Так |
е новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благ |
а удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту |
господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо |
<p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рук |
ван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи св |
н падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немц |
два своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њ |
— наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако ова |
ади своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила |
слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га бу |
Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу |
јине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити |
олико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., д |
а диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла |
— била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило |
е наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, бр |
ња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да по |
Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдаш |
свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим др |
ираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је до |
писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на |
у а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живо |
свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој с |
о онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави пис |
заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да |
жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жур |
е се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо б |
пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали |
о прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камени |
и смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући |
ам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу |
ас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе |
Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, |
о, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> |
рво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрек |
у.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим |
мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме |
дња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је м |
или. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вече |
другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога к |
, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком |
Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сур |
Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изд |
на киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и |
и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа ни |
варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао |
и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на ко |
овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; |
лиже.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је ув |
е их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговар |
а жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба ч |
ијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палац |
са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена б |
бачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директ |
ати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то |
нуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћ |
ођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ј |
р Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катиц |
присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} П |
на за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Б |
годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер |
веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је |
пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је па |
танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје |
ра ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње х |
добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type |
више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очи |
а жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила |
ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак л |
а су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу |
шке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби л |
ј се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није н |
ако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продива |
братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под |
2_C2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је |
ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отп |
из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да пред |
а.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних |
сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик |
ђи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар |
поћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Д |
.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра д |
’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали |
а грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јури |
ђе и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Л |
дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога др |
. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и н |
у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио |
сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Ми |
то против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупе |
их ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У с |
м постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, госпо |
ево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са |
а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости |
не груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу |
е човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} |
ху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио |
ише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не |
о кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек |
RP18882_C1.8"> <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, |
у не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се |
{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења. |
са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било |
ећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахер |
пут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а |
> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне |
о га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у |
еву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако л |
ди оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} И |
ло чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као д |
ио сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му њего |
рао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особ |
етале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је до |
да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после |
р Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је |
да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал |
мати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> |
што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њег |
pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело. |
овоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и |
ник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" |
га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек п |
ратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао |
своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена о |
е службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да |
, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} П |
гова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> |
ги да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са |
а онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косо |
о уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села б |
душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасн |
о се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да ју |
ни.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чу |
оме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против ње |
на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе |
уди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше |
ржао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, |
стао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва |
кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисн |
га.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек и |
а онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</ |
би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов |
а.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Ми |
ање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и |
ктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друш |
јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер о |
праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад |
не душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила |
ову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је ж |
а тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи |
читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одол |
одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у |
>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да |
болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на |
је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и |
у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} С |
ке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.< |
данпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха несл |
свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га |
Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му д |
оју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да |
241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није мог |
дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа де |
ад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ |
ади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> < |
ечи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи бол |
е и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити |
х се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској кас |
ктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Из |
буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду |
ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих љу |
жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца |
163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и же |
о потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ос |
" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, |
о?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за к |
ко није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е так |
ла вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и |
един.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је г |
астајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p> |
адило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане ра |
лепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао к |
царије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули л |
има ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мал |
да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и з |
лесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао |
Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три од |
авра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио д |
у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек |
д друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака једа |
од других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи |
љати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприро |
{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао о |
једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити цр |
ао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав |
о.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седел |
у.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбу |
десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након |
} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћери |
енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, б |
годно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако в |
а у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госп |
ни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е са |
што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољ |
о он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" |
Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно |
села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао |
за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет н |
ли мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што ј |
пођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кум |
обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће из |
окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по |
, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило |
љад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану |
рно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је в |
ак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Ник |
дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће ниј |
латне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио |
ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљи |
што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би |
ики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, ба |
та је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и к |
га Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња |
се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са свој |
и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, по |
већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли виде |
почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа |
Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је |
>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трнова |
.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто |
ана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан к |
тељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној |
о је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао |
лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година |
зин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину |
он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио уло |
азговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је о |
јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.< |
Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће |
су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане с |
иће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пр |
"SRP18882_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица |
живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју сна |
промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива шт |
ритрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пр |
упна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и |
око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени |
претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — ре |
ј, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги гос |
то је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, с |
о је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да |
" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше |
ичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму. |
Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту |
ћи, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га |
а је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње тр |
човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу |
к који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где |
тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се |
ек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и са |
редио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила |
тране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао |
боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинс |
чник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једв |
Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко |
н брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака |
да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и т |
ему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим времени |
енду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко п |
, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S |
читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима гр |
у се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се с |
је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да о |
ад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са |
јој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па |
.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату с |
он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај с |
те, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта |
своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан |
ом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то |
тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све |
и!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара г |
своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како |
ва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се д |
ку кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на |
и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљи |
е се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме |
уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио |
а јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паме |
о подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} До |
оје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се у |
</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих д |
октор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јад |
ад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су |
скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према окол |
> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Ч |
кивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, ув |
е мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који ј |
ко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њ |
њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште |
у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео три |
говао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, д |
ош никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на |
видљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који |
него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он о |
у својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих |
га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгоре |
но да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml |
јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмл |
х поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на |
нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с |
је младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type |
Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; |
да се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Оно |
о просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада в |
баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Да |
та у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то |
њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој од |
кве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика н |
р сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи |
ој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета. |
, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дом |
био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котл |
ци ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да |
га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлад |
аноје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Им |
ad>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му. |
и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У то |
либе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српст |
ва види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</ |
> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.< |
попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{ |
p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“ |
.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава |
ичан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао |
је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" |
ши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи м |
ту.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} |
о на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дан |
— напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се |
ноје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ |
тор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељо |
г стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући |
ио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу |
ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време |
кога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштве |
ајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће и |
е неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од гос |
горелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на преча |
уго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да про |
приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за |
вих на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све о |
дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свак |
оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало о |
ца што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредн |
уморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око с |
се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и |
ао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је |
е какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наско |
р је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речи |
исерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио |
тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што ј |
} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао |
пали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти. |
„визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар |
а и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чу |
није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у кр |
епријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усу |
кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S |
ио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим д |
растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за ч |
зели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи |
инство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се биј |
ада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бак |
је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Мил |
ди разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му ост |
ом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уру |
а се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, к |
у као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њ |
и од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери шт |
лону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није д |
да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слут |
ар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у |
мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из дале |
поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суд |
знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: |
но дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сев |
ођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништ |
леће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне |
рана, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на ч |
послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и |
иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „извести |
зо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то |
ођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица |
ебе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и по |
о човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше |
.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да по |
је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није до |
— Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те |
а да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се разм |
више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се раз |
бом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на |
да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту д |
крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свак |
другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи |
Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови с |
јаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ |
{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих р |
сти.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{ |
аким приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танк |
дени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку п |
Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушк |
ићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се |
8" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај пл |
о попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећ |
ма пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога |
него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њом |
х спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пр |
Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је |
тара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена |
убици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити |
у повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, кој |
ко потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћ |
уреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — за |
ина рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама |
и шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, |
ине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјај |
ека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ћ |
; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она |
а улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем д |
а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Б |
ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мат |
.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала |
госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли же |
ник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три буре |
ка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у ду |
слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по ма |
отином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили |
.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; сва |
ако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву |
д је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p> |
ица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто су |
ошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од п |
од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела |
а.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што |
очекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну С |
ња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се |
d> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет ш |
аде жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на доктор |
окат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p> |
т.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да п |
Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родил |
Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши |
јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В |
опадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану |
ењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>лите |
це — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш |
појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све н |
и од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и траж |
стра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро п |
во у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала |
; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где |
прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке? |
тане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није зн |
тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па |
притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгр |
да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</ |
да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као м |
то прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још д |
је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} |
аде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Од |
>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружно |
мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану |
ао два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је |
n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења. |
чекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> |
је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерн |
њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке рад |
аже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> |
се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одоле |
заше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве зву |
— но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у |
та који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на |
о да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више |
Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станој |
е госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си ју |
ћи да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како |
е и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — |
децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по п |
S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради |
је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{ |
овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепш |
је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, |
се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек |
у чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је г |
о није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железнич |
леда у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора С |
ајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па |
{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— |
е проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се св |
емим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочар |
ек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли |
ему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила |
му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, ка |
тко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да с |
а, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годи |
ође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим б |
да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је |
сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у г |
тило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> < |
ицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, д |
радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљаго |
ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово |
поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека с |
Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао |
.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не вер |
кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Ш |
дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао |
икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући. |
>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љ |
, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромаша |
никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмака |
м се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео |
тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи н |
и на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио |
та је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека |
ор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на |
астио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке |
по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он |
882_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у по |
на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вр |
с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало |
к доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа ст |
инама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на дв |
анине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни |
title>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу |
једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> |
Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, д |
доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title> |
ом и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у вин |
подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.< |
то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот |
тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по |
аним очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да ј |
ажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме и |
ве собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љу |
огало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њ |
није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам д |
/p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио |
утала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p |
да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; |
роз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да ода |
о, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седе |
о.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљу |
ва укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам |
p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ |
Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p> |
могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло ле |
жа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто пр |
ети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној опш |
покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три с |
по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{ |
оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису |
тишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао гор |
а живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био |
говој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А. |
сује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је |
бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало |
о.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не бу |
2" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нот |
стро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{ |
штро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је |
рема времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље |
другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и |
> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општ |
ав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчав |
ла да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје |
надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и с |
та то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било |
ке, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Са |
} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру је |
882_C1.12"> <head>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста |
ива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему ј |
P18882_C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја |
тора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div |
а своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе р |
осто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га н |
ен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан ко |
ера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па |
не. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љуб |
P18882_C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венча |
остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу |
одинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буд |
даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb |
цала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да ви |
ума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више |
г удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> |
а — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — п |
ћ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна ста |
Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у ж |
ину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — |
а.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је св |
; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну |
то се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је |
а је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себ |
оцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко тр |
леда како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, |
{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола к |
им затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се б |
љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се |
ца уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — р |
? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љуп |
а која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва пре |
о и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овак |
ало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само и |
на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Сав |
Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица л |
свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос д |
p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту |
у фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Ни |
удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Л |
војче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана н |
{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и весел |
о.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p |
грли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег |
нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојз |
това.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Ле |
ту — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси |
, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје |
.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата з |
енутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то ј |
— <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој |
и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину кра |
слетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи |
ћ, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну дом |
и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тих |
чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих |
школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године пр |
ка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати пр |
окторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко |
зи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је та |
али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</ |
хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} О |
могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и памет |
тли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и с |
једанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва |
мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго |
претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре с |
о час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса |
е улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити |
ни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас |
мах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и |
е врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа. |
к баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну |
но друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је ва |
видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам сам |
и госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која н |
а ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није |
готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ј |
мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте |
прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам вол |
познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао с |
о ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — З |
кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у |
у светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује |
Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножи |
се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В |
то му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пе |
не а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како |
аскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — |
да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту |
а је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи |
е донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те пр |
ма се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас це |
вим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболе |
ве то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и б |
шта да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У то |
и није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — |
енити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он |
леди у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госп |
старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „ |
рдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су |
да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се |
е сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у дру |
сан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не |
о је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад доб |
вреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи |
— и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било мног |
ице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико з |
ин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веров |
м зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва и |
ело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође ц |
па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се |
ратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и пед |
“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најж |
ћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у |
општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са сво |
опада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по |
у болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Стано |
а.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами |
и су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше свој |
.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћ |
да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која мн |
<p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" |
— јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страст |
Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је гово |
му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} |
лом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила |
ула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, |
његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несрећ |
емљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих |
а картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од |
у као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога |
тора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало пода |
се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје |
ј се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне љу |
да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркв |
и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога гос |
рују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има |
е не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са от |
ти с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варош |
вић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа |
Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписа |
торовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" / |
ила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и дец |
свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и |
е Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> |
ојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — |
потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлац |
их светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} |
јкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме в |
је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад |
тим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода шт |
вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали |
дога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је |
Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што ј |
те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора с |
ти Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео |
ерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански г |
је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио не |
су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ го |
ер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из |
е, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју |
ре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су с |
сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којо |
/p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку докто |
клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мр |
колово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то б |
рову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Санд |
лану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у ку |
е све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено. |
на уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268 |
ску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које |
остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и в |
чао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указ |
Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњев |
о би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му он |
рније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам |
а и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежн |
са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет ва |
„фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили поса |
као.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непр |
говом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погоре |
ла, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} |
} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту |
p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом |
Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Р |
тово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би т |
ца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хт |
вих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет ми |
да снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло |
S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом с |
ише оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> |
вих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О б |
ристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула ј |
на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не ви |
вицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а друг |
ом, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml |
але свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздра |
њивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђ |
у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну |
цају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} |
о.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<tit |
сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да |
очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла |
да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце жив |
вати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не |
Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} В |
куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад н |
шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови |
да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да |
ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској |
а у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она ј |
био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад |
носила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло |
> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бри |
како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него |
ори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће |
ици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће к |
Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплаше |
живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему ј |
свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали |
вој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити |
у смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не |
човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле |
да као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, н |
воје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао п |
Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је |
учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако ре |
а није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} |
и, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је сва |
ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу ш |
о се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још |
жићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љ |
стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како |
јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч |
к доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два |
се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ шт |
р би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у |
ако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савки |
рачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају |
прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па и |
у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај |
што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађено |
јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан |
сирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи папр |
, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасав |
да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се ра |
зговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито о |
да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n |
јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у |
форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што м |
ла без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала |
Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док |
— та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, |
18882_C2.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Ст |
доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти м |
> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је би |
да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни о |
>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако |
помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су б |
ор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слут |
убио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао |
су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, |
оћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Мил |
ти русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове |
у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових оп |
он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> |
ке неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p |
асно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се |
то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа ле |
и девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад на |
твараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у |
ада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љ |
срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако и |
очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> п |
ђи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто |
уло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери |
оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор |
ма.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{ |
и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није т |
е прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ с |
руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у њего |
p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто раз |
тала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не |
риповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чуј |
Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Док |
ноје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им |
међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попини |
сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доист |
уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао. |
Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад докто |
а се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уред |
околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким |
ћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова на |
леда за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла же |
рема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску а |
ред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не |
т човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве |
е, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни ј |
сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пре |
ну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, |
гло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хит |
твар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе |
ија, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио |
били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас |
ора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се пос |
/p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! ре |
у главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи у |
обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим к |
тор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица ј |
шњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на ком |
а то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромаша |
ује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Д |
ргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као |
ас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него ка |
ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра поч |
им, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, |
ону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе го |
е госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако |
љубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Мо |
Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пр |
="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било |
нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која |
и врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{ |
<p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе на |
њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек < |
и разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био |
газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како |
чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око к |
особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек |
одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то ша |
болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге |
} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после т |
пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, д |
ојом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој |
даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамц |
никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену г |
м сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружи |
гледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је |
знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је |
мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени је |
и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко |
ица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, |
е ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега |
ве осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S |
њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала бо |
Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— |
жио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> |
ајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је |
убица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станој |
или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љу |
заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће |
је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> |
асвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина |
данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није |
ретила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: |
и нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} |
н?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом в |
још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се н |
берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле |
а макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље л |
авра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је вре |
ободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и |
данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обичн |
о из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесве |
х у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да св |
о шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те но |
и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} |
етна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да |
уги сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Сос |
спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као |
тински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њег |
на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћ |
е и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери |
им из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој |
а у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ст |
без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби |
м за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукоб |
атити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} |
сти се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не |
порек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар о |
питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та |
не, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше т |
етињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесн |
ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао з |
је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећ |
{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да и |
е, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У |
шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је |
инограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, |
пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица |
а врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо дан |
о смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану к |
руго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> |
утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" |
ро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше |
совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жаго |
и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каж |
ку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало |
> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очи |
спођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништ |
се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је з |
октор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало најед |
је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то |
чаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да по |
посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу м |
огу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски |
мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одај |
ак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор неж |
пац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовн |
ија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се и |
равити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докт |
црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, |
било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још |
јао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то леп |
алеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србоб |
оле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти |
грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под с |
драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио. |
али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а св |
места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Ова |
и Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Стан |
и својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p |
она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина с |
Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. |
b n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он л |
сто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санд |
де с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладн |
први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше |
се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана ју |
или заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била ј |
о то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо |
ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb |
је било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто |
је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је зна |
та мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор б |
.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драг |
а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац |
живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме б |
показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао |
зић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах к |
ната, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Б |
рне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} К |
човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да уго |
а тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи |
м што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе |
="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи |
оји вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино мо |
Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. |
причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге т |
е његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први |
та.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде |
оту.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће |
плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по |
Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплач |
бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет |
а се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</ |
задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек |
све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су п |
атељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање смести |
е у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропс |
погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но ма |
откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S |
осле ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута |
унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како |
љи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та чести |
онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста ниј |
ло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће |
ике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко |
д Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело |
"248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро |
гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже |
p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе |
реба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то би |
аш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван |
на и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога |
ао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од к |
дима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону те |
ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.< |
таноје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по к |
своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по |
узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране |
а ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опе |
о разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узм |
у је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борб |
виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нех |
ћи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што |
ета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} |
у што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадо |
. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго |
ма сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар- |
м!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види |
ао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне |
опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леде |
ска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љу |
е; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву на |
она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господи |
пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три н |
о је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила. |
у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да |
о над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те |
p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> |
млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је дру |
планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечи |
ио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао |
а се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, |
јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опе |
бица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први |
рише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као |
ца бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, |
зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и |
му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ. |
не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат |
благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је свој |
ао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> |
је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још ни |
лађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица д |
о по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здравље |
есту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи |
p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући |
олијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим по |
војима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из |
Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар |
, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје |
есени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео св |
вци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али |
тају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту |
друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са жен |
чекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верује |
етко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика бр |
3"> <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадос |
В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим г |
ре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јо |
ама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела зараж |
<p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту |
лађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло у |
, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на |
Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је |
ра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ип |
Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} |
це да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њем |
у поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоц |
па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши |
и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па |
<p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Ста |
да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и па |
е од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је би |
8" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а он |
што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на в |
е Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каж |
р Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.< |
нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су п |
одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су б |
вакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљув |
није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело |
ре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатељ |
п жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио |
на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — ос |
е зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком тор |
у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што |
Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћ |
Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Р |
удски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и |
води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који с |
е беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Сав |
а мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љуб |
мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> |
гу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима |
т шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</ |
нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код ж |
рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка |
а. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} |
ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ |
му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа |
ма — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушка |
и: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа |
са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помисли |
а до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је б |
едиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жен |
тва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи |
се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећ |
ила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у ис |
т, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, к |
ам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — |
, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> < |
нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати |
од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је |
бори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p |
S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је |
тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, ког |
орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако с |
д њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — |
вути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Срб |
о живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођ |
се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно |
ла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су с |
ет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша об |
.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли. |
ла што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, с |
о су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— |
<pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом мил |
елити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у |
И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, |
ушу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао |
три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа д |
— спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а |
јим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да |
ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој |
ло га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су г |
ини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили |
сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да |
Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напи |
И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то го |
ала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поноси |
тинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не при |
земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} У |
Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги бр |
у подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад |
о су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њег |
је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек |
и рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, и |
="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стеванов |
ли у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али и |
нашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да про |
ије ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p |
оговориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, д |
, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам каже |
у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па ј |
да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина ко |
ужила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на |
жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирско |
а.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У за |
о, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, |
илком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Стано |
/> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз оп |
у, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца дев |
ак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев ф |
не позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ |
ћета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па |
сти и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућо |
анарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држ |
аорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине |
а се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за жи |
ити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је ч |
p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бит |
— ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се |
азивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ст |
ш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као |
а је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Тр |
епио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n |
Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек |
рснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек |
, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми |
вану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</ |
једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мр |
блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{ |
полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форинат |
<p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледа |
т година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то |
убав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан ниј |
но и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ож |
, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва за |
басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју |
важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека |
ој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с |
Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу |
против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа |
мислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у ж |
чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, сл |
и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом |
кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са т |
нас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом |
ко и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орл |
па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај м |
о у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотин |
Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ |
рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје |
зића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно н |
, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме |
, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, ор |
се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала. |
авка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар |
убица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У |
еку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће |
ој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до |
преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати к |
поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Га |
опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, бил |
S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академи |
ила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога рад |
ас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</ |
питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није мо |
ио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Њего |
јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца. |
узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да |
ги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то д |
ца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и т |
он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерк |
је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју поко |
аље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, |
тва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не |
о су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је |
Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га |
две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Фо |
ге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Г |
гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно |
дати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на поко |
што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће |
{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па |
на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си т |
пазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече М |
да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да ј |
на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p |
ца устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — |
о тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био |
одари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млад |
кле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико сто |
Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љуб |
ћ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, как |
аш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, кој |
е, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="22 |
сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас |
је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу т |
но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зн |
пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све |
д овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, са |
боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове |
мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{ |
ада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Док |
Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш ч |
епа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа виш |
пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, докт |
е читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле |
стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар з |
овица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се |
>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар нис |
исто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у |
ије било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком з |
о швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској п |
како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и у |
рх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако |
ачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} |
естра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спава |
као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су |
оз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном |
створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожеле |
е песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетан |
дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им |
да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала |
исала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалн |
се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} |
ли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина. |
ђа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, |
и као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прош |
о је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ј |
На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали |
а Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, |
илостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата |
.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда |
окторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са |
о одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта ј |
спода и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора |
је хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по |
жем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога |
ејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је з |
долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> |
>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још ниј |
била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мра |
тско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — |
их ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах |
се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи |
ара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа |
аки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и го |
им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из |
а свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само трен |
помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрн |
шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много с |
и.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат |
њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели! |
поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаља |
ете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу |
и су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све |
ису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били |
тор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица |
свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, догова |
оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Сав |
е са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до |
у једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме пора |
грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши удари |
људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има и |
ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни скл |
олета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очај |
о.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може |
вица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али |
неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, мор |
, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело |
адати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима |
да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</ |
старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, ниј |
рзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станој |
p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — ре |
а, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb |
азио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> |
а — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — по |
естио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари |
иротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Н |
22" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p |
кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи |
сала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љ |
су другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је н |
азић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошко |
за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, |
а с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадош |
сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јо |
ћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је |
ричу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но инач |
рати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају с |
читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су |
нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title |
људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало в |
>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранит |
доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, н |
ођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако |
боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе б |
тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два |
бљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео |
<p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.< |
и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да |
у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујн |
година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу |
за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јо |
октор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч |
густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но д |
и једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни |
е ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушава |
уке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи срп |
њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној п |
о сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху д |
м селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио с |
а небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што |
рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида |
ки послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити |
рце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу ње |
унце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се |
кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Стан |
и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а се |
н и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу |
у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обал |
/p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што |
о џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примај |
он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме |
је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другом |
иле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне |
о, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву плани |
о умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојно |
м —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као |
кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке |
уо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом |
се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и |
а још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шум |
му рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> < |
крипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и с |
ва чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга |
се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркн |
сту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још |
а одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу |
репирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — ал |
осподин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист своји |
стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n=" |
уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака по |
.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у |
е на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје дру |
кој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с с |
српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} На |
отвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше |
уд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} |
такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{ |
В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се |
— замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара ру |
—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже |
оже да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су |
зика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и |
пило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прело |
" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српс |
их слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу |
чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С ве |
момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S |
е би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које |
очиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер |
лога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски о |
то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада |
а уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и |
скога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са д |
ве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару |
очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год |
жину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским |
} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дот |
налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код |
зведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затре |
ајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не н |
има свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију сво |
; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Кос |
ио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; |
па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — п |
опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се |
штина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну |
мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су |
евну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> |
и.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову ист |
оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отр |
ене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дру |
ећма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктор |
удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се игр |
тара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар |
head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда |
рк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван |
, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам |
и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено |
а — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица |
рата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто сраме |
ош кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицо |
о бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; |
апоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах ож |
нако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, ј |
множила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n=" |
етар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на о |
<p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. |
е допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет |
и Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и |
села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Не |
тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из |
лио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— |
ри чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк сме |
е се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан |
била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком |
нски грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је |
огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по мах |
, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле на |
е био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи |
моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — А |
ме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, гос |
ђа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да |
амо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује го |
> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.< |
и у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" |
ахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она |
азе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма ш |
.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на |
оју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све |
Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с |
оспођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак н |
} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само |
ан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је коли |
у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да |
а јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој |
ошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Друго |
сна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} |
опеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљи |
грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној |
пођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тума |
наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од |
ај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ва |
давно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја вел |
ије оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде до |
опчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очи |
маћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда |
е јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер оси |
узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села |
Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије ш |
попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да ни |
се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипр |
S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језг |
лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то с |
иси <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски |
е обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и инт |
да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— А |
ратску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је чес |
е брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љуб |
аштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се н |
оје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозор |
да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквуј |
ђивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позван |
у на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до г |
носи.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при |
већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан у |
и га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесник |
се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а и |
нуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у |
о-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто |
еван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бо |
то се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала н |
ељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Вас |
Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни по |
p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну |
? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p> |
S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није п |
не и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на |
у да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио. |
да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га |
д је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичи |
с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих д |
о, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> |
отписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељ |
тор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p |
<pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — |
Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега |
ти свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се |
е стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин С |
„апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него к |
поме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} К |
ица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p> |
н.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сун |
ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице у |
е докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога |
брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били зај |
ви лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у жи |
али међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним по |
добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо |
ајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је д |
.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друш |
де по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Б |
е већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на |
дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је би |
есно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — |
осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но до |
е се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала н |
S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спад |
о је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час споти |
разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том |
о да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови од |
а звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и |
т разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад з |
е а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо |
пођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад д |
у благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У |
задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S |
ако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без |
оја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, о |
ладен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се |
Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док |
славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра да |
доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога во |
кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му |
е а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и |
су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће |
рити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о |
рема околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са св |
дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде |
ба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала |
граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али |
Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не б |
ође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невољ |
зда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је луд |
а што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да |
е доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне о |
као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј мл |
ору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете с |
<p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> |
дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптил |
плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Марков |
S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни |
ко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Њег |
погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукл |
з кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притвор |
га Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарс |
.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита |
шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне на |
>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да |
попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Кат |
— па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, дост |
па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да |
/p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој |
спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мора |
бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат С |
:id="SRP18882_C1.8"> <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћела |
мисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ ко |
десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак |
/> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто |
што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види |
е по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онак |
у, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке |
м песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана п |
зео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Док |
јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов |
Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно |
је куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <p |
цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S |
главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенк |
тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p |
ас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда ч |
ем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по |
нији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — |
њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не по |
ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — |
</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пит |
момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вешт |
е видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана жив |
кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече |
глед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— |
— рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја |
о чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само |
доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођино |
ворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не мог |
Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим |
нањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан ос |
је данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат |
све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува |
две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Изме |
поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p> |
ринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове |
дмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин |
— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми |
дим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће г |
накав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто |
па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада |
и то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то |
, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бир |
у капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када ј |
мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и са |
ористи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио |
мајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да ј |
рише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте |
а.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи |
емој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже |
— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођи |
а „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знал |
Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу. |
сничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној пр |
> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{ |
ива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно рук |
грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву стра |
.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред |
ишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха м |
д магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, те |
аноју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, д |
леће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом |
а Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела н |
чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и о |
ом часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{ |
чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — в |
> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топ |
.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стар |
адржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан |
а јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пре |
петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рај |
добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољуби |
</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћут |
јзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље |
S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онд |
што текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако леп |
има, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орм |
>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као |
ише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па |
у стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чи |
ђа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете |
Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им припо |
ним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, са |
никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p |
Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допи |
додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису друга |
она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станој |
е погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p |
тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када |
јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила |
тење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злоч |
ђа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њези |
рчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше |
стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одма |
гачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетен |
е и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чи |
ојавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сам |
, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна т |
доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој |
заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше поп |
а на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкин |
ла и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У |
ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снеж |
ки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних |
први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем бл |
е мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, |
о да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за |
, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману |
тора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је ис |
S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу н |
а је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</ |
ди.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то |
" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по с |
, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она |
нас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПО |
лага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може би |
мах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да и |
а доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да |
последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у |
своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јав |
вка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, |
а је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на |
ла да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кућ |
урила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није виде |
и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело дев |
забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче |
ци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кро |
итала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици о |
по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У |
лижила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би |
ди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прек |
госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу м |
S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче најв |
а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме мес |
м часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи п |
нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја |
} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} |
еки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива |
розница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни сн |
ји <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће би |
ца пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му |
дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена |
чи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече го |
очело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необичн |
робне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да |
божно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само |
о би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p> |
начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се |
одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном б |
рце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на |
ају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То |
као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла в |
од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на кл |
о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раз |
истом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим уз |
годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати за |
о очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> |
рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нат |
м па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беш |
тељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва не |
м чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк- |
шаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p> |
зија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муште |
ђа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — ре |
њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у сво |
уда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, |
ни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики в |
ата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је гос |
го што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апоте |
Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи |
спођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љуби |
себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p> |
риђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресл |
чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа о |
ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим пао |
</p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер |
никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је |
м одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој |
ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима |
бица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа н |
<p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире |
/p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића |
а самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљени |
х послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> |
жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбуркано |
их и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизме |
теде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је |
о подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих |
раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад в |
је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онд |
ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опрост |
арави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна п |
а беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} |
убица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужног |
е.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се т |
отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав мож |
или!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица нат |
а је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, |
марицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму |
драсла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су |
а песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, |
прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога док |
ема крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој |
ти чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Н |
другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа |
се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и |
и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је |
патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у |
своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> |
против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када ј |
а је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љу |
риста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За |
о пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот би |
шиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу |
а — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У |
им кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велик |
а брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки та |
га беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се |
рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек та |
— упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам |
х сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли с |
аје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и |
ека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде |
су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, |
о ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год по |
ље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште |
а кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој ч |
стрешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Та |
че Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босин |
д јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућиц |
више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цв |
ему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад п |
/p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n=" |
је сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Сав |
е у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова ш |
Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме |
арога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све мил |
и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја |
им очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на |
е буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих мек |
ба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула јо |
ј другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо |
.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке |
Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме са |
планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој |
у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела д |
уку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће с |
аморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с |
ла жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како м |
трије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замо |
ас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По |
кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се исприч |
в човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дуг |
овито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на |
Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже шт |
м паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипи |
своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је |
је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги |
је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горс |
о одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како |
ихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у п |
<p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде ок |
фу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече |
острујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислил |
м поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека нео |
неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, сме |
а диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде г |
леди правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као |
Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не |
тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност до |
опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако |
ћа прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>Н |
ком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чи |
</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце |
не дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и ку |
са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опа |
У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти сна |
ом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама бе |
лила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, јед |
ину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред |
и за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер |
p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ј |
како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А ком |
огледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде шт |
, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“. |
pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и св |
га чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој |
ица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и |
милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли ц |
ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госп |
в и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чу |
невом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољив |
ко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме д |
нда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећ |
нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милос |
могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога |
/> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ |
и оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за п |
како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми |
едује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} С |
е по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p> |
да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то |
е већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има |
а дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме жи |
> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је |
оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна неде |
ице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са ч |
огледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да доз |
У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно |
да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па пос |
анич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина једи |
је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њез |
} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будн |
аднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена ч |
опадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — |
још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У |
наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на |
па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па н |
ка бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака пога |
ла је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, |
ка жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је |
о доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој д |
часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође |
ко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све |
/p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на чел |
оспођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жи |
> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је стра |
у, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p |
а је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> |
веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у |
а као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p> |
њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње |
Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубок |
пут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету |
p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, |
се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а све |
године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Поз |
е!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, сам |
ега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p> |
етеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а у |
да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у г |
у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси о |
и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра на |
ла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је д |
тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p |
S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се |
ко речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ћ |
е.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да |
и.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је |
у према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја н |
це ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро |
.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Мила |
далу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне б |
оса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звуч |
.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој |
сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах |
ило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви |
има Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи |
ога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да |
је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо |
то сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми |
је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чу |
.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну ч |
рмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — |
е као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша |
ина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса |
е имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беш |
и тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} |
ломе телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је |
о — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ |
ва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гн |
а пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима |
сподар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила ј |
ак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхт |
ину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је ошт |
тита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је нек |
само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу т |
оће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино ра |
ји дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господ |
лед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пу |
иво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада |
ала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило. |
ица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо |
или код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} |
румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p |
имље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна |
дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око |
се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} |
да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пу |
ила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом |
на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p |
и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То ј |
оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обл |
ока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила |
их две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути |
асноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило |
пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој |
аволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила |
вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p |
све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето |
ако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица |
ка вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по м |
ћи.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да с |
лесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубиц |
его што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа С |
ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави пош |
м Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није би |
као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делил |
ан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да |
убица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и гос |
p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био кр |
добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајн |
вци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прв |
је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је |
едној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало мн |
давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ |
Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све ра |
следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, |
шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупеж |
о нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више мо |
он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју |
реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве |
синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто |
готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може |
пих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са доб |
није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — у |
} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је |
ећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше р |
ије сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина н |
а вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље |
е одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезин |
ла, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њ |
де роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} |
тор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Л |
е сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке |
ошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни |
даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њим |
и данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да |
, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, |
је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се поду |
ожанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојц |
еже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лаз |
е кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала |
пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p |
еку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани |
ла те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа |
де лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на о |
понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како |
егов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком ча |
а доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те |
ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де |
и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити |
да нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађа |
берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор |
p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су |
да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га ј |
овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да |
ој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњ |
попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш |
ођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} |
то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море |
а њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се пром |
ите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у ва |
, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао |
домислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ић |
ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, ш |
варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу |
торов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову |
у удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се |
ећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи м |
е рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зу |
има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико |
ојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S |
из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ћ |
штво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та |
муку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све |
гом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа |
већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада г |
ци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар |
анима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је г |
ечи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па |
ти тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с кр |
S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, и |
а је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико |
ише брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад |
ојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку |
још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али |
огом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко |
јој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све |
пођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, |
је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челоп |
ршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он ј |
ра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али |
.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог мо |
чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, |
рачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут |
рво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господ |
рођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу |
и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем |
ђу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је јо |
ађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, |
Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи л |
} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} |
е требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати |
у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у се |
је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — |
предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хв |
Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо |
ктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је го |
века Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, п |
Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упут |
е чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад |
дне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> |
један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} |
је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се |
S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> < |
е тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњ |
е ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро. |
Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све |
аљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као ди |
војој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> < |
ео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био |
ено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Ниј |
ана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не испов |
полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планут |
врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој м |
тао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, |
руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком бо |
ор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер ј |
ена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недо |
у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обрани |
ца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господ |
ојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се |
и педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан па |
знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ен |
е чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је |
чао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стига |
чи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb |
, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало |
мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи ле |
Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри |
мице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако |
сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бив |
живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове свој |
S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан у |
љало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p |
јнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете зна |
е брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у |
{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, |
бу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се |
дахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је р |
а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као |
<p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита п |
а проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу н |
да тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време |
и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она |
га господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у ви |
ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, |
баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и |
росио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И |
још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем |
берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини |
ира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом о |
облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, изви |
обице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу |
реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и |
риклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету он |
да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме |
а да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праљ |
доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.< |
причавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити |
ица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч |
Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из |
а се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни |
збиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Марк |
му су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да |
" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села |
а жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотри |
е чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да |
ружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре |
Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су |
жани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби |
ристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} |
<p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом |
ви мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Су |
.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом |
Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторо |
ље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а |
молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђ |
а је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— |
изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први ч |
ураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="chapter |
е Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај с |
е се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у |
ад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то су |
/p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни |
љда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до з |
више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" |
ицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи забора |
S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као |
— у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу ка |
b n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови |
од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им |
ам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољ |
кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види ка |
е ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је |
ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао к |
ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је б |
Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и за |
е поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ћ |
Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло до |
ктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за |
е му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.< |
ни и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте! |
радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се на |
ог шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крсте |
из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и м |
о мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој ј |
горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па |
а дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је |
па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући |
, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова д |
својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на |
ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и припове |
миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души свој |
м пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће с |
<p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p> |
а њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</ |
физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га х |
атиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Ј |
се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друш |
ника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, |
ође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лази |
арту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан до |
мо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако в |
>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" |
т враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи |
а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој |
-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сат |
екао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако ми |
дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме |
ати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и |
ви шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова |
ећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Он |
на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n |
же.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли |
љиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла |
— рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хте |
од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p |
вцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило |
Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а |
, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса |
троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда |
е био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ ј |
писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се би |
огледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у п |
квену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припрем |
опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом |
боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа |
о! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је |
вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на |
ва — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашен |
на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љуб |
има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо |
мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стеван |
, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.< |
не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="1 |
добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Бе |
ње дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили |
сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и |
ноје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да |
из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуц |
за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не за |
орила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ ви |
у <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту |
е курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то |
ово, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, т |
ју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим |
навској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била |
од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха? |
се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела |
госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново |
ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} |
ш веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајк |
рви дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} |
епо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађ |
је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> |
душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру паме |
в доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је не |
уће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> |
Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој |
м се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жи |
лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а |
само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже ш |
.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десета |
це В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} |
госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је |
запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? |
подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>С |
и му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јун |
чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк |
еснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присена |
у на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сања |
в Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршн |
— рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја са |
чистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У |
дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви с |
ане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко |
час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало и |
пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од са |
Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, ка |
ина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације |
дини.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у |
ај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чу |
октор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} |
звиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на ње |
азилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љ |
и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена ср |
о се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разга |
песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је с |
.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и г |
но јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпо |
из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</ |
Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, |
као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на |
е жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубиц |
p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састав |
ам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попу |
} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не пом |
тину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{ |
само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали дев |
ких врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог |
Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утир |
већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пр |
а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и т |
ари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанк |
али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — к |
слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово |
лада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизм |
— Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата |
ад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свра |
о му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора |
о не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем |
о.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Оном |
> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за к |
S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио |
S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— |
а видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на |
а фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио |
се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођ |
е нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — |
лове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И |
Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су пр |
ца <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа п |
косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? |
ла фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада |
обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{ |
аљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише ка |
есто а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди |
а ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен |
џијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по |
велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се промени |
биће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!< |
итаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, М |
<p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није |
у се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар |
<p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од |
тати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срб |
ло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та |
} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од наднича |
ам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оз |
ашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{ |
срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о |
>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да |
за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели |
тан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњ |
поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни д |
убицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје |
, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на |
притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих дос |
<p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужван |
ли су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одл |
ле Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На |
Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клон |
у исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, рани |
не три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за |
ер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нис |
зговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бија |
о човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их д |
ели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек посл |
момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро у |
видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из глав |
рај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто |
својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани. |
ли одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примил |
ре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу каван |
и, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тог |
чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко |
живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у |
скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S |
иртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер свану |
а и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа |
у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким пр |
анда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам |
опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када |
е, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајко |
ану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде |
до безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мот |
тарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати |
а је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> |
ед својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак |
право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p> |
него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам г |
своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона |
ово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није би |
пин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само у |
што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па д |
жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје б |
{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислим |
ије видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи |
ече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{ |
се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне ли |
м је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година л |
зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81 |
ћ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> |
а хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како |
и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из ба |
махне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другари |
ни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Ла |
о су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то |
прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта ј |
то оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има љу |
је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор |
се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам д |
риљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и |
ма.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч док |
зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} |
га носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, чели |
ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари на |
— роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се мо |
а и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, |
самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад |
с и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетни |
е ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као ш |
у ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ћ |
дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по |
лила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи |
је остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим з |
Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах |
лика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубиц |
е уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истр |
исто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци п |
зорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, надне |
ад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску |
о бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага |
з.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице |
није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало |
се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда н |
јнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb |
д старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће ра |
е могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да |
мало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док |
ћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико реч |
општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зау |
мештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане. |
, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг. |
октору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша |
три на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лак |
при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у груди |
едан хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена |
не у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џе |
ић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господи |
p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла с |
у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска пр |
не дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био гл |
а нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из ш |
изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница |
трајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукн |
ва два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{ |
ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једног |
ио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, |
мо не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није |
им борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, |
поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надов |
рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала |
старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у ру |
са. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> < |
том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испи |
а захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би |
ису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно |
освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан |
у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промен |
само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлост |
остала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је |
идала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манасти |
је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био |
<pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су |
- али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама |
а јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као |
ица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама |
пан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћ |
— увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </ |
ли на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помо |
вена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter |
ead> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав |
ице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у ње |
е, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што ни |
К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S |
а се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Б |
за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно: |
али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му |
нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} |
ој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто |
иловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи хран |
о, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, |
, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко и |
љена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и |
кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затре |
јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше |
он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу ха |
е умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гроб |
д’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да јо |
, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и госп |
ка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва ст |
ат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и |
есрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пе |
је а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као оби |
о, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из |
посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан |
ћу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју |
ђа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада. |
отле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорози |
се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, биј |
удна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога ча |
а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енер |
а залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p |
Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав |
а у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводи |
е колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо |
ни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили |
S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро |
човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама |
у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, зав |
Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први т |
ице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца. |
остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се |
/> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се |
вој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздр |
ако је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи |
Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде! |
што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и н |
ање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нат |
сиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице |
а је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој друга |
ромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како т |
дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> < |
реће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му |
ш синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батал |
<pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у груди |
ину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су диг |
е роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се |
десити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и |
и његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу |
Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нат |
адо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и |
на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим |
та ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> |
онуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће ја |
д га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцар |
ице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женск |
и да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечи |
а тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретк |
тор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И он |
ас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трип |
описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разроји |
p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да с |
госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се ча |
истроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{ |
ао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене |
В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана |
је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“ |
— јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се уч |
а из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кућ |
да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ћ |
још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу ње |
још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, |
/p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књи |
од куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</ |
ји је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.< |
, да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p> |
" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и о |
снији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од г |
, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром |
> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао |
у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни д |
>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и по |
је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нек |
/p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јо |
овице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и п |
p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш |
знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу. |
ма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила |
ада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> < |
убица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> |
м мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па |
амо што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва м |
-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по |
до што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и н |
ућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је |
очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> |
к и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта ј |
на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду |
.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад |
то година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, |
елена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> т |
се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина н |
и за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p |
еко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у кор |
кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лисн |
то ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па бр |
, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма |
, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована |
а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чист |
ну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, виш |
је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске миш |
ше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом |
тор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је з |
<p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није к |
Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидел |
а узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око |
е су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да з |
будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на |
ву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, |
p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округл |
загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му п |
ек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те нис |
ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, и |
ње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бо |
ега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на |
а било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају д |
ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што |
ни своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>Посл |
} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у жи |
а, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сак |
кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је |
пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA |
вина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које |
ане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је к |
ли одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао |
/p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да |
Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде |
је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она |
ких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n=" |
у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса |
ђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, де |
колини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћ |
која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин уст |
није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће |
оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у м |
ладој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да ода |
на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та |
грљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече с |
ургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзаков |
кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да |
днику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — |
.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде г |
стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, ка |
ш тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети |
овица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чи |
а клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор С |
ој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било |
еславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије |
реба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после веч |
је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и |
али у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајку |
</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затре |
едају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> |
ну коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и п |
естри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ет |
опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко |
првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће |
p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није н |
би свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље с |
ело, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича |
оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко |
говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам |
а би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племен |
" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек ј |
кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, б |
стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} |
јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој |
ме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очиј |
азу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загр |
ћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p |
тов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> |
ине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло |
Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски нар |
ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претеруј |
ноје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је |
е женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор чов |
p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор С |
млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине д |
Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два |
ођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толи |
ва форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни |
</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај ц |
о и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, г |
ви.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време |
налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је посл |
је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то виш |
је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на в |
.</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и инт |
о да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; сред |
која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше |
лина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов д |
пет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зи |
кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за ча |
виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда |
ј млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се ст |
S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с кој |
> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како |
није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе |
написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра |
ену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, |
убица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} |
адија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђа |
— рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је п |
ало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> |
ио уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по пл |
је срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти |
е Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{ |
четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије |
помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би доб |
и и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свег |
се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса |
Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чул |
клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом |
ктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи п |
пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пеш |
> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој |
ћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p |
Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то |
о висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. < |
стирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на |
од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То |
уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љ |
за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S |
рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер. |
ца је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој гла |
оли био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собо |
зница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха |
рк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — |
дило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у ма |
у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Св |
пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоц |
све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила |
доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- р |
која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила |
па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, б |
изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} К |
све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, |
јком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачиц |
речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на |
се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво с |
пођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значај |
о земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска |
чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога д |
е скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаж |
о против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала ал |
о мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једн |
у, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је |
трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу. |
а и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је гос |
они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Ст |
злету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> В |
ти на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се |
је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за ве |
ру Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио |
фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пи |
на не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно |
ају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом |
се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с к |
јка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здрављ |
накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики |
не а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа |
песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха |
оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа |
чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ћ |
им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осети |
свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су с |
нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љуб |
млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици ста |
део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума |
о, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> д |
али по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, под |
Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} На |
аца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, пр |
и; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> |
атио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете |
њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да саз |
p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сад |
о чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном |
почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} |
да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — ви |
аг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том план |
осподар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истин |
ети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је! |
ад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у ј |
у је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у |
аска у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косов |
вољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</ |
а је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родил |
ио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов ж |
срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </di |
извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само срет |
је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште. |
ко нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису п |
.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим ам |
<p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куп |
Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за |
он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред о |
о, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу |
то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у |
сти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О бр |
себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и мира |
.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} За |
..</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац к |
!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпо |
за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— |
утра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка би |
не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је неп |
питкујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарал |
р је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацел |
?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после некол |
ихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очај |
и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шт |
ђе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где |
11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса б |
ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> < |
удили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; т |
и живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако ј |
усед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и |
прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
екају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јак |
крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила |
нажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену |
д, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S |
он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухи |
говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и |
ворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако |
p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да |
а јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S |
ила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и све |
ијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно |
а Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она |
три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} |
епрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p> |
воката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лаз |
тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити |
алица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена. |
ио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искре |
азговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских |
од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} |
па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице |
овима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити пр |
ст.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е |
на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић |
о ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.< |
те!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} |
</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће л |
да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} |
е — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — т |
„јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S |
ј ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима |
у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су |
а је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</ |
коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде |
с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лак |
а то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други |
ме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почел |
р то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростит |
пао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та к |
газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор |
<p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово ш |
продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад |
— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка зав |
отарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi>< |
тар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> |
дина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и |
оре, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја |
.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и госпо |
ноје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласиш |
/p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће с |
знао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајеви |
<p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек |
м све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, |
лашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим бли |
} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само пр |
просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће п |
у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с д |
сти.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица |
али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава к |
ричам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваљ |
дела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подр |
е за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама |
није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S |
не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужн |
х руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснув |
е да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе |
мах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх. |
ећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Мила |
о у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да са |
> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мо |
руга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштв |
ице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш с |
бочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, |
данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p> |
ест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? |
е, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати д |
Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час |
зић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу |
вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p> |
аме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповес |
и се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати |
рлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, |
оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} В |
и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није ник |
Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан |
а је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је с |
ти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по |
оре, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним |
е — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар т |
једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапн |
н је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш |
“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је |
ој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за го |
дном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном дет |
на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо др |
Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник |
жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Сан |
тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В |
p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој |
ори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је ре |
ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет јо |
иноћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и |
p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лак |
руд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита |
ој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његов |
ина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на пом |
ој књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први доша |
а да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хо |
тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Срб |
еће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и н |
{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка |
аместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како |
— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сед |
самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрен |
</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио |
зића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала |
ају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, ка |
оњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пре |
е на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удеше |
м сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мал |
мрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајава |
о би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад ј |
етио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, ј |
спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Дру |
{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у мл |
ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умет |
ио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала |
ца Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што |
је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како ј |
е Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта ј |
залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредн |
носи, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди с |
>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, п |
ставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p> |
ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ |
еш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е ниј |
смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у жив |
о њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" |
је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам см |
ца би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, |
свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се бе |
дина слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Б |
ст не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p |
Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће д |
октору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се гос |
е добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може |
игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и п |
ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја с |
а општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту ж |
па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, |
ао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па < |
дела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" / |
ознавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у ње |
дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег уж |
Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахи |
а је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим |
ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пр |
лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га ко |
има.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна |
нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се ника |
кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> < |
свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" |
етка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У |
ако је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну осно |
огу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{ |
о сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на сво |
је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки |
алом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, об |
а по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја |
ена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје |
рошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запа |
и у таким приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе |
јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> |
јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше од |
и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесни |
је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светко |
у.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх |
а Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала |
head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају |
n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуц |
то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову н |
ле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општинс |
p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и к |
речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је |
Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилуј |
ада их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало вид |
.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха к |
ском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
е, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће в |
" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p> |
р о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девоја |
Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти та |
га пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; опи |
рхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у св |
и доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, |
Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових ле |
уди, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по кро |
враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без ме |
но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и к |
етињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћута |
ско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живо |
ила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станој |
трашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Н |
пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претр |
што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Га |
Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш м |
е само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — реч |
е арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне до |
ић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољах |
то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече |
оја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко к |
о је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим п |
<p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој |
ђе на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разго |
м колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој |
ј се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</ |
је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје |
ужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које ид |
<p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p |
о запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу |
: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како |
ек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак |
акла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле |
им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му |
ру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да вид |
материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим шк |
а види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по |
д милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом |
и маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ |
аше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим |
мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштри |
о за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, |
говорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви |
идела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај |
е преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — |
таром; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како |
дила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па |
сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, уз |
.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је до |
ман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће ра |
кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо неч |
чере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још ниј |
о ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који |
овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичи |
ом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим р |
би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлеп |
>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фиш |
Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је |
рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима. |
уо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодн |
ља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје |
писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варош |
{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што |
но рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје |
ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни је |
ђа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко |
замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбољ |
ст — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госп |
е није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по стари |
S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — реч |
Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Х |
е у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То |
упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте |
више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од т |
илан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, |
недеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три |
туричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, |
воцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом |
реко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то |
а доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице |
е Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — |
би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио леп |
мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из пра |
ки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора |
ампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници би |
в.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То |
је од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи |
о бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепа |
х ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса |
грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила ко |
? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не |
за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји с |
кају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како кој |
ко бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољн |
на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни |
како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек |
земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост |
се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала |
аче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио н |
ла кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p |
рта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, |
задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лиц |
је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на ф |
ко се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} Посл |
{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{ |
е Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао неш |
ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах |
рпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је в |
три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим свето |
ћи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој ја |
кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штет |
. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је |
{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје |
Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, ка |
ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — узда |
head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем |
наткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин т |
</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни по |
лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године |
ца младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на д |
о се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сест |
ричаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са гр |
е адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p |
и клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му ота |
своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све |
сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" |
уседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је им |
{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није т |
ad>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрт |
вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међут |
и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва |
окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</ |
кој шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешт |
а.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је |
јде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физи |
нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за |
ути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте |
спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи |
е свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бе |
децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.< |
к да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим ни |
пођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и б |
?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само нас |
воје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све |
старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, з |
хватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће с |
тпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јад |
о, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе |
са.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и |
да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србо |
о чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi |
и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је |
је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било би |
е, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме га |
Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, |
на не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са М |
воје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре |
госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама. |
у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њ |
чи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ на |
су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био доб |
о ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад |
те али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се |
е за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</ |
те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо је |
дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић |
заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да б |
ио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те |
а руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</ |
} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док |
са је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој |
ко десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта у |
тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. |
усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну ш |
е луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} |
ане него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад вид |
је ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у ср |
у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој |
ет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, ниј |
Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазо |
материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном |
лео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговањ |
уке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани |
е снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу сун |
неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на у |
је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати к |
и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудил |
исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је |
адна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је о |
боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку постави |
зе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево |
ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и |
ла бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, до |
<p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S |
{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“< |
="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и ми |
поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погл |
воме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве |
навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="16 |
на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <for |
сећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, |
она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у |
вета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У св |
ан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи св |
еки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда |
p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> < |
сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле м |
и „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко ни |
она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S |
нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се |
м приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и |
шко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - |
а је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да |
путио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком |
оћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докто |
шко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену сво |
олесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са ма |
ада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубиц |
9" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичај |
а своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа С |
о јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их |
</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у |
Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице? |
тор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, как |
оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала |
едва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу |
се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; |
испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од те |
мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би нео |
ма; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{ |
p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом зад |
У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, кој |
ица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — |
човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрв |
кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и |
ила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, ка |
а <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбу |
одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова с |
а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чу |
видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све ј |
о причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе |
астара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу |
наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а |
ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p |
ије тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, |
ди чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско |
хнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Б |
та и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—к |
се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одм |
ако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса |
е две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој св |
није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; |
излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљив |
<pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— |
на у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи к |
а ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбо |
; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три |
p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој |
ла последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљ |
та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" / |
.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па |
ал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да |
и не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, та |
је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застир |
ако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и |
Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се од |
пељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина зд |
но.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће ч |
осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар |
се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испе |
pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може п |
ује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе у |
има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час им |
а.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</ |
сли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и ужив |
се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синк |
а ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца |
глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — |
лена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку |
па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро |
једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санд |
ра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је |
како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођ |
. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наиш |
власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушка |
од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише. |
ад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко |
устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни жив |
те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па |
над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у |
знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме |
јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак |
ити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и бе |
ко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја |
зном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Сте |
е грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан |
ећ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се |
ети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом |
детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они ми |
тежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, |
не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи |
хне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, о |
калица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса д |
ирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докт |
ила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубиц |
штар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у п |
тре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини. |
е.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а |
еђани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаш |
Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу двор |
столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и з |
први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрес |
у су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај пото |
ена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне |
сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га |
аше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине. |
ћи Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према |
ок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под ше |
о од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, ал |
стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слуша |
рце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се р |
че доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим |
ор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним |
<p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писм |
е, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Извол |
Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кида |
ало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот |
Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе ма |
хао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јут |
p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало |
опано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да |
као него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапорти |
ко и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као д |
ом.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лат |
писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто зами |
готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад ј |
овек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, |
век мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је би |
а и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био прв |
кала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино |
ће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне |
е пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> |
са је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени |
Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољу |
едељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази |
у топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје |
разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута оп |
ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањ |
лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај |
p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" |
што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написа |
густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а к |
дати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику |
гао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин |
није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, |
це погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то н |
ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би |
есело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, н |
и поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се к |
је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубиц |
нце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема ле |
Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у друг |
ао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз |
ла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста |
риле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и дух |
их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, ч |
подина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради ј |
свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе ј |
> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млад |
ајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и |
аурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и |
пој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{ |
?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд |
у писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ств |
еде код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се |
вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песм |
како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и |
јте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрх |
а домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице |
и у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак тер |
} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада фор |
брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада |
ај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својо |
ругу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници д |
дога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот ње |
е седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а |
то:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љу |
бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па |
<p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој |
бица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лаз |
се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца |
види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били св |
а који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде ка |
цу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не че |
њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и |
ај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна ср |
Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа М |
а ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да н |
цу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичиц |
закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура к |
и не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко |
заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи |
о је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато |
Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет |
се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже |
Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке |
а.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из ду |
<p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добр |
Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила б |
а је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није |
н час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике пла |
ху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> < |
. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — р |
једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра |
е из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S |
ао писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била |
утра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој п |
јући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиш |
је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека матери |
pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вам |
аћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове св |
же шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пук |
.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{ |
убица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити |
у ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: н |
га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну п |
ј дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{ |
сти и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја |
ове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и |
у сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе |
бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два л |
д њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни друг |
> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у мана |
де нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, к |
ауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх |
века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српк |
а у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном |
лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да б |
Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, п |
јом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та |
пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем |
.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Ма |
да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који |
под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је траја |
продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Прев |
вом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је од |
— Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n=" |
овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда жив |
јем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се |
Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У |
еснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише |
а похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није |
ио дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мал |
што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изнена |
то с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу |
рати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Т |
свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је |
адити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишка |
ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али |
орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, д |
у ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је т |
јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapt |
и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има? |
ад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог д |
осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпо |
на обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовал |
дала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљ |
а жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укор |
јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кор |
де би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да |
> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а н |
па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Ка |
ца плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти |
вораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и |
во а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толи |
свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb |
т.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p |
плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све ко |
Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити пр |
ч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одско |
е првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме ул |
чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душ |
на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из и |
} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаћ |
а буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да за |
вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица |
као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p> |
ли, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су |
те вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да д |
оспођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Бо |
ника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино |
сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајк |
ест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не |
, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час о |
арице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да |
, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Р |
наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно де |
собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљ |
вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми |
живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не го |
Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је |
с сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у жи |
шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ра |
ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили п |
ла.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутури |
шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице |
уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле |
{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на друг |
а пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лак |
ари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из д |
сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час |
бишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога |
се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту ве |
наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и у |
ливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа |
ица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је |
дољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто мол |
>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чис |
а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но |
није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не |
о.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Докт |
Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њ |
ан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љуби |
да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шт |
а рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крп |
а своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у |
овите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор |
да докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Стано |
о грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со |
ти запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> < |
беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао к |
а по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, |
таше златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се |
ђе доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букну |
> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У с |
ег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и боси |
је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице |
хну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Ром |
Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка |
S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније |
кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураш |
издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санд |
нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па са |
ти на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана |
сна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њези |
говори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њихов |
једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи ком |
ами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и т |
врне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштв |
руги лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, |
ешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога |
цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и |
утила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>М |
и калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то веш |
р нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали |
палио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које |
Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвал |
оре у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да з |
ијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, |
оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ок |
ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује |
<p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} К |
ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубиц |
све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Ва |
Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме |
да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из |
осови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> |
ра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мал |
мо по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и п |
ужише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су гово |
своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра ш |
Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора |
а томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће |
Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљес |
у ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни з |
ла на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се |
о се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја |
ила је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био чо |
ан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од |
осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе |
ама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — |
блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћу |
ицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме мол |
ође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја благ |
чима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу т |
ђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и |
S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још је |
нину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једн |
а би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века |
ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буд |
ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утиц |
и разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго |
ал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају |
било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Свој |
его један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега че |
том ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка |
далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла |
n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помиш |
н мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погле |
очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да |
ља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И |
?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар |
лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им |
едај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе |
је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да |
о захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућ |
{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти ша |
тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зве |
бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник з |
ући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у д |
ао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се |
радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се |
цио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и |
попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па ј |
В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p |
одне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете |
{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак |
њства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} |
Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, |
запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет го |
и као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и њег |
днога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Ниј |
ед брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шу |
постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не р |
аден Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него д |
баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмариц |
оворио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отр |
та, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони с |
опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћ |
атко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела ј |
ње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек ос |
ш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од |
“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање |
ји није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор св |
ођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим |
ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам |
долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осу |
ктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у |
} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као |
нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поник |
аре <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја ре |
} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је мл |
лој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно б |
ишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице |
госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате |
пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине док |
>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— |
В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су ве |
ки сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није б |
тко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана |
тегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, ка |
етло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бр |
рестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини |
свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога |
асто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Пошт |
— онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" x |
ше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали би |
дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни |
а писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се |
арица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама с |
каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне бољ |
да.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је |
у њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца |
, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о тргов |
ор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У кој |
р Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно |
кидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад ј |
грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта |
ста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео |
ам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не |
е три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сут |
изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. |
кторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После дв |
х двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе |
тарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече пр |
ри године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у |
.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога пос |
а новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па те |
Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена |
убина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као ми |
бљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> |
а, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.< |
тор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник з |
е па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — са |
епили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; т |
фовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске. |
ком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па |
е и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се н |
анини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зрак |
{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери мој |
ју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његов |
х је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе |
S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, |
лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је |
никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад ви |
p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји гос |
— плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јут |
о, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— |
рви дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само |
ји господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, |
Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као |
није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb |
м, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па с |
баше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у кле |
вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни |
радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успо |
, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{ |
рактичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели в |
лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со |
овица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене з |
у котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће |
мо живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој |
у Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.< |
к јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим |
р од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до ме |
рио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус по |
, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И са |
као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска раз |
<p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој на |
е рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је з |
мркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да |
које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и јед |
олена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо ок |
ру.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је |
е као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопа |
се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа |
о ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу как |
у се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво |
еш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марк |
о јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p |
е и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погл |
по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она |
га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачван |
ова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура г |
што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор |
ноја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се |
ула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све бли |
се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, н |
а у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, п |
натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као у |
који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај |
ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по ку |
ано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што н |
као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му |
. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спах |
/> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору С |
је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, х |
лед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па |
као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад |
увена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година |
вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није |
зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, т |
ило сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што |
а је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво сво |
меном свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време |
х ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</ |
ом дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутар |
S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушк |
дарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је прист |
; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу |
На место правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кор |
з целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} |
спођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смил |
„плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саста |
аставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која г |
! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на |
>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, п |
ас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно сваг |
p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— |
черати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунај |
као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фиш |
, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш |
ао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p |
спођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — реч |
зела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљ |
у карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; |
здан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа С |
од куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је |
ка!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Ј |
ечуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да |
ицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам |
друзи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, пре |
раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ |
д сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица |
о је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и кал |
осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је види |
куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала |
злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оце |
десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и про |
подине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, и |
попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се |
нам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{ |
и, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему жи |
Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан ј |
ио незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече |
о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је л |
сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не |
ом те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају |
ежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} |
— тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p |
Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Т |
, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. шв |
га разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да не |
ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећ |
губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће по |
<p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да |
недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да ј |
падија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога |
в човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа д |
Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Докт |
пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, По |
адовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не |
ле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша |
а годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на свој |
а да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" |
пио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из гор |
уца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ |
ричала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског ма |
слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није ни |
дија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све ш |
> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та |
јбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Пр |
о други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека |
о што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — та |
о врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењ |
подар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, прист |
има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ |
/p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ мож |
пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Сан |
S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло з |
лази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћут |
бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мис |
рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао нео |
се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> |
свим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и пору |
младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је |
другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добр |
просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удови |
игне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.< |
ри.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, |
у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпу |
Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво |
е друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ н |
, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове р |
је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је |
у поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на ње |
у тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и |
овољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{ |
е три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна |
ој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S |
је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, ср |
ашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Ма |
ајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застреп |
У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на |
ио момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже сп |
ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек |
са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи ви |
, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, д |
не да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од |
акује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</ |
маћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је к |
S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p |
чене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада те |
а у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни |
дну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које |
о овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду |
сла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, он |
и се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} |
у је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића |
: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су |
н било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није бил |
азе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, зн |
ктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позл |
како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, ниј |
, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод |
а дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао ј |
чкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двој |
и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све п |
по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал |
— </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватић |
е његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бе |
рестоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Б |
плашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руц |
о саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојников |
осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна |
единце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с |
а честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чи |
е с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим та |
.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне |
вађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире |
на суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити. |
ће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра |
паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у бо |
> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; са |
ила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек ка |
Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој поле |
пази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га |
>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на ус |
ој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Са |
да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> |
-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Туто |
мице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим рук |
у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезин |
о брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка |
такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пил |
своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечер |
ика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повл |
својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат С |
а које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођ |
тане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} З |
м недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста ле |
ом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом г |
једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама н |
настира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за |
абинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају дома |
S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друг |
ad> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па |
вим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а оку |
се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек |
устили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки |
ове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће |
јим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту |
ица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станој |
овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић |
еш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћ |
ви повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брд |
у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</ |
ки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кр |
уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја |
по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли |
а далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба |
Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте |
унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки |
младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у живо |
овница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, с |
суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопа |
чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну |
јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне |
прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>И |
својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фи |
задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удар |
Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног гр |
/p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и вре |
рате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да С |
, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и с |
у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти д |
пад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га |
Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у позд |
по, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извин |
очило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца рад |
руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао т |
.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку п |
се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну |
ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуг |
ишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под |
млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним обра |
така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима. |
бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је го |
зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непо |
у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као |
рпкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> < |
} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју уми |
лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} |
и лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има |
удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетн |
уча страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.< |
, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунаш |
можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твој |
војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти занови |
у избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{ |
обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој за |
асу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Ш |
м сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну |
бише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Рома |
али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{ |
а пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као |
елике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто |
извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном |
сима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </d |
ледње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се с |
ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждо |
ла.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало |
от најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао |
овек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по ње |
и по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку пост |
уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Ниј |
ај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуља |
Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} |
е млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте доктор |
а своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар не |
у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се је |
р, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</ |
ремишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одск |
лава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњ |
пита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, к |
анову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише и |
ешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дрено |
p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам св |
на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар |
е брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али |
које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад повет |
љу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се |
неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се р |
имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, оч |
сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз кр |
n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Бож |
ило где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И |
и пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, ј |
хој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа бри |
десило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p |
што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће |
ype="group" xml:id="SRP18882_P1"> <head>Књига прва.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
ype="group" xml:id="SRP18882_P2"> <head>Књига друга.</head> <pb n="159" /> <div type="chapter" |
ко често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборав |
ић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири с |
Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> |
дионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} |
једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простр |
сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, |
н, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако в |
о</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих |
<p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ С |
<p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ С |
p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n |
елики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како |
уда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Мил |
о песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најду |
ава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Ра |
љу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p |
ване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP1 |
ку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допа |
к на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} |
је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко |
пне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Л |
ли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог дет |
шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би т |
га — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута |
а званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се |
му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p |
е и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо он |
ховника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасви |
ога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стев |
же оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ств |
селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него |
чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су има |
ј мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин не |
ега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима и |
ло по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први |
и могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n |
Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет |
осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> |
ч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој |
епо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — |
и су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па у |
кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што |
ити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног син |
зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а |
од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би т |
ва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречиц |
ћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери |
во вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, в |
родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу ти |
о и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га |
у клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман ниј |
а ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него |
подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан |
уштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p> |
— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! |
м тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко сум |
ини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је та |
друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада п |
ао муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све ид |
Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура с |
ога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштв |
анастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима ж |
ме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је с |
илана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више |
се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старог |
о лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p |
а брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирниј |
ору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док с |
ећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш ка |
извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену |
рицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман грун |
пена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тих |
подар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао |
а стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме ошт |
— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за |
ест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај по |
ати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себ |
а је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар |
ако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше |
ти за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната |
звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту |
ваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечеро |
одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што ј |
еселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</ |
нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикр |
на уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну г |
нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S |
су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши по |
шо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и сво |
е Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињ |
о ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу |
о и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву влас |
исто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> |
у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он јед |
га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>Посл |
целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се |
о ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — |
ћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му |
н није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не гов |
лакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неко |
рковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ва |
ула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила |
лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хлад |
јао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали |
ци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Б |
га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту мал |
>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из д |
ђу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван |
После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга пл |
атадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <p |
ајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава |
и и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она |
се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила |
ло а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ. |
о — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако ка |
ћ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор |
и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> |
о нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— |
о је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у гл |
ржи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвар |
мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично |
чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — кој |
те који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Р |
тари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио |
суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се |
вка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су |
е Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац р |
це излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе. |
и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су о |
м цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то |
пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од чове |
био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, |
тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више |
оји је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неси |
оме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Ра |
над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада |
узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа |
се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се |
ема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у де |
да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то |
Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше бр |
октор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај |
ана је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе |
— плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури |
која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се |
и пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, |
сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмо |
ав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често чита |
ило што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пр |
радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан |
ина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема |
урен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби |
нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је кр |
дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли м |
ри да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили б |
вабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни |
роши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Мл |
алан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стра |
а Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и д |
таревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врат |
у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво |
м.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неи |
е свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци. |
ица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена |
да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођи |
де па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне свак |
слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си |
тало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" |
раво, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му ј |
забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога |
е па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио |
охођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Мар |
и једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже ником |
то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на ва |
Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у р |
вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само |
се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко прово |
етири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, |
> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко |
ће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој ро |
оринта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> |
бито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми М |
и те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гу |
д шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жаго |
болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као чове |
су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себ |
p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Стано |
агу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то та |
и над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој |
утра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Ка |
ста и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их ви |
Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у |
ише да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је |
па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер |
на лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="7 |
а — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот |
оркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам д |
куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је б |
шну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига. |
је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета |
о су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога |
мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош |
шао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не |
гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у к |
код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде |
не“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} |
суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече М |
ије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је ле |
дмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све |
} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа ч |
кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па ре |
р а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да |
е стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првин |
стано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да |
толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишка |
а он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адво |
приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нов |
.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Как |
е, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{ |
трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече |
а.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од с |
а мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар ј |
поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктор |
{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, г |
морно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не |
су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што ј |
ац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује ко |
але воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва |
, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује дома |
среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него л |
Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно |
тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} |
о није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдек |
их Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у наш |
кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу |
, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хлад |
то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То м |
а својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па глед |
исао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи ј |
чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> ко |
хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не з |
то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лак |
живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би |
рици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.< |
а га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђ |
неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је докто |
било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да пореме |
еше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомен |
му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је |
срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су |
ади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила |
то му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ |
волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још сам |
имо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — р |
баву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који |
м, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се |
аки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељ |
се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — < |
њем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савк |
ије она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узви |
а ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни о |
м милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Горо |
а још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећном |
аки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они |
да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. |
жу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та |
о вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још а |
.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да |
рна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе ње |
.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комш |
ицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор |
тор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог в |
е окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити ле |
а будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} |
нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг сво |
ркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} |
ивела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко |
{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за |
кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се |
екући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има |
безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, |
} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој небр |
S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији |
p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у д |
хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продав |
штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а |
.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо р |
чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у |
ђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крс |
људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помог |
и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво по |
грнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" |
баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весел |
у се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш |
цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије |
p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види дол |
богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаниј |
лаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у буси |
што да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мис |
брана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи но |
поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сир |
нама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спаз |
х гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних уса |
амац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа |
одина чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни с |
ретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца њего |
вио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисат |
ло се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озб |
тво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју |
уше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Т |
извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше |
Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским р |
вару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога |
јева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога |
а је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и о |
у — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да |
и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђин |
мути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој б |
Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету |
у човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се од |
чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци с |
аља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Р |
Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да |
м животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господи |
ла докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде м |
, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах к |
заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли |
круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погле |
само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до са |
а - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за |
ула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако с |
дар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ |
ст не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом |
месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у |
ана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче је |
о у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је |
ј посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се уз |
пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; |
ти га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и пра |
едном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p |
к свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он до |
ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чул |
ише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадош |
у донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишк |
зи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара нај |
атељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то |
је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а са |
мео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако бил |
час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и о |
а Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Оби |
тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет п |
S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је би |
та Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће до |
да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто |
ар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеле |
њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божи |
ла млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица |
на с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никад |
} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у нам |
их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер те |
а коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плахо |
жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адв |
им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} |
у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има ви |
чарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео |
а зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који ј |
ивљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А |
лед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потеш |
и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући по |
мерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нек |
укну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, за |
макли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, до |
сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде м |
ован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цве |
леди све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изг |
у нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они |
је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему |
е коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему ј |
кад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} |
ги лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора |
триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се |
н, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Веруј |
Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење |
ање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ћ |
еч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и докт |
У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо л |
тојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; нек |
S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p |
ац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{ |
зда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је |
— остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Р |
који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином |
застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" |
Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву г |
пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то с |
дрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако по |
} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} |
особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S |
сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма б |
човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи |
} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабра |
то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то |
јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да |
ивања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — сврт |
ије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досе |
томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и |
Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} |
један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још |
ао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захва |
ар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стека |
ма да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сре |
шљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је р |
у и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао |
да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и ст |
је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од вин |
ечи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче |
и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре з |
мо да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч |
жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом |
itle></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то дру |
ило доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији поло |
е болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрат |
застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже свој |
дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали неко |
даш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газд |
лео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, |
е млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у |
аше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако |
S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме |
о време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па и |
ући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко не |
алогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а |
ром — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати |
ло са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви пут |
ати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то н |
мрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, св |
шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p |
м; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву |
S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у |
зго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим срп |
</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} |
ако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их диг |
нашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> |
е углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да з |
меше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше |
е то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах |
којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али за |
остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари |
није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао мл |
њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над о |
благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који ј |
ик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом |
лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на та |
p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док |
дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега к |
к на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по |
већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чек |
аспири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, нег |
а ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како |
аде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p |
страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи |
а као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту ос |
на су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S |
авио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке |
бо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха |
опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве |
ација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подр |
век гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и |
света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се га |
то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у |
урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћута |
дућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за н |
ге материнске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у |
ојој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љ |
онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и |
ођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и ст |
је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по |
окораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко |
животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама кл |
е Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао |
у — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа |
Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату |
/p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у |
>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казн |
исто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Ј |
опа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану он |
ака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Са |
Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су |
свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило |
чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини |
поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млад |
кус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} |
једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, а |
ву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи |
подски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љ |
еобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве де |
старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило. |
јој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, ко |
ему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха |
о“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и сл |
рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да пр |
је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом |
/> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људс |
окторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, |
та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Мили |
о схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, зас |
Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S |
е мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештин |
па кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуј |
људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој л |
, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је |
сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а докто |
цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> < |
поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природ |
сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> |
та песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају ти |
, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S |
е даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре |
и тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну |
узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо п |
оумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива |
м сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно |
дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у |
лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му н |
од руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} |
ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у |
је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна |
овека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желел |
прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој |
а.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га поглед |
говоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се |
ра госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, |
tle>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p |
>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка с |
већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, |
} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не |
Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити до |
руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и с |
о пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би он |
прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда |
рача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да |
ас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда пошт |
туда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <p |
{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало |
е, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. дво |
убица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка |
је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та дав |
то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није мн |
држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p |
авала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век |
га — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема па |
олину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону |
помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је |
е мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили |
бицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко |
>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да |
а за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди приста |
несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала |
Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станој |
пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да г |
у да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије |
лила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; |
ала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не |
S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је пол |
а купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу шт |
се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — т |
био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе |
помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицо |
ове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђ |
па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбу |
>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази л |
.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер |
пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата пис |
а врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Докто |
У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима |
ике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посум |
било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда |
у и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само ври |
пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка |
не седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки |
<hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из д |
умља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће гос |
руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати |
пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео до |
ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити с |
ћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гле |
да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписа |
и кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је |
о, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Доб |
Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање |
<p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p |
зео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла г |
шти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад |
гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег |
<p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да |
{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p |
то пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — |
Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих бо |
до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има с |
борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а ср |
есрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века с |
му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она |
е предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је к |
а.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчев |
.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше |
атки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо ј |
и је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{ |
ма.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку поглед |
е.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у |
ога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народ |
Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш М |
е је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од ко |
укла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да |
се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шт |
ко од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је све |
лика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купи |
ђе времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама |
о’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао |
га друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио послед |
ша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Д |
, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је ве |
ојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p |
ао опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тр |
е би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихва |
p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час |
цесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори |
екују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна ра |
председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хват |
аставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади |
а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мал |
је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p |
м смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зу |
са.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> < |
пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спу |
> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, |
хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је |
мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узи |
којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун |
е им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторо |
уше: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сл |
не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕта |
ше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зи |
оз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да |
кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакл |
неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближ |
и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куц |
а.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, д |
угога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и пог |
господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе |
тило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час |
тора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурни |
ав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под |
ињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситн |
пску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материја |
ној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило с |
вно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је |
ба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месе |
ао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред ме |
Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та |
p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредсредила с |
нује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год с |
е било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њ |
врши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па о |
да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и |
адило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба ода |
еку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем жи |
— прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње |
тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији |
е доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се |
правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка д |
ла дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се поче |
и и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и му |
иван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по |
са — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо |
ша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, |
ј седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се |
о осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у |
о па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бес |
S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те |
а се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она |
21" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица |
бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Н |
Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — |
где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> |
е су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти |
ић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и д |
т је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> |
ањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у жи |
ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море х |
и је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани |
љаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</ |
ас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као |
срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу |
неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом с |
рила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да |
о реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпо |
љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро |
настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је |
сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ва |
љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — |
о а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb |
кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, |
кав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се ника |
т па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао |
неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — про |
ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега ј |
а у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога леч |
Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — |
то и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} А |
ку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људ |
о није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи к |
буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве |
обусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> |
је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Ка |
дошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудим |
м својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио |
велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има тр |
чноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо мој |
а, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни |
тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чвр |
сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> |
, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} |
спођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.< |
а млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господа |
Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та манит |
о осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пе |
ић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животић |
на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода ст |
бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи |
воју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Так |
ко млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић и |
n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби н |
ли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре а |
ње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешни |
} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но |
је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Гр |
— само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да |
Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши |
Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је |
ила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих |
трпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је м |
нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но а |
ка од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху г |
д бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до |
бе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „ |
чићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, гд |
> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну |
море те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; он |
ева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњ |
је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то |
е како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га |
ветога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима |
а.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му наб |
зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на план |
а таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манас |
укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто о |
ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и он |
данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поч |
еру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Б |
што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb |
зи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је |
умио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што б |
младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десн |
уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да |
је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трско |
зла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи |
м мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није см |
ице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од ун |
оспођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— |
- па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроб |
ије од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса с |
а срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен о |
Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на мест |
се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји пр |
пут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози |
<p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и л |
е доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлиј |
0" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа и |
скре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе |
онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве |
је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују по |
орби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> пре |
ну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенат |
лепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога |
н фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клиј |
ао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари |
цима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новац |
воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и п |
ра.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му |
е све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с к |
развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић ј |
е око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав |
су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли јо |
ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечера |
ла фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! |
није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица се |
лим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају |
о бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, погле |
спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас п |
> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> |
р, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{ |
ских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка ко |
х на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке кос |
Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија ч |
и, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била |
а у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој |
опадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборав |
вићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под који |
к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој |
се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор |
ак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборави |
прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стој |
је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног |
ноје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, |
S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} М |
којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а |
е први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме по |
ри долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крва |
ечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није ум |
око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души не |
туда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> слав |
ко стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи д |
мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мил |
браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песм |
д се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом |
ломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав |
висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, о |
.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким |
реним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике нао |
незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се дра |
>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два пл |
оиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као с |
драва, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не |
чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n= |
пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса |
по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од |
све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - |
је, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изг |
у пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — |
е <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира. |
да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном |
дранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе |
е Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну др |
лоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати |
котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па о |
:id="SRP18882_C2.9"> <head>9.</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Из |
де не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога |
е доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} |
два је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао С |
в бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Ду |
живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, д |
фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме неш |
ки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас тр |
не као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} |
.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље на |
ада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> |
ма.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши |
о у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару |
бре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотри |
{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и на |
ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпреч |
елога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала |
у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав |
пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео |
пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њ |
шао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, д |
вицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч |
о образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико |
умар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n |
м плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа ј |
у.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину |
да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{ |
ати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је с |
треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан |
, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копао |
кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савк |
је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — о |
ло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по руч |
а.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љуб |
нога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била нен |
, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека |
ала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац |
агрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта |
снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти ј |
пске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну |
оћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били |
аду, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љу |
има.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо у |
угога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је |
звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој |
{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га пола |
детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не |
а — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n= |
ор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога др |
ас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</ |
Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци |
ђа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргова |
ла као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се |
се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се диз |
а Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи д |
в отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, |
се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаре |
ад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <div type="group" x |
од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су по |
не, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су б |
к никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.< |
ране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су |
разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува о |
ући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душ |
ад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, срет |
к — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да |
ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та сто |
ој није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубиц |
Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да с |
се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој ј |
бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким |
полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом |
.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца |
укама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе ве |
гло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од |
р</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда ј |
зић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича |
је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио ча |
а сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жељ |
у жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тог |
а да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она |
морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли |
ногоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па |
оспођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није |
ли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="1 |
о је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Ник |
где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да от |
дине најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године |
ају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће да |
ор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у ф |
мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. |
ереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се |
у ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики тр |
краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам |
оврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студениц |
зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на |
к-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је |
ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи м |
ји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} З |
а леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсн |
ше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од |
као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лисн |
тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били пр |
?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Ла |
> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помо |
и рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгода |
самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јо |
оспођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојн |
Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као |
а човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душ |
кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке приро |
е у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан инте |
доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим |
зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Ос |
јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово |
убица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи |
ча, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту кл |
исну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу к |
} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник ча |
у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија |
S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га ни |
.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено |
.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се исту |
<pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су |
е дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу к |
чки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав б |
је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди |
му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да т |
жбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздр |
а нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — |
шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова дв |
е руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над |
и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још |
соколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станој |
вна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладно |
лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда |
нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га ј |
токо сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад ви |
да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио |
— али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старо |
га кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу |
рцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сут |
ској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живот |
назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајк |
е да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле д |
доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусо |
днако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце |
радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а ле |
и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па н |
.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85 |
а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса хра |
тницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу с |
га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао бле |
јем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на п |
игне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је ј |
у се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на веч |
је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кол |
ећи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго див |
праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десе |
да неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла ј |
аше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђа |
ном говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одра |
, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад с |
ветлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p |
ма ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на о |
а друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песм |
посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад |
у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећ |
у његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети |
хлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене |
једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких |
ала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: бе |
се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година |
Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} |
није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она |
<p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили |
у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у |
дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другар |
илан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе |
а се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само |
очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} С |
ило чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да |
њца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерал |
је Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога об |
еч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> |
е, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече докто |
учице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У обр |
азмахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га |
ољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежњ |
оту.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје |
ва прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико зане |
а у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недо |
ше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час |
е руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у |
Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она |
ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> |
Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела |
к кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст |
оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх |
е отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док с |
оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како |
царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролази |
кује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бу |
то стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по |
ко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у |
и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: |
у.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У |
овеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга с |
је горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — |
p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Св |
ри своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изглед |
тро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што и |
у, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења |
еда младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра ш |
ла, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> < |
е по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час о |
винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубиц |
аде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлу |
ане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстов |
према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет. |
оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је с |
смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пун |
орали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затек |
пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} |
вде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а |
>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио к |
саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри |
Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју цр |
би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовит |
у снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што м |
ово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је |
, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се вр |
питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто судар |
ко рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишм |
ај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али |
а чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си |
ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити |
{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, |
онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Г |
} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лу |
Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да зап |
у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</ |
ложи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај ма |
аш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, а |
дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била в |
S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица |
се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми д |
речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — |
мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Таког |
нпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да |
што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу обе |
рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мо |
ј једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ |
ом Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њ |
} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа |
руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу н |
ранце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S |
да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је оча |
д недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци ко |
олико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, ча |
кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје ре |
век чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану |
е изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају б |
ву па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио |
ист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спу |
ју пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верн |
по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види |
везде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гасн |
зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јеч |
{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапа |
улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога |
рио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну |
а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По виноград |
тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p> |
долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је от |
ичине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љ |
<p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам ка |
та сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да ва |
доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за ње |
— уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је |
а му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, |
ихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису |
у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то вр |
доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устај |
itle>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи |
о бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани |
Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз |
/p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.< |
и.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу |
казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сан |
уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да |
и росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда пос |
дне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану |
{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им |
адна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред |
њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Ста |
ону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи |
ије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око да |
но стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тв |
ти одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још |
роз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске г |
е Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па д |
ати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру де |
аки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи мог |
оћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене к |
просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио |
ц погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је т |
е удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</ |
је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је |
одара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} |
то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли |
ка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као |
у је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и д |
одужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се |
— А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S |
убави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп |
су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се |
есрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их |
јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било |
.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назеб |
ра, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји. |
зио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахран |
доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, |
а го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Мила |
тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но |
прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила |
, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купуј |
осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> < |
есто чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу т |
почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све |
та доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо |
.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла |
о видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на д |
свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стаја |
те докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим н |
свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња ко |
— ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— |
туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива! |
ко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сам |
раво Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки |
то би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у п |
тове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и |
, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да |
иланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није |
а: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који |
олазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар в |
куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада неб |
уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире с |
дом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни д |
се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добр |
S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на зем |
Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Т |
јстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се то |
ћеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је це |
ислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или он |
страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће с |
оји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у њего |
оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чег |
призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и ш |
о му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ов |
кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам |
ца није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешт |
тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жа |
ве долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у |
арта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк- |
tle>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па с |
срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седа |
руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Ми |
руге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један в |
вна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их |
м.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се |
у тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не би |
сподару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји |
за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту ма |
е се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, |
њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку |
е бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, |
ке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онак |
ак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек |
езграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше |
осле првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, |
ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xm |
носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за |
оново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевк |
p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој |
јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спа |
рк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љ |
молише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила п |
е и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb |
видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се у |
стило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" / |
за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса ка |
али свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку |
е <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хај |
о, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим т |
е до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начин |
краде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, пр |
лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар |
трану.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као |
/p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А |
и морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, д |
Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љ |
о би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчал |
о болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им |
за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у с |
е од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ ва |
н ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменам |
дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва ок |
срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са докт |
гао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после д |
доше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађ |
аца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневиди |
а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздес |
брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље |
арим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена с |
ету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити о |
дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фи |
, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће к |
им ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је |
ада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се |
брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо |
кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она д |
кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљ |
разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удов |
ћиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под ш |
познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, |
треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је |
ћ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, п |
а лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева П |
дине дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини варо |
ма, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на |
} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их |
ила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да пр |
а се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а |
ос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи с |
ој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што |
нски се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и м |
— па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар |
је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само |
ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јел |
ожија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго |
Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</ |
<pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој по |
<p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну зми |
бу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути |
десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој |
га дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман ј |
баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на п |
о што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето х |
к Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Роман |
гова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живо |
ем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта годи |
лост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара ку |
ђа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p |
реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао зај |
ра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а |
ико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „св |
тлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка п |
зић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним |
лога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Ста |
о у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се сру |
сла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави но |
жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се |
у и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи. |
ивеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воло |
на од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чуве |
Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бл |
а, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала |
ко се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту |
о руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за |
еје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило |
нима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни |
своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био при |
подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Сан |
ечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на о |
оче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад так |
го добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} М |
р друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом |
кала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у |
не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побо |
само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и нај |
за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом |
старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спал |
прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну |
наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за в |
не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу. |
икад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја |
паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекидан |
по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} С |
уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој |
р углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће |
подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S |
пина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од жив |
раних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добит |
</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче |
орили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су с |
е сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето |
у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је болов |
децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} |
себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам |
да и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канце |
, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да б |
ико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица |
воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три |
р тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица |
што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што |
ио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но г |
те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лави |
Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Н |
ојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div typ |
ак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме |
анас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је д |
<p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој |
ачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пут |
се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у гр |
пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на она |
откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао је |
до ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек |
/p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим р |
е и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Л |
о доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то пр |
излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свил |
умила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, сн |
ја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше |
андила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S |
доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Б |
м штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се |
х био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, д |
света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је |
диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово в |
ештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; |
лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} С |
три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за св |
живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, |
му.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падн |
ва била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — би |
своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаћ |
ну не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тог |
по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мисл |
тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од поп |
арко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији леч |
>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како |
ти ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем |
велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у кој |
пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, св |
осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за из |
где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод |
</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас |
b n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разго |
уцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише г |
ди, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих |
ећ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срц |
} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су до |
на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи |
са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb |
есетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, к |
у, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали |
душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком |
о је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих кри |
у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара с |
ат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа |
је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као с |
а века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред сво |
лазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас ј |
ка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на |
ило већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајк |
есрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{ |
ави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи п |
својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кућ |
лас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се ра |
на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> ос |
о вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ћ |
pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, к |
ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да |
свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју |
ао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он са |
адала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне |
али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме |
а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова |
има, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер пре |
оба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати прол |
њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загл |
д су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би |
ори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпо |
ње сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} |
Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута к |
часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа пароброд |
а се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> |
а она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била |
моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја вл |
и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа |
ло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, тол |
свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чис |
што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је докт |
ћ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда шт |
но, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да |
Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао ј |
и дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} |
чкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарски |
о па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у м |
ше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санд |
господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не н |
и дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на пут |
ња брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпре |
ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим |
улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован др |
ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, н |
ки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напос |
ји су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; т |
аноје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, |
тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је |
их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} |
а ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за свој |
.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је ве |
све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кр |
део је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и |
крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> |
часноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници |
ослом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да |
збуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су |
ица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} С |
октор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још ни |
.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли |
хвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи |
</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми |
а, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред |
} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је |
ј, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очеш |
војом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не ка |
је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узел |
па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину |
, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а |
ујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p> |
кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом зах |
то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; ал |
ињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигн |
иделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихв |
и стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зир |
Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана мили |
за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је ду |
у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... |
крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p |
к свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} |
е па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Б |
брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевк |
то притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки п |
ргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до |
ead> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколи |
о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне |
га живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни т |
у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од |
т своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти |
{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче н |
викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се |
да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било |
живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="c |
ку да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота дев |
кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови |
се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола с |
но шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{ |
ада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S |
назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни |
Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледај |
па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то би |
а и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништ |
го доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, |
аха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и з |
ном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом ш |
пођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље |
онули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће |
ин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава |
!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана круп |
У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа л |
а Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина. |
ливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она с |
спођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану |
ћ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић вес |
азић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну |
попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћер |
па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како |
доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у |
ни с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што |
опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећ |
месникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и |
пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као д |
>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса с |
p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им |
госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шу |
је одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од сл |
радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинско |
ла нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чу |
ма код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога ве |
ти в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји боле |
оту.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младе |
ада је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
орише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођ |
дила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љуб |
ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо |
ојој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зи |
рк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у берб |
ићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си |
пут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. |
ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се |
, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њ |
умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S |
што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта виш |
се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи т |
о прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у ку |
је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће пов |
ванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n |
{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је би |
упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се ра |
хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
јницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n |
ој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођ |
ер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око же |
аљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им ниј |
удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатиј |
како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало |
иноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков |
су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него |
пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и |
оичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако |
ве, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и нак |
то не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су |
сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се |
— Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на |
речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају н |
своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p> |
.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом |
н и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз |
— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда |
она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на |
силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била |
Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи |
сти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завије |
Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јо |
чком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што |
ко, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и |
у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа. |
жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госп |
едом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две в |
домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се |
ре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи м |
оспођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на у |
га мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него д |
ила дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра ј |
ом лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана. |
се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Мар |
ао курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој |
чело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то |
ројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љуб |
ихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да с |
ебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза |
и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита как |
о чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутал |
ахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса |
иком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Мла |
и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се |
срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — |
е госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујем |
смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече |
девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила т |
о сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то вели |
уде у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се први |
кога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњ |
гриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра нар |
је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још је |
а сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у све |
где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> |
из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.< |
јој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном ка |
спођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене |
полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким |
агазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давн |
госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p |
ба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} |
станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лази |
ече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кр |
како нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни и |
други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се так |
о на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За д |
ислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до |
нав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је проша |
Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>М |
м, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђ |
мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путн |
е видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p |
ду школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни |
што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм о |
.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу д |
о још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је по |
омци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са шко |
>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад |
ебе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко част |
емљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кр |
ца с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаш |
еше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човеково |
разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, |
особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим па |
им гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Об |
у болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа |
че, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p> |
p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, |
само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је |
дела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би и |
е теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погл |
госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу |
и Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега |
ажим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи ја |
спођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице м |
</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ |
зишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што т |
ајвећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и |
огла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <p |
а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, ман |
е бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор |
ко општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинар |
била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубљ |
убор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но |
н већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао прими |
ави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с де |
ет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> < |
да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себ |
час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напр |
испела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они п |
ану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</tit |
се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак п |
раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија |
ока који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} |
очело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <p |
дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није ла |
помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љу |
се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице го |
оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он |
ркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још че |
олесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му |
.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S |
онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како |
ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот |
младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p> |
се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да |
тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали в |
{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота |
три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средин |
то она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ет |
трошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb |
ежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јак |
м кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко |
стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа ј |
ећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В |
до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста |
још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ |
, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја |
, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— |
се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p> |
е, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што |
путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" |
ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео |
у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа она |
м лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болес |
нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топл |
>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марк |
p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да |
Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> < |
</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом |
у.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио д |
тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно зау |
о бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену |
коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љуб |
аву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — д |
о о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и |
их да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарки |
искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мис |
рскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, |
важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице пошта |
ном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштв |
фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих бол |
о најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у та |
е“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је ч |
е за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у |
есносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у пл |
а камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим о |
а им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и реч |
ном и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама |
и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би иш |
о окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Срб |
се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борб |
пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — |
вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прич |
то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се св |
ва чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па г |
Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} И |
ју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба |
лила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи ше |
а младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом. |
е на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други |
несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што |
вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у |
ити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој ј |
а радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу |
али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда н |
жно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће |
се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је о |
а ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је њ |
и рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, бри |
/p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n= |
ешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="c |
гле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а |
је време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел |
сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по |
p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p |
от а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — р |
— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у шк |
и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића |
ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана ка |
књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> < |
дну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> |
а својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако |
ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше та |
у наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколик |
се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слуша |
уком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај ма |
и је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да ј |
ајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога д |
срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је < |
Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу ж |
аву му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у ње |
пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, г |
е разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице |
луд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Гос |
тица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по |
да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варо |
ва срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је с |
што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Сан |
о је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је док |
аве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није сме |
аде жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се |
де је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љуби |
ак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S |
Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем |
тим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њ |
а тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од с |
леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча. |
на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај ли |
а је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке |
Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини бо |
руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце |
о схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и поп |
, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки пос |
ебро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да |
рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако |
да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала |
е старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се виде |
а чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока |
ошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапни |
свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Ст |
head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан св |
ћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота |
ли чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.< |
мљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетног |
је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
ом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и |
беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко |
вануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем |
миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да п |
а се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан су |
на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти |
Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима и |
ако је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојиш |
имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику зад |
ица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стишт |
и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која м |
рима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, д |
а <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље б |
осле тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, |
породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почел |
је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их ру |
гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — |
аки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу |
е сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибр |
аовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше л |
ео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од кам |
лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутр |
> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> |
јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над |
ишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта |
ед собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у |
ажност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре не |
час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошин |
роши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица |
заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, |
два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих раст |
н да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напа |
у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера м |
кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је |
Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло |
уо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p |
— додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај м |
ену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} |
е за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?< |
реба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздра |
анким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, сам |
рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор С |
ватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти |
ду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која с |
бицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала. |
тавио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оск |
по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца |
а.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се |
у.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли |
е као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека |
отив њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је |
Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој |
а.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто дево |
на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах |
е срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољу |
ан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девој |
и тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем |
{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи |
зусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде |
ован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед |
е био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за т |
до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи субот |
Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, а |
е то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до |
састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> после |
сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико |
о обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто |
е тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Р |
је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, |
је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, |
те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћер |
ајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, |
отика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господа |
дравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још де |
а Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила го |
етак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути |
се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до |
трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та по |
.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а кит |
девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак |
жак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Мил |
Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује |
ђа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној гор |
ињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поће |
ш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна. |
и је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихва |
штарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div ty |
т јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо |
да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, |
му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођ |
у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душ |
атила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка |
октор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста |
оса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p |
ини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Ка |
p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче |
заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут прокл |
.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погл |
с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне пр |
ко гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њој |
прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се св |
места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затре |
се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: ш |
дина знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} С |
м другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јак |
е ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, |
каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури кр |
један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у да |
е.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни г |
ца у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице |
удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црно |
прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предо |
њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђип |
зио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спа |
<p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а и |
ш добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити |
ако је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младо |
да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасит |
у задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова |
не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штапов |
ти.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се жи |
ке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљи |
рка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу |
дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духн |
} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи |
је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; нат |
сећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га б |
жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их |
ећ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутро |
под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} |
кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је б |
утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло дв |
Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љуб |
уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала ј |
сећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n |
{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слу |
образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на ње |
олак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се |
ш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у зад |
уну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван о |
е јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докт |
— а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} |
а јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао б |
е с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао |
пођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погле |
ма јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукан |
тотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео |
Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о до |
у је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да |
ина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два |
о друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, ч |
ћ, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао |
ници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати |
бе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпо |
му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме |
е преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га |
екаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у д |
а госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</ |
ијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако. |
чише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S |
ешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> |
ин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главо |
преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље |
ој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неко |
> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него |
p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу |
осу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће |
икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме |
као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се |
литици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима п |
рошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Г |
дне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај |
очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му ј |
нога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића |
иђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младо |
њао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{ |
а, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту |
же Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љуби |
Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче. |
виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу |
еху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка |
м обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поре |
цу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рај |
рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођ |
тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће |
њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, |
о шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога |
сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из |
о јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{ |
и још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> прв |
ватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на посте |
есто у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина |
ињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, кој |
ла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошл |
оћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чист |
д бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубиц |
о манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако |
орним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре св |
гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце докто |
ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам с |
р.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса |
ла ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али |
с две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.< |
ођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да и |
и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бо |
будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Ра |
Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете |
<p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу |
доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно д |
ромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба п |
је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, |
а ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ћ |
тка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински |
у моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, је |
, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p |
оса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је те |
на се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали та |
о је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео |
Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој бо |
тељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је д |
<pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим свето |
аху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћ |
>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да нас |
угине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фиј |
предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се за |
Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога |
ао што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.< |
ље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — р |
ку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{ |
о.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг |
ацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте бил |
о води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се ме |
да поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с |
у се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпо |
жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — |
<p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио |
ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Га |
спођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удов |
ариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже |
на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} С |
есмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како ј |
стојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој дома |
доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је во |
ренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кост |
срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и за |
Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љ |
а поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику |
мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варо |
овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Р |
е лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим |
а пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза кој |
нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међ |
уди, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита к |
е друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти. |
ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њез |
зине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шт |
и, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љу |
и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаш |
— уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад см |
своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он |
ио испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки пове |
души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавр |
вога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге |
ро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то пао |
<p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попад |
гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! р |
о је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пеш |
— зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало из |
ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекс |
кога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, |
и да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је мла |
убав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву |
њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао |
з постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је с |
цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је ј |
у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе |
је лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде |
смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда |
онела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу |
а.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше оград |
т пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} |
и! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из |
е хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће |
помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} |
а ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се роди |
фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милост |
{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун |
p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за |
разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом гу |
кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — |
{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваља |
то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докто |
м огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала |
свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чин |
к у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас |
еби дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сва |
х је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им |
ђер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела де |
воју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у сво |
Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој ма |
Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова |
ви.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у |
е.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни |
у гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке год |
вања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота поједина |
с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије с |
или, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку |
и бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе |
о је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме д |
све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас |
не.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стев |
, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто ј |
ад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа |
у, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у |
зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас дола |
о шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што |
— а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече го |
<p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком |
о ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви |
еван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — к |
је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а |
данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да дана |
ви доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, |
После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарк |
в сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време |
комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту р |
би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да |
ему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман |
писана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако |
посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као |
ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да |
се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручи |
нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана шт |
но освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </di |
е још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, |
ише деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико |
књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан |
млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћи |
ка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и |
е, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак |
="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечи |
осе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже и |
а сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици |
чицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да н |
ена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> < |
су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше с |
— је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече г |
дмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може |
авка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док |
е хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које у |
кам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био мома |
је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако |
о усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично |
Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекри |
ако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга врем |
рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад п |
те?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> |
а у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си |
на човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а са |
а нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из |
акав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хв |
д се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође об |
ретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} |
госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и она |
е.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој на |
з престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све т |
акључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Л |
је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младо |
{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што |
за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи бол |
ије искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љуба |
се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим ис |
е нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што |
p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај |
било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од |
аподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две пов |
их, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило |
год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових |
рави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, а |
етак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се так |
теван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је |
ли по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Сте |
и најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за |
ктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи |
{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек пош |
ворио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и н |
овор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком див |
канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило ш |
Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама при |
ије могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у сво |
аношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за б |
ко јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — ј |
еше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и |
о душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из |
вор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива в |
имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи св |
<p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; ст |
Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста докт |
разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том |
звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Р |
уда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, с |
вају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је |
није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као |
Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> < |
ј ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у д |
з интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, д |
ме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници споми |
еви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толи |
авалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно ни |
<pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату |
> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мирисно |
та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло л |
читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку ј |
пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, |
ере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих |
бичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила д |
к-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} |
а куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове |
на чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку |
ма, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није в |
с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца |
е дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда ка |
а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то ч |
дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом |
p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српском |
октор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би д |
топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зор |
се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нар |
као па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила п |
за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простр |
ксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често м |
ије теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне |
овек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но |
— уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку ба |
е у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — к |
шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју ру |
ра сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната н |
а, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић. |
сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни |
ај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као ле |
тора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви |
била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је |
е био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад |
де летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, т |
ко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како |
о тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор |
видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам проп |
у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру уд |
диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињо |
о да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво |
а се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше п |
слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсниц |
се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди |
паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму |
сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас док |
лом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечн |
она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнур |
венуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби |
аје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега с |
исказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео ш |
ога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Ру |
>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био ј |
и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет |
ретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор |
а.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, |
јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просија |
и да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље гово |
била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву г |
својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне м |
, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му |
га.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђа |
з тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше |
м и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан |
то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често |
ћу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку сво |
човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољн |
S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране и |
сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Мири |
се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је |
ом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати пош |
о душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xm |
ко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско |
а многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је |
обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се св |
кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако ј |
</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк- |
зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа о |
речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</ |
е се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станој |
сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{ |
о бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико |
ио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попад |
био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а стар |
амо лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у |
да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су ус |
руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове ре |
Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема |
ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва |
а ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је |
а да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула ј |
само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из |
олак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа |
који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред |
="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад с |
дне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим в |
жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мо |
бица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био |
о шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добр |
мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, ди |
пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан |
ала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње? |
оту.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p |
ђа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, |
овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела |
га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни п |
ао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним жив |
ије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и |
ава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да < |
м је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шт |
ло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p |
У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније ал |
тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако |
прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са |
ело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар |
} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у ш |
ога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељ |
онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је уз |
агнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље |
н.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где |
светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје |
госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто |
најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којо |
смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико |
са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се од |
ођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам |
од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје мил |
иди шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и о |
— а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчаш |
о јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува талас |
ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јо |
између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица о |
пала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешт |
да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја кл |
ажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је |
пају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p |
весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p> |
творено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{ |
ам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љ |
, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје |
н га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад д |
ароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан ни |
рко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем н |
; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне с |
ре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно д |
више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало |
, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? |
рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познаје |
олика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече |
<p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, та |
Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од уз |
и прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није у |
>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се раз |
идим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, госп |
углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није бил |
ају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи гово |
орко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани |
а Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса досели |
госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, |
није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p |
штва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ра |
тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа |
че Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то ј |
племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у т |
е.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић б |
грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у свој |
изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, ка |
његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком не |
н на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, сву |
но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам |
прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану |
ош једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомба |
ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор |
оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— |
алеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста |
S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што |
ења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треб |
Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи |
ћу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао |
шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже |
и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" |
вит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун му |
предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неисп |
— то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким |
ветове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао |
а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и поле |
е и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку г |
икар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена н |
у дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су нас |
и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој |
} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака при |
а?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гле |
.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у д |
косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојн |
ву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном |
се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је |
апита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љуб |
јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила |
епу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе сам |
век доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За п |
ој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он |
трога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером |
ма.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали |
оје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се сл |
те круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чор |
ови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо |
а су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њо |
ац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање ч |
ај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже |
кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љуби |
на српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на види |
вања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се |
духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како |
ско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових |
е жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби св |
{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне |
рену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и |
ио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне сн |
у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и |
ушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} |
рај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и нај |
више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне гла |
ва нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, |
на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се врати |
је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно |
госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пож |
едељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпо |
ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио |
је могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p> |
<p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дањ |
наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред |
е.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си |
огледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито не |
да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу пр |
S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пуст |
мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљин |
м под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено |
рота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве р |
је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца не |
на туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Сав |
ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то ув |
ор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести |
тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази |
па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} |
ики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој па |
је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на |
поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је |
ије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да |
есна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него д |
а другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здрављ |
јка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга |
а тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је мл |
угу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега не |
погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено |
е за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ |
{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима |
прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше гр |
<p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа |
у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Сав |
икну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане све |
а поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни |
рпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} |
се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она |
необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило |
ајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— |
звади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само с |
пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га |
је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бле |
ека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чуднова |
е у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, руме |
а лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама |
>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p |
в.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једв |
зић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их при |
њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} |
никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само д |
као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{ |
и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одби |
} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> |
сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, д |
и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а |
ава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<tit |
!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји т |
i> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на ж |
е треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рук |
</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> |
део већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекс |
о у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесн |
сташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је р |
р целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бр |
р Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{ |
би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави. |
ким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да м |
млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из |
ар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што ј |
м ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Лев |
и поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S |
када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубиц |
нде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће по |
ови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку пр |
ош му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом н |
е заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну два |
души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предс |
о, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису |
Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили |
о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако пот |
ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, |
/p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли гру |
е стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од д |
ре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их пос |
у се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, ка |
сподскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва с |
ра К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога |
бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то |
ола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин |
и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а |
као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господ |
воје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу о |
ане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршк |
S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb |
он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим з |
спођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- |
се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим ре |
госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Н |
а су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— |
орао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите |
само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па |
} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је |
а осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — |
јче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торб |
у свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— |
ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин |
ђу десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео |
и још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немо |
д кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он |
лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су про |
> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухв |
о, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ног |
а ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долаз |
кадемију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Го |
вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он |
тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим п |
/p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да |
уо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, |
притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — |
да удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што с |
о нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не т |
крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је |
.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S |
у штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци |
тура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што |
, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи |
} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао |
парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S |
ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева |
амиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су |
воме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а |
зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш к |
ћи и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му |
е њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту |
анас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. |
еболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је |
главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љуб |
умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део ча |
млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака ку |
рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и |
о слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовог |
у своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка |
већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом ил |
нога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је |
одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ип |
а и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сут |
стеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку |
хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да с |
р иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураш |
то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је т |
p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све |
се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а |
ере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он |
ба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна сво |
ица свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој с |
b n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узд |
етње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из |
ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим с |
живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мис |
о много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло |
знова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, ка |
вала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису у |
енка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манаст |
иноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у |
.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опе |
апусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брег |
ала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су о |
дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне г |
а је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> < |
своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се нач |
ка Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца |
и за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, кој |
рукчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче ра |
аже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки зано |
пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада |
ла <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по св |
навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, ис |
ба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> |
на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради ј |
ви синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — |
ста.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и оч |
е јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Та |
да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар |
обуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> < |
и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <di |
све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупо |
роб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице и |
е пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Стано |
своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то жи |
и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} |
у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у |
прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као д |
топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојк |
рода.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла ср |
то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се |
е може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у це |
седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вр |
а.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно прот |
да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лаз |
начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да |
о речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ниш |
октор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран гл |
Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли |
ру томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изаз |
мо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осе |
а ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што не |
Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов жив |
амо последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по гр |
а и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиш |
разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља је |
рим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још врати |
десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — ре |
ераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ |
а утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, |
образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зрако |
ти као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не |
опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад |
изаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Не |
} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родо |
/p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из кућ |
и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако бу |
{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборил |
само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госп |
пи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље н |
седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а до |
у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, |
ошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад се |
их је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Д |
нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од с |
а коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у оглед |
ога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала г |
ли оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни |
диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор |
сењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да доч |
Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је нагов |
ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јо |
иње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто за |
ње; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није и |
таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописа |
немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n= |
дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у зв |
стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је д |
одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, ба |
њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога |
ако су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.< |
и, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази. |
Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо |
а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је |
д чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се з |
еху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је оп |
штарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десе |
е им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У |
а.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да |
је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу ј |
>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p |
му прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ен |
ктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио |
рају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње |
, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се н |
а око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, д |
<p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце д |
естом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа |
Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она о |
о извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је |
бици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка. |
уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала дал |
је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор та |
ко тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би нена |
ањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред |
е нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протр |
: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе |
.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај |
— а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са |
нији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим св |
коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико м |
али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још |
не сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекл |
са је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала ча |
<p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очев |
ешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без вољ |
же из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у |
е јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела |
убици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ |
бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је до |
а за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Т |
ва сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први л |
2.8"> <head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у |
/p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је свој |
о празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали |
/> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успоме |
огао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљи |
а!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто моле |
уња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У та |
к, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинств |
трнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је |
ар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само по |
осподине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Ва |
та, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је |
им пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележ |
век би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> < |
ер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, |
в!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.< |
ога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимун |
ек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{ |
авка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило |
још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године ста |
лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је св |
ри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано |
<p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и с |
<p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и |
/p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несре |
на.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје |
е час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај |
похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељад |
огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезд |
ица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Ск |
наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети ј |
га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p |
зболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља боле |
па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују д |
лижње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да ј |
ом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није |
женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у |
/> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племе |
тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела ка |
одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је ст |
ог шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да |
тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезин |
т.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у |
рао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да |
d> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је в |
p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је на |
> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су |
еђе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Стан |
>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем |
девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су |
оме <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад |
е, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Ма |
удима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млад |
је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки да |
.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је |
арски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата. |
нтени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb |
ика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете мо |
кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две вели |
шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дод |
>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — р |
ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога мл |
> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="19 |
Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па |
сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја т |
шту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што с |
није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <p |
> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</ |
к.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помисл |
ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољ |
<p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина |
S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n |
ите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио |
диш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb |
ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи с |
диш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу мног |
да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>На |
чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборави |
мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си ур |
сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк |
p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди |
тињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и |
е.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Бос |
воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он |
причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине свој |
вили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме прич |
собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али |
жарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се |
уме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадов |
Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живо |
злило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне |
</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, |
Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу т |
до.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — |
је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном |
ало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто б |
а, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумара |
бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гле |
ах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p |
ђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Ра |
уга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., мале |
арошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечер |
оследња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше |
је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки |
а друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела |
нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је |
ркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога |
јачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бива |
у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станој |
ата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свог |
није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала у |
радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њи |
а десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк |
у.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се |
По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се |
једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би |
а њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут |
казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> |
Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам |
ему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. |
ј падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Ст |
дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око |
текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо об |
ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила |
едну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођ |
ј је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није в |
жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цр |
а мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замис |
Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка ст |
</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако т |
сти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Н |
/> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он н |
од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слуша |
— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољуб |
> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, д |
ћеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен поко |
ла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као |
са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</ |
ј клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спре |
мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је в |
ецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на п |
с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> < |
и из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је |
риге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} |
Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да ра |
страјемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе р |
а ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женс |
обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а до |
срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој |
е моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко |
е ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли |
и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и ост |
онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би |
го није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом |
чај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чел |
машна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није позн |
лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла |
како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто |
агом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи доктор |
омоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по |
да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, |
и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта |
и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} К |
ику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. |
а Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер с |
ка тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз т |
је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Бо |
епрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долази |
ушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је с |
а његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвалн |
ти ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано |
ћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се з |
ву смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже туж |
презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али |
ла дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пр |
суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како |
чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла д |
на каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли |
ретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој б |
лачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — |
, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у |
меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да уп |
хталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај |
е — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у |
о и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и р |
збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше л |
о је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као |
проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приме |
ашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма д |
аху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека блед |
и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Пом |
горети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз |
е жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пођ |
се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јо |
хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко сто |
буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној пр |
тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана пост |
и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> б |
S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу к |
ла? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тих |
ца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто с |
е — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун т |
местила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type |
тра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор ј |
а, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> г |
ље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „н |
— певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме з |
икаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни |
мо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад |
у, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јо |
но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пр |
одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} |
обе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> < |
и госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господи |
нога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресн |
је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову |
ра да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном н |
та, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у |
моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} |
ан загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На сви |
ну на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже и |
па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, пис |
се тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, ме |
емљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, |
а и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Р |
плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — к |
и је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори |
ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и |
рози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пр |
растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ве |
њасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. < |
уго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разић |
78" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
а у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у |
<p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда |
— Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јо |
Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n= |
аноје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга в |
да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрен |
> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на |
P18882_C1.4"> <head>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра |
и ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, јо |
.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скор |
а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна т |
своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М |
готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне пес |
ранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра д |
се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја |
госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих дво |
команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник уко |
сванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмар |
Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, |
а сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она науми |
уо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до да |
, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински по |
Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и |
те, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детињ |
p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било |
не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној |
расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је |
ој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне к |
ло у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле |
не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је |
шкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а |
{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман. |
олећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни |
променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу. |
окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> |
оходи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упозна |
p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није мо |
а, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Та |
ло одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не м |
е био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о н |
сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љуб |
шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка. |
ао да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div |
девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута |
, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бр |
те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако |
ести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, го |
. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста про |
а, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и |
би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Стано |
р Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јут |
а се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло |
Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би |
у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар |
те, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> < |
ић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети н |
релетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била |
тренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и |
едеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебде |
се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{ |
по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибеле |
, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није |
орац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пу |
е а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S |
тељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће |
тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће |
да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себ |
грли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се ру |
жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се |
је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад |
тола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, ј |
га друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња ко |
а дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и |
предњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише |
м о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ б |
к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах |
ра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила с |
Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како с |
е вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу |
лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са про |
уда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} |
аки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, |
и госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Ч |
адио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче ш |
да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да |
p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтал |
астаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезин |
ачајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла |
ге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове |
<p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> |
— Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Ка |
у погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди ве |
" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубиц |
— наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукл |
ако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала |
за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али |
ти ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div |
Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прос |
неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бе |
н исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте |
тало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху |
та сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помаг |
а и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} |
нуло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво ка |
октор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</ |
и сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред соб |
усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љуби |
а још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су |
ину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији. |
Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те ј |
адају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као |
шој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p> |
p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни из |
заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срц |
>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођип |
у се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа |
ецо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својо |
придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како ј |
љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало |
самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па ка |
и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала см |
и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би река |
јмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило |
ао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке |
и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређа |
а Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и т |
румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — |
омајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру |
, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стар |
гу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, ис |
сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} |
вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто о |
срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи |
а је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога |
изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје друга |
ктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео |
ше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Ха |
био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз дал |
сто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је н |
> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p> |
ило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, |
мана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се оти |
а су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме о |
и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам |
сови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло |
женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка |
а М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ћ |
аки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p |
етврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако |
тор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла сам |
а, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а |
у откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у |
ануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — |
њем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује. |
.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да |
.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су п |
p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачун |
ла као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажуд |
им сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и |
питању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у жив |
киде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буд |
уларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одбо |
јака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да но |
показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули |
очила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирањ |
235" /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се рад |
у“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински пос |
разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају |
они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, |
{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке |
тре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде |
другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписи |
пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера |
прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговц |
собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не сам |
ухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Г |
тива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе |
дану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је |
имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — са |
аче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да |
и онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су б |
тедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине |
у само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак |
.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разго |
у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су |
е је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто |
нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече |
се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би |
о ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали у |
то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n=" |
апета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко |
ори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној |
десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има |
х још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула |
још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осва |
новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједн |
ре.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а |
/p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како и |
о на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда |
S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали |
ка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p |
ри овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе |
дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све |
за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је н |
адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако |
много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} |
оспода, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћ |
пустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— П |
аквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> |
и одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољи |
ло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш р |
ло ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору друго |
ци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посл |
ено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докто |
свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што |
ја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади |
људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро |
берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци |
и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељск |
ислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио ди |
.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје |
приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, д |
, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, моли |
н; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се жи |
авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — реч |
е дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S |
у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на |
то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кре |
у.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, вис |
</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче с |
ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у друг |
азић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или о |
је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Свак |
оспо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој нево |
јни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега |
ли с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватић |
општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чи |
имао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и |
а, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> < |
и како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на |
ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих н |
ри оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојка |
ица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она о |
клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муште |
ић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих кол |
човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида |
жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длак |
ати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће |
тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја |
ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — |
стратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, т |
ад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме |
у самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> |
а која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла |
“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери б |
е за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост |
неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни |
ди у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с |
ало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и |
и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поз |
це је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9 |
и су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n |
а места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> |
а их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, |
млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају пра |
је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Ла |
му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела св |
асти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови жи |
лупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првог |
рвим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љуп |
ом за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србино |
им путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је дива |
беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и к |
> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијал |
стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме прот |
поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срц |
н пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да |
пођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </ |
промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p> |
ли ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај сам |
вот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав пра |
асак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, |
ћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана |
>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и про |
окторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ух |
ињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху заглед |
нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може |
дала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накостреши |
или као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</ |
удео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напа |
и му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што н |
види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p> |
о ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{ |
ко си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред свој |
лила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питах |
своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Ла |
ажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ сво |
плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — н |
да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Р |
вичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пл |
свесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! |
Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара це |
} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да |
а зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме |
.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први раста |
старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година к |
а је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензиј |
се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири |
.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и је |
напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а др |
задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не упи |
ештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били сам |
ли.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све |
САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="4" /> </fron |
П.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n= |
РПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div |
ник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из |
ој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју |
је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанп |
међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко п |
своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две уп |
окторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је докто |
чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој |
је Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма д |
ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако |
рата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си |
тица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућ |
гне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијан |
расла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак |
ве је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више |
ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, |
рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој |
title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио и |
тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на |
га треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу |
и је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али ли |
гла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпо |
ти седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је |
<p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само |
је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p |
еко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи д |
да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Наку |
рана изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом сна |
, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и |
/> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије х |
омана је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долаз |
апред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по под |
година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је |
и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p |
а да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та |
.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра |
навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била пр |
ила је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у о |
р и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра гла |
з нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речим |
од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, |
ржати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од |
ли, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову ш |
ру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су св |
есту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била |
и господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у |
на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав |
ње јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писм |
шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, |
баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што в |
о лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојн |
лијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво неб |
ћ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — дан |
десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у с |
а Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветн |
е јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то зн |
о је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па |
ктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је ост |
још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је ос |
ће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> |
а не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и |
а собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник д |
т.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић |
само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њези |
оти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цв |
овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах ташт |
и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да |
када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је си |
во небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није с |
екрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрал |
приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога |
ко је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div t |
кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог у |
Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јо |
ена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија. |
а не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до уши |
се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девој |
д јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан |
p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и |
Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и др |
упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код велик |
млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Мом |
о ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на сред |
р.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама са |
ошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући |
арао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити са |
ако се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу пов |
— уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" / |
ио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада |
ред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор С |
ких и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит го |
е се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова. |
ко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другог |
а зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као он |
похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} |
са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава послед |
лагим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести |
шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S |
збије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија. |
неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје |
причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у |
сно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Д |
још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихват |
она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље |
не из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се п |
им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном и |
вице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако н |
p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече ј |
и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — |
ев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жар |
p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти |
са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је |
је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од ј |
> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте брк |
<p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав к |
пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме праш |
о ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао |
е била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позн |
иказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могућ |
Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају |
и ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са |
ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор |
о.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се не |
с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да вид |
ку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, гос |
пак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} |
кој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота ст |
ра да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, з |
мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</ |
бав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године да |
рхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — моља |
унце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога |
поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наи |
ла, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти |
враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb |
ло онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко |
да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чив |
е.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све в |
пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да |
> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p |
но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они пра |
еретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Бо |
ина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а |
ему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, к |
о у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у прир |
Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, ј |
Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од |
посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро |
пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине |
есних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и да |
рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихо |
ј се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише |
лиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку ран |
и су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти зв |
ој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у |
зати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, |
а надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Бо |
скоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом |
а постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца. |
ка је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас |
студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чис |
бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> < |
<p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница сед |
овек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили |
аочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини |
ротив другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S |
Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове |
о је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за |
Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним ко |
пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је |
по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим |
ише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору |
био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синови |
уде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како |
чку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописа |
отарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтел |
нам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p |
је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу трој |
лави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледа |
све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шум |
чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи порум |
таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рука |
, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени |
аше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. |
Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и |
нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дуг |
о прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гла |
ле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} |
ино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разг |
више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, д |
ом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч |
ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу |
езиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло |
о подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор |
ом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на насло |
Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а |
само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језик |
илама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се |
цу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад |
загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све |
њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, |
. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су |
етио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста с |
еј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> |
и се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода |
а се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{ |
ру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто |
чети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, |
.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко зг |
алила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Гос |
долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу неш |
жнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао |
оказао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће |
ла очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубиц |
ти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p |
алу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи |
Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> |
је.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жил |
јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је |
коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Ст |
> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као |
некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући |
добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она њ |
{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју |
а доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, шт |
рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак |
S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцето |
стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која |
— одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућ |
> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за р |
у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на |
p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли г |
е Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Ле |
самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући |
са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а |
>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунил |
осетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјави |
ри туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му ни |
та затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треб |
теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колута |
к по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи с |
ипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која ко |
се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје |
а је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Би |
њала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе н |
е ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, |
персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — пр |
<p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет |
е — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим |
велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти н |
о иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је т |
где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздра |
рлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где |
се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто зас |
доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са г |
та јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Ми |
ичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.< |
рјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> < |
ло да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест |
нских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фиш |
како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати |
Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је в |
остили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће |
ме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила с |
кну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђ |
на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се |
ова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубиц |
S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је |
ш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се |
ју твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо б |
ога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико |
колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева |
д међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три б |
није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у ис |
е Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер с |
ехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после неш |
уга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај |
к-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се на |
пала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Д |
тва и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} |
епо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и |
Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док о |
цом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као |
еца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вред |
о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{ |
n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а |
унавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе |
о?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало бр |
етак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он |
би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир |
м; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се |
веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S |
ли сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, |
жда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегу |
а изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова кло |
ма тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225 |
ађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p |
амо, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доб |
једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почел |
> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком |
оса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је |
к-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био не |
д, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живо |
о срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с |
е би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца |
то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако |
ктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад ј |
о тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде |
развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица |
осторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <p |
ико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединче |
што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици |
елила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </body> </text> |
„платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се б |
увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — |
2" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало |
кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, |
p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S |
рах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> |
ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде |
онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док ј |
зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша |
/p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми |
о врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога те |
ош за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да ј |
О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скуп |
октор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њези |
оље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на у |
већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута |
ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, т |
а, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих |
изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та |
утско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} |
сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једног |
/p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. |
ан Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер с |
још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио |
му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце |
све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S |
ма, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна ч |
н умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са |
био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и |
или се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p> |
поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај |
шка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових г |
зе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепота |
pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, д |
доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојат |
к, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — |
раздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— |
разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије пр |
у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и м |
није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек |
и свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила |
х гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су |
затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десн |
е треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени б |
ану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га |
умла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у |
уством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већм |
то „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после сва |
а бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики |
овац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Трид |
а рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај |
} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге д |
{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше мл |
Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћ |
о не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, позна |
о је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да с |
а мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто ј |
болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризг |
и, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Л |
тишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело д |
ање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи тре |
Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госп |
е била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на |
и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по |
бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
је добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не |
час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узел |
ку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p> |
ао из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кв |
reign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који |
/p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p |
пљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапк |
о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са с |
е им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина |
дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" |
аду у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да |
Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама јед |
говац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S |
е зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу < |
ћа, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи |
пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти т |
а Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала н |
мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из |
их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој д |
лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће |
ана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да |
>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине |
ц, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Ш |
ица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> < |
а главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берач |
<p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права с |
а.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га ј |
раче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре ве |
n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рај |
ош није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу бр |
ађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу |
нако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} |
ку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, |
у већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере |
и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће |
се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћи |
ак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта |
<p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да |
ћи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Влас |
ажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му ч |
е твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај |
сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде |
буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се ве |
ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало ово |
рану да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођ |
</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прослави |
брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили |
S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{ |
ди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине |
уку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то сре |
ена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Д |
“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> |
ичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помо |
је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било |
то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су |
<p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није дал |
о госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ |
b n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком |
рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути. |
спођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћи |
те, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро оз |
нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично поно |
ући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, |
<p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују |
<p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ћ |
"SRP18882_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда |
онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, по |
друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за р |
Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме |
доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све |
а пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како |
је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још њ |
изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огле |
е Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="8 |
ога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n= |
и какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извиј |
се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гл |
еликој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју |
одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад ј |
Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шу |
соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице |
д, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдн |
чим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се |
.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љуб |
да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из кућ |
ло се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао ре |
уштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши |
це диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који в |
друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човеч |
p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио |
а како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и дес |
ајмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па |
а су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему дан |
ази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах б |
Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана |
ма до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко нау |
су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.< |
сени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу |
<p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није |
далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна ле |
све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закит |
бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" |
но ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће |
" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко |
ла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и |
ј се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А |
<p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — |
ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и н |
одерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе б |
у.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро: |
S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није |
бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо |
</p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> |
старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко |
а наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три |
навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у к |
х — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикр |
онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер с |
Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вин |
ам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађ |
пођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове |
игне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ише |
и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику га |
приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глав |
чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер ист |
октор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним |
оњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још |
окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са сво |
на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама ок |
но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се |
што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педе |
воркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> о |
описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то бо |
ану над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође |
а ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, |
госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге |
> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у х |
p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" / |
p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега ис |
воје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, |
Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце |
<p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-са |
кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не п |
мила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та |
ине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да |
ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао |
— ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Пе |
?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор н |
и па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде вес |
нуше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била |
да би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" / |
емљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је |
вице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мат |
ада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у суј |
већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку |
је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата н |
ти нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, к |
ати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпо |
онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је по |
а правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорк |
ран и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан |
а велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љ |
по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао |
i>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — ал |
ка у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хте |
настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а |
а.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Ра |
ађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предише прол |
рже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докто |
бици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо |
<p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, т |
а знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не |
.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n= |
, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и док |
о кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећ |
смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речим |
ла.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} |
о што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p> |
ен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, ко |
илку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече |
<p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посет |
у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима из |
а — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{ |
шнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога п |
омах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре прими |
мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала |
на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да |
ј милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - |
ка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за св |
енисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и |
Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сут |
тра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у |
ђу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се сви |
су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љ |
S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисл |
дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисл |
аже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па |
ештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре н |
рпско коло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њез |
нак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шт |
готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} |
носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па |
ече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто |
нас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, |
га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколи |
</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пре |
млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо пона |
тем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, полож |
звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а |
аш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— |
Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Паз |
ухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— |
до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му не |
</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, |
ита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно |
уло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкив |
вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разго |
за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка |
и, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са сто |
субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју ба |
—- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само н |
а је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је |
и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама |
дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој |
видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скр |
p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи п |
другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан |
е крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирк |
тила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попић |
и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката |
љаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима |
ити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим |
и.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче с |
овина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S |
није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по |
грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није оно |
ци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед то |
зином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасн |
испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице |
а ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спа |
<p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станој |
смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по рез |
грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље |
а миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па с |
ника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. с |
<p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе |
тице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> |
а онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком |
ло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро |
рисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета |
агло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p> |
нула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си |
убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо го |
/p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љуби |
јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да ј |
лаву и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} |
као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није |
већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мисл |
и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>з |
то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на |
етрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића |
рио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо |
а.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога б |
синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p |
ко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.< |
тај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — |
о срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његово |
да хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, |
а одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свис |
шта, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p |
навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из |
оца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге |
на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одб |
нте — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Госп |
а не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у ист |
ече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази |
чу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диж |
промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида |
и по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млад |
небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с |
ре, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Ко |
поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране ман |
ука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше |
јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста к |
знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор |
о и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево |
еслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене |
љу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у с |
се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косо |
приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А ш |
иле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће и |
ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да |
.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пуст |
доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро |
Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни с |
тно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на |
чи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога |
им познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p |
десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставил |
истра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и он |
ети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се |
госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да |
ошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје |
S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} |
и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју об |
х сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> |
док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на |
стоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток. |
} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па |
ен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напр |
а миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом н |
бравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али |
135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што |
као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па оп |
анела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гла |
оски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, |
вора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и д |
заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала |
леснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата. |
и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за |
свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> < |
или су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад о |
, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не |
тургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић прика |
м је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар |
га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу |
ао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим дивано |
нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица ве |
а а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сад |
ислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде |
>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наме |
етнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу соб |
ту своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица |
у и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека д |
p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а |
ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да |
р тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то |
ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако |
ише госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је |
трвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цве |
зела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповед |
— прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако |
о рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> |
е моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога д |
ити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не |
ко ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се у |
да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смел |
бица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране |
мање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим ш |
А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је |
ова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове к |
око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи реп |
из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић н |
али су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а он |
е, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст |
.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још ве |
изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, |
ио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устр |
ео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младе |
љу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у |
мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем |
.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него |
89" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, |
и зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последњ |
уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом сн |
нем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n |
х злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме глед |
ам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{ |
о моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад |
у довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ход |
да као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Моли |
а теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си ла |
Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем |
нам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Ф |
а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често та |
прекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па |
тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у |
ат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам ср |
из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам |
осим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се |
.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљи |
S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена |
него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика- |
доше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе |
дном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на св |
анас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у |
а у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> |
ене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људ |
е викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чаш |
„Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони о |
> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу м |
два је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Ст |
ећ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} О |
1" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после |
ш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — реч |
и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неап |
у својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — ре |
о у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му |
</p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах |
што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} |
а.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на на |
, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју друга |
е, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио |
е је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да |
руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај |
ш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је |
ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе |
одина дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испуни |
туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар т |
ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наум |
.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и м |
нити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у |
сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прође |
то, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред |
свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан |
отраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаш |
лију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са св |
палила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар |
свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала |
тор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, по |
маћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су |
врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо н |
у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме! |
иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који с |
Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин |
но, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва |
, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је од |
на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и |
какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и |
p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек |
о своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала ка |
х је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, в |
ди нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Дост |
живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто |
у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, д |
сти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрај |
них и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — |
длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све |
прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица |
ад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца к |
то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи |
ле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка |
н облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад ј |
осетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, |
ше немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је |
два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је он |
тиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но до |
готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава |
у — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте С |
ој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, ч |
<p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и пог |
ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубиц |
као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је надан |
ри се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на |
мена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаш |
се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак |
она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не |
мах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, р |
од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио |
несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гу |
је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетк |
ра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> < |
нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму |
е се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спава |
а увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш |
на да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су |
ећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, сло |
ш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</ |
јнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са ст |
а и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам |
кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је |
Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад нос |
то ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, < |
лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико |
чујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је з |
и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплаш |
соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви |
њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ |
то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, п |
оре — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако с |
/p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили |
позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Б |
ти па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила |
жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у ку |
променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће |
тпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} |
л, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из л |
ка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак пр |
Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p |
ођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу ка |
.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испрос |
горозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’ |
ако се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћи |
а соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње з |
одајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што ј |
домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чист |
, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да |
о наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову ка |
знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! |
а то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни |
у поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће ра |
кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би в |
могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у с |
.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље д |
судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахр |
има бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу |
о и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао |
</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у сво |
а шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p> |
једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, |
а и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их |
e> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагањ |
леђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио с |
едала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уо |
ко женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је |
</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При |
е.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чист |
у се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок све |
ше вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло до |
га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој |
> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Бо |
у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци бо |
а се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У се |
пска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општ |
ајвеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни гра |
: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па пог |
та то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни |
е она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезар |
и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p |
врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој< |
ца се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна |
уде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" |
оград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p |
<p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути |
па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио |
говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да |
напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи двор |
госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се м |
3" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је с |
ире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Ј |
и бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на стран |
о.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb |
ака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи п |
журбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве к |
земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S |
сника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али |
рти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је |
ија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти |
породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор С |
ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал |
ићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко к |
head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb |
што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазић |
д ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> ледено |
ер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" |
pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле с |
једа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби ж |
још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врат |
о тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хла |
чима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племен |
роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна |
омаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је до |
је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а |
<p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе нек |
ле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто |
чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спр |
жић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и |
и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га пр |
анова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту с |
ће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати ха |
Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развали |
недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да |
општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, д |
е све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узмож |
на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} |
ео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на |
ивот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом бук |
арошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, гов |
Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зн |
ојурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У к |
ого пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у |
оме, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од сво |
тор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој |
разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквен |
шња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се |
исао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих с |
одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са при |
паљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа. |
.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био |
и ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби |
века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — |
о — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече |
људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад |
тинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктор |
} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева |
ица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у стар |
још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>У |
кла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“< |
м ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде јед |
е да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у |
, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p> |
дине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан |
n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велик |
Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео |
{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па |
ала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, и |
узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја |
што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљен |
томе.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађа |
ењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов |
би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правц |
божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, ст |
ти, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља ј |
м.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после о |
домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један ш |
цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> б |
ављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседн |
но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд |
аса да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навали |
убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежа |
са силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p |
писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је д |
у да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види |
о се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! |
шао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спре |
ојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну |
ш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто оча |
толови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањи |
али.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста по |
жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на цр |
арију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа |
су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што с |
а у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је м |
ва киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шт |
гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао каш |
се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци. |
а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две |
кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови проби |
ломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико п |
<pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речи |
дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади |
круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна п |
у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи з |
д разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те |
ој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлеп |
вно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217 |
тит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита ч |
рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — д |
ине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где |
и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p> |
о нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме чо |
{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — ј |
дети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни |
ати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има дана |
какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат ир |
Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа |
ори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица |
-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да |
о и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те |
и ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би м |
јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни ч |
што да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио |
и је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о то |
одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани стр |
и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, |
иш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и с |
е докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још др |
ао да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> |
> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудн |
, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{ |
таше госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе |
ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је н |
!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} |
сим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много гово |
јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — |
е диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео каз |
вка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p |
, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне сто |
да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао |
а.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и |
екса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега |
та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо п |
врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк- |
исто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље |
доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе кар |
дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није |
о би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="9 |
мо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, е |
боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљ |
— Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај и |
дби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше ка |
вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселил |
уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је |
, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим |
учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра д |
ена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху ос |
и.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам |
и ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето |
и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта |
ки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што го |
> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у |
ету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Сан |
да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему |
— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да |
{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво мно |
о лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој |
6" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас п |
у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и |
е.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице мој |
војим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бит |
девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело |
ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русва |
ри Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубиц |
а песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни |
едујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, |
леди као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, в |
ом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахи |
још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше |
у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма |
нам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је каза |
га, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Ла |
ичао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је он |
} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а |
и и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним п |
рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми ј |
— та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је |
ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> |
јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте |
надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p |
<p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар з |
да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихв |
а ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула по |
n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко |
ли ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори |
— рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мај |
{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пу |
ио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> < |
више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — |
онемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше р |
оја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој удари |
> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имал |
је росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко |
нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући |
="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А |
обар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А к |
и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро |
ао што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Стано |
> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{ |
сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао са |
стор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам |
/p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Н |
, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је д |
раштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборав |
{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје |
о пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега са |
{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та ма |
Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокну |
начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разгов |
<l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и |
p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да |
е мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако ка |
о, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.< |
ао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће би |
о рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког б |
огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом |
десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, ма |
>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека |
лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> < |
по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом ка |
жала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, |
видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сест |
ће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић |
д очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни |
Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти ј |
еће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у ку |
па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне |
Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љуби |
S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и |
ју слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо |
невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах с |
свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љу |
тву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошл |
ео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се п |
ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љуб |
га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и |
живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар к |
за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица |
А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, д |
што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p |
рк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио |
едили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад г |
/p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала. |
сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер ј |
ала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на |
петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој |
о нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада |
живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека |
овала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Ра |
а Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума н |
11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} |
а тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замисл |
мљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рај |
ека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану |
окојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је полас |
е вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се бил |
p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у |
ко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихвати |
амети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја так |
ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ни |
госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госп |
па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки |
ојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах пр |
е! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ра |
ена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, т |
м често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да пох |
ме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и р |
ао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слобо |
тидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</ |
се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује |
ћ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а та |
</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајц |
вим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка ки |
и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нис |
ло случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за прак |
ичала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њи |
/l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркуј |
као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љ |
ди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш |
мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они |
Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— |
Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, |
ћ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то ниј |
о као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n=" |
међ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису |
тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену се |
и, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — реч |
у трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му |
ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку |
е о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се ра |
/p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је ј |
Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек ч |
толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо |
о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> |
не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p |
ајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка пр |
уше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше |
етскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића |
ариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{ |
ти њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се |
Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Ра |
ни да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часа |
то је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како ниј |
о брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметил |
одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су |
спода?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, ч |
крете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да |
ла су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд |
женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпо |
из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} |
ње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> |
а Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, д |
е кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојн |
е, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друг |
и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попи |
од ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S |
ко необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div t |
фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је |
с зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се |
ом радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихв |
то су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у п |
кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ по |
це у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: |
{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти зна |
.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми |
нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, ч |
едном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко су |
куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да |
вешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђа |
сма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Р |
а својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} |
ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјар |
тересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— |
</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} |
шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже |
али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље до |
уго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за наве |
а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По гр |
ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шу |
плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{ |
вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гле |
е крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме |
на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изнена |
а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта с |
ка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија |
е буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— П |
, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави |
оспођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду |
подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да |
е кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити пра |
снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љуби |
ти пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка |
умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! |
еш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах |
х као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних |
необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед сво |
било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> |
етету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када |
и гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак н |
су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако |
аше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ д |
уша, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита за |
а по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напа |
ругарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада |
ачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних |
епе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родил |
а час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају |
м на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њ |
ламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — з |
иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке |
/p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога обла |
и јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да |
к није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх вен |
когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста про |
ом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова. |
<pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као |
} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетрени |
{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештен |
{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> |
на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли ј |
свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету |
да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Ка |
р Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види ш |
.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио |
. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње |
ако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p |
аше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну |
кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и |
Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Н |
ме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и |
макао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} |
ад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила д |
им старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, ко |
ћице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело |
узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> < |
еда очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога п |
као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала каш |
а, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити |
како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем |
када ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Ј |
од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо в |
рко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори с |
" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла |
га дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу н |
и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?< |
</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту |
ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема |
опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је М |
тер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари |
ва.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан |
шара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фо |
коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ни |
азговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплаши |
: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога бл |
сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада н |
то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родил |
младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
/p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слуш |
је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} |
држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Докт |
стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, |
Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S |
упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испо |
се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <p |
ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били вес |
довини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово |
разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра |
уго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изиша |
нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка ј |
ах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Б |
У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони |
лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе с |
као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са |
се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, а |
узманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплати |
ви ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{ |
убио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвал |
p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} С |
а прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески |
p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са ди |
ко га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала |
е куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом С |
е она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву б |
вљу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше |
ро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да |
а?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак |
аву не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру |
упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочи |
/p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— |
з вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро ш |
одлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још б |
сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да |
ам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Оти |
онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — в |
зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише |
а се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина док |
е, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука ма |
стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој |
арапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да |
за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог т |
тску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то с |
воту, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребр |
Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е пре |
авку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а чест |
.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је |
баца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор |
ица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, св |
е нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— |
их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на кл |
показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Гос |
ах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па |
ини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена |
сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</h |
више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их |
не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Ма |
S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, ко |
<p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пега |
дрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збого |
ах.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања |
:id="SRP18882_C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу С |
олетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter |
ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из ва |
ни звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор |
n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је |
што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајк |
врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је с |
брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb |
проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има до |
теље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> |
сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће |
к саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, д |
м чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубиј |
покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром |
га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> < |
<p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био ро |
ја би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на гру |
га друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{ |
је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је ста |
ветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њег |
Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> < |
су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива д |
ка врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој |
грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, |
чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су ко |
авио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спа |
а ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господа |
?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, |
оје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није |
!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шума |
је и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позав |
својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у с |
ло тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у двор |
По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у |
малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, се |
цом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова ист |
оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на |
т; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, прол |
ро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак. |
у крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кућ |
воту.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са |
то разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једр |
122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} |
.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</ |
ни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дође |
е тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, |
Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — |
а.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да |
и председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У |
од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њем |
мислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа простру |
.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло |
ста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на ли |
и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као |
што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало |
ој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше д |
ка, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све ј |
де.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто |
је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних |
мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица уст |
у се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у лан |
аљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом |
ло брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручи |
о ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докто |
убица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче |
а се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој |
дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се |
јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> т |
га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста муч |
се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док |
госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — р |
ћ.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом |
жђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су пон |
дар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено има |
обро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако кр |
се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> с |
днички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари |
је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако т |
свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардат |
ано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па |
.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је посл |
n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек ос |
S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} |
tle>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и |
гога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу |
вету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привиј |
он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које |
борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које јо |
чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" |
и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлос |
лико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој ј |
а испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да |
у.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита м |
сити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господско |
рага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: |
р Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и њ |
ене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А за |
му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дош |
ана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мисли |
, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отвор |
ију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзите |
не од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време |
узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све |
хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала |
он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве пу |
о о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку од |
ој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако |
Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и ле |
а Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скро |
анствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сес |
>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора |
време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подно |
S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га св |
воту Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Ст |
и ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у |
је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел |
лаг и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за ч |
ке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што ј |
разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт и |
је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена им |
анас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар р |
епо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је ду |
ешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезин |
о у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S |
ио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима |
ду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове |
и у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје |
чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на |
у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, кој |
живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} |
ена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где ле |
њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој р |
не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе п |
учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко |
а њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Ог |
p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га д |
е јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју |
ула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и ника |
да тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела д |
о није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је |
ио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р |
ала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, |
шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам |
чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка он |
рко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету. |
аће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда дана |
и за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто пон |
ве лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа |
ога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се про |
во ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћет |
девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ изра |
>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш др |
ј је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су мом |
а рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висин |
често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим п |
а када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура |
ет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, |
је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум |
крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила |
је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи тер |
оворивши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{ |
и са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлос |
у?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи |
и се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива |
тнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> |
адао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — н |
ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у |
таноје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта м |
p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горск |
му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="14 |
бранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само н |
поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Кат |
, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док |
р — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када |
троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.< |
а ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" |
вела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Пе |
аседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ б |
ну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово |
> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — ш |
e>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити |
само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јад |
ц био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту |
та а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бе |
још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, |
прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> |
} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето т |
е чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је бил |
о:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће |
ођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да |
м што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, д |
pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— М |
изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, |
82_C2.13"> <head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарс |
издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све |
То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није зат |
вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори М |
ске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се с |
није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> |
мо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збо |
ада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцел |
/p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло |
отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лука |
ви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин |
Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одва |
ојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били |
удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нан |
аху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип |
а се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта ј |
шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила |
бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме твор |
реба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога |
иде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега |
у.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била ду |
браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настат |
зовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паро |
а.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ћ |
овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. |
се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у |
ли.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесн |
Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица |
н.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— |
S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек са |
била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ра |
кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе |
аца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће |
</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — р |
ица чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешк |
него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за |
бру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> < |
алије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се др |
ђутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важ |
јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка друж |
и — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњишт |
питах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из |
> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> в |
е, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ћ |
, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да |
ећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господа |
о нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране по |
Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила д |
уга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме би |
.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу је |
стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода |
ди. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивови |
е којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си л |
планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па |
а је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једног |
!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прих |
еније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале |
честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> ш |
/p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш |
а. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше |
тав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли б |
е како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и п |
а доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је он |
вот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме беја |
давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда |
— а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле стари |
>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p |
p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, |
е дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— П |
рати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а |
ове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше р |
</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва |
ту а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну кос |
рви поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ |
у.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млад |
очекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећ |
им месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак |
поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајш |
<pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи н |
ако се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! ви |
у се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! |
идбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље |
а одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио |
ј кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зав |
а девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све |
:id="SRP18882_C2.8"> <head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Л |
а удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја |
након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга го |
це, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове с |
м се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људ |
је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу ру |
, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у |
па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој |
уће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и |
свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надм |
нара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удај |
тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и н |
аденце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога |
Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом |
х погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле с |
p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, |
стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од |
је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала |
оју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним |
погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећа |
разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што |
млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици п |
им како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем г |
као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима |
а оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, |
<p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала п |
па паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из њег |
Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата с |
ьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га |
p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са св |
ће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p |
о образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај |
ема другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> |
ве већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а |
огледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била |
дио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана им |
ави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?< |
брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — си |
није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту бил |
радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као |
су разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав |
оју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговори |
— за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p> |
вна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни |
и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу |
отом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда |
ца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је об |
јно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла ку |
јој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту |
Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице |
сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до дана |
би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница? |
е се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине |
пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да |
у потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме зав |
S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разле |
на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче |
а-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Мар |
у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се др |
к нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на рас |
списивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе св |
нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беш |
ао да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на |
Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, |
за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту |
првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо |
="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ак |
ао што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, гл |
ким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млад |
акога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око |
Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађем |
ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је се |
> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек |
ко би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола за |
је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и |
разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p |
о свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није |
општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем |
није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво неб |
цом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — осло |
д је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у мест |
говор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко К |
откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни мили |
ека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је раз |
и не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо. |
оглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе |
не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имај |
пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</ |
одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо |
, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љ |
е у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, нос |
ах јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака |
лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђ |
оји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто |
аду жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп чов |
ад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у |
евати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне |
ао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од п |
и гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> < |
итијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пуп |
е подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, |
довице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако |
и знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Са |
љао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српс |
азгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фи |
оследњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге |
израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело жи |
спијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо т |
су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега |
гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни |
невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас ј |
јлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки б |
<p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="18 |
.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, |
светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жен |
гао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.< |
руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је |
све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то н |
.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да од |
стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не |
хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да нам |
p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се сон |
таноје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш је |
ним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи. |
га тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бу |
оплога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор |
?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрос |
лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> |
близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је |
рцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се |
Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забавља |
х, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p |
ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" / |
поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, |
ба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајт |
лава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала о |
<p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих р |
као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта |
пи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — |
човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица |
У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука |
аузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, с |
госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јес |
с цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши |
p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом |
при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам п |
и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — по |
="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу |
раници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у х |
врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум |
исто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада жи |
у и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице |
то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине. |
то је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кр |
хом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио как |
таноје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их |
Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, |
тор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, |
и, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} К |
е Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се про |
А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још |
— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала к |
бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би док |
зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде |
ли младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— К |
ад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске не |
падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки |
улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рука |
ле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с |
а сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марково |
зић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор сво |
о је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији пра |
буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и приј |
Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љуби |
ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто |
ји су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном ле |
акиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Ник |
у реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одм |
авни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из дол |
био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер |
один попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито |
и оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Мар |
одлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже оп |
и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још по |
и у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, дец |
еце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у ко |
заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</ |
акав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од н |
ишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати св |
преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, д |
затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чем |
било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што ни |
љ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, |
нска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их |
Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школам |
ета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно |
тајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема |
ен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замиш |
листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је |
свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је |
ако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели |
нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазић |
интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. п |
извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић из |
мућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одо |
адијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <ti |
а чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власт |
ложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је м |
? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад |
Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разве |
твари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замиса |
цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако |
113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одгов |
на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у |
о па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за |
р она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да с |
поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе м |
вица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло до |
омеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како |
Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо |
ци је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити не |
ако је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој |
ође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и п |
и зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласиш |
га вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да жи |
у, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јо |
уге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама |
а би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај пр |
у је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке ал |
му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он |
леграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, нег |
у је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво |
долети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала к |
давде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово |
ов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долаз |
ш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је |
к-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још дец |
најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најво |
угом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после |
ели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Тр |
таво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе |
едав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији. |
тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимов |
ош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да т |
како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb |
гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта с |
Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се п |
свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и сна |
ти адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је врем |
смама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волел |
.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса б |
нага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, кој |
ражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није |
.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава |
> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — р |
о учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и |
уци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага |
е знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бој |
ик бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица ј |
ктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згоре |
p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше сам |
а опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица ж |
.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао ср |
она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи д |
њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с л |
љуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <p |
а посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правн |
оје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знат |
> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу.. |
о је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев г |
ожај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Л |
жића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да |
кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p> |
Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се |
.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни |
се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. |
око захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаж |
дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српс |
ц дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте н |
несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што ј |
иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи. |
кар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило т |
ио у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старог |
друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су |
с, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни |
<p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојев |
то би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пр |
опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајс |
у.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет |
<p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству |
цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пр |
би.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак |
} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у кр |
ако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаш |
а докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљ |
акше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у ру |
тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{ |
ох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов с |
, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да |
аке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру |
е му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на ово |
грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке б |
чно понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није в |
ао крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло до |
преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога пр |
на нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје це |
а му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јо |
вету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он ј |
оброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало |
њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудил |
ћу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом |
и дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од теш |
ини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би |
ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да |
би нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога |
екле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, по |
и на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Лан |
ју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље |
а су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао |
После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би н |
<p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућ |
бало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да с |
хватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p> |
било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и с |
.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које |
једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на |
споменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра. |
три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Е |
, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хо |
у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас п |
ије казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи |
таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му |
ш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да с |
тива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу |
ја ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на |
чинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изиш |
тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Ре |
жасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љу |
и близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад п |
ски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао |
— рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде ж |
е опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још |
у дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те и |
најемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам |
ложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски доч |
раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле |
ћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ |
а од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћу |
кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— По |
у да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да падне |
известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не зна |
све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада |
ко степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше с |
ем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као сво |
е све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше љ |
ићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има |
> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашт |
као је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то д |
обађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба но |
само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне |
амо да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — |
казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље |
и борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито ка |
а хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си |
авити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале с |
е ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућа |
мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па ку |
есета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је |
има.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставил |
нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p |
е кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику ка |
н, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} |
у лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто |
нас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој |
о.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су с |
га.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је |
једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче з |
ет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="22 |
у листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадај |
тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао свој |
ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла з |
S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, |
ала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пус |
ја добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треб |
наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они ње |
} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи н |
Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p |
а баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зу |
ма, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био |
вукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога |
убав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко д |
а је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду |
изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да |
ет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се го |
аце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањск |
то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашт |
јку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био |
иког жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може из |
увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да с |
и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу св |
.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће г |
да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако чест |
олест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нара |
опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједни |
.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да н |
и на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Мар |
докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се мног |
о што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и |
ва јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и пог |
у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што |
како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p |
сит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до то |
дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу кл |
иве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у и |
е па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић |
кине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме пр |
из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио |
е брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а м |
а за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па ш |
’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три ду |
и када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="15 |
м па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у к |
топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје |
, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — би |
воју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него ш |
и:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљ |
под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто вре |
камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Д |
о да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљ |
ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од то |
молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је пр |
.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери ан |
из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом |
која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љуб |
о ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео |
мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савки |
<pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, |
, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> < |
њаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О |
ти Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као |
као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p> |
ога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога |
у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, |
, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али |
да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати |
>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа |
ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица |
бар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриг |
рајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљ |
ота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где |
ма.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру |
и је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знат |
ранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се |
те на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла с |
>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улаз |
есе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој р |
е се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</ |
да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајн |
млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус м |
о накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет д |
буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — |
га.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто пев |
е међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — |
/p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми ј |
ли ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да с |
јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија букв |
ори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну пом |
b n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, |
госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам ви |
амишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> с |
чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p |
весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали |
најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи |
е — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p |
рошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђује |
у ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина. |
зарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал |
све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разгов |
очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла оч |
ао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад по |
ако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — је |
адрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му |
} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота дево |
нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе ка |
овукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чи |
арка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још |
, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта |
ица се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље гос |
ошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слу |
Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу |
ако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љуб |
госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да |
ота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је го |
а од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види |
атио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Сан |
штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p> |
целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — реч |
оље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо |
ебе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из |
јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чу |
} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро ве |
прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и ше |
ком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах |
а! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сл |
е.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отер |
о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја |
и крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћ |
ећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко |
у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и |
<pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} |
писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћ |
јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан. |
хових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајков |
их уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога |
е усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њ |
бичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за |
ожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По |
з стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У |
покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у жи |
ила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готов |
ах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин по |
ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе |
— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим |
је пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} |
мела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшном |
горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама |
истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S |
баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш |
ом је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз р |
раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра ве |
лашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога |
и јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по |
руга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} У |
ца.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљ |
долазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамен |
цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљан |
узман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гај |
а и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то |
ам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Б |
Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} М |
страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки да |
ење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{ |
докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и |
, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да з |
ни ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Мо |
а ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враг |
кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, |
ак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на ч |
ад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуц |
ака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.< |
.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да п |
па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити пос |
у цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца је |
“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују |
оласто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није |
е ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталаса |
то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Ми |
ена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар |
шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као |
се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, шт |
он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романов |
кве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга. |
о ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би |
говорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на |
о Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и с |
.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је док |
це — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и мо |
Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није тр |
оравило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ н |
но и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подве |
ма коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда |
ба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор о |
били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није т |
.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{ |
— може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње з |
очела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и |
угари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед |
— викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом |
куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брз |
м погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору |
угови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док |
сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман зас |
не на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва н |
телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ћ |
"31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се |
ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити н |
му час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало т |
рала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало и |
b n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није свој |
/> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p> |
о доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дуб |
а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на дв |
е се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је по |
висну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{ |
анавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али з |
је савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брз |
ихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је доч |
бор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив једа |
х одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребл |
је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину |
а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та |
тара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пила |
ију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се |
женио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је тр |
ка, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступ |
подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав |
ило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику |
појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница н |
к.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек н |
а се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време |
само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале. |
тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љуб |
ћ се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквен |
могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им |
аћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију с |
{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који раст |
за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трош |
ти на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, |
и и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан п |
мо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста г |
сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — гр |
ербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођ |
оростасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати |
сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се |
к зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под вре |
ине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици |
азић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да дог |
њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је чо |
алишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, го |
<p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци сво |
е вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Н |
пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за ч |
олазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски |
човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно т |
зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју |
богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу рас |
ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили |
по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне |
а кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га ј |
радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе |
з поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећал |
дао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> < |
мо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се оп |
јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила |
13"> <head>13.</head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи с |
једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S |
њски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те п |
а се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p |
чунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослони |
Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови н |
а стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнул |
гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра |
доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, |
узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Д |
отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље не |
осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.< |
се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки |
ви овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је |
ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Ста |
, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где |
раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула мла |
и виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда ј |
је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко |
х седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпо |
отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ор |
у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је |
етлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота |
ебе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше |
м миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љ |
на мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им |
све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то див |
стито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће |
нско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="21 |
па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л |
ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље |
{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било |
е уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је |
Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за т |
е што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео гд |
овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићев |
воту тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <div |
уо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, з |
адни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао. |
и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јад |
а гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици |
<p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак б |
кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Ку |
нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S |
есно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како ј |
ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари дух |
тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па у |
љиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махн |
— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Р |
екрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да с |
стукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче |
оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа д |
.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари |
у у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигл |
је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> ј |
елији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре |
, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то |
„Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на веч |
по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да бу |
<pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и |
<p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> |
као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже |
на мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му ј |
стајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то |
је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, |
з далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Ср |
јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо ј |
спусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни |
киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема ср |
говца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру |
е докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било |
ином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу г |
да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он зате |
отов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа о |
е воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем |
је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала по |
ла, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа к |
а те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао с |
а да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу суд |
моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец |
ху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, д |
ало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била гото |
у поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да |
с бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постељ |
ш држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не от |
да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва |
и Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну гр |
<pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да |
лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала |
би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извад |
ношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> |
асу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни ша |
не, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а |
е.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошл |
тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да |
е слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више |
лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="1 |
оплу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњ |
ојом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и по |
га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио |
Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву др |
дио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одма |
из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} |
говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене. |
м.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слага |
сади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор С |
} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пуш |
души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот. |
и грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава. |
ла она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичин |
дар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околин |
ојих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готов |
о три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати |
ан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и |
>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни |
је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса |
змана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се дана |
м властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лиц |
авка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад |
ла је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и дав |
је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не |
Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на б |
<pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је о |
чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа С |
.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу |
гне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и чит |
оведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хл |
грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је |
погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кол |
и</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у оч |
и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако |
равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра к |
нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мр |
цу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о њ |
на она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, је |
отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, ври |
а јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А |
ки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на |
зда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнут |
абленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{ |
ци први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не мог |
што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана |
ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо |
а вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у |
за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову с |
се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> тво |
а духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац с |
зио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љуб |
о били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Бил |
вако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свисн |
не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор |
није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чис |
ван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је |
, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и докто |
иће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко су |
пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Д |
езазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри н |
ве пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто поди |
лас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и д |
у — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је ста |
нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на ком |
воју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После ов |
у, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потр |
Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одма |
орината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Вас |
и црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S |
могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сја |
ревара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио с |
чан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да |
то му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу д |
дина тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но жи |
ако је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив. |
о чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где леж |
он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је |
дахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Л |
ој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче своји |
чаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају ј |
из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и |
а <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је ве |
нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина м |
е и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом ди |
ко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдил |
да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да прет |
сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита б |
ивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болес |
се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре |
<p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Са |
и.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира |
ских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли. |
ахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на то |
b n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај с |
ам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох о |
истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; ј |
братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Диго |
навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања |
ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему. |
вуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> |
жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео |
ломе друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једног |
да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре све |
им отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље |
томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лази |
ке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око камени |
о он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се |
и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но |
господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од |
Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу |
да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика |
кога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као на |
<p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље |
анак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји |
је на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> < |
чи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груд |
Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и гос |
ван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови |
а који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино |
бе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Га |
ка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је д |
ме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S |
ену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-уз |
своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада ње |
, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љ |
застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову |
о их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и гро |
ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо ун |
ања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаш |
о посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његов |
га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја |
рво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги док |
о је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које пре |
школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, как |
ом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из о |
аг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичин |
а у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим зане |
зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по |
ве то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор |
гумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликн |
о.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гус |
на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли сла |
десету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њег |
да мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад |
S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у |
о у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуг |
леда смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подл |
’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку |
а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком |
.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb |
е, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта г |
ниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел пр |
м, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се из |
и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је т |
е може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гле |
а „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њ |
риста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које ра |
ро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, бић |
животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико п |
о на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док ј |
— оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавни |
, госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> < |
подин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеве |
се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна |
па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> |
из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} |
и мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{ |
оману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њ |
је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исп |
не бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушко |
S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, |
адости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љуб |
а да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман |
животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек бу |
н и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Чов |
p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кор |
вога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао |
у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта с |
даје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, |
ријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сме |
ћану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у |
срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао р |
је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но |
е и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу |
и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије ок |
е Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим усп |
канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све весе |
аву. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign |
и му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је |
е, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној |
о као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ух |
а га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их з |
на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај |
ћ после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пу |
на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући ка |
вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та че |
је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста |
врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога |
то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до |
литике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Ра |
ему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћ |
о од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За б |
n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако до |
а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се тр |
> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове ту |
м треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то |
; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Сте |
е шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља |
Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; з |
и она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладно |
им Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — не |
имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи о |
људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону |
аласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако у |
октором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p> |
не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добит |
се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати м |
— он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране |
> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла п |
е се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у велико |
и каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице |
-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се би |
о је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону ст |
ше своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури |
год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стра |
Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S |
ника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, го |
авна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се |
, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао |
на и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са к |
н по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он |
о му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да б |
о већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста ру |
осподара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{ |
ати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта |
даљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и |
ом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је |
сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколи |
-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје ба |
уке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде |
вком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> < |
ћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — а |
га хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви |
но не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек т |
рнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека |
би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани и |
сто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихи |
не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су м |
е пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу |
p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и |
ји много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори |
па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски |
ан бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „ди |
илику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога |
д пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћ |
а су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у стра |
ки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да з |
се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ |
узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у |
>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <d |
чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, ду |
он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} П |
ао да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у оч |
Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из оч |
рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, |
оклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{ |
и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у с |
тишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То ј |
ну.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешт |
али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само |
е <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом |
пођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> |
о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говор |
та.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} |
адружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број рат |
и и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лев |
оре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубо |
тар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменул |
не несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гле |
и да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те р |
бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <div type |
баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Х |
?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којо |
ваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испома |
им Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцар |
у се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се н |
и кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле |
лње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, сл |
о узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, с |
рава.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила |
зин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одлан |
е то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак |
ноја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица ис |
она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бер |
у људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече |
ршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и |
ажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Г |
уди се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Де |
ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Б |
ки поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том п |
одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у ре |
Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S |
у би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из ку |
аби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети пре |
/p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац о |
у, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да |
лану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником |
<pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љуб |
мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо |
и га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и |
а док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> |
ица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше |
о да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом |
им паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се |
ко буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још |
млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све |
паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њег |
о у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бит |
затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, |
још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да |
што је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="10 |
ње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ни |
а је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књ |
/> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, св |
већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — |
ору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Ст |
у је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет |
су ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> |
и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мал |
животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитн |
о.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на |
рбију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он |
вијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манаст |
у је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка |
делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било |
а не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и д |
ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници теш |
} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити |
Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беш |
љиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је |
да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања |
т згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима расте |
ледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. < |
оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну |
вога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим с |
мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју сна |
визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо |
бро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, |
ама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" / |
Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну свом |
ман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре |
а недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љу |
ни јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака п |
, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зара |
це под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођ |
т дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но |
о су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а |
ва.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврсно |
чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој пову |
р је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остат |
ead> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то ј |
ају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу м |
, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — |
накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк |
та — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по |
падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, ради |
да над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Т |
сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> лед |
и по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би го |
ећ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а |
тора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га пог |
а умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа м |
удуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љ |
обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима |
>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; сми |
ју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Мац |
еве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи |
4" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у љ |
љи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} С |
мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај |
јци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долази |
ре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Мил |
ече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бог |
да љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Доб |
тиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди |
јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и план |
а докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема до |
како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и |
тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода |
</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> |
те је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то ј |
актер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="20 |
им задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ |
малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама. |
га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој х |
у било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту г |
зимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравиц |
ећ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра |
ећи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга |
и је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под пр |
и, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за час |
з дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љ |
довица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздах |
уци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загр |
е да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из к |
_C1.8"> <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће и |
рај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падај |
вао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заје |
у <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинул |
202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, |
из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и мол |
а вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сја |
разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борб |
је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом в |
<p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни п |
шли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крв |
свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно д |
у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци ид |
инуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу |
устави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћ |
како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она |
од притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју |
носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене в |
једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „госп |
ђа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из ку |
адији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још |
ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвока |
ред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станој |
о.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, ни |
чине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, ком |
ојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, |
е у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни |
пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити |
што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула |
ћа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на |
ије у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку |
ркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине |
у смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе о |
толица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је до |
же тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, |
све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан и |
му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почив |
енцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош |
аштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро |
рећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приме |
е каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо у |
ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. |
е деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, |
та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита док |
застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он |
тиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста. |
је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и |
јска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је г |
бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде |
климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу |
а шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се м |
ију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у |
ецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих кр |
једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. |
претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријат |
ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по |
сној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се |
је ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто тек |
е готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су |
осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на о |
двокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зу |
мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у |
и знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта н |
буђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали |
— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У је |
ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче |
њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пр |
и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седам |
године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да ниј |
је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе уз |
се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле зајед |
е познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто |
ожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час |
и овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошт |
тог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду њег |
ако је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се з |
орао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> |
ању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора н |
мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помо |
да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} |
и појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p> |
е начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бац |
ди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет п |
о Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најми |
већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у ба |
рицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Ми |
> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рек |
у душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у |
ако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да |
шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о |
></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те прелива |
знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни |
поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Ју |
о нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Др |
први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна |
а ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Н |
непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту заг |
> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види с |
ретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже |
стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гле |
ом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На мес |
</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} |
{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу д |
по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој |
јао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} |
ели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столиц |
раје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој опш |
пође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, мом |
рима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да згл |
ри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi> |
ром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стад |
еће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно |
укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се |
рис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Д |
риповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је да |
више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n |
а је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу |
а и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска |
не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па |
фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по |
} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је л |
и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви |
.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде |
огори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то |
најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> < |
ке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је |
ка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S |
. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не м |
жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор |
ар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци |
ад то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњиха |
аде девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> |
еста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} С |
како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну |
девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је |
ело.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По |
одари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута |
другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је |
у се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је |
нда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да зав |
<p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> < |
ива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукам |
око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и св |
људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уре |
/p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стар |
најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била срет |
167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — од |
умбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити |
био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, |
по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, |
с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За |
боље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по |
ш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из башт |
беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим усна |
што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпо |
оноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Ду |
село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quot |
ће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је |
у је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> |
највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је |
а, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа к |
ирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави |
<p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја |
сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се пла |
нама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су |
ода самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" / |
жала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p> |
ку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни |
нике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин |
="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи п |
убица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јури |
— рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно ос |
аса Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Ка |
по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи п |
вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му |
око, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>По |
је руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запет |
е зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Госпо |
болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савки |
рви тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мал |
и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје де |
био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних м |
у узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} П |
ни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус |
рослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
е као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којим |
рио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио |
равара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је |
се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао |
ма па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно |
бица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била виш |
ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она |
де у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу |
не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> < |
може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесл |
Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахн |
иже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутел |
сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је о |
рти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима л |
потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} |
готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варош |
је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Ш |
зволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти р |
увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас го |
ше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак тере |
Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Ста |
ратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— |
ош поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина |
. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — ре |
Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Ру |
ић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као о |
и дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у |
{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љу |
<pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи |
о ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет |
ветим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, д |
ада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Бож |
зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.< |
на њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да с |
им сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и ње |
је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — поли |
и ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера |
би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p> |
разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Сос |
мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на п |
чекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберит |
аше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина |
S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледал |
ља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како с |
неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две |
ек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искус |
што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па не |
мрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан т |
бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан |
не.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од прв |
ути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „госп |
а мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканит |
цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола |
сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки |
разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када |
и грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катиц |
уму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко с |
се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим |
отмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослуш |
н је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> |
ник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињ |
осподар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика |
p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чује |
ега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ерд |
то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за |
на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љуби |
било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к с |
се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у прко |
а.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт |
и да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јут |
наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни и |
стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију |
огодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па |
и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— |
осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро до |
зић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчис |
а момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику |
ко уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака |
ратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упути |
ома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, ј |
на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник |
о ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуц |
сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак |
па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка с |
свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољ |
о крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе! |
сподине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Госп |
кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у кр |
регу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газд |
да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон |
поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је ј |
ос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао по |
иди па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око |
њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је |
ако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Слика |
и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па д |
тане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се ка |
>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо |
у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и |
стави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте |
нце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се по |
е пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе |
гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је жи |
тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се |
спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једн |
под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата |
у набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да п |
сици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи |
“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S |
па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања? |
енас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад |
од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј |
е?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да припо |
ко се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би |
да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта в |
у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци |
к дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се |
ете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од |
ети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку ка |
се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чи |
ица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим поглед |
Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пен |
е баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p |
ктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> |
их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше |
као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега |
у Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још |
то ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онак |
рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака к |
осно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља |
ирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли у |
нда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сир |
уку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о он |
на вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај ра |
вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо |
зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по |
стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом |
у светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очи |
тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће в |
како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посв |
агрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада дале |
ута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохра |
тва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо звера |
.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезино |
обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је б |
нај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је т |
ржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати м |
листао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — ал |
ист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ |
акање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогуши |
к — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о |
слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за |
ега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао |
ер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у |
е да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор |
Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија ч |
ре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачк |
т у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је |
у крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до |
ни пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
еда, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шум |
с му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосно |
а се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небо |
год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у ј |
је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао |
изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ при |
обадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да тре |
е.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд |
милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала |
срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, ј |
бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље |
tle>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрел |
Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у ред |
д очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са пле |
љубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у ко |
ин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе |
има и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, п |
ваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од о |
а би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху |
га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаш |
укова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде д |
ачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није |
, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p |
сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема |
брусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера |
би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса је |
лима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута |
ика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људ |
ј само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела гот |
се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и свет |
ј дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истом |
убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да |
вна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим п |
<pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно об |
Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> < |
ла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Сав |
утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто |
емити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на и |
зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар знал |
ице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и на |
е нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Стан |
чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су с |
жуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је нам |
опић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над че |
ко је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови |
но и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се п |
оћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Док |
ко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. нази |
је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога св |
зуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} |
кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показал |
ад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радио |
} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лаз |
тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајн |
је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па |
} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме по |
ржим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? у |
ише ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много св |
сту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да |
уђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босино |
ала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад склад |
олико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — |
е пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> |
грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су |
ђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за |
животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још сл |
се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на |
зића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трго |
и су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну н |
тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пош |
му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју сан |
.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте |
ше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке пре |
воје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се об |
ком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и п |
д човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Ка |
па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала н |
овци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, ка |
његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? |
рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће |
снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози с |
ађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје р |
ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} |
S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ ј |
њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је на |
а жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере |
има борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни виде |
у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да и |
и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро |
ке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким у |
све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до че |
су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе го |
само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се в |
о кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекн |
ели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак сва |
дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не б |
стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ниш |
како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта ми |
и грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се |
зрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општ |
овори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупил |
ерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, м |
изо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом |
ошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке. |
.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло о |
о тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа |
ве што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па |
Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло неза |
о, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра |
овице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати |
оћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} П |
чини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са |
она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> |
је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у до |
да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за св |
Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, п |
јзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог ј |
да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, |
че госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али д |
.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извади |
мте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по н |
устили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>М |
" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, |
сподар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено |
или, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није н |
едан мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико р |
ма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи |
а у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у заче |
рка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онак |
ојој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, на |
оју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дош |
му — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање |
о и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, |
{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки |
ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко |
а је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста поле |
е.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад з |
Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се |
јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је |
дан од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} У |
ица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{ |
ци не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни |
ама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке |
још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов жив |
ић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} |
у њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешк |
ш од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „не |
Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није наш |
му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одлич |
је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о т |
аш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово |
зић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши |
лише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје |
исто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је |
кне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови |
ари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу |
они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало |
подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> |
је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живо |
п, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна |
ијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која ра |
е своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} |
олико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лази |
ишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Са |
и већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не |
Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десет |
њу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и н |
данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у С |
ио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његов |
шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: н |
уштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је |
рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завид |
а имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им |
шке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и |
што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— |
ји...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у п |
ш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк- |
попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч. |
нем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гле |
утра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>До |
ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко |
чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у |
о једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак |
љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој |
ђа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блуд |
јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па че |
заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љуб |
зиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло |
тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јо |
/p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он ј |
апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се |
ао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ ц |
дао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у |
једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у С |
ке, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошко |
зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, |
снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз п |
као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> < |
</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p> |
> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд в |
не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља |
и јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људс |
лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, ду |
дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је пева |
да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, по |
оље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати с |
знова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да п |
{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после св |
омчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прв |
је Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики ора |
Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које м |
млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да уву |
за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом. |
Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} О |
онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али мож |
жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико з |
су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор С |
оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у п |
вога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце р |
ј у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује |
човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б |
, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела |
о била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права |
ин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоск |
дкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни |
зостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као н |
<p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, коли |
већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан |
ни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован |
а су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих |
дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и |
је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су ро |
ах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у |
есницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све |
т — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} О |
одство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Б |
вуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну св |
новрат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена |
жен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је |
ихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, |
ајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је |
ула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ни |
о на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот |
спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа |
године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш |
век с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му ш |
по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхта |
/> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века |
груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако |
но несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оск |
овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора |
депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После т |
воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по во |
Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и |
p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" |
из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктор |
<p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу же |
е лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и пи |
ве стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога ду |
теванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравиш |
доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} |
зишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро |
ће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.< |
одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — а |
спође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ |
том својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пре |
кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола по |
ута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је д |
ћи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловач |
p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се л |
Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час |
оме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се из |
хвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разлива |
, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да |
оју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако |
и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се пр |
ноћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јау |
то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да ч |
већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се ср |
саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болт |
кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне нат |
нда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао. |
новом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали је |
се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео |
му?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој п |
Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а кувари |
упили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> |
или и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упи |
чију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти |
чи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срц |
ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој |
је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то ви |
, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих п |
а попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и |
е уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју милен |
времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — а |
а свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Тол |
ута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио с |
друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва пре |
уђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио |
!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Г |
ече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крез |
а.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији г |
у.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик |
осподин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгрови |
уд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снаго |
умети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе |
о замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошн |
<p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто |
Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p> |
мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а |
; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле |
кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло |
им се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненаним |
им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је |
болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не о |
и и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од пост |
</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликуј |
ршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уз |
ојој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је т |
итав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по нек |
} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако |
ах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у |
то се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је на |
слоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница диш |
има сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао |
добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - |
ас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга |
а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао |
измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љуб |
ко жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души ш |
{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте |
е појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што |
у се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, |
ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком |
из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, |
{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, уз |
о чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отур |
коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске |
зине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно ве |
p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор |
еликим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S |
le>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољуба |
кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се и |
.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник |
подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови од |
шан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела |
овац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруг |
у кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, оби |
>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; ста |
— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ |
ети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је ув |
дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још д |
по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" |
сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка с |
це.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином г |
ерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Бе |
скоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује |
} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S |
рви дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим к |
а.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се н |
ој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} |
осови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце и |
празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк- |
, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме |
око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у г |
бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијет |
ју у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким |
ише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија |
Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила |
е дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сео |
вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се |
ројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — п |
, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На |
ј се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти |
од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпо |
е зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за |
платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана мил |
скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на кол |
јавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло |
Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини чита |
ј један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да ј |
ио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним |
/> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он јо |
>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати |
о се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође наг |
видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у беши |
џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па |
p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и |
а када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с до |
или, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према к |
о, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била зам |
а чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме у |
све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на |
девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица |
} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се та |
— соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар |
а као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је |
еснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, по |
>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест |
Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах пом |
и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене |
е пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодав |
ли из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће та |
ти ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, док |
ко, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</ |
јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми с |
} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор би |
аноју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>До |
ода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна т |
кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, заста |
е у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у да |
ов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на шт |
града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар |
Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш |
оведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш |
"138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варо |
ђа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Ч |
ица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли |
свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је о |
да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке рол |
ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај м |
рња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Та |
д она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, |
они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војс |
о био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивил |
у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба |
време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{ |
ашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа |
својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али доктор |
„магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе д |
ајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, |
рши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела ка |
Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и |
>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим с |
у песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За о |
ве пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење ум |
р хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригинални |
} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да |
ано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па н |
дих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.< |
укне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко м |
ко је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан |
Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — ча |
ран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси |
господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S |
о дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је |
гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род |
кши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да |
оката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашл |
Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд ш |
ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је он |
о нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају |
ан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор |
/p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох м |
ш много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ бил |
нога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} |
и шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јадник |
> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</ |
убу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> |
ите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то н |
и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврт |
додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па |
вка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли |
шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из |
ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у |
, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма н |
век који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добиј |
.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то |
" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p |
се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{ |
} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрди |
а на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, ил |
ни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — |
о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон |
— али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа |
јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савк |
у мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све |
ред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа су |
S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љ |
<p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса |
а ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{ |
. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — |
ле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — |
ш већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој |
к ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" |
раве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својо |
е неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спут |
часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва м |
ово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше |
лица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне |
чили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и т |
ешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју г |
>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној |
другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гор |
риметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и |
е век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку н |
p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то при |
е о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу |
S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та |
те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка жи |
Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад |
столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и |
у, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је мл |
сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још |
носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама |
ринесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна л |
доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па п |
а целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој |
ити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из |
5" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмар |
сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, д |
Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочит |
<pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпо |
м одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у |
да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, |
</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Ди |
рје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на |
оре најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо |
и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{ |
ећ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покр |
од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје ср |
зи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На |
оман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на ст |
е опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свир |
="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapter" x |
Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако же |
не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио |
У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и и |
ици бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слик |
аца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спус |
која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са п |
и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома |
очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — ј |
<p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га ди |
јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и н |
а риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба |
ила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рај |
е љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме |
ао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, |
рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам |
ребало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да |
бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" |
ему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запома |
иваше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притисн |
ец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш |
е кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благос |
<p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео |
— али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али |
Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевин |
иђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као гр |
на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и |
астова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</ti |
p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну |
ма надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се |
а је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава |
ба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору |
коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити л |
репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо прич |
мори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је |
} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фиш |
искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: |
пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену т |
своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмур |
а не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце |
м Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је ост |
а куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар |
а Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но до |
мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој к |
онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изве |
ао да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће |
рање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку |
не у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ћ |
де никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече |
миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, та |
није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жи |
лију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набреко |
На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, за |
ој врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тр |
им људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако |
се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао |
да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да |
е и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати |
{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе м |
ерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала |
жањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприко |
топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни зло |
то га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срци |
рим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно поглед |
ла уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пре |
гога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су |
терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, |
ају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са неста |
S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина је |
забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> |
и пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на ј |
ајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће |
дро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо оно |
ма, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— |
је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом |
стао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но чо |
ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и |
ају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред с |
ељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас |
рак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном д |
азио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напољ |
по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином к |
p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз |
к доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, ку |
нога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову ко |
мену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишле |
иви извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а |
Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умир |
ове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако |
ивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> |
ко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица |
датле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за |
и како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски |
м и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њ |
. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стар |
> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадн |
{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их |
урио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио |
у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало д |
да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади с |
коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која |
n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој |
ше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се |
{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам же |
и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> < |
ити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и |
ако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштар |
ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Доб |
здора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један |
зићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе ж |
вом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро |
тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајк |
х немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и г |
дине са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш ка |
у оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ |
олест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже |
да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима |
о је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се |
амти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи |
целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што г |
ме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у с |
ј тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да |
на ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто |
ко јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Др |
ресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за це |
а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докто |
илио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да |
ој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и |
дјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је ка |
а — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за та |
етање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рек |
је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно к |
/p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умљ |
је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби на |
увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуњ |
е време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!. |
} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде једа |
и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Дана |
р га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе ко |
и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакл |
орно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је |
ерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је ри |
том, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бит |
ке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, п |
собито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И гос |
шева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена |
на ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведоч |
а места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни |
, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови. |
ли већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допа |
одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону сво |
но.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> |
увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромаш |
жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сирот |
две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дел |
ве местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају |
вала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те ле |
ди.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не мо |
оме јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им ст |
Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века |
Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор н |
— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже |
јаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варо |
" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам ј |
иснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо |
сподин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не |
ћама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забат |
теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рај |
су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, |
о је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор |
лазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити ра |
а веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену |
ори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type= |
снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичк |
, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је д |
војим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих бер |
нику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје |
Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са маг |
ишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и про |
лепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само мога |
p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, |
мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бит |
раво њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{ |
јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих мес |
ића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оже |
рни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане |
ри, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — |
о да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветла |
светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По |
у је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их |
ога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе о |
е људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија |
а све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога пос |
и прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао поко |
ишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рек |
гла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> |
а је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у св |
удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за пре |
твори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица |
ремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом |
да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од |
онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у нару |
је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па с |
драво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен ли |
к да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни чет |
.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p |
а прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p |
над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, исту |
инка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове |
вај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
адно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од мил |
азбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та |
о наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, |
р је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка |
да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада уд |
тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му р |
реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само пошт |
моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко |
оре и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, |
веде једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то |
би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школ |
Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а |
ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и ње |
би најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замери |
мишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад |
, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још |
другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ нау |
пила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада уд |
њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type="chapter" |
на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет |
ћ стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се |
ом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целин |
ла као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређа |
ивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога докто |
аше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови |
о у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} |
а, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жељ |
ла у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине |
е тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање |
де на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу |
/> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да че |
животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала |
се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, д |
а позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пу |
што ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, ал |
е очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога ве |
прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S |
довало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за |
или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В |
еделица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb |
ти“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра |
више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим |
истао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је л |
и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутр |
n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада воле |
ојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у ва |
га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Стан |
раво чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо |
су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су |
Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не |
трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војс |
иће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} |
о јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сва |
лиже од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не ма |
да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља |
е разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о св |
едњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али |
оре, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, |
утку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачко |
оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где |
ила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb |
ље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његов |
као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер пон |
ице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме |
а ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се |
и ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p> |
и изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Ста |
е док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само д |
те на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отума |
ју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слу |
ни.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> |
сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао |
има би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, |
д камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравил |
и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благ |
да ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине |
животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу |
био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне с |
Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од м |
з срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна |
о.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; |
Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да |
је никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу |
топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но |
и од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прег |
уће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околин |
близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не и |
мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Запо |
растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не |
дње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по |
опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег си |
амештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту посл |
е, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се п |
ховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као з |
бра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S |
ештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са с |
а практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и наша |
су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанц |
адесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица К |
али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њ |
што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб |
ругога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} |
воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па ч |
доцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и |
а и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа |
купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу нед |
вала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Ст |
мно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Ла |
и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — |
дско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, |
је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео а |
о већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.< |
рво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десе |
з шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се т |
запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви пр |
Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешка |
е да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам пл |
нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала |
га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката |
м, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине док |
Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријат |
ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити о |
о? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њ |
А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</ |
Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. |
си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубил |
те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не |
тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у том |
е умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас |
дајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоће |
дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше љ |
Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога |
оље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми уд |
та се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Зн |
на, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтел |
е али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, |
. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Б |
емале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ор |
ве душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у мит |
м по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку |
ковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица |
би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њи |
мо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се леп |
лине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом им |
кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах |
м нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога |
ше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више |
аревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча |
— да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда ј |
, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својо |
В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, как |
топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше |
ру.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; ост |
по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.< |
ј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је т |
зи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и уна |
е од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет |
новао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <p |
ућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту леп |
</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стак |
а.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола м |
али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најл |
каменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па в |
ити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек |
ућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим две |
ма ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођ |
собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p |
о дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, х |
ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По |
као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су ист |
е госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Пр |
ма око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бо |
{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно де |
тице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива ш |
полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p |
ма да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишч |
а је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необич |
ешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али веч |
руди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, д |
покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па |
о Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је |
, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прек |
па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Т |
амо њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је ми |
а је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две не |
свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње |
а ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је ота |
глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је |
ца се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до |
положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као кр |
а ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се |
— па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Бл |
е успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то |
га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Ви |
рила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати |
докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о |
стеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</ |
ирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пит |
у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко |
угу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пит |
S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n=" |
табло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, |
ећ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је и |
е цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, т |
, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се |
ка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци пот |
, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога т |
ужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одра |
/p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} |
S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други с |
лази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Вид |
Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било за |
рац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума |
ром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир |
одом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је п |
о.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има |
дио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах |
из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</ |
здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о п |
ре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору. |
S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври ми |
или су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> < |
на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></ |
и господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће до |
ВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> < |
<p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖ |
ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и п |
ара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни |
човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мат |
у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођиц |
<p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло |
таноје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је |
пи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, |
ћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без |
оворим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — |
кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко |
, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима |
е Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о |
из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле во |
настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема |
ко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</t |
и како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у |
је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могл |
је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану |
</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да |
сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио |
адимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не у |
истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја |
о у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само |
и.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило на |
и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка теко |
ену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породиц |
же у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима |
емилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузб |
а, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадра |
у, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био инач |
јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога куп |
дник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини |
а околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто д |
е двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав жи |
нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — од |
а му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> г |
зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожи |
јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом |
надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече док |
плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њ |
.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} |
ижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи |
да“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то |
ви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Гос |
ко љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то |
о кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је н |
наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја |
p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— М |
и дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов до |
ић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се |
е у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубиц |
дмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети |
е ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула после |
октор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не бој |
Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> |
е толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добр |
<p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца ч |
твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — ре |
ица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да по |
да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њис |
ица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, к |
зила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрх |
, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићев |
еријалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, н |
S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — д |
о главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, |
ли никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу о |
сан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одг |
отову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n=" |
у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у |
поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</ |
ошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им |
скога образовања према особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-циви |
ити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, |
ема себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој в |
ла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога сас |
е године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Д |
нијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — |
/p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> < |
{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и гр |
.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешћ |
јстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, |
о да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек з |
Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!< |
и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да |
е.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина. |
</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови с |
ио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну |
ко на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Н |
говара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздво |
вот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље |
истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ |
д овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми |
дила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата |
а жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови |
моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила ст |
стали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њо |
} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра |
им ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S |
ор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бит |
воје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнес |
е доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Ч |
S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута |
азузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Дан |
сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво бо |
амо се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе |
се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је г |
="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{ |
резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташ |
> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто под |
се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госп |
дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како в |
абанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали п |
о човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио ж |
тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога п |
у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је |
мо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испо |
чије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бе |
довољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у ж |
е лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаест |
биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је |
много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он у |
} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у |
ам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду ко |
кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слиј |
ворен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, |
по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како |
кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њ |
укао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуд |
звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису |
вршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава м |
ином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен |
у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} О |
оспођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупн |
ме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о па |
оспођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у |
не у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дим |
арку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бит |
лно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени из |
ам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече М |
авио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, |
да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — |
а од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој гос |
лико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно у |
ута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла неш |
из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих гла |
чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно |
е матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не б |
у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — |
екао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца б |
аду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав |
доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да ма |
>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Вр |
d>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица |
удски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суб |
> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљат |
оги ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било ј |
може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ће |
ли а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је |
напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не |
ш лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на св |
ру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким |
а Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила свето |
здолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са свет |
то су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па с |
ине да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али |
оди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то |
ласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замер |
ва излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побија |
има висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весел |
p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</ |
ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фрушту |
чито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак р |
еда.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у к |
кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p |
ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад |
Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се |
је.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види |
>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто ка |
нда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p |
шао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, |
{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко |
ов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом |
грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од |
а се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </di |
адија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; го |
ола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки |
Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Ид |
руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше |
оме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке бер |
а спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} М |
таноје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвоји |
свим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако |
кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати нак |
ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече |
према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме |
а била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — |
ута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља дана |
ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме |
вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на |
да се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пу |
срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме леч |
тећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— О |
Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као пр |
ли „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече гос |
нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик с |
рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било т |
лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело |
укти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје |
то им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо с |
ули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао ор |
аке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се вит |
тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада |
ка у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артиј |
ти кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој о |
чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пођ |
рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n=" |
ло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гл |
никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња |
и узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гл |
о не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде |
да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку оп |
да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у он |
ећ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па |
д толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} |
b n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — |
а у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи чит |
ати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се |
ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади свој |
еља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и п |
се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, к |
е се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости |
ољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Са |
они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд |
девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у л |
то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би |
јете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтр |
пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски од |
не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло |
је и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам сам |
да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Ка |
и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаћ |
и Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S |
у га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да |
о толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; друг |
могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет сво |
Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако н |
а намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо. |
ова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече гос |
та појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега |
ан глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навал |
е ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини |
ом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе |
ра‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је |
, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје пом |
ућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних там |
а, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господ |
ост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски н |
букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужак |
м да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, дана |
ерби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што |
>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђач |
м вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.< |
сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старо |
зић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била науч |
само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже д |
е био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p |
гао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од св |
зи још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шу |
, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом бо |
ад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те |
пет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп |
ћ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелни |
, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти |
одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити |
ти штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Ж |
.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јес |
Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — зн |
еде као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо |
адаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати свој |
готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати |
изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље зако |
та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то |
рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на п |
живио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеме |
, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову кар |
реварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божиће |
оследњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као ш |
да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све ј |
е глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми |
ас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А на |
ом свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева По |
нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није т |
октора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дво |
е намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намеш |
, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога сво |
понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни кр |
/> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га доч |
i>истинскога образовања према особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска над |
а што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати зад |
<hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и ре |
тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта н |
то се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мум |
.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S |
— тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, гос |
им ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која м |
ам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештен |
ди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се пос |
шта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друшт |
>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут те |
а се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећ |
ици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле |
овици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнил |
ђа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и он |
} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви |
за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека ра |
избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула |
постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Бож |
{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради |
И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога |
одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну |
и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу. |
нога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, ка |
дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова |
и.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопит |
доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се јед |
и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се б |
мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда на |
и тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркуш |
у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ |
иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узру |
ош две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— |
— Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, г |
пнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топл |
ктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти |
едај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај |
живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Ка |
="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Ла |
знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и сван |
тушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани ж |
ђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубиц |
грљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зн |
иста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у |
вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога м |
.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у |
то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па |
узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живе |
те којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит погле |
од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју |
ко дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како |
гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку |
ем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> < |
. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу |
Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погл |
Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за |
била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет ре |
доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није зг |
љив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су |
адног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Ка |
шега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и д |
плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у |
би по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао.... |
навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загр |
уну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Н |
} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје |
рудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауста |
.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је |
ажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а д |
тор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја позн |
ла Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} |
мене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, |
ј дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој |
муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим ре |
бица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана |
лас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми дана |
а узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но |
це која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је гл |
краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да п |
{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да |
у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ шт |
з лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плаш |
о си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за т |
пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, |
е бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити мат |
и ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није |
и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој дос |
ко нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб. |
дали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла |
нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио С |
а није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се ж |
ца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три ту |
посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</ |
} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није д |
абука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама |
е познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би |
} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и |
ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако |
а ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на |
ља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис ка |
S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса |
ицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ух |
читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би с |
својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме |
икад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} К |
а погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем поп |
лом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из к |
.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фри |
данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њ |
гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А за |
едовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да |
е да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бес |
тиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и |
ано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била мла |
нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео |
у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударај |
момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше |
Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мо |
уди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечн |
шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај д |
екла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протера |
и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да |
о — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну |
ја народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, ис |
ко мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чује |
завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Би |
имо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда ошт |
ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпа |
— па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне ре |
јче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру |
ти, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртач |
што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о т |
сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он |
као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> |
ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше С |
оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек љ |
! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио наде |
есело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи уде |
иде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — приш |
, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио |
с не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо |
ко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви |
у! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођ |
а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде о |
нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић у |
— рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога |
разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало о |
а се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе |
аваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, д |
, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре |
ри — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупан |
ед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити |
аво која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече |
о — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки |
наш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око жен |
омисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом б |
допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору |
а..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо н |
но мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Сед |
и нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p |
— бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да |
н — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао |
је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она у |
а је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Бо |
„на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће |
ала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из |
палим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара кој |
као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> |
и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, |
— он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо |
ој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него јед |
о друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Ка |
ли Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им |
н у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховит |
свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није бил |
ужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад н |
моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цв |
пред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипра |
у а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је |
тоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо |
зић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су г |
апете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као д |
увала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану |
вице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику |
срећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили |
војим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћута |
да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, ја |
ни.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био д |
ашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; ра |
вере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, |
еречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — |
писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се |
рк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио з |
за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошњ |
Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам |
а ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади |
тареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити |
полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и |
госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи бо |
цао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под рук |
пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шт |
ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају пета |
оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окре |
ићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао. |
ао што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала |
коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чис |
д ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо један |
оспође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама у |
којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су п |
тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душ |
данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се мла |
авио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да с |
дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз |
ог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихват |
рају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да |
прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу им |
побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке |
било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће дра |
друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему |
ом гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била поко |
е тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одми |
било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац |
м — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви с |
ј се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила |
не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни |
же душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светск |
о шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не и |
слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, д |
ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, д |
ађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме т |
да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица |
лостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је не |
="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> |
једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху |
уд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шт |
само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</ |
нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Мом |
ија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, |
једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, шт |
ши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њ |
но око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци |
ена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми д |
{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> < |
очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу ње |
њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на |
така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се од |
е нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза |
о, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица п |
а то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>К |
чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, госп |
а док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. |
ло и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла |
, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да |
престано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у ча |
спођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госп |
сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко |
и мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка |
ме једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуч |
и самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на |
ла жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док |
о врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обаве |
бамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата бе |
који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се к |
кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме с |
{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Пре |
тумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затв |
ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим с |
хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двоји |
о би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да |
нда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да |
малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве с |
ао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да ч |
ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота |
опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n= |
’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од т |
чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <p |
добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се о |
окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прош |
иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткра |
ије рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми |
ван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном вис |
.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше |
n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сут |
кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко п |
е оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не |
утра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубиц |
<p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb |
вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам |
која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим |
увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="16 |
њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по с |
је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше пр |
али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избр |
а се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане |
надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутри |
корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве поро |
да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Док |
се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне м |
све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин преруш |
себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи при |
погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Ст |
де тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао с |
али.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа |
отом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а |
или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о ч |
та душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човеч |
е само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целин |
начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан и |
су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари ов |
вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не |
м собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не |
то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила |
сто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" / |
ри бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиниц |
мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила. |
ах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{ |
а и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не тре |
S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах |
д је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци п |
е све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погл |
а виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у ње |
На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у |
ве три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као |
жда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашл |
ета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашен |
с на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и < |
јерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и |
аво, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове р |
ражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем |
бица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шт |
„пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица |
мал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и вид |
о казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније |
м у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши н |
и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и |
е, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће |
шала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша п |
кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући го |
инуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у |
не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде |
буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји |
у нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чу |
е.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан р |
имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је |
, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите г |
о дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.< |
ашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, |
само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у |
сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи |
е руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи |
р сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је |
ко зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међут |
!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p |
Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове |
едном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мисли |
ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речиц |
е да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пл |
атови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица сед |
Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе |
већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све |
Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но т |
јзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје |
е Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођи |
родужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само до |
вер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се ст |
кс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он уп |
ао о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао |
кан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и |
еш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, |
{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— |
и да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је при |
.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула |
уд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да с |
види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допрат |
це њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезино |
сом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким глас |
на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" |
ако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, ка |
пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Сав |
месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштв |
кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, |
ладу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — |
ца седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притис |
ју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће п |
са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па н |
чеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? поч |
тало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе. |
>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да |
опа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао |
а голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по каш |
мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге к |
ер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је |
ци нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њез |
и па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео мно |
них и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити |
оспођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћери |
<p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав ј |
и свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као |
ри у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у ку |
.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега |
добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни јед |
на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p> |
ахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на |
о лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у |
м јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испре |
ла она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пруж |
кве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат ирони |
кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те си |
пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p |
на, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве |
ола прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да |
е љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт годи |
на; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— |
ата јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и не |
ођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврј |
— ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну |
т, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија |
ове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд ј |
м ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал ка |
о као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се св |
црње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито з |
уни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да ј |
се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по |
риметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу |
к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они |
е одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра п |
пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Докт |
је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p |
сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је |
е и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира |
иста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, |
Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то чо |
иних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стис |
као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанст |
ћате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо |
падне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прв |
.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћ |
лепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ н |
два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара ос |
их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> |
а већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина М |
ако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после |
о одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута зах |
удити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врат |
а.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} З |
по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац. |
око са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима |
шала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икакво |
платио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко ср |
и каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> |
на да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, |
ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђ |
е грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало на |
лаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станој |
ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах до |
о и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савк |
окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до прол |
немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Ста |
шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се вид |
т на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплаш |
лена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли |
рце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} |
бити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху док |
Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната |
та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле харти |
Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако |
ић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у м |
одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у |
и је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазлено |
сто пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану |
руги труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{ |
аки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па пр |
му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш ко |
n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се |
су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је г |
под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће |
е год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна |
Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гро |
и да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што д |
из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а |
сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И т |
е зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу |
доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова о |
ога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изу |
су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом |
чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тич |
е берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, |
оме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много |
кане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се |
кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код |
.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је к |
шкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није б |
да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њ |
за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У цело |
ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет он |
навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А ко |
S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским п |
узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се да |
душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој |
одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је |
овце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том |
САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} |
сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час |
ди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као |
па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте п |
ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме бреж |
дби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Б |
ле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли |
дскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца |
> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а |
ли оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Докто |
Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани |
е просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади |
женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у па |
јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресек |
з очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева |
ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору |
је — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпо |
лиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила ка |
мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у |
та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та с |
о чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — а |
Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Мл |
уда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест |
та ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докто |
остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор |
умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда |
и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је л |
мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и п |
је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми |
" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Б |
е Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго |
а љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као нек |
етио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знал |
и? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и од |
и да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије и |
</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједи |
анију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на превра |
е посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не к |
ио сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, преча |
ио је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне срећ |
ш данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>К |
с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и |
живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="1 |
рки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, |
реса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадил |
бица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примак |
м сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гоми |
у друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дан |
ио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала тр |
е до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећах |
десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагат |
ртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} |
је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до ни |
ар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна |
а полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено к |
свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама бори |
иш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци |
и није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као |
свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више ко |
одине „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од д |
дар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега. |
не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака |
д да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не м |
у црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позв |
ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је |
ао да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станој |
мљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани |
це већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало. |
у већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они |
се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју |
ики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима |
лада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток |
све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је |
а да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — |
воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити |
ом песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу ч |
еван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћ |
лила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за те |
овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће до |
р та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није мога |
да.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучин |
свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је |
еко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је ко |
{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, |
које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у |
о паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незгра |
ају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за |
ре светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на у |
S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће |
иче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} |
че, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а |
p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} |
зору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних зве |
а.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> |
има уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свира |
ко га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече докто |
планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да и |
баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно. |
га живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часо |
х лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху |
и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто ј |
обом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За |
око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У |
ме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му |
ксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријад |
ксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх |
аднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена мла |
ивота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, ка |
лаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, ч |
ом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — ал |
ила дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула б |
погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса д |
</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да |
језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо |
Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди |
њигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше |
разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у |
нину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месеч |
па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних зв |
је.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} |
ју орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме ст |
а кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручиц |
ав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, б |
тева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{ |
у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио п |
ћиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не |
да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је та |
жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и |
p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајк |
што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик |
а прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред бо |
м као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточен |
куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; |
и на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора св |
једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепи |
им Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да и |
е се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падо |
су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши свој |
ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми с |
а својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што |
Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада |
позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пош |
љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и |
нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном < |
се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спрем |
хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора д |
на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод |
то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душек |
мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки г |
сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, |
Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У |
тву.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властели |
— али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилн |
ош није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче |
а јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише с |
почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви п |
Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутр |
p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица л |
према особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S |
о В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао |
S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Ста |
укнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога |
а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по ду |
је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале |
да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио |
.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом |
Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор |
p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гост |
био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим го |
га сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p |
ду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, |
арало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општи |
живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, |
тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, з |
ко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курј |
ј радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> |
ица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једн |
данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ла |
питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, |
/> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмев |
о глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде в |
њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро ра |
узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам |
просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори |
ишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила моз |
волела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па м |
p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се |
</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да т |
у одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је п |
, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи |
егову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под с |
<pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, |
ио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S |
} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набрај |
ајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја |
аздарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што |
</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с |
је госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фриш |
>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му |
к је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, |
што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је докто |
оспођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно |
р већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време |
ј младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љуби |
а госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш |
ео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић |
је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино |
ћ није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве неви |
као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро |
е и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћер |
} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу |
а не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи д |
ше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам од |
— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како |
и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи пошт |
при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радил |
целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани |
пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широк |
а ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, |
е воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био к |
једине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио сам |
икој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично ста |
приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви |
сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p |
њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача |
вачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Ми |
ије болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па |
у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а жен |
икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на бо |
амо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с ови |
адоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Ита |
ладе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепо |
> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лаз |
> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктор |
/> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски проти |
ви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненад |
ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен |
ј буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило |
трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станој |
>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Гос |
а — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око |
голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је М |
</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг о |
газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већи |
ао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, |
— а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по по |
цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише |
сновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву св |
већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се |
хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако |
ни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда |
е и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала |
ељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди |
а нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије прав |
а, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p> |
на данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишл |
аго ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доц |
а дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила ж |
882_C2.11"> <head>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Ла |
удбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{ |
и Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виногр |
их мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста |
hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густ |
а излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цве |
кад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима |
неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је |
"165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p |
ледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а |
је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава вел |
писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Ст |
, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше |
о се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <div type="cha |
са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бо |
а онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> < |
ј не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} |
едњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чел |
у жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио ј |
стан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава ш |
.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким р |
чера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — |
ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели |
меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу |
ник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а |
а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S |
ао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој |
синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је д |
атити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S |
ије од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су |
p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах |
е постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву |
ске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито р |
едноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, |
је <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела |
лика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је |
ћаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са |
у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу |
ице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У |
пати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p |
ху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља др |
бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао |
а Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као |
Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, |
вим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љуб |
p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи ра |
Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, |
овце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окре |
обу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања б |
S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка пра |
ко ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> < |
лушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекн |
рица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Ба |
ио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} |
— кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> < |
м плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ |
г срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога |
и бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору д |
обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде |
су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи н |
сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понет |
тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а |
о му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпо |
— рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава |
различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула |
чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и зап |
е задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>посл |
ме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... ум |
ло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, дост |
увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у п |
. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „пр |
озак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} |
ели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} |
ји дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор С |
врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему |
о се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која д |
што у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва. |
од Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се |
ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се та |
мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p> |
бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па с |
на.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не |
.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година |
ђа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила |
берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади |
у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све |
/p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љу |
чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице |
дала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb |
ратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам |
ламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста |
, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора |
баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог д |
зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто заст |
дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> |
ничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник г |
е воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да м |
<pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа дома |
се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога. |
а тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: |
о оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се т |
астирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше |
челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не би |
ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти гл |
е размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу соб |
, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младо |
рила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа д |
ло срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Си |
астаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час п |
по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо уд |
све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је |
Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Ч |
оглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе |
, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал |
му је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац до |
ну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стар |
е да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и т |
притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој с |
S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена |
бори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала ка |
- сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми |
оспођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је |
говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схв |
е у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није св |
лако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у к |
лахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p |
остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио |
нај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовск |
д се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном с |
јно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих |
p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њем |
се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој |
у њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, м |
стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже |
ила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; језди |
је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Сос |
кога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осе |
d> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога гл |
ра Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана мор |
ика.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па |
се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осе |
, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чут |
о је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у сусе |
њачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она |
ам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242 |
за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лази |
свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле вели |
у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="2 |
на је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је |
испети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њих |
било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, зака |
тини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, |
гура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити |
рева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост н |
из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио |
бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по |
оме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али ор |
е греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вино |
S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајд |
одинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарј |
ом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p |
еде на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да б |
емо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но |
и људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају |
ица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела о |
живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махн |
шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је |
{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за |
букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{ |
ака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n= |
војке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљ |
ао утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако |
мали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? |
ланинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне н |
сећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године да |
говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе |
у,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ и |
Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> < |
0" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њези |
Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{ |
ше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођ |
у — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао |
и забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као |
алило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах |
S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покри |
време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је ог |
не.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спус |
— та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао |
су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје јо |
осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види как |
а прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у к |
ила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа нак |
ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бо |
бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита ста |
те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је |
оп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из о |
о по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће с |
о клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се |
тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није |
ливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у |
духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да ра |
давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а |
еп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лази |
е Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, |
ачуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у жив |
доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић |
и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, как |
е оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неје |
па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али |
совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух |
се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} |
дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и |
ји ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак |
ли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други |
ко отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао. |
се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се др |
да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љуби |
} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да ни |
о је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јел |
се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је неш |
ођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова н |
м се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Милано |
еби — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> |
</p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с |
е начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љуб |
ма; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долаз |
кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде |
ло ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се из |
— јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има |
у је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p |
ред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја |
тор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то ј |
Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На |
, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су т |
ицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната |
Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломи |
а, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{ |
.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки |
првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу на |
њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи |
башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној су |
ир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, уве |
амо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле |
ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич |
еван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било ј |
и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за он |
у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, |
<p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику с |
анини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још |
шла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.< |
о умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само н |
ли.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где? |
еколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и д |
х шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкач |
смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задр |
исто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко |
је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађи |
ора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, |
18882_C2.5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни жив |
едило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га |
о да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је он |
аде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим |
вади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутн |
робродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Док |
к младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињава |
још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторк |
девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разго |
а дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> |
ој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да |
па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти з |
спитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођи |
за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекив |
ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за се |
о сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и прими |
и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са |
аво у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али |
клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбо |
ра Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна |
ој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лиц |
лижњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефт |
да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то ј |
авујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај св |
о је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист |
да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло б |
селили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А |
ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе |
рљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој |
ледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Т |
најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Са |
јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудн |
а крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Те |
је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, |
размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пал |
свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи |
и под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од н |
ман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не |
све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика вин |
о као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p |
бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарев |
мешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.< |
маже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога жи |
са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то |
велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, доб |
S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до к |
одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави ње |
Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не |
>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторов |
ла и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај пога |
заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељ |
о да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је |
адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој |
адоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни |
у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су |
се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је |
овек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешко |
ор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше свет |
те ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фали |
ара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p |
косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упу |
што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како |
не, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} |
</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удо |
је у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на |
говој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу њего |
а устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог ус |
ити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану |
S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је |
сла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један |
а пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину |
у, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам |
и.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку |
{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и |
и. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви пе |
благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас |
лу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> < |
ови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде |
, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} |
га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек |
госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Це |
е да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је |
ју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила |
се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на у |
о да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милан |
ка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе |
ом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} |
а ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе |
подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Ми |
ећ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час |
ди код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са докторо |
да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од друг |
јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће |
Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изг |
па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се |
натлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па намес |
би са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> < |
је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући се |
на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме |
у у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега н |
а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десе |
а ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} |
м кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појур |
емљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар |
ој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим уж |
у ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господ |
ставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао. |
и у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио |
, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љуби |
и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра к |
} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада |
љани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у ј |
требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи не |
и у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега |
ку дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита |
зложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде ник |
дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаш |
аког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — |
Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађа |
зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче |
b n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима |
своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, к |
аљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љу |
а ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дош |
арве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни К |
а ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, з |
месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и раз |
>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћ |
на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> |
на срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица пр |
е доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао би |
{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће тре |
орило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је т |
ер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{ |
ан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је |
ним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све у |
га страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља |
ходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихи |
столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи г |
а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузам |
о да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно мину |
ражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да |
даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љу |
мисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је |
о па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дош |
адима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је п |
, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина |
о! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани |
дну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица |
очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. < |
ежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p |
> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљо |
ик пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах н |
е руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека в |
сти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натаро |
као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} Н |
{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се теж |
нче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари ш |
рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p> |
е разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино |
госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече по |
подби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати! |
завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди мој |
а чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора |
у, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, тал |
тора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да опи |
>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> |
ин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Доб |
рошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лаз |
е била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још |
је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помо |
еосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никад |
ути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах при |
{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је |
ија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у |
p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да и |
ор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излеч |
јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ва |
азливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Д |
це у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јо |
апа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек |
човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, |
тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменил |
ела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не з |
После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} |
оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим поглед |
била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S |
ма, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у |
оту и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то т |
а ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по |
сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима |
свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се св |
несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеж |
ући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено |
ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару гос |
попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том |
е стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба мл |
мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за |
кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је |
нак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинс |
ви све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слу |
о се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој |
а сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце рази |
к.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи про |
сподине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Ром |
ше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и зам |
ласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажн |
болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждрак |
када живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отро |
пођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, он |
са трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није из |
р није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је |
ој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ |
а кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени |
ца пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју ш |
почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине |
да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко т |
а груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли. |
.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у в |
десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта |
ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктор |
ву.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи т |
д су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку |
{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да |
а речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — |
вега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је д |
ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топ |
е снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером |
е и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њим |
обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа |
Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вр |
ске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме |
ош окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као к |
вао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихи |
ло по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људ |
чној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напредова |
ећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио с |
у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости |
ије“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као чове |
м В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При |
другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима докт |
екиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом сило |
ић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је |
је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола |
уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но п |
p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох |
њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у виноград |
е његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; |
би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишав |
а више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У |
кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху нав |
лутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’ |
Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао н |
мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до |
е и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити до |
ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста |
Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до ск |
ђа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала |
куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на реч |
ла на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове |
ктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она |
љ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-С |
сто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрост |
збити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволил |
Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весел |
ај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној |
ан живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди ш |
је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својим |
е госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше |
Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги |
има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре |
разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане |
е, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколо |
свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу |
свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привр |
ја уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица |
је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмариц |
ођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа |
дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ чит |
вало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су би |
једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти |
ћ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради |
ском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима |
ора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — |
— што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се о |
него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даљ |
естано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слуш |
ио чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> < |
ежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у с |
узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љуби |
бине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави |
га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако |
али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онд |
о шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што с |
Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим п |
тати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата добро |
је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заносила |
еке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо |
паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, раз |
девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још |
>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно |
у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним ра |
тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти |
срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у |
ежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца |
нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослуш |
И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретниј |
мен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале зано |
се натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p |
Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад |
тњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога д |
з Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је |
уне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, |
само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трг |
о кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не |
чи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> < |
олио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније. |
{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — О |
ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љ |
д површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива |
је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p> |
вет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, |
пова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њо |
а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни |
а салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допад |
убљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Р |
ћи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледа |
таде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити доктор |
су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш ниј |
нутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија |
е девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и д |
да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу |
у у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ |
цу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једв |
ако му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо |
а завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пе |
рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли |
ајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, ка |
урим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — |
а.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечера |
све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмо |
тор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да п |
авој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тр |
S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да |
S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла |
Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком |
бица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа |
своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш |
је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка |
.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица ни |
тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упо |
>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у |
ај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то |
су ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па са |
лио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колик |
S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Ми |
по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад |
и су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџ |
о ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубиц |
дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он |
Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе не |
ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} |
тор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p |
напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Г |
лан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се |
е на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим вароши |
е, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила |
од. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва пре |
је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{ |
вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, |
сто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасв |
.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу |
шла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње ј |
њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грк |
ор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матер |
звесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудо |
ело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах у |
Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли т |
ила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преод |
рви пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах |
дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће глед |
о но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на г |
била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем |
ренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском |
само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ћ |
од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Ла |
шко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бо |
една звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, |
једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> |
маш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва ка |
цу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој ку |
јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тих |
идео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што г |
прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар А |
његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место |
{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то |
ће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који |
идела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкал |
ца је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срц |
н, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек зас |
е.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по к |
д мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате |
/p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли к |
е ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, п |
рк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на пос |
тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради докт |
ово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака |
а додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос шт |
да чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом |
Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није |
ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> |
ао муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мо |
бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вре |
о би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како |
грљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто |
а; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — уме |
т махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што де |
е ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не |
те моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако ниј |
је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, с |
ла му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био |
ћиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми |
на суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се док |
груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, м |
том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека |
Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ |
треса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p |
и у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи |
а тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их |
била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знан |
} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, |
све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она |
лили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важ |
ше заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што |
е врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха |
плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти та |
Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурн |
/hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фи |
итуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу |
што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p> |
мовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у зав |
ата а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је т |
в блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци |
удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана как |
де унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћуте |
. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. |
до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам |
али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети |
илан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су п |
ала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то прими |
да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном ду |
и Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја |
м моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, |
е да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје в |
м палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, |
су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила |
то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захв |
убичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином к |
{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му н |
ла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час |
посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било |
ве!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} |
памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S |
докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад ј |
јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за |
ас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но |
ик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толик |
з дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре |
чник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх |
на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђил |
јало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљ |
о јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што |
е криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као |
е срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу |
општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај по |
и по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па |
роб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у св |
узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда н |
, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{ |
сукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи пон |
обом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му ј |
к око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које |
јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој же |
врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ора |
ст.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га |
ше.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, |
уго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, д |
ј мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S |
аду љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од си |
била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и дру |
е грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мисл |
по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зр |
анети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој |
бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло проме |
е одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни ор |
госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сан |
а баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Сан |
е мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, |
говарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно де |
ање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пу |
бица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практи |
рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела |
итичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и |
бе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столо |
екао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа к |
је пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, м |
p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад ј |
pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то |
аве.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу |
о сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ |
је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно ки |
оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} |
з заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше ни |
а се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети нек |
сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може д |
е и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није све |
а нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће докто |
ка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпо |
нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи |
да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ би |
о се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена |
а, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми |
ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је |
тор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и ње |
у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође |
ди, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах и |
ла под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао |
Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спа |
еде код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један |
га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет го |
ор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако ме |
олебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је би |
исната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесн |
Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у оч |
ан мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по цело |
ли ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из |
едај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, ми |
ходи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања |
по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толик |
ветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако |
млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} |
очекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већм |
речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица ј |
S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ва |
{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спа |
Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p |
рову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије н |
ела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, |
одне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одм |
та ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зрац |
је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је чест |
о своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} Н |
з џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа |
краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљи |
секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и |
леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти ма |
говарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим с |
говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном |
и ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова д |
ије вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> ви |
међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А |
несе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака |
незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у о |
оља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога п |
јко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} |
столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта |
стина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и |
иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те с |
ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки б |
смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В |
који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</ |
жеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам н |
к говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је оку |
ан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љуби |
о у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било ч |
броћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми |
та мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва порумен |
по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е |
годаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу |
пођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаз |
америло е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој |
уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p |
па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са б |
о сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се ра |
а! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи |
рогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како м |
питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је |
еп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти |
да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти от |
> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S |
</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч н |
ју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> |
ет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде |
продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — |
а чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка |
послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{ |
корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила ка |
па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни |
а се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили с |
сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако ду |
ишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вре |
једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му |
p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој |
родерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују |
-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком |
био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђакова |
тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дош |
идео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" |
ајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима |
општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не |
коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n |
замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све ко |
рвина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све кр |
је другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а |
а.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што ј |
жи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је т |
а на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе ве |
не крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обал |
подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљ |
ешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од |
ом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко |
hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра из |
дмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре |
једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку |
од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сад |
их крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докто |
{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумар |
ким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више ода |
ке висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где |
поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, |
азала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> |
зо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнем |
е рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, о |
на одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{ |
рата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас прв |
срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очиј |
Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и при |
ада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, м |
е куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепи |
у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, п |
рви људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а им |
о сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се |
е често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводил |
међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се |
ако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, д |
/p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у |
од куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га |
адија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да |
вала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као цари |
бица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — |
днети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се |
е госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула |
торији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} И |
е издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их |
о. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у м |
е у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице |
} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника |
е јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну с |
е и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајд |
целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шум |
нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се туж |
ћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се |
да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинит |
знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је и |
леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{ |
коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не с |
све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматр |
овала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао материнс |
ојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како |
ака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело ј |
Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се и |
а је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра |
ске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом с |
ај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли о |
во писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врат |
срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Ос |
пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко је |
да се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахран |
д тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жуд |
видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторов |
ветац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној гол |
рцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући |
отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p |
пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као ш |
зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људ |
е милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд и |
Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу |
то се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта |
ије био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни |
осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца |
ца дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са пос |
еобична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће кра |
адна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци о |
а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук |
а, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлуч |
године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осе |
у се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њез |
ца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кућ |
октор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту нек |
аричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— |
потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма ут |
ој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у |
-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређа |
Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нек |
зменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива |
када није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било |
де.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много |
ега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — а |
сколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко |
земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор |
аду љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190 |
ладеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су с |
дина али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без де |
отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у мес |
е прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Узд |
а је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} |
и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико н |
ише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, н |
ка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васп |
не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко |
н човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и в |
исто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у |
ема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки |
ишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година |
, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он |
д је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а жури |
{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</ |
ад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће п |
ли, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сам |
вима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да до |
а ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме вре |
е као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли |
гао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да |
и шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ћ |
радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пук |
<p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Ча |
у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је им |
чи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине д |
покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у живо |
од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала. |
ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су |
{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се |
ицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало |
та.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то н |
ли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се |
је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је зан |
први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како б |
аће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — р |
— запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у мален |
ута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p> |
погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скот |
овека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да |
ју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала |
> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше |
Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, |
који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена |
з гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако |
ату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, М |
ећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е |
вац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — С |
икује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— |
па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само послед |
. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље |
то да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бо |
ј се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Из |
на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића |
је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загр |
и свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одра |
е растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих ж |
, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повла |
вардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S |
ковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову б |
на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адв |
борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак п |
е још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво п |
Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, д |
ко било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div ty |
, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{ |
ила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тум |
збило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек |
сао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксу |
ше захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па |
запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислим |
да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница. |
једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био |
обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са прв |
ће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело ле |
тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече д |
лази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ај |
по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, |
{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што ст |
ене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш. |
по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо саст |
вотићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, он |
S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра |
а га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} С |
еваће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div ty |
пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра весе |
а снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неум |
чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудр |
илије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробиј |
тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, леп |
а докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била |
довољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, |
нала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма о |
евесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да |
е на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је |
телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Ста |
ако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још |
, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда |
љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да га |
бразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, прес |
ци шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Гла |
воју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била |
о је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Т |
ост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло |
мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад ј |
агумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пи |
о само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На |
и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} |
развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договор |
гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је к |
му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грд |
да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молил |
истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њи |
ладу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомуће |
о стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити |
то рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа |
ине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле г |
то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они ми |
рас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођо |
му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима |
а Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гл |
о није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Ми |
је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је |
љити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p |
е почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мо |
Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу |
азића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао |
нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— |
ице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер с |
о разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је крас |
песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблиста |
одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка |
уку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на |
/p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумен |
18882_C1.15"> <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, ка |
ка туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане |
рудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило. |
а докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се |
n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Г |
ој цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна ко |
и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и м |
ако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спу |
о питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Пр |
у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовал |
ћи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ бриж |
челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа |
прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара |
говим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је д |
је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да п |
но између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила свак |
дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је посл |
ма.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гле |
, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама |
је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> < |
, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробн |
јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тиш |
није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грех |
ече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мисли |
је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жен |
и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледа |
ође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз |
, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма д |
н је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Са |
агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто од |
, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и пра |
ко је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дош |
свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујет |
најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе дв |
а му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао |
у са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није с |
ова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума з |
красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра |
Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и |
илом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало |
азбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче бил |
то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p |
p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње. |
обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чу |
сетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда |
р тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како |
као и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је ко |
а и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет го |
Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам |
убим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешк |
стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је |
рицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не |
ра понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку не |
м, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори н |
ао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</ti |
оич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто зако |
е још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја |
у политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се зан |
д год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва т |
ела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино ч |
к је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било нов |
обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и п |
и Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље |
им врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још |
Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради дирек |
Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу |
а која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа оби |
о је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љуба |
зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У |
ем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се |
о сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљад |
хтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и поде |
и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице |
, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси св |
ашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек |
је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године |
адо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према друг |
му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био ста |
му.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек |
аха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што |
тив свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога |
би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава б |
— упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица т |
рали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{ |
и и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, ба |
а ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке веч |
дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — |
и узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— |
коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвока |
о једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се |
еје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко њег |
ћ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да |
своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун са |
по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У да |
убица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити |
По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте ж |
ове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа н |
да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да н |
репородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се |
ојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је виде |
љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са свој |
од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово |
доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, |
пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни њ |
њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо |
од куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео |
рио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда ку |
остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>К |
ла достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасв |
Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту |
из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је о |
господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била маши |
кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љут |
Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љуби |
ј сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак про |
нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту |
по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан |
је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> < |
ешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро |
е својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Сте |
месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, ни |
ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад ј |
мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић |
о.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S |
азила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако буј |
воје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењ |
есма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагал |
вци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођо |
тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што г |
утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је к |
риви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — |
ла шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осет |
о је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из |
ла је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпо |
} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада |
о да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим п |
ивота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што |
а је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не м |
њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово |
речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да п |
ла, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких |
ом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову |
на па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb |
абу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропит |
енцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам |
свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива |
ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсо |
ити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господин |
сада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од |
.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, ре |
ја се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да |
иле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако |
тао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој |
осле Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој с |
велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а св |
} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко |
усвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио |
га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да |
штар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда |
азвије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што ниј |
зић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, с |
а наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћин |
ио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и |
аца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, |
леди и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бе |
спођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, б |
о као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је п |
, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје |
н је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад |
јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо |
а него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала |
сно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће |
— хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умеша |
о грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па н |
е; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови м |
Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом |
ицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па з |
ло дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и д |
радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сам |
а Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара |
55" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</ |
ло грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би л |
а је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ у |
ао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно ба |
које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} |
колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; |
S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако |
гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на праг |
збије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврс |
има.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својск |
ази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешт |
Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мат |
рово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да |
угима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српск |
му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече |
ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да |
у — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућ |
да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној нес |
ао лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухват |
ала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</ |
, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на С |
то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредн |
х, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} |
су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом |
.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која |
, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title |
полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кућ |
бица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не |
ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што в |
— срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb |
м да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, осо |
а, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али к |
људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље доп |
у свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у т |
да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти |
што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда |
ратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је |
оспођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољу |
но заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у ре |
његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хран |
во по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој |
ер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо |
и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа зал |
испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпо |
а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће |
је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Ник |
ао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само |
у да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="chapter" xm |
се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле |
ве удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда к |
— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Ја |
икуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели |
је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> с |
је па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је в |
дом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предс |
е — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Сан |
а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачен |
дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела но |
ину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлиј |
згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</t |
да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, |
ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као |
евољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би ја |
свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно ш |
а иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало |
<p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотн |
не свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се н |
са смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео |
уга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити |
е врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> |
оље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} С |
воју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну с |
нако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да л |
ука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шум |
песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у простор |
ивоту увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb |
а кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља. |
ан од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све т |
му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону ди |
врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чем |
оме, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да |
е сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title |
етена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S |
бро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онак |
чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те |
сподару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му и |
орио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило |
е нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за |
ите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, пра |
в дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову бла |
уморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано неб |
е?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме зана |
и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тог |
вога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{ |
радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан |
безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена ду |
кви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која тр |
есретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чис |
обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и пре |
Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га н |
д људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога з |
а њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је би |
је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То |
стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравиј |
о, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} |
} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девој |
летао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у св |
слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећ |
ан и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој у |
права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, кој |
друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад го |
долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпом |
више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, к |
ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докт |
и, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свак |
Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници. |
аса Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и куб |
у а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да |
р ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одо |
же поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са |
ћи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после |
д општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не сам |
на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и пошта |
а поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онак |
о у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни поне |
вима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, т |
а, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по беза |
ља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајк |
ова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се разд |
х умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сва |
више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да се |
чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њез |
сле сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да ј |
Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да н |
<p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на поб |
у ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све |
еби најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске с |
зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p |
бија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба зас |
ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не мог |
о је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће ка |
ти лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а |
њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гл |
они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збри |
му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но |
виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од |
S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се |
овима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не зн |
<pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин а |
једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је |
ли — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко |
дима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово |
>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако |
таром под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он н |
ему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро с |
</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се попл |
али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је п |
неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумиц |
по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био |
уда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, п |
ад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на |
м болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за |
о јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш прав |
њездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучн |
старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у посл |
а покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан обл |
и посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успех |
ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду |
засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој н |
етници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јас |
снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да |
рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневешта |
анда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти! |
ост да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирот |
трајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је л |
када ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће |
ктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му |
ла — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубиц |
његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно |
њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда м |
свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јес |
{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невеш |
изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим |
носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбља |
те још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задр |
усте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како |
торову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била чести |
жила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако |
и сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на |
ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи зе |
бица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забри |
ма?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива го |
а се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! |
ор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја ја |
ерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива ж |
да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве |
ман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с |
ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу |
зе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати |
ицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако |
ним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти та |
и Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, ка |
Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на |
га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „ |
руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужин |
е тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} |
лити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Со |
, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и дан |
Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној |
рај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онд |
ским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је |
киња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српск |
S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је |
ноћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту |
епа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је |
а не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n |
е лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с |
то ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу нат |
мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли в |
јно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — |
чунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — |
<pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јо |
шла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, ка |
ушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубиц |
вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако уз |
љубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љ |
во кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Ни |
/p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та |
ладу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук |
ију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече |
е видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две |
ламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} М |
{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од |
себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и |
на дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</ |
ава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле |
Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{ |
, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита чове |
таче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за |
ко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам |
их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега |
о вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> < |
осподин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од |
ете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да |
дије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зре |
уми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не |
Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у р |
кав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су свој |
ма у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести |
она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с наук |
осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без в |
— рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} |
кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколе |
ј ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за нав |
изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љу |
ло заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p> |
2" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко |
пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса |
на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S |
летиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобит |
ло.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни он |
та.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било |
је је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њези |
свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате |
а доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролећ |
се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки на |
са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати |
с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па |
иди.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али д |
лико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Ка |
абрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у друг |
играва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све д |
ном кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим |
коше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из јед |
.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује |
је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је ве |
номањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао но |
При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и |
уде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана |
ачину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из св |
а Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић из |
вила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходник |
низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збив |
цом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се мог |
е Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са св |
S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за |
бица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче |
— страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сик |
ко нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p |
</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа |
се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њ |
ошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа С |
ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити ду |
еђу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требал |
ме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубил |
далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете |
ођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете к |
руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} А |
а свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда |
ћу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.< |
на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде |
сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је к |
е се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се он |
а озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја |
леда сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио |
агнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни |
бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љуб |
оправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— |
ћ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа |
у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на |
ла! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p |
авка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубиц |
и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари |
у Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала к |
о мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још |
е на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила |
нога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А за |
дом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше |
иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да |
авка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач |
живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада фор |
: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала кад |
ад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а ва |
авом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји не |
да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чува |
— Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одре |
да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин. |
овела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она |
мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" / |
очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и п |
и вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" |
.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— |
та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госп |
етку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из да |
и ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе |
.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ј |
поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— |
исао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не |
ко ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је з |
ушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се р |
знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свег |
нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала |
d="SRP18882_C1.15"> <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи да |
<p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у ш |
а — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најл |
да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом |
азише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њ |
да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у с |
: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, т |
таноје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи ма |
а и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, мо |
јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Ниј |
ам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још ба |
у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читав |
куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једн |
таше усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста з |
свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добит |
<pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није с |
овили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам |
ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; зн |
иди то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им би |
град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа |
р зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — |
„одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је |
као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он |
pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S |
ознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку дл |
осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крај |
че и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишља |
<p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> |
осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у |
>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква |
што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а том |
дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајк |
вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића |
људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српс |
ри, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се |
ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна |
е на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— |
попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</ |
тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, шт |
ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће |
и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Ла |
по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији |
ушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p |
е пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу то |
ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова ј |
то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навал |
и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај у |
очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одол |
рви долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до м |
им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и п |
а окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац ј |
му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} |
а, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века |
е био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по |
трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом. |
ада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мис |
дељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и ст |
дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S |
е вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, |
нца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из |
о што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде |
октора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати |
кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим |
ивоту видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.< |
ам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор |
га Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, |
у и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залуп |
и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Б |
млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било т |
на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматичн |
рти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвално |
све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p |
своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им св |
био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није |
гађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док |
ече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко |
како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p |
S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по шко |
} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узв |
<p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како |
је према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удов |
ији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има |
вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу |
мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су с |
да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p |
"206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква |
ан облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама |
Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед н |
ј сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у варош |
ега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter |
ко ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов чо |
да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да |
зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она с |
за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи |
зину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по |
окторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по бор |
ад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упит |
вој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{ |
Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту |
трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и |
и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био матери |
је Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није |
ана, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о т |
врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем ј |
ру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и |
и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно ме |
ни бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајк |
је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, шт |
о да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је де |
о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беш |
да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и приви |
најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смр |
опства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао. |
му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није м |
ега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет ше |
е како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да пр |
из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје м |
воје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S |
ао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га |
поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Р |
Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жен |
вешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а |
о добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што |
знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љу |
нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без во |
ј дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су |
ихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно |
едеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало |
је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и х |
јој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја |
о јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у д |
му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуб |
{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досад |
ве то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <tit |
ога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу м |
о на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисл |
идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта т |
<p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је поче |
на а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у |
велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да |
још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и р |
био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да бу |
ихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95 |
тиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> < |
То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> гла |
не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикера |
о?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" |
.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор С |
порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су |
и тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захва |
не <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озле |
ана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је б |
јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа. |
тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је посл |
домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половин |
леда.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Те |
ишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се |
оте чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана к |
оту?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке |
андине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно |
како да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа по |
х прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p |
зјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико |
ву. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <p |
о да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа |
га.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сад |
е у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни |
се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама |
три језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пут |
вако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет каже |
ого ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега |
ина био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> |
анске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да за |
зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и |
с и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су |
е друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога н |
добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница се |
д паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фи |
о је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем |
лаве, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо |
је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица |
ла своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефт |
раду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само об |
и гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско |
.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, гос |
, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне |
Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице сруш |
ат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држ |
/> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила |
> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом |
не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљу |
а одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њ |
кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, д |
гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина уз |
и избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у ј |
ске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је т |
нуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а д |
зимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у |
p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој г |
и одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чул |
ћи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један о |
азвио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чар |
од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <p |
ди избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су |
по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала ј |
он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, др |
у.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сад |
о пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу |
и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошк |
букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ < |
да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је та |
видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате |
нале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате |
В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и д |
а до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту. |
што бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госп |
ацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, |
честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили |
Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по гр |
{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је до |
се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица |
врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од гра |
тати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> |
ја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати т |
зићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Да |
ма.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да |
на у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу с |
Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Шт |
два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени |
са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим |
како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махр |
ате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n=" |
олако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одав |
онуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p> |
оме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" |
коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе |
.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} |
И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="3" /> <div ty |
И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" /> |
head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њихо |
>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИ |
одигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осок |
управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>О |
узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви к |
штара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се |
да је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове наро |
ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Гос |
су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је о |
ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу ја |
ај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто т |
а у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-М |
> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мери |
Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! |
<pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала |
на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђош |
и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за б |
, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, |
азић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко ка |
о ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, |
ично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недељ |
вима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} |
е се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије го |
па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је |
ј је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако |
ректору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како ж |
ику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p> |
М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p |
хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада |
да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као |
у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком дом |
пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узи |
{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је та |
авкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку н |
сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и |
једини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једи |
— па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она |
први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не |
ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше так |
мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а руме |
рио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски |
морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ шт |
S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали об |
Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко |
з уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазв |
та и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир |
таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ мн |
епео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, |
ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако |
ћи, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла ј |
ти да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још |
а од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве |
стију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш |
епа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Сан |
то сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p |
p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као |
Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавн |
колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.< |
к издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да пр |
каном мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у ку |
ју обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се |
с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од м |
леди се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их разд |
велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти |
путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гн |
ме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — |
радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио |
а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, ж |
</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао |
ма њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је |
бица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо. |
сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би т |
ме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да |
рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном креве |
је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече гос |
е ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигд |
ао своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде виш |
к црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће л |
евојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанск |
не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако |
под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану |
мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну ве |
у слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, |
их на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле |
струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лека |
ћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав |
морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље |
ма плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је |
мање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио |
ј ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мисл |
и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће |
и улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S |
треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно |
а па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бог |
ства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S |
ече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> |
топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати го |
а огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="c |
ки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вече |
собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци |
арке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? |
си да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у с |
ер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му с |
а извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} |
а поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и т |
свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била |
утаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његов |
ођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n |
жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p |
, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да |
се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код |
опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је пот |
никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје б |
ола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић ј |
това и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је |
ова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој |
га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби зна |
и.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица |
који несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и |
ро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Стано |
Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетни |
јзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријат |
<title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препоро |
тојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; мо |
оји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор са |
оје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало уз |
што, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и |
енду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца о |
крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту дого |
агу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када |
свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаб |
да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака |
ла — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сес |
и на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годи |
ила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа м |
.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у |
задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на |
орбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да |
егова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито |
у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна |
у као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но са |
ова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да ј |
.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала д |
ближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, а |
потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати |
спођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни |
о обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је д |
право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице |
били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: |
есникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манаст |
а пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је прв |
у — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а |
мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога п |
е и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шу |
оју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади пре |
у десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек |
ом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи. |
ј се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици |
, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто п |
{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два |
исто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти |
и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујим |
убицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој |
52" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у |
нко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општ |
> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта докто |
е као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и је |
<p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће п |
му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој по |
нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти при |
зи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану п |
Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи рад |
е погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао са |
пустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе са |
да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће |
најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чи |
Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је |
ја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> |
и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хв |
души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млад |
n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги |
овек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина д |
сто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савк |
лад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и м |
посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви с |
у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> |
ео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи |
Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је остави |
молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и |
једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог сва |
форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како |
енада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погл |
ца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} |
беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од пр |
Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је м |
} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од н |
ане и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гак |
ан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глав |
рећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога |
изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се при |
е чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не |
чника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и |
главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете доче |
Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео ста |
моноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" / |
ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор м |
дога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Сам |
а оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне |
ао да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} |
врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио. |
мату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и |
Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благов |
д челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шум |
ду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане. |
ете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је доб |
хвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и |
а света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело |
ти, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је |
оспођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско госп |
ена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, |
ју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дрш |
лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по ч |
а се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и с |
, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — уме |
е, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела |
дано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сић |
е себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручил |
откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином |
по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, к |
оме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризн |
се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој |
је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао др |
таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда он |
она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p |
машак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, р |
ру им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лази |
хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица |
е жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст |
да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано |
и, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цве |
азао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце |
кога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и |
S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да |
ој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој к |
таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако пла |
но небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, |
а је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да |
ви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није доша |
пи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села |
ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: |
> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама жив |
једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> све |
велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та |
де, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур |
Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па |
стоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час |
оме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице |
му да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се |
е Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Ст |
ад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дан |
екса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ће |
е ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и в |
бичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке сво |
мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је на |
је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да под |
таноје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је до |
је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гр |
воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је |
чом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> |
рују праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је ов |
нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} |
n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ дес |
, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети |
винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха |
вешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело |
о у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да |
цај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са д |
глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од |
м намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз ст |
рчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку. |
по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од углед |
но, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ћ |
оражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав кло |
угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би |
анас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> |
ао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Ра |
с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар ц |
е јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и |
сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па г |
"110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када |
остију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је |
његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љуб |
оди их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — д |
битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно |
пођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} |
се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће |
заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уз |
ка — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме ни |
тету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ва |
невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста |
слиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type= |
сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико |
што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, |
занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не |
ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан |
>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и пам |
} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су ј |
<p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели |
да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме |
га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена ч |
стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко |
Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио |
болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — |
на свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца њ |
речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада |
рова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њ |
} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Ста |
оје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара |
јко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће |
га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствар |
све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, л |
а великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима о |
в као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он т |
томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се уч |
ојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на |
окторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он |
ти, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, |
оспођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне о |
њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао |
ричаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала |
у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог п |
ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала |
рави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирн |
у пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким |
у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица г |
Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би |
акоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне |
леменито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу мла |
ору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љуб |
око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба |
нији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други |
окторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што |
"160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светск |
е, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писми |
са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} |
честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, |
а љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по к |
унавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу |
Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој д |
ате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више ни |
а свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем |
а је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} |
је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво с |
и ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласи |
а би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би |
тића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму ј |
не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула п |
о <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш |
S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече к |
лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће |
жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на луга |
прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика хр |
е!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића с |
тио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као |
је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше |
а та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n |
божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише су |
целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па из |
S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђен |
> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ов |
чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и з |
и их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срц |
то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје |
то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак в |
и је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се он |
то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта |
едеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санд |
} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати |
/p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А д |
S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њ |
рохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</ |
ч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом |
ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом с |
поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ћ |
ало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спу |
његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у т |
анпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је |
о би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај р |
е су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али с |
р он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> |
оје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубље |
днесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после |
уге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из |
е пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба |
како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није в |
да не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, |
ве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив |
једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поз |
брати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не пог |
и поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња. |
ста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка |
p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом |
S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету |
ка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <p |
средила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и п |
али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то ве |
а над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама |
ад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо |
Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч |
је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада п |
ку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано |
ла. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва |
Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не |
је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала |
пших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично |
ђује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</ |
ве у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај ср |
чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, |
људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно по |
човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није мог |
топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са г |
ци.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је пр |
јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге |
сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истин |
ина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посе |
е прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак к |
покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да пр |
мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} П |
т је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на |
о — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, с |
не очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога б |
с манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо раз |
не вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се жи |
аху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за |
ма, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, мо |
, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} А |
жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима. |
сно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци |
оћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан ј |
нства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили да |
тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па ј |
ер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло ј |
слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете к |
сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара |
а је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је до |
ме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позлед |
беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што с |
су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Сла |
но оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк |
аше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са |
м мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему љу |
уци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, |
, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је |
ад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушк |
ова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која |
јплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце к |
позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљ |
мо детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, |
е изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне краје |
ашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би |
n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.< |
д очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица |
/p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто |
и у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радош |
је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Мил |
ада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при |
бав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана |
и томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да це |
сто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њој |
ан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у |
год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која за |
ци спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се дру |
} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек |
призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По душ |
2" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо |
ао луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске ц |
<pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, ври |
јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у ку |
могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега |
ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да ода |
својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго |
м очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима |
повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је |
ледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а |
вих, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу млад |
, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти ма |
оме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више |
чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у |
ти као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће ре |
ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета |
својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живот |
припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао ј |
ас опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста |
а како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Ра |
Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дал |
м није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доб |
>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој вар |
е, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима к |
ћа; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем ту |
бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му ник |
и, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће тра |
ео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш |
на земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да |
кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима узд |
а; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна с |
га пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове г |
опићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не |
остигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му прит |
ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетов |
мо ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати. |
е њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим |
притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју пра |
и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Се |
ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуство |
о га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестр |
мех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро долик |
ли на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да |
и боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друшт |
младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="c |
де се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S |
ви; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама н |
на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина р |
а она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар |
, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било |
тле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и ес |
откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакаци |
р.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није с |
јвиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту |
бије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије |
а учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави |
<p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радозна |
болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту |
ека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица |
у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га |
рци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шт |
укчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, дожи |
ретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој прич |
и бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки |
ладике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мис |
о је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и на |
ит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за го |
>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опе |
хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају |
ко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. ниј |
изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико |
<p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одре |
зао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано |
екао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што |
ату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога ми |
е па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, |
оришту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара |
маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе те |
ко у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори |
чео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је заст |
Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по |
исани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакн |
дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју мл |
је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, |
а чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери с |
ноје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi> |
ве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама |
рава.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Р |
ога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допа |
о јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уп |
ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <di |
као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан в |
лу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту. |
натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад доб |
ћа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак са |
а постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, |
а девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у сво |
аје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, т |
динца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема ви |
и живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се |
како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога |
е воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово |
учне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било тол |
уту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмље |
уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади упра |
бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике ср |
пко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у |
са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, |
је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је би |
анастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стев |
181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зе |
послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но |
шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика |
ки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{ |
> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p> |
естрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу |
о око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што |
вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњо |
бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и там |
жу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, ви |
по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p> |
јак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стев |
зоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада се |
најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне с |
а; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да |
ђују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, |
скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушк |
ат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не |
ек.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би ц |
нко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а тр |
дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дуга |
лила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке к |
како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме п |
дну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, |
но да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се м |
а њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла ш |
>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче |
чега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, |
млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда |
Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад м |
одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да |
?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> |
нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умота |
приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, госпо |
велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напреда |
рчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Оста |
ови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао њего |
а да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица |
нула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у |
свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то ј |
Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе |
бити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенити |
есео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грув |
еба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно |
а се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење |
њише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, |
у све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца не |
о нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што ре |
} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одма |
тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шиц |
чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па п |
се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупил |
шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Из |
абрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да приг |
тку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до |
душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планин |
села је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са в |
а планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе |
кторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лази |
ки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере |
емају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; |
Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, |
ни, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су он |
S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило г |
ла се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, |
да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општин |
састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који |
есту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још |
ка галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од |
оске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} |
послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — је |
га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зн |
бивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве кућ |
свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су |
вукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе п |
о врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту |
а удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко |
ка свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће во |
њиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране б |
о, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави је |
а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, пра |
век да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb |
илка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је свој |
како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искре |
пе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручен |
Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није |
ада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је |
не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и |
а чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ д |
Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час о |
, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада |
која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ |
рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из док |
оходио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнул |
а чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, |
ју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што |
анице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао |
о комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послет |
ештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, |
липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у она |
има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То |
ка — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зрак |
по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокат |
.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, |
огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци кре |
цетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске |
је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је |
танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још муд |
ли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> |
протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен |
је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се |
а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтини |
онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се оком |
цу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одве |
ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{ |
јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нек |
ром — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља р |
стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе |
е су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за по |
иру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе. |
ла рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни ре |
а и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те ра |
се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У |
била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то |
S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледа |
било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој к |
у Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, |
суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспослени |
ен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слил |
аношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па |
ди су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко см |
ије тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела |
ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не ди |
и <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пу |
{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних |
жња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви |
о заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вр |
— већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ј |
о обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је он |
госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса п |
била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда |
по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се |
, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — с |
а прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?< |
ни, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет |
ме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међ |
ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао |
најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму |
} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, д |
спођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати веч |
Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље заку |
и ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изос |
у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као |
никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — |
гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали пр |
живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој ј |
.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких т |
мчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ћ |
ица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у |
убицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се |
н“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а |
н једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одма |
кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензиј |
пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан |
некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још |
ј дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт |
тине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само дру |
Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та |
о шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра |
едном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} |
{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски повета |
грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутури |
ада од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме |
је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунче |
, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да у |
ем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на св |
и сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа |
ном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким церо |
нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам |
у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и |
из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма |
ди; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио |
/> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глав |
но што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се |
мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом |
овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две |
росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који |
ту те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледај |
пак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била |
{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ го |
ља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Ра |
ксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а в |
ој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот |
уку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта |
, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала как |
и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује ша |
душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила би |
оби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> < |
ско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ не |
рави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од вру |
е у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није н |
ладен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самр |
убица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устаје |
штвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за д |
ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.< |
о, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p |
о је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и |
Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањениц |
или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле |
едноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друг |
ште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алп |
— он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођ |
во јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и воле |
е земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шу |
доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њ |
за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка |
о не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас д |
овори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло |
од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће |
сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему |
и грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од оног |
ћу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала к |
извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и т |
о подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гл |
е.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка |
мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена |
а јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако в |
је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, с |
ражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њези |
срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да о |
а дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p |
ла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по |
то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, л |
е пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше |
S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и |
{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе на |
а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи |
е некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али |
ешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме св |
>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, п |
, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда. |
ио само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити |
еље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, к |
прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је бил |
у бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари |
ешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девој |
{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p |
с Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај ром |
— добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није бил |
аћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим ста |
у на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи |
шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде ув |
говорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја |
ито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорил |
ко да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари |
де овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напи |
>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господ |
могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешки |
{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>С |
туње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настреш |
и боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни р |
о: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму |
да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. сла |
Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та |
p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радоз |
кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} |
ан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан |
аљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате док |
о место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица бол |
ирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућа |
куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му |
ући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза ње |
не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, д |
аде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом гр |
би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{ |
итоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у |
октор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га ниј |
ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе |
су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискре |
учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је |
право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино млад |
својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапц |
а ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући |
ко та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — |
е.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p |
и лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ћ |
лушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни л |
тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди |
ођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила |
кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је |
, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар |
то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчиј |
рилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, |
оноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан |
сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најц |
м у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као |
е године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две |
предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немил |
та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се |
лина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се дана |
фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце п |
узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепо |
чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, |
ајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога ду |
причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидал |
.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгле |
па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо |
цу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је пр |
ме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љу |
ачиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају |
и: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> < |
и је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено ка |
ио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв |
азговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те са |
ејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. в |
пре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, |
сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општ |
да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наруч |
људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из ко |
шој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орло |
оја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав бл |
чин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, н |
ада набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и |
, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то |
сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанц |
озор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима. |
ком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена |
се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто |
Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нис |
д беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува ов |
заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то |
иклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика |
ечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашл |
ј девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај раз |
па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћут |
и у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повија |
лекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти |
дару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели |
Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и |
ај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о не |
ових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а см |
азе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а ова |
к рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешк |
берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољ |
е неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућам |
по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, |
а смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — св |
чена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра нав |
tle>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у мес |
де докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није см |
ма клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога |
Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то и |
ао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади ма |
пођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица |
вовима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на |
рироде, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би |
ком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, |
жне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврс |
аде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу дра |
су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту поја |
је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло |
би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чу |
попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би др |
него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су |
био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркв |
са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће по |
вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на |
већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Ка |
ри лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чу |
цу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о с |
ицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје б |
— те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на кр |
су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлуч |
човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их доб |
и!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после |
> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — |
ћа а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је т |
је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Ал |
S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може |
госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад св |
њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapt |
и душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао ја |
сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти кака |
рк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А |
у.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био б |
страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као л |
во од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, кој |
Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од |
како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године |
/p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њ |
оба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испре |
његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и |
во Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у |
head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у с |
о до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи |
сведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује н |
по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошини |
ађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питај |
минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својо |
броди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из в |
је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успоме |
м.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам |
<p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто иско |
азић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љу |
; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде р |
одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, госпо |
лесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветц |
вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа |
с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила с |
ао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушал |
дскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, поглед |
на жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> |
удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у гла |
се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше |
одстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је д |
о ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, сам |
топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије н |
октор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.< |
а, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог |
} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасви |
ица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме |
друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у ве |
ма више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је |
били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, |
устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео |
Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грч |
и, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим |
pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољ |
ила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, вр |
живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> |
ерба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то |
— прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „вру |
есетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме |
у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман |
намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то к |
/> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас прог |
би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум |
еженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поз |
ко госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенц |
арошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који |
де још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће |
} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по св |
рушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по в |
или Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове |
ла јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100 |
није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање |
ље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика М |
S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страно |
о полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем |
репрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али д |
Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хо |
твари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао ма |
како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пред |
вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравит |
ак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесе |
аноје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форинат |
очетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер о |
комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој б |
, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабра |
која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајал |
азведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње с |
а вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа |
кусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређа |
ицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А |
утра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне жури |
дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помис |
ља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио |
>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди |
е, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девој |
е био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре |
и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по |
аву и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Б |
а.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ци |
руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с ве |
н најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић в |
роту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се |
> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} |
и здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми |
>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне |
у драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му н |
.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико то |
тле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај |
на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, |
че млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчев |
ком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш к |
јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на о |
.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и б |
р све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише |
е мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> |
су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава уст |
и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигн |
ом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и с |
анску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај |
спомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море забо |
то јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена |
јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а ч |
а пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубич |
ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — |
, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна |
ажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бо |
доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој бо |
аноје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била с |
ра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра да |
апетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} У |
"SRP18882_C2.12"> <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор |
име нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по н |
.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и ли |
а су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину |
више болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне р |
се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. |
оруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да |
унце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао с |
таноја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да п |
Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска зем |
пићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</ |
енуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љуб |
се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да ст |
чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Ос |
заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још |
физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>С |
младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки |
.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили с |
у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући |
е из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га |
чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се бу |
смо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горск |
науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата |
како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему |
и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има суш |
есту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана |
воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, |
им, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> |
>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љуб |
ктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није |
приметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа погл |
ђице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена руме |
рви мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу глав |
ране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се |
села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало |
/title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали це |
оше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крсто |
привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> |
а ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и |
ди.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не |
практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред о |
скрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} |
арко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељи |
осле дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали |
ошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p |
ожајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој |
о што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме |
као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана н |
ицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Кат |
х нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је |
д је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме |
Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа дев |
ах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови н |
исмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и |
и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећал |
ани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио н |
у крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех |
то се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало зас |
ре!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му |
ву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како |
леда прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и п |
лу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла |
е Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја |
— рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога пр |
ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихват |
уже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора |
страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити г |
у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега народнога духа, него |
правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} |
.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко |
ићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лиц |
бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, пром |
оји јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваки |
оспођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља |
и су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси кло |
арости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа |
јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заје |
сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је |
ара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љуб |
ти по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђ |
d>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је поч |
а пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Л |
своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље д |
ему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од с |
о мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто оп |
а обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и прол |
а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>Пр |
се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је |
зе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара. |
бица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу. |
в дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене ка |
бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи |
ма му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као |
својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавиц |
пођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође |
ка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У |
чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде |
у.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Ст |
је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то |
атије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} К |
p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> |
ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од |
му бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, д |
потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери |
доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p> |
ли ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах |
о роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико |
— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планин |
том, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога |
кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Р |
права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно от |
о пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао |
убац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи |
људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p |
Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до кр |
бичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није в |
ља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} От |
сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне |
наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако |
живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину ње |
пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} |
ме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и |
ктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо |
још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздол |
p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко |
ласт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају с |
тинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску со |
у лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао |
ања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто |
опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је а |
као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у |
да, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено плати |
за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки нас |
и, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна |
боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела л |
чи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео пр |
ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати |
те својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпо |
а деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даров |
ква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први |
е госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим |
ар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја |
бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да ј |
ја је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> |
но и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у д |
лазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове |
онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву к |
/p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, а |
ећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се |
а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на доб |
ао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће |
је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако |
> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, |
п.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од јед |
<pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Докто |
бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у |
и нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, о |
свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> |
маћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала |
ли може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} |
воме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> < |
живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме |
је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Госп |
ек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма. |
е ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под |
} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станој |
двоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љуби |
што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ |
ати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p |
најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љуб |
ује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно гра |
и господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до к |
Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти |
4" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви с |
ланинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се ма |
де, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља |
p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једн |
и, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div typ |
и ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево |
д присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада |
код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су |
ица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне |
> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта |
ов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанк |
чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љ |
ало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите с |
рити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пл |
циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад |
по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но |
тио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина |
не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах |
о, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p |
да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је |
с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред ј |
им сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> о |
вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојни |
ада кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љуб |
на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито слав |
дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> |
и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече о |
ва снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са |
е доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја ж |
своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у |
убичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образим |
овицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од |
он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре |
— рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште док |
ада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њој |
> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине |
вцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Ста |
буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук |
сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадим |
иста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно |
и ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дођ |
амо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над че |
кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди млад |
е морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> < |
се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута |
на за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А дан |
Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; |
p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку |
, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не |
болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је |
из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало |
животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме живо |
арији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио. |
чи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више |
у, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу сван |
о и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.< |
а крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке кук |
ло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићев |
. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се |
суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје |
брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} |
шла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љуби |
души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је |
о Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић |
га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што с |
баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти |
{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају |
жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она |
у.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица ниј |
је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао |
{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје |
на мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заб |
та не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане з |
брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над о |
у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови |
— брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, |
Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто ј |
авка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка |
воје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од да |
ктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да ни |
е Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њег |
ромуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Ј |
кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у |
ио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p |
да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововим |
т бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бр |
</p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила |
еретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову при |
ложај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги |
>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p |
Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па ре |
не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} О |
она, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој д |
часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влад |
то, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки д |
зи у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла |
са је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је |
е доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је |
нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расп |
јмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи |
том детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стак |
што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> |
уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разбо |
слетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је в |
м.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао |
Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што |
сити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ |
поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски п |
ише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је |
рага, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је тво |
први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани гос |
а тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па |
ови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, |
/p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо |
p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало д |
вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека |
љаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је пога |
је на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима. |
—</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, д |
над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та е |
а падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће |
убице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један |
срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи пева |
братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужн |
животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је про |
рај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до ум |
сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме с |
ти.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, к |
ка срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах |
тала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="c |
>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{ |
њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку |
пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, д |
у ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — |
p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор |
p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стар |
Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Ст |
, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући |
а гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одмори |
ицу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра |
ушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрх |
еда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли |
оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута н |
рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за док |
је тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме од |
је код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочит |
и шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p |
ана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но |
в поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречит |
о тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не |
и пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли ј |
ка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — |
учак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурк |
кале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} |
т Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да |
/> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне |
да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама |
нашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали б |
сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше |
на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници лу |
рли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на гр |
и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и же |
У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила п |
ше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремск |
нутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сер |
час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да |
данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је с |
омисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је св |
к, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође ка |
сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био так |
, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> оч |
е враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци |
било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га н |
а да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком |
b n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па |
ра Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш ка |
ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је виде |
о су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале |
ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке |
а баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов ве |
а да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — |
да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче в |
учно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах |
аца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година |
а о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог с |
спођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што ура |
у зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи с |
мо нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> |
на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовим |
згледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до цариц |
се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски |
трашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са |
поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на в |
овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, нар |
кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистр |
о се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији |
јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује љ |
и последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, ка |
своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се |
тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци и |
овица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзањ |
а, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, ок |
а је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није |
и за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху са |
акој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће |
већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ра |
хватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим д |
n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави |
а Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а ч |
о да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, |
Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела |
овор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где |
полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је ста |
очито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Свак |
окат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз |
упежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет препла |
еше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начу |
ојавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љ |
а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} |
прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим п |
хотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" / |
и — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица |
леваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту див |
не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да |
ра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на је |
е донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо |
већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад |
елој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухват |
ди поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што пос |
м.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав ш |
ајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ |
аки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.< |
се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обз |
а удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да |
очети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</ |
глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим ч |
полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та |
младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} |
p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, ка |
ца у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хл |
мо, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> |
ло.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</ |
и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је |
пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека. |
ине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па |
вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада вре |
ти туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жи |
дим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, |
ли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скоч |
и падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба |
и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Т |
ну кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири |
, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S |
аменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи |
т са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грд |
како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кућ |
{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да п |
кса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бист |
се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда за |
<p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну ш |
Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица |
, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пу |
о слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> |
на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је др |
ућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој у |
же нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох |
олази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није до |
Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала |
животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушев |
ам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни |
Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да |
о неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{ |
</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од св |
ра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госп |
Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, ид |
и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да |
ћ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о |
и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет |
ема губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се |
ш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{ |
ао да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном т |
.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да сас |
— нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да им |
S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са |
е осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме |
еља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољск |
ним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује |
е све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. |
отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кр |
е млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја ч |
ко подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину |
камениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не мо |
ј великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први цр |
<pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, гос |
од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је т |
м мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ |
торова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; д |
чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко к |
етоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што |
грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђуј |
а као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани |
то да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Св |
е је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p |
»Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван о |
! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће го |
њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђакова |
утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адв |
на два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настал |
5"> <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на |
а о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <p |
ст.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болест |
ећ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као |
, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак ка |
е. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два с |
p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велик |
Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица |
ашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за |
ла је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из |
p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога дога |
ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погле |
ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео |
реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — све |
ад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} |
а Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div ty |
27" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било неш |
мах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били |
е цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{ |
не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припаз |
убица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше |
че снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца |
се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири |
и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Бо |
розрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу. |
> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној |
ила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристал |
а кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се с |
<pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, там |
се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поруч |
уња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Ј |
ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођ |
млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим оч |
<p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне с |
тко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p |
са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао |
и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа |
ју само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем |
Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак паж |
и стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта |
у воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи |
је мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка д |
диш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако |
пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се рад |
је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-са |
ље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне |
се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љуби |
е вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Ма |
ође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Л |
а, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћута |
одаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још |
руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена.. |
било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала докт |
врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} |
попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од |
пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић с |
тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је |
који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гуда |
Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица п |
-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозор |
руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца к |
ворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар ј |
лица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану |
арица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже |
, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредил |
руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, ба |
приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је |
Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида с |
се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, об |
ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посре |
и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се науж |
или само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi> |
ој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свако |
утра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да |
ао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер |
камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац сило |
грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што |
скупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нек |
S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у |
женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју млад |
над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фију |
нио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором |
е!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица врисну |
ођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад |
> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако д |
ја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и пр |
кташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} М |
{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али |
мњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љ |
ће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то |
тор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свит |
атицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не жи |
ло што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је |
девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на |
нијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, |
ј — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p |
ме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друшт |
га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову |
ош те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце |
ак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару |
има живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радош |
} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
у што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав |
дабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако до |
а на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био нај |
огледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му |
> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, |
Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се |
брадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа |
азима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим |
ри страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ћ |
вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико п |
.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад с |
ди по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, с |
но.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењив |
још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана |
ћу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико коли |
е несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога век |
и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу гос |
Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после веч |
октор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из мест |
, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу |
те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На |
ије му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али |
што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било до |
ца, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за |
ећ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову с |
о! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад зн |
га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка |
храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвач |
нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако ј |
ле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те с |
оса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је |
и Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не гов |
з првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, д |
акопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпа |
кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детет |
цу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до ју |
још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га |
како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е ка |
а се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господи |
онамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна к |
„немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћуј |
о да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупче |
{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје т |
ужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, је |
-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа |
око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца |
их певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} П |
го игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова |
као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошл |
<p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до |
ор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до |
ну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?! |
е кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокорав |
њем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар б |
— јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се |
аквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, п |
н јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако ус |
е и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога бла |
евоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разго |
ко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај |
и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се оп |
оље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Док |
Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотин |
пођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> |
.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој вел |
{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиш |
у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле в |
з дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа |
тор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што сто |
рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо |
кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро че |
{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихо |
замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај мла |
а и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у |
жао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Госпо |
милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? пи |
ло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у С |
пођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила св |
р учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
ија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе |
> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је |
да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госп |
долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак на |
штини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су |
ло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} |
ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која |
о по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики |
вој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се пром |
долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко |
платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту |
уда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао |
е њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица би |
госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе јед |
ошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} О |
ек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио |
малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, чов |
жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове т |
е.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десил |
лан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи. |
оту.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде |
b n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира как |
је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и бо |
па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од с |
вац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су |
говорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад с |
ју главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке ев |
бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се зах |
рођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о ж |
страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" |
здом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он ди |
Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>К |
срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је |
о слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку св |
амо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гле |
док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, је |
ати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем... |
авра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, излож |
рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} |
гла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео ш |
Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђав |
шме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова |
рој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с ким |
коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће. |
} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до кућ |
е имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их |
а боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих мом |
јска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно |
рођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први с |
азић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у ж |
а ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S |
доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти р |
мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очаја |
м.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности. |
од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} |
ледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта с |
е у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицал |
ивео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио |
Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер |
оље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори |
p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је |
једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од |
ван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило |
род.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену о |
бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по с |
кочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Бос |
> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="2 |
е изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше |
.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште |
оде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја с |
тким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госп |
а дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</ |
ме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том |
/p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очим |
Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се на |
од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њ |
у тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љуб |
чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ |
се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} |
да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожу |
прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како |
.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело с |
али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно |
не ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих |
то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чисто |
азабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу љу |
то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њ |
ђу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А гд |
да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштр |
ла би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и сво |
д ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из |
оман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела |
друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља р |
ти шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошни |
р Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — де |
сто пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли ди |
ију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све |
ки коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је |
у је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну к |
лити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — |
адију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> |
туј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! |
ам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би чове |
е позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од |
само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојни |
Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа нагр |
што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — |
аста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла д |
аметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу |
о.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умије |
p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зац |
авађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину бук |
а заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави п |
ој општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином др |
и господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина п |
гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жа |
b n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се |
се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у |
а у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и |
остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни |
а љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку прек |
па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком. |
гло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и |
епо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели |
леда у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове в |
а се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева |
е ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће |
, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се же |
Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се |
-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, |
Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито та |
о фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе ј |
послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко с |
дро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </di |
ље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговор |
.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био са |
нити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бој |
</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.< |
ца.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам в |
нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти |
тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, |
да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, |
и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од пос |
ору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; |
не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љ |
ивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она че |
ар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвише |
на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удо |
е за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на л |
де! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, л |
ће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе свој |
својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива оче |
д је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побл |
је још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, шт |
посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палац |
ућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту с |
сту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у |
код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један ро |
рпскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> |
о јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и то |
сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, |
ного досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Поп |
инога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повлади |
ли — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах |
добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S |
се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за ро |
стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очиј |
шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бит |
ного сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна |
м.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне дев |
еле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Га |
у остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто подел |
е смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од |
је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прв |
обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нек |
илан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици |
Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад |
га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која |
ричу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина де |
ња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешт |
а ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, |
ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се ка |
великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликов |
"71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости |
зјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, с |
ремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираз |
а била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом |
м испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата |
је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор |
ати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово |
гу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, шт |
По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а докто |
ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је о |
ни.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p |
укне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у |
ром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S |
ана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варо |
устила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и ч |
<p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под па |
<p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче |
а није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У цел |
да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари |
матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: д |
</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по |
А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без т |
са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се |
ра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p> |
мо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на то |
допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n=" |
ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — |
л’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p |
адне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је та |
м.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, |
, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p |
и „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, |
сподар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p |
ренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу дана |
јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју |
а ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „ка |
стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас м |
Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго: |
Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јас |
само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да |
како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Бо |
је болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како ју |
кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на кон |
љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактањ |
егове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први маш |
ава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет да |
дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марк |
у.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уп |
бо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце |
дно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло |
нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми |
отресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у ве |
ошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине |
о о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знал |
Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игу |
н батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — ре |
осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, |
вре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.< |
човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у |
ј ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се гово |
кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ћ |
иш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си п |
ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, а |
а.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац |
к чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне |
<p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из с |
, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ |
душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва грат |
рпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта тр |
рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи |
почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.< |
егове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула око |
, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о такв |
/p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што |
а у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p |
а брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ про |
хата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале |
.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она |
инограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је из |
од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нов |
муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p |
га поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни п |
ут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк |
лазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прос |
а одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламт |
а леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb |
у обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити |
ицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{ |
проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" / |
ину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у жи |
лпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горос |
.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Уз |
букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се би |
од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочека |
х ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.< |
ки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S |
ља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу на |
им руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и по |
а Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се |
S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што на |
орија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле оч |
да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошл |
и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Н |
је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не јед |
српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се о |
о, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби п |
том ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је |
које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, ал |
ом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ик |
ћи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз |
века једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, м |
шко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још |
апрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је л |
тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо |
сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрк |
е прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љ |
</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога в |
питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста |
д куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још ник |
ника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса ј |
сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку п |
Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визи |
ком децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ |
е за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ва |
никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одго |
ело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељ |
ку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у то |
S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све б |
емена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у |
одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{ |
играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао |
оди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и |
то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је |
тарога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што жи |
а у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који ни |
чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак. |
хватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царе |
</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за ј |
а Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете |
> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не |
јну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али |
} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке |
међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао |
од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза |
лове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — |
да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} То |
чини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса |
з њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи |
и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се |
ни имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојн |
пска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправ |
да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позав |
и лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па |
и — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му па |
ог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орло |
ких крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она свом |
убице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом |
уо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу |
ло из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин |
Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, |
об.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више |
добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда |
још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне |
ке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на |
одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доц |
есту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама |
људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> |
? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S |
н човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао |
ки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио с |
, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле |
бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа С |
о да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ва |
а двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашил |
ски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се |
оси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</ |
оде.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Тама |
тара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало |
же речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану |
а — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лис |
истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила ј |
угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> |
крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких |
унцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жит |
ца јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па д |
ишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то т |
ај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да |
лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти |
ноје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно доч |
кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S |
ам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, извол |
крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рук |
ш чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни једа |
аш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут бере |
госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како |
, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рад |
ича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са кл |
ло тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Стано |
S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни |
>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљ |
ила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано |
зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном ј |
ничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах ка |
Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцет |
атерина маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, |
лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој |
ајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би |
а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дођ |
девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија прир |
звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике з |
и свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где |
је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива о |
</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и гла |
доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с |
о удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то з |
х сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођ |
чи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ка |
{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој |
учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снаго |
задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини |
све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тел |
e>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира |
ор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S |
ио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би ч |
којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептир |
умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S |
трићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и |
би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на |
оби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима |
е јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шу |
а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момц |
ио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божи |
сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чис |
уда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак |
па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је т |
е сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила |
лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и слав |
ипазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача |
аја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио р |
>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врис |
преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под н |
да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је докт |
нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак н |
ве је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на |
е а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа. |
крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те ч |
р Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза с |
е лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као нар |
човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, как |
а поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио |
реветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p |
це, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах |
свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Б |
горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да |
стио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озар |
Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињ |
гора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у |
ола девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи |
} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао |
сто па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда |
бема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу |
па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи |
увади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега |
азе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, |
ло суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна дево |
— данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за др |
уд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер |
Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а |
а умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја н |
а станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дак |
разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога |
креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се |
> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских град |
е да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а |
није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне о |
стао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од мил |
Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога |
и добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> |
а опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, |
ћем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкива |
Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео. |
е му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском рад |
ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> < |
оја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубив |
S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У |
наче обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апосто |
по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа |
и па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> |
хтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у ср |
азић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Че |
га колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем |
послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да |
је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p |
Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам д |
у се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себичн |
општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога чове |
а.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да с |
аки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и |
има, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{ |
вера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са |
ре пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар фран |
оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до кућ |
ој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише |
нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одма |
ви дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, |
умара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за д |
и лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом |
од бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, |
ижњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се |
ан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетк |
строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи прове |
не у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се |
ке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољи |
</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по |
И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока |
бала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било |
а је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После ду |
породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој |
говарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи л |
ност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе |
и вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље за |
е кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктор |
ану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о п |
ју по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div |
онице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом |
уло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа виш |
: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p |
припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, |
ећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажит |
Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спр |
може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знат |
двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да |
цкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У |
ругој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n= |
окојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у |
и се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе за |
не стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на |
ође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} В |
спођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни р |
већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у једа |
некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса |
таноје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати |
ако моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи пр |
Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и |
пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим |
вори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p |
ије била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве миш |
> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Р |
Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, из |
а њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не зн |
е мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} |
на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који |
е животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пу |
сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом |
и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„С |
душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога зат |
но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да |
опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што с |
у страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак ми |
аћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше најед |
се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе |
ло продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли |
е тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врат |
е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — прод |
живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све |
ољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на св |
ткуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — |
ћу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} |
кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу обра |
ило је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк- |
је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, зн |
бе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушња |
ске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти |
су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по |
ио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па с |
мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа с |
ки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се |
по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „пл |
ту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку не |
суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десе |
ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S |
тву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младос |
ћ и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн обл |
опло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво |
ао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} Посл |
сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те |
вала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка |
пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже |
по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да ј |
азе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу |
да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју ј |
воришта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње ку |
е то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куд |
рова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред |
вести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с |
обро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милин |
ва госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он так |
у доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његов |
ико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} |
ресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор |
здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратк |
а фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне |
ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и |
љи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег пече |
ове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то б |
дини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, дана |
великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може |
— рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курма |
е им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов ф |
из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S |
з прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, |
е Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће до |
данпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесет |
</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све та |
игао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога п |
је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а |
овео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабра |
Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић так |
годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S |
било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш ка |
ко често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шума |
гова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са проле |
е био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му њ |
набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, о |
} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-С |
ролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је |
х људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вит |
песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовље |
ве, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је пос |
ктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта |
војима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још до |
па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фиш |
бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је |
а имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" |
но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за |
сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку |
дро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који |
а да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао п |
а <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разуме |
је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што |
њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пен |
таровоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике |
више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али св |
ек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог |
а је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што |
лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="14 |
свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и |
ио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се |
она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није уве |
и расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на |
а га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме |
дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> |
и године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега |
њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје |
собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме. |
повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротов |
ао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквен |
где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па |
дева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закит |
од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој |
рви пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док д |
оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S |
>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад ј |
никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео |
апа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га |
дговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати |
су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S |
м, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он |
} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ла |
смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до то |
ка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли ј |
остеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи |
Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S |
у у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је гов |
истрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} М |
главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да |
н не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</ |
итворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Посед |
ека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задр |
ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни х |
то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њ |
p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb |
његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.< |
о створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је на |
ле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој |
знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да |
дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њ |
ати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а |
енкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом чит |
толови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку |
покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није |
доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећ |
к.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам |
/> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, д |
а њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новац |
из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре ј |
кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два тр |
наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај |
и немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да с |
Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда |
х после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислит |
а по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се |
да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо |
господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне кр |
т.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезино |
S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јо |
њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је |
врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничк |
лушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по год |
све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица |
сподин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо она |
акој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је |
> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да |
заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јач |
види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> |
омаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> |
бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео ј |
Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио |
; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> прир |
а.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску акад |
ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да с |
ноје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред |
хотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која раз |
е ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега ма |
латко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже к |
осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је зане |
свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, |
раг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није н |
ије могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет |
му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је |
му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Го |
није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна ш |
да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде пе |
уде а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, т |
то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај |
ишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури |
ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се |
ио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Уза |
и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, ув |
зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се в |
кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било |
ишта.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S |
м столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном прилико |
ослу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Ње |
се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — п |
Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, |
ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима д |
бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} |
помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</ |
је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на кревет |
и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се |
сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда з |
упу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „нов |
еда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује отк |
навао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није |
ога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као |
квене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{ |
лом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа |
з воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи |
ажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усу |
а мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје |
бе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —< |
одина, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи |
ису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор ј |
ени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је |
ио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род |
ј ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда |
е око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио |
дога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, п |
свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на ла |
е одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није д |
двлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено п |
е ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по |
ровуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све цр |
други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место |
чар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више |
а да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме мест |
ко се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису |
То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тај |
— рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не з |
ноје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друшт |
ором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— М |
ио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се д |
мце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била м |
одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком |
кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ К |
сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо сел |
длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Д |
е.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа |
} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особит |
уто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Ра |
шљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа. |
вољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њез |
одиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живо |
>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стра |
} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гл |
рба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је чест |
на у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њ |
у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препито |
тену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{ |
из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се ј |
сле ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркв |
ана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, ш |
— а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да при |
мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека к |
и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека |
ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане с |
у — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, |
јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није м |
лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „ |
Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву |
чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не |
ју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непо |
розирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је |
на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се |
беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себ |
души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — |
ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; ни |
о непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чам |
а мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио ка |
<p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него ро |
а живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и про |
же и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа |
p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у |
с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пр |
пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разго |
кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.< |
дати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну кос |
ладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи ми |
на је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисл |
им окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допа |
а.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застре |
Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти |
ануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.< |
p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p |
докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим |
ледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само ве |
; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се бли |
први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је С |
на он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим кл |
ече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству |
во што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госп |
младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В |
а свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била т |
ивота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна |
кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да бук |
ли из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, нај |
цу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећно |
јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и |
вани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они з |
S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да |
дном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи |
сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре п |
баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то |
Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на |
у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица |
грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје |
ом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љ |
кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да изб |
лила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој |
њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топ |
м срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад сна |
из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу м |
мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од |
од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска |
јој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и |
есреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ оп |
S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било |
од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из ба |
несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за друг |
ила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе |
све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет |
ара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као |
млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, |
еним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као |
е госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати |
откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница М |
старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше пред |
пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По ч |
ре бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст п |
у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима свој |
је то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; |
ако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим друга |
о ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, |
рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама би |
ад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за |
е пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Луг |
јаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже |
ожићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје ок |
Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео све |
ао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе п |
јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље |
ици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и |
да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која |
са да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор п |
осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Н |
а, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богат |
томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећ |
ком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хар |
слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаж |
?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души |
оћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{ |
к је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би |
ремишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као |
На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлета |
она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богат |
кога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу н |
о да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу сам |
итва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. |
пођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p |
ка простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље ба |
прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{ |
боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и |
с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жен |
као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</ |
отица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих |
.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="25 |
е.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је |
свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час |
Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, |
као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као |
е.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лак |
нала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако с |
ао на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собо |
оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо |
ао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је з |
ом све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу. |
све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве к |
иво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи к |
зиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у та |
до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не |
своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љу |
одио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала кр |
сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу |
на кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па н |
та борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечн |
ворили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма |
га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те |
да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно |
дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} |
час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с оп |
да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прих |
ашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни он |
ила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толи |
баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а то |
} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дођ |
она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек |
аест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи с |
први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађ |
и; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити |
ђивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих |
На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела |
е била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, |
Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна |
на то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да о |
Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара и |
од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да |
агу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У бор |
му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S |
b n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа |
и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне мат |
мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је и |
И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми че |
ј, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много |
дију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је т |
спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада уме |
а ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кеце |
одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радиониц |
!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако н |
ме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте ј |
а изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако ста |
ди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—ка |
е вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да г |
која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први |
ге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} |
м, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако ко |
ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес. |
>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак |
p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачк |
вљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су н |
за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто годи |
им путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, |
уло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није плат |
в.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава |
лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су |
саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка наднич |
</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити |
на — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини |
це Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу |
еднога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки! |
докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да г |
р — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћ |
ледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе |
му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто го |
по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, |
аз пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p> |
иваде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици по |
х уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце |
о само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села |
са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео О |
водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љу |
ти иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима |
и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и оно |
озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди |
вакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да в |
удеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је |
за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли |
јкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три к |
и помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ран |
мрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би |
е их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљ |
е би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шт |
} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и н |
шкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, |
дио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општин |
ече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и |
т?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при |
карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, д |
.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се |
пак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој |
тио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилега |
само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а |
зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p |
будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече м |
анас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио |
пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — р |
наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстор |
јстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и |
ве то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет |
у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да |
молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то |
своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху |
</p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb |
ирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p |
- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p |
о наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гав |
ира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у |
ни су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Ми |
јати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи трену |
свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем |
{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то |
збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ |
м ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта |
ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече докто |
Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи ј |
новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из |
укла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере |
о би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла |
ко је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стека |
ећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас |
трови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота прол |
, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по |
јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима св |
ти и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са |
{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} |
видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су ј |
ао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> < |
помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним |
увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обичн |
да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестр |
S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева |
уну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, нао |
о.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају дана |
а и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манасти |
па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она |
е свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у ш |
таноје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за в |
а гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} |
ачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} |
<pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и за |
але у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њ |
сао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако с |
ћу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се врати |
е ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог |
те ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Стано |
есничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и п |
часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> |
и их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у так |
и.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био вр |
мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; |
доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, о |
да верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грл |
а већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љу |
оврчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо |
у две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу |
је до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био |
{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госп |
ала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе пог |
аноје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{ |
ад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку |
док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се за |
ога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њ |
Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они |
а се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, |
де, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли |
по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За |
иставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је |
свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пре |
ећ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи |
па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p |
речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речим |
на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну |
м нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сеји |
, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао |
екао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божи |
па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застре |
друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам |
ље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије |
у ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати с |
треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је |
оју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било |
и и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како ј |
на.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> < |
а, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, до |
никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је н |
о нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах |
ада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е ре |
граду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њези |
ече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све ст |
пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; |
е две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — ре |
тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајк |
у се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да |
ку и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сре |
— Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{ |
три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од ми |
орби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ак |
пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога да |
рка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога л |
таноју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу |
ери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат т |
троструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год |
њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштриј |
е очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела к |
на мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда |
и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на |
Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момч |
се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} |
ди варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било го |
о им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе ј |
тко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће ч |
је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p> |
ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом |
.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао |
ла.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрува |
етац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чуја |
ктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— З |
плашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах ударић |
ина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати |
лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; |
попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с др |
е нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца |
<p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу |
ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће |
они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима |
рош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му ј |
атали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати |
се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш |
мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у полит |
ихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они |
х добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „шту |
ски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да |
њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи к |
остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће |
, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да |
— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до |
ави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, |
не лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново р |
с сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору с |
је била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквен |
у ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа пр |
квеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општино |
ла и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p |
м, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Пос |
и по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око |
то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и |
за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и |
.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S |
тао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово ве |
су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и бли |
сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да залож |
о у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да |
авио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то |
ћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћат |
у, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сад |
ић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> < |
д гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје ист |
кла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пуст |
потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из |
оцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на с |
ор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад |
ме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, н |
својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у ње |
кићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је |
је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p |
штерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа |
људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, видниј |
и уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће о |
сећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме бу |
га живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у |
па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</ |
прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди как |
ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа |
ти то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из |
ежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразго |
да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику прем |
драва храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се но |
једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало |
аношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све |
64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере |
побушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а |
међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад н |
младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји мн |
ако га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом стр |
Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице |
е ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена |
же лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав |
очне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне |
кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш |
е?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кућ |
ане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичи |
ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топл |
ли таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се |
спође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пр |
е зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса до |
рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва |
ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом плати |
, а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Д |
ло прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао |
донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</ |
и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни |
S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда |
што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико м |
с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, |
S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није |
ен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас |
ме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{ |
да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више |
што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А |
рјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ри |
же гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору. |
ет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево кр |
итаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читав |
рбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и |
лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Госп |
у па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чи |
м оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S |
и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од ма |
да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} |
ког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога |
ога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра ј |
— а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под бог |
ије то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он |
распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је с |
Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско шт |
емско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} |
ирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печат |
много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар |
ет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да |
само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, как |
зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се доп |
ио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки д |
ражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</ |
<p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> |
Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Мар |
у дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењ |
> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, |
аноје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бри |
овом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две тр |
се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се |
квено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако |
је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — при |
<pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски оде |
причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} П |
S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у ср |
S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висо |
па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она с |
ао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је |
.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај |
подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ |
неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, вр |
о му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три г |
а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да |
анпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим ст |
ан све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме |
ји је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па ј |
од крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, |
p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, |
жбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци изла |
ој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устра |
тац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту зад |
ша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле |
и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербанс |
оцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је бил |
и прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још |
и ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p> |
случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах по |
ном оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра |
го масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још |
ше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{ |
иле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>О |
разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неко |
натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прил |
е и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} |
кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је м |
обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како но |
ђе и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} |
капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала ј |
} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију |
клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и |
</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себ |
штају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред со |
убица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="cha |
очека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпо |
да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица к |
испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навад |
ам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да до |
p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесн |
о не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа |
је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задруг |
нципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали |
носу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p |
одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присут |
боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни реч |
их занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смел |
честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момч |
њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме с |
жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је пос |
Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> < |
— рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, |
хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовањ |
.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мир |
ко више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је |
прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће |
осом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није д |
е добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе |
пере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња ј |
а и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута до |
постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и з |
/p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији глас |
је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо ве |
свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шт |
а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Р |
{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће |
{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити зверињ |
ездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у прис |
Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напуни |
ца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубиц |
Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</ |
ако сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметн |
1" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напреду |
е жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па |
тедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} |
јем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само: |
ђа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па |
<p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник |
стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на |
<p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је б |
б је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, |
а и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Т |
ла како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђип |
у остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - |
— али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> |
ј ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и друг |
слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад |
не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо ж |
шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутур |
че нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> |
ра Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био |
одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт н |
велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да ви |
а кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама |
во на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор п |
<p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не |
ницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао |
емља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики |
ека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} |
есто не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она дево |
ам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла б |
а даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича |
узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је вазд |
— Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине друга |
и те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа |
ешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тил |
рст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли дет |
ј слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, |
вно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; чес |
је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубиц |
тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полаз |
у у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лека |
ба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће мо |
суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивни |
нула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало |
тао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је с |
од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици. |
м поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па |
еђу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит н |
из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зо |
овања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да б |
ови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. < |
и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, |
да у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, броја |
<pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Каж |
сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ва |
учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра ј |
Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S |
уку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, |
о и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љу |
се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један |
ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — у |
де на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p |
слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече |
ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смиш |
номад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p> |
још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено |
вор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти |
>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је |
о?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се гос |
чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да |
те да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p |
, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у ти |
убица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудно |
и ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И ка |
че браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто пон |
еду што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како |
м ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш к |
бе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то са |
узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не |
да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд |
иком послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром |
е позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема ф |
ролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима с |
и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језе |
косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као |
ови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим бе |
па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.< |
кова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше и |
сто погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва |
иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љуби |
ао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесниц |
анда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— |
ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p |
доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе |
е љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очув |
ата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту биј |
ра немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава |
е сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки пра |
ма од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{ |
била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — |
и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, |
; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па |
ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као |
мучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила |
.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш нај |
Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још |
ње.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао |
вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <p |
атио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— |
p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само т |
не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде д |
>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу ж |
и попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не |
а ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та ве |
ди пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана |
рама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена с |
од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је моли |
с, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би пој |
соку политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-С |
по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крај |
ала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године |
Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љуби |
уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој к |
дању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, |
ога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да опи |
жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубиц |
.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва |
ред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра |
ки ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жаг |
</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гл |
, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, |
и.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване! |
о бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очи |
се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, из |
ена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свик |
p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" / |
/title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у |
м удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа да |
<p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са ча |
тили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} |
p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше |
само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом |
врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината у |
обро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} И |
Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љуби |
тоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке |
> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше |
е док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био чове |
е стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор |
јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би |
ан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није |
кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадн |
езине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она сел |
ојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суд |
довољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S |
познату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ |
p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и |
ица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица |
о било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговор |
тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за |
и синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — по |
ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љу |
га.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{ |
са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна дев |
лас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке |
/p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p |
х — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју |
ње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не |
припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћ |
да највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади до |
шту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би |
свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла сво |
црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел |
у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из неко |
је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло |
осведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео ки |
релома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> < |
е знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и |
уло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбуди |
нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српс |
пре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи. |
владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих |
бора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из ј |
ини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?< |
с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није р |
а је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје |
што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треб |
и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физ |
су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видел |
Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} |
тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је б |
никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло сво |
} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар |
> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика на |
— а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док је |
је дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у сво |
буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, |
н којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су |
ква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари п |
црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра ј |
дним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је |
ли општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о г |
т појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна |
рници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви |
>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели љ |
се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном у |
ди се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао пота |
ead> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови љу |
их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачк |
и приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што ј |
ко тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би с |
расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лаз |
рник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начинил |
у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој |
ру: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се п |
месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су с |
, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се |
S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Стан |
ва пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва. |
то то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кући |
аман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору |
око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} До |
т далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх |
ц не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у |
ене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре |
ући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter |
иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до |
доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно |
стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S |
ва дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док |
— а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој |
њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам б |
зићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину |
све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— |
пупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад гов |
{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој поса |
8" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошан |
тране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао |
шта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, г |
што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквено |
тране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван |
била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком изло |
ој соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — |
и намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан |
намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам |
е <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љуб |
сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила |
еки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> < |
те и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач при |
једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних стареш |
— али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом б |
па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се |
аки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Ра |
е му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он л |
а љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мо |
а саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасје |
гњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се с |
ивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину д |
> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би с |
ло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља |
, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три |
во — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је |
239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста з |
тресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, с |
оси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га |
ићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам |
ро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, к |
а Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто мило |
ио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић о |
је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме |
Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује |
е, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што |
— на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топ |
ео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио |
је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Њего |
дно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да прет |
лу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све |
пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила |
атовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узг |
астира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да пр |
љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кућ |
:id="SRP18882_C2.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и до |
ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили |
ачајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора |
јдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан |
ањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p |
ах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али д |
ије Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав с |
фтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за оставље |
руштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није б |
би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} |
ко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан пр |
описани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свог |
и ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих |
о вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, |
уче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не з |
а подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примил |
убица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— |
метио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта ј |
ад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на се |
а, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је п |
ко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па |
срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осе |
је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек пови |
у своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој |
љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силно |
у да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ ш |
м дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто поди |
расота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећа |
дија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јак |
и људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави |
крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ћ |
рог лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да прови |
шће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер нема |
га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није |
а тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе љу |
рца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те |
ви.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се |
последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма |
и су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Мил |
и тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-у |
ивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p |
их је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. |
душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето о |
га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесни |
њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица |
му душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи |
. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо |
тош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је |
се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Узда |
ла љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <h |
које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која тре |
а и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чис |
„Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} |
</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким пог |
ц од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу кој |
p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава |
светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазић |
ла је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га ол |
већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И |
олесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје |
загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила пра |
рази јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је |
о повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им п |
и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме |
у своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан повер |
/p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа у |
.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је |
олске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права |
ом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих сли |
јке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити к |
да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који |
/> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигн |
жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у с |
се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из мест |
на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне прек |
па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево гл |
ота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ сту |
откожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У ва |
, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шестор |
очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилиј |
и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукаст |
покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од с |
е девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они с |
о ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћут |
сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче |
о, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега с |
кторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајк |
деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор |
нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде |
иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо наш |
{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко |
војима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и |
лика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо л |
Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} |
а знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" |
сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена. |
поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним млада |
авија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити кр |
дине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?< |
рипитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како с |
после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то ш |
дати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска |
ца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Ст |
дину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог |
о час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођ |
е почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: |
то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње з |
још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S |
угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у л |
ријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да с |
м прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо |
д га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога |
, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цег |
у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све ш |
ји су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станој |
на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где |
дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из |
ега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће |
оге танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и |
колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски негова |
сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> |
ву нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега народнога духа, него га је заразила ту |
ио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p |
ба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поу |
на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати до |
191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио |
н, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа. |
вор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше |
иљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи |
да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је |
м, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p> |
увегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би |
ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p |
ми и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меш |
p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Ста |
ти, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па |
и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину |
са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој сп |
и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — по |
и, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придру |
е изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћ |
ије Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостал |
није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од |
једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав по |
гледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Стано |
ешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у |
све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по ви |
а, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле |
етури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељс |
са Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле |
отић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</ |
тор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, |
ада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим |
наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у и |
им чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака |
е одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али |
већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, насп |
оре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну ку |
је била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љ |
овој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> т |
у Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, |
а, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} С |
Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се пог |
<p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.< |
се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> |
љи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ |
Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те |
броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, поту |
ти се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у об |
кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишка |
о оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је до |
ој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом служ |
па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља ви |
да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу |
ов са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало |
касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у |
.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, т |
ас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је |
же и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разго |
бета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> |
од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ј |
је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да |
а нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде |
уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, |
ок се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и о |
сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља |
ца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S |
по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} |
те се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по ст |
ица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је |
је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били дос |
му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није |
ље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке |
жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све |
ој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да |
тина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за пос |
ио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, |
!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи |
ајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лека |
емарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би с |
ила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рај |
зире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му с |
сле опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казив |
људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изиш |
а.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Јед |
о је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура ц |
ље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне |
људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури п |
одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната д |
ропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јад |
ом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, |
бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак б |
"91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздр |
"245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће госп |
ођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да |
и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе |
тиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надв |
анда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! |
чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо |
ја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Ј |
n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом. |
} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле |
судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним р |
ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна |
руди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били да |
брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе со |
је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова |
свим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се |
ош га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћу |
јаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, |
о се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или |
ворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је |
м писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — |
рада ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назида |
д старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из мест |
ок се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госп |
p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубин |
азговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме М |
а се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан |
p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не м |
детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада |
азала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} |
да обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило |
дној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћели |
било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвали |
сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заб |
p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица |
зо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја |
окопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни |
диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> |
и долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па он |
на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица г |
ет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођ |
ему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не један |
на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако д |
А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милост |
це, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењ |
ах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија |
ија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунц |
а рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да |
а очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан |
зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен |
b n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком |
школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могл |
зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а оков |
а.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја с |
ожића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта п |
S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни јед |
о све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње |
ста, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако |
рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете |
ави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут б |
е госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе јед |
Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади ад |
/p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним |
ко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове |
о пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим кровов |
а дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Н |
н не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема ког |
на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставит |
уге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју стра |
и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината |
наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је |
ицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу |
рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад н |
скрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу |
а левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а |
вде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа |
дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се по |
е будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се пол |
о.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала |
посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских |
аља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га ви |
као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бак |
стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се п |
је то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, у |
у, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар |
рнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећ |
а је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је |
</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем д |
спо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— |
</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту |
сле крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што |
нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће гос |
анда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још мно |
оћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> < |
ли до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су |
дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупн |
ланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала |
head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S |
самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако с |
Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по |
ио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим м |
ао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нест |
е пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жен |
ад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се |
питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет |
андом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом |
, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села н |
о нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђ |
е сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у ви |
’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини с |
кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им гос |
катским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Е |
а почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић от |
.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абер |
ај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нем |
су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда б |
ји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић вес |
о не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће |
добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у |
Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и |
ко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју пес |
аде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру |
н тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> |
ио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица оста |
и војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Мил |
а мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу |
пштинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <tit |
душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа |
у која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан |
бица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала |
а нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi> |
егове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивн |
иловито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник ниј |
је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна |
не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежа |
ца стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како с |
тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво н |
ло млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с л |
о кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи р |
</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у варо |
ола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „изве |
а онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова |
мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; у |
мака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро уде |
орлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила с |
онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, |
у.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се |
>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још ве |
р поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зи |
tle>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <p |
па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} А |
госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столови |
војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем |
а друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говоро |
вануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <d |
не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се з |
да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интере |
ада му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских то |
док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — |
о не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Стано |
сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли к |
а се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу |
ћу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме |
дан поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне |
угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док н |
грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад м |
елом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет |
ту своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — ал |
ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, |
бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се |
це, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са зап |
кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави син |
Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је |
едан се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући г |
ма мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист |
глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знат |
а, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу |
етну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> |
душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</ |
цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тел |
ов по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и |
опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа |
Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по |
уго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да рад |
им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде це |
а ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хо |
сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више. |
повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него њег |
да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понај |
и куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> < |
на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љ |
ветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љ |
њеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да пред |
ци; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, т |
о до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бо |
син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да |
американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те |
S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија го |
ажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела |
гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види |
докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њо |
а како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни б |
.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком пис |
ојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, |
бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирн |
помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли |
ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не |
данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n=" |
а настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само |
тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештин |
никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик |
жак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са о |
Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се |
није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себ |
овица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се |
сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева п |
а, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ |
лим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешк |
да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци о |
и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није д |
Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце њег |
ца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притишт |
а добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се по |
ј зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда |
ила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђај |
еко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним |
и, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у живо |
лој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од |
} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> < |
би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, та |
сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и с |
Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у је |
ко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И |
едала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским ули |
.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво гра |
јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ре |
зитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије |
ступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Пи |
ден за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љуб |
.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним |
есма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, са |
љи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, |
шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи |
ар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца |
же да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни доврши |
црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од ст |
раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} С |
ете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први ма |
, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n |
ом низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Р |
о испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави г |
ољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако |
неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти |
огледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у су |
пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — |
у.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер |
млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најб |
амо да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госп |
Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор |
га није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је |
спође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фир |
език.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико мом |
ој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о |
ари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а сл |
ити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари т |
, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану д |
ди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А |
беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и |
ра погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буд |
бо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје н |
није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Те |
врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних м |
шила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера б |
</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао |
{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни кле |
л АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље |
ам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите с |
је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина ра |
Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у |
сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђ |
а.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда |
лно срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху |
</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" |
га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био |
био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и с |
рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — |
је коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледал |
.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је |
да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху |
час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки у |
зине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час |
плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она ни |
ао да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови |
уку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с |
p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самрт |
је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сја |
тор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном ли |
их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је би |
истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по харт |
ила је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах М |
ћа.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда |
не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор од |
то поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик докт |
у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане |
.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече |
сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао м |
сно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с |
га бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месече |
дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> |
х окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила сво |
оје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја |
дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз суз |
руса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</titl |
ан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била |
/hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</ |
што суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па |
пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао |
но неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед сво |
у.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русва |
одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и з |
лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса сми |
Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да |
а милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа |
амо она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" |
докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Ка |
м часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га |
би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је засле |
Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе п |
у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила |
спођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{ |
ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ћ |
У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа |
таноје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти г |
су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор. |
главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Ла |
дари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак |
че Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако |
чима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> |
кторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из он |
ам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти |
ед своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се та |
подине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у виноград |
обити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Га |
и, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке п |
едао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, |
и чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, поче |
им лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описива |
ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и ра |
Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и |
о.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам |
ренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је |
м зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} |
се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Вид |
за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица |
са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, к |
е, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — узд |
речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама |
ље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштар |
ног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана јези |
етар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче |
лињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, |
рав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забр |
осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу |
већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се б |
" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да |
ли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те |
ли њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с ми |
ао да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки г |
је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били к |
ло!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чаш |
ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџи |
понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љу |
Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашње |
p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их н |
да ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој б |
а би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети д |
ј се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, ко |
погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој |
И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно |
ту — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са не |
им замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нек |
сак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа п |
м лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном пес |
лада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевит |
ељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магло |
узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде |
као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки г |
рила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лаз |
а вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по сла |
ху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној вид |
и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb |
Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако к |
е лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки з |
пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце |
леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине |
ала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом |
љало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унап |
ку по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виноград |
госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? |
била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са с |
ила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовн |
дљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна н |
Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништ |
да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница сте |
у и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше |
ки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор |
нда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише |
институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда |
велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда |
то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за |
дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева о |
на има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто |
ава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди |
студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је д |
<p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љуб |
и ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну На |
</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву ви |
ој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне друго |
воје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, ду |
а.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S |
стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд |
ђа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Ма |
стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарск |
ђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећ |
е задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збив |
певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па к |
и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <t |
фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бел |
тра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало |
рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе |
по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одм |
госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада у |
ицу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духов |
оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разр |
крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском сл |
би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би об |
Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p> |
овица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о т |
о сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћутка |
као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, |
ј докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провел |
и видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по в |
ворила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва |
н је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} |
доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У |
а зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" / |
оја се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрин |
убица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи с |
му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цига |
д било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институт |
е кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја о |
ћа.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се |
e>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се се |
будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити кр |
среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава |
али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори. |
купљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и |
, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица |
е тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица м |
обро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срб |
ула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Кат |
тра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb |
ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо по |
лика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто |
па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понећ |
да стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} |
а.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натароше |
а храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим рам |
њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и |
е кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио |
а, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица ниј |
о преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Бож |
куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи |
том — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно ис |
мио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колиб |
та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа докт |
једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа |
ма.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — |
у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p |
да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по за |
ећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> |
а, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезини |
је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај м |
који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд оби |
груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, |
> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар |
угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима је |
е мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако л |
о обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата |
оје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је ц |
ечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госп |
да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „при |
кује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа |
је не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић нала |
астати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако |
одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} |
чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> < |
Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија |
и она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће |
је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> |
у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао |
лнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти |
се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што |
икус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шт |
клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само |
та вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на роб |
ли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И |
за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме д |
до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините |
ко им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде |
доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љу |
еће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљад |
говорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из |
га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваља |
} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око д |
у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} |
ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор каз |
а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец |
а колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима ства |
чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају д |
ваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зв |
већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе |
а је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да |
а јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је |
осподари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога п |
да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узе |
а себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја в |
.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А |
убица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто т |
је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало усту |
сто пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан |
је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могл |
к сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n=" |
ме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано |
Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — |
е миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор |
пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која |
би све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему том |
тор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју |
оћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли см |
о је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ ни |
аги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љуб |
о не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове |
октору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе |
</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у м |
у и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак сл |
ва. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости |
ош и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шак |
на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, |
а неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у |
е вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама н |
чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час |
к вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој |
вате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог |
стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љуба |
p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је |
оловине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је влади |
ме, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— |
две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И ја |
хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до мана |
— узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је в |
е.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућу |
кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што |
је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на |
ење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на и |
ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти тр |
ећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је н |
пр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади |
ти и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по дал |
старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, б |
оје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је |
ј стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> |
је, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да игр |
пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има |
Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам |
илан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ |
оје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да с |
р Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још з |
то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа |
м чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим |
ју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати |
м на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{ |
ао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на п |
Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка |
евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за |
овара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко осл |
“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта |
</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема |
, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлил |
свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу на |
снога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је |
на кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља л |
ка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине др |
, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се ф |
ти, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња |
а то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин пок |
обији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је од |
ас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је с |
бро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{ |
је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља |
од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је |
баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела |
ече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чем |
а практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од |
беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пу |
ас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једн |
арта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се карта |
одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад п |
се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу пр |
је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у г |
с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће. |
, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је б |
каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му о |
олимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га дожив |
дија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А |
у.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко к |
нем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и |
свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе з |
и, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са док |
о што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па |
<p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сел |
леткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Сва |
би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</ |
} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне |
ка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— |
је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„За |
ећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће |
гову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако л |
— Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> |
.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облач |
н.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лоп |
који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпо |
з светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек уд |
екала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— И |
вила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите н |
Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако заже |
описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онак |
о лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у сла |
ично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то л |
ећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу соб |
предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку |
срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вр |
ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бра |
вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“. |
када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Ара |
је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви |
поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Докт |
томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Б |
собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма |
ше света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижн |
о чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз пр |
ћи, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у св |
рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и |
диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече го |
икако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љ |
доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћ |
рила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако јо |
а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш. |
ри по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу М |
кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, |
ла од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч |
е заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне |
бе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си |
ачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна |
оје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ |
не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка |
звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дах |
е моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватил |
твори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изг |
ођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> мог |
аву.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне ве |
ћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао |
а из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још ј |
, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега |
стију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу |
има по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица ј |
Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибри |
је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</ |
дела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану |
би има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, тол |
о миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вр |
је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргова |
Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у г |
а?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ују |
девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори |
лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запа |
жени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око ст |
оме, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то |
.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се |
а, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест |
ну у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је |
ађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— |
та би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер |
да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не мо |
} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има ве |
а ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео |
ве, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд |
госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да н |
при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека |
ри а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се |
момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S |
p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола п |
у: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници |
рњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ |
сно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала |
ено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек с |
, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетен |
о други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло н |
ва <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на |
неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, др |
/p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Ј |
ју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме |
лила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је |
а очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој |
сти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поч |
ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чист |
ца обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— |
ђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p> |
це на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станој |
до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се су |
у.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан |
на мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу м |
с до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" |
и и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Он |
дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас о |
Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи |
обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово д |
знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Ст |
о Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих вол |
ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у |
у новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} |
S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју у |
и ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p |
Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде! |
и ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно бил |
чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе |
и људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини чо |
ј дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће? |
јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; неб |
по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који |
е, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.< |
лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ |
оју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубиц |
обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{ |
Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само |
е верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се ме |
нао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- |
есио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Боси |
свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако |
S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праска |
да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четв |
па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог |
ај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — |
аклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан ба |
, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака |
ш видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђ |
олест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.< |
на би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала |
убици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не |
але а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две ч |
болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке |
а свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор д |
е у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</ |
ругога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места |
х; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге вољ |
е под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђу |
њ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати |
S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само |
м чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за |
путио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милан |
раст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p |
S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једр |
а, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, а |
, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што је |
на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо |
леже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољс |
д госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање оби |
к је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуш |
лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себ |
е зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех о |
>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је |
нограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара |
први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој с |
и да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на |
е, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p |
— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи |
за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зел |
села шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> |
башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе д |
ављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити |
во мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Сте |
и таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену |
је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођ |
азић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.< |
S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „ |
ја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за |
ад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госп |
е то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соб |
— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице санд |
лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то |
рати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у |
томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младо |
бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме др |
осу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! |
у дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у све |
>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће |
час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице в |
доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште с |
украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, о |
ене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој ку |
а, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам д |
његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Сте |
из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се о |
о у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор го |
јно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријад |
аком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, д |
један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око |
плија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом |
S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести д |
ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су с |
варим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу сврши |
искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, |
онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињав |
Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман |
ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не вр |
е и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе |
те.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изи |
S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и |
о се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера |
је био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сиш |
Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено |
Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала |
ити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче |
жа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братск |
елива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога |
ђама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је |
љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за час |
на кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на ком |
бица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што |
итегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присма |
себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био |
н, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Т |
о важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> < |
о би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је |
о се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, н |
по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за на |
ешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у леп |
S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, на |
скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах |
резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио |
ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још он |
а, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од р |
и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе |
а Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела п |
ова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким |
у на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситн |
је тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни |
погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше |
ичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у |
часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри |
исто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују |
се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупн |
у у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва |
грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати |
ла је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли |
ешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у ж |
ам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви зн |
ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, |
ци, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упо |
у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а |
, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су |
<p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко |
је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу при |
ек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удру |
о.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим к |
загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли |
.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај |
затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<t |
им прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичин |
ра, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно св |
знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: |
а мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љуб |
јатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која орос |
на.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га посп |
А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може л |
готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нем |
<p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми |
до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњ |
м Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати |
сту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општ |
ше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса п |
{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="23 |
Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком по |
е је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песм |
руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу. |
што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И го |
ора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S |
арташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је |
пут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, д |
и, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда ош |
грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и сто |
опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни п |
да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине |
иком па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не |
лашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у |
ула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова м |
дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. |
шев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да |
опаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше |
година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гл |
е зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и ст |
га младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> |
анас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад |
рангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики |
и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села |
е нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек о |
е затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то ј |
а јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала |
авши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила |
ако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом |
срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само |
, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Куз |
.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве ба |
постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва |
роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвет |
је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, |
даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке |
као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне |
је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим как |
ло у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке а |
ло никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и |
тир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе |
у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно |
е дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не |
ка што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну п |
пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није |
јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Ку |
је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино |
су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и |
но <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти |
погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, |
сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Г |
овори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чи |
полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне к |
а се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћа |
своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима да |
о, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијај |
брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини |
са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па д |
/> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади л |
војке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размиг |
тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не па |
убица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадији |
на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче к |
са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе |
ацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је |
као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не ј |
онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која |
утра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна |
задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело г |
ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев |
астала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека не |
ну.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title> |
у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — |
унчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бо |
S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест г |
з села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> < |
уштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није |
два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> < |
ше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју |
лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш п |
Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њ |
прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених сл |
ну американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у |
беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Докто |
где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда би |
раге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као д |
видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још |
огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала |
ебо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које с |
е добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте видел |
усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је р |
откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи |
ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Нек |
рошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Мар |
в и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила |
им амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Ка |
аном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се г |
нио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би д |
је одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на вел |
иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу тр |
ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се ра |
се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш в |
з топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спуст |
и и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да |
шљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> |
а пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око к |
вирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На м |
ћма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био |
осла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже |
како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јеч |
а са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, |
де у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се |
врт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не |
дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очим |
де не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што |
него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла |
рпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све на |
дале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, ш |
н помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су ок |
и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севн |
застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књ |
о да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - п |
бу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.< |
н не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око оне |
о.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић и |
е од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type=" |
се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на по |
ше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како |
пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе |
о не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" / |
ме сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> < |
ла да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану те |
једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње р |
а коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу |
<p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} |
ни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја |
тварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али |
на са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрач |
ајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце воје |
е да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године |
ој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом |
руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} |
о једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем |
већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тих |
занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не м |
о је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му дола |
авога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против докт |
ина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не ома |
лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девов |
духу.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада |
он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опи |
шу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрља |
остива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао |
У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије с |
још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Д |
долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио ш |
Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека |
јнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истин |
есника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере |
воје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бит |
докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb |
ти, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Док |
мејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ и |
сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста ф |
а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се ок |
с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним живото |
о да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други |
ју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама дол |
пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на у |
на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу |
дземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, |
страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила |
доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да б |
у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против |
ма једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гав |
сечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли к |
а — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот |
тила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први п |
8882_C2.9"> <head>9.</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су |
ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је |
као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две |
ношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајков |
се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша |
својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти н |
смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили љу |
то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек |
изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни |
едно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.< |
} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу |
ош боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени |
ога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да |
— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div |
мишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима. |
ође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу н |
лтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девој |
броћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука прос |
Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, м |
ица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни ц |
, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из |
ине 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ра |
о ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то |
/p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго |
нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица |
S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза св |
би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; ра |
ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с ким |
Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом |
јке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, как |
.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа |
к старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој ду |
а — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је о |
во и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарањ |
таноје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису |
ћи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људ |
тац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа о |
ао слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет |
још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој в |
ао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер се |
стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк |
и — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и њег |
бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога д |
, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад с |
беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овам |
из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, |
е пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати и |
ег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су п |
непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање |
метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је |
јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово |
а са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата с |
у новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно ср |
им лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га ј |
ва му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто |
аки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени |
или мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те |
ом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све тр |
е јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не ве |
и овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано |
} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n=" |
рио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p |
међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп |
трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужит |
кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове пос |
и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе ре |
мене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић ра |
онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурац |
доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је |
сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога мла |
је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути |
ош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за но |
ла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, |
оље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и по |
Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар |
она.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити та |
а се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на |
се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, в |
он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури |
а брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан ц |
ат мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је води |
ирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас д |
у младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп |
атице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад |
е форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати н |
са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио с |
мете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — а |
а! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n= |
а држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерко |
Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти р |
но, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је го |
како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима |
Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> |
у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часо |
место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села |
отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му проб |
Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, |
таром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Х |
у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са |
њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То ј |
{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фиш |
еше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом п |
ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} |
и.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен |
ахна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље |
>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а св |
чке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља с |
Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом ц |
учено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту о |
ст форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи об |
је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово |
— и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаш |
к је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, ка |
пске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега жи |
е његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмл |
обедио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да поде |
вих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете |
море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но т |
мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: |
да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казал |
место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му |
м кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад поми |
е па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да |
год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} |
иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко |
не већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p |
забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је са |
уди, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође |
<pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатки |
а свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији |
женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>С |
м за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, мн |
и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била срет |
иомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но |
/p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усан |
S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна к |
е, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови в |
.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати о |
авало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песм |
веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав с |
/title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заје |
да роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком жив |
ери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свако |
утра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој |
ана са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Л |
на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писм |
летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да |
ао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао п |
дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а с |
има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на р |
ити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљал |
терес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико ни |
Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суб |
м Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb |
е напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун оно |
је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест ф |
ш држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни |
био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је п |
ред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме з |
сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погле |
па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркос |
т доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки да |
ст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај сна |
ољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, |
ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за не |
сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу |
свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу |
е Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p> |
би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несрета |
на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници |
} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љу |
p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и |
у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа у |
кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и по |
е опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</ |
о јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска леп |
Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно рук |
волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево ве |
креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне |
шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио |
лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е в |
в лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже ду |
ла људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио |
ула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса с |
ао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недорув |
ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа добро |
ће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год пог |
. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало |
њала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође зас |
е исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхта |
ајвеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није |
ли су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при рас |
млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће |
.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је приб |
а дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица на |
вих сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици |
траха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори с |
у другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} |
ају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S |
д узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој |
сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакл |
илан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти |
а око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стај |
ј долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао |
јко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову |
ору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title |
у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, |
коричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: |
жина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако |
се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ |
у се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању з |
и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како б |
, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад та |
први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.< |
и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S |
јном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав |
а онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са |
ек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју цр |
ски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузм |
да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>У |
{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренут |
о задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код |
ато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свир |
чне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме н |
уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— |
ло на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није ве |
у источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у |
јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у |
и оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станој |
ао обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и и |
артање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од оло |
не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има |
га родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле |
рло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јо |
} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђав |
<pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао |
да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Т |
Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан |
, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има ко |
<p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би доче |
p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукл |
иће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— |
са — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — ре |
а ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не |
заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изг |
будила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио |
заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љуби |
иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин |
убица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, и |
ре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као |
својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и ор |
а ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море к |
на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их ј |
дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа |
екала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у |
је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре |
тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што је |
се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, н |
уо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било |
нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да ка |
се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чи |
> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још |
па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако д |
бица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао би |
вако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{ |
етицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патварист |
јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, |
млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница |
од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} |
а али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - |
ше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког с |
уге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало |
да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће |
им годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо |
јаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, |
и докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимог |
сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи |
ено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако |
вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савк |
а.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу |
иште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ве |
Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Ма |
.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то |
иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво с |
емо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне н |
запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву мо |
заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу |
купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</ |
p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па т |
му „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте |
Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у к |
о нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све ве |
ће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су |
да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гости |
ио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својим |
раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне |
p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом |
те, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад |
— попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви |
ако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често |
чајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу сво |
о вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка у |
едном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — т |
илан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. |
је за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Н |
а Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек м |
брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му с |
е, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко ј |
да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огр |
у друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} |
све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то ко |
к-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто го |
а било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица до |
— рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Пр |
а први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и |
у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати м |
ад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа |
удила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— |
варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болн |
вега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико |
ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме с |
па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак |
нда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица |
јара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимск |
гли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за |
од орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутур |
њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} |
то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тич |
зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — |
ило да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, кр |
, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и |
оспођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само |
е јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p |
нда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што |
м.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима доп |
очарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап п |
>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станој |
гову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто из |
оша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим |
Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и |
плашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био |
се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од |
је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добр |
.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње |
то их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно |
је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још дола |
и један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да |
после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се |
ј други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да |
одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни |
Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој ш |
није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те но |
м госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишче |
то раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title |
ј исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се |
у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на |
евојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца ј |
емио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу |
прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине р |
ноју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свећ |
шко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко |
, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санд |
силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да |
свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све с |
сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p |
га.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срце |
двокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља |
— узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S |
јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љу |
ди је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су |
но — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о то |
д доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и ба |
је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече |
Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад |
ту писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жи |
<p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера ње |
таноје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погл |
сли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили з |
>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде |
обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич |
ђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат |
неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попиј |
е госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, |
спође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко го |
ј жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та и |
о не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор |
Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, к |
о сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, |
а на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} |
ас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислит |
е миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, |
} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пр |
ао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> |
ванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и М |
p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" / |
Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао |
и с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово и |
ети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на он |
рбији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што |
да најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад |
<p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се |
Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савиј |
акију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него де |
згледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да |
ни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> < |
ко бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам |
ш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала |
ва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како |
S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> |
у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме |
н двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми к |
та ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица |
ену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су ј |
во — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек |
да нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац |
и, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је муч |
.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице по |
а је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на |
општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лека |
три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој |
ће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја г |
ва.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} |
Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се |
таће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!< |
животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене |
и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи |
печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно |
ле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста д |
ћ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само де |
<p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толик |
ер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да |
ве што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запал |
ершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће р |
Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у ти |
ем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко ј |
е разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јо |
т свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смел |
зме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а д |
Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је с |
Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је |
Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ |
же се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици |
тији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала |
је госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа |
божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго о |
</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте в |
у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чист |
<p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени |
tle>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици. |
као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} |
уда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љуби |
равицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По ви |
доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме о |
немела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблис |
S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек сва |
на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га оч |
лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко ч |
пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{ |
Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине |
а и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текн |
омичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као |
днесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој при |
се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> |
ара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет вели |
рно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој с |
а му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слуг |
ицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа к |
исма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заје |
} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги њ |
поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p |
це му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице уст |
а што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је |
рила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је |
о.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умиш |
ту га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по |
руди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p |
ца оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дру |
д ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаш |
ли ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој |
е када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпо |
уста магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевит |
је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углав |
у, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те оза |
би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину |
{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— |
ко је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У так |
дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженог |
а Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и бер |
ром лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку магл |
убу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="chapt |
ца ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да у |
зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као |
кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђ |
ан сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, |
сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њој |
ано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити |
су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво |
дају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену |
н мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи |
то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла |
онила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отво |
у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ћ |
узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што |
ра Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била |
или дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову с |
поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је су |
ше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља |
јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови по |
гне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој ш |
Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, |
е помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као |
долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови пов |
зама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је в |
бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се < |
ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу |
орбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којо |
<p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Са |
ој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век |
> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друг |
p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p |
<p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад |
на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запи |
е.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешир |
ем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — |
е, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да |
/p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у |
и, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам — |
p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе |
ече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи н |
Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p |
ново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме п |
зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопак |
облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови ту |
де удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пус |
ј се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој |
ми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у |
она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај |
— дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отпл |
="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то |
че госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде д |
једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не ч |
па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, |
с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жесто |
тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и н |
ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} |
на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оз |
не зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више |
домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се го |
вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај |
ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, |
тегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три пети |
е, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ н |
почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце к |
ође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је те |
ака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од |
брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно |
у је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Мар |
сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао иш |
.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да у |
мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе наг |
ајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и з |
било, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, |
боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да |
је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За |
а.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; |
е могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакш |
ати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало у |
е остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мис |
има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} А |
и цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто |
повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла |
да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, пао |
ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за час |
ући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком |
, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе гр |
времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рај |
рих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, о |
по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љуби |
ином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој с |
узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене |
S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине |
се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој |
и говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на дог |
ању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, |
ђашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, к |
ају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су об |
оме, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме |
ујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице с |
на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје в |
исто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује |
гати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову при |
ка се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни јед |
лику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њим |
— та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор ож |
т почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чист |
ан је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} |
е загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда. |
јава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст. |
где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира ко |
озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О |
се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — до |
су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљ |
кога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену глав |
} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег нитков |
о је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су п |
о је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота |
друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да |
о свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, |
седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, ко |
се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица М |
, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — |
е Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене |
им журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Вениј |
о увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с веч |
мо да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су с |
е два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна т |
м одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве |
. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа |
и су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где ј |
је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборен |
снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сониц |
разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета н |
лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јас |
а му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу |
к госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да |
покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто о |
ка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрам |
> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра |
<p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу ка |
ћи, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних |
ице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице пол |
у па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очим |
аније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{ |
је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да |
се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати до |
прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада |
честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје ку |
е га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио |
>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да |
ла.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још |
ца је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко |
оћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— |
b n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стева |
— и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћ |
лицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је на |
n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране |
="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> . |
подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него де |
ислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа |
ић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече |
ћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза ње |
.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У са |
вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечн |
свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја те |
и дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој друг |
ћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би приба |
ка и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста |
стали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић п |
ра Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је ра |
а и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво |
је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће |
/p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n |
постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић ј |
воје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, |
то мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, как |
су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано |
у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим |
а како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно ар |
лела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово д |
ај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да |
дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на с |
ој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко и |
па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати |
е своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, |
лењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта |
е може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да |
прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку л |
звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усн |
ко ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван |
.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право |
о чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створи |
} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудн |
Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику |
уди су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке шт |
ше Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га |
ош једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека |
чине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па |
стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, |
ва, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа |
амахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигу |
Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прек |
его све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то |
Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани |
котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p |
ме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како |
а и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора |
јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, о |
исто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бур |
а својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не |
Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију п |
ава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољ |
штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ћ |
ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах у |
ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она |
и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су |
вали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по с |
ата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где м |
се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада |
биле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није |
таноје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њој |
ђе ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени |
да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да в |
лете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожу |
тужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подр |
пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из п |
топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Стан |
баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да вид |
S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се про |
.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помог |
тра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — |
, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима |
д сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило |
евојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад најед |
а — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону теков |
још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му |
аги мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје с |
е Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао |
док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одм |
се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу |
њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градо |
а са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина |
’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} |
тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је |
обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје и |
њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у т |
>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне мале |
о је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пи |
ивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је прол |
n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или дру |
.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па |
начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за до |
ла — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор |
јао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела шт |
авце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, р |
, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан |
их мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју |
о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!< |
— чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> |
у доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте |
руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек |
> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт с |
и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здрави |
облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у б |
ођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити |
зића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше вели |
све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума |
— кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом |
јаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као с |
а топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је докт |
рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што беш |
лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као |
препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је |
се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што ј |
форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила |
чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нат |
као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соб |
Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих |
е спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима |
наче углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до му |
м у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази |
имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> |
јачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку |
ађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући |
томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најб |
кчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан про |
а, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те |
у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; |
а је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а |
и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешт |
испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S |
а јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па |
и а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној |
стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојк |
и.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S |
таноје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је н |
друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни |
више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов |
е редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, дв |
и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и |
ећ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара |
тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало |
оведи нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се |
, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се в |
а.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице |
ма посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све |
ћом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту т |
о је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлоф |
селили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> |
се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко |
шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја |
ечи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прих |
рхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни с |
лин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од |
грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто |
сила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је |
ко ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору |
{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама |
је Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</ |
е.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљива |
кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и нам |
тање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ поч |
у причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но и |
се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни пом |
невидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њем |
ва, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под терето |
ласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном |
астир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, |
е виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — пр |
има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пар |
ктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као |
поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза ва |
ца Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је |
орачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућ |
осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припази |
да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и |
о си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната |
е, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око |
ове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једно |
ло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш |
ви пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срц |
ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S |
наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој |
а руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у докто |
или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, к |
Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Ни |
г.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p |
дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и го |
је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захука |
о похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк- |
И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> |
и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем н |
ица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде оста |
а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочека |
е састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да с |
друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, д |
.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху и |
а ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да и |
>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Ср |
па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало |
оје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана м |
вора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одгово |
и увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње ба |
оспођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад свак |
и дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен |
истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за о |
занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете |
>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све |
а се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела |
и — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар ш |
теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој п |
а.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са о |
теван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окуп |
ако се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине |
сто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора ње |
</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођ |
десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а |
где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани не |
агом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји |
ају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља |
огледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та |
цета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није па |
есели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужит |
сур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој п |
оја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се |
можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од б |
е на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова |
ијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n=" |
е лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> |
ека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није |
ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила |
по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да по |
радила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} |
га догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на ч |
ан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и стари |
би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом крета |
ного пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би |
ао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и |
да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздра |
ана Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S |
А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла |
у играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепал |
је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како |
ју; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више о |
госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се о |
је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад |
се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу |
аноје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Д |
за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Брк |
ди је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Ста |
ло за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је |
била! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неод |
и па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесе |
ија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар |
ође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па |
ња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и са |
тња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве |
ом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубиц |
уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха моли |
ре“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Је |
писује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајк |
дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти |
и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са др |
до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и свој |
ија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судил |
рће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће г |
ад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута |
чно бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а д |
и.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ |
шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његови |
ла као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S |
о да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „го |
се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{ |
ату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрд |
ну</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. |
Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После |
и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам пого |
>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само |
јим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешт |
гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам |
урове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љуби |
три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену |
ва торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти ко |
и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје с |
ега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на л |
општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против док |
епо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три са |
октора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Поп |
и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога жи |
она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету |
угачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих суша |
потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њој |
ично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарц |
на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубиц |
е мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњ |
равила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и |
елио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа |
зила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „ |
како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухо |
ду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с |
, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће |
се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Ср |
вици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он тр |
о спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине рук |
слио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „н |
десетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвар |
љи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запи |
аћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — ал |
јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор |
ве повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас |
осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима д |
о се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке к |
на на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — чит |
њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп т |
ом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до |
пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру по |
а, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од |
торе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ћ |
му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људ |
тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и сво |
и воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се |
81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из двор |
је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла |
обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се |
ој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и |
и младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он опи |
ву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је доб |
нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога |
а Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта |
среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће са |
рибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да |
о.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд ник |
грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је |
</p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунул |
па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око хра |
S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим |
положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бад |
ланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n |
е Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко |
ају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удес |
нако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али |
анео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" |
је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фи |
сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкал |
ма њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети |
Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Ст |
и паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије |
нога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате |
га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја це |
аде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах гр |
а борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горск |
га <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, |
а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице |
закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} |
не потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подми |
у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој |
ила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да |
ицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје |
ворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се |
у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p |
бица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као |
завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео |
је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на в |
реперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица |
е опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима с |
прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зир |
ор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.< |
да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засн |
оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска |
иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај |
се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпо |
д огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyr |
ки провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави в |
камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не би |
кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се |
већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, |
се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удо |
замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је најв |
да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет |
је кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, стр |
и труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} |
тара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> < |
о; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао пош |
њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов ж |
смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb |
ко је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ |
је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују |
е ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му |
дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се |
и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео |
овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на посте |
ј је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред ку |
својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце |
оме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку |
у јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пар |
ер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија |
ег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје. |
а тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — |
и пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола |
та јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов |
"76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђу |
грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства |
ица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душ |
ци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{ |
госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n |
рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У т |
ка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много м |
> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа по |
сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је т |
а.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да |
поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није изд |
а не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жало |
мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лиц |
рана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашт |
лише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву |
одила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја |
ођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зн |
S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу сво |
немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то |
— тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надо |
пођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — н |
рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија |
адом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору |
м радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће с |
кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из сум |
била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Рад |
их а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> < |
у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки |
и у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не прес |
ри овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољ |
у, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч. |
оје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> < |
о као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чоп |
pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љу |
а код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну |
мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој с |
и, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибр |
сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, |
<p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече |
е, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво |
је време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све |
да очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мал |
де на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са ви |
жи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p |
први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки |
ајтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Ста |
то претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, гд |
их груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи ул |
шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— И |
а ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као |
срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, |
е осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — |
о, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.< |
е — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим |
Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се зби |
ну Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се |
а чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге т |
ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Ст |
слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам |
ћ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — по |
ићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима моли |
стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Л |
руди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше |
p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право |
зинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако |
сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter |
даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак зами |
S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки н |
уди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао |
разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — |
мијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На |
не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досад |
а ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како |
пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пун |
ко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све |
к-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лази |
о одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му |
дљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле |
обили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком хо |
разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и |
у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора |
Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застр |
ће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрост |
есници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна |
умила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње |
о!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али с |
би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише |
у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му т |
ица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерк |
} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S |
ане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није бил |
, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је |
>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, |
х довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од н |
p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори |
са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехот |
диђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погл |
> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њези |
е Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p> |
ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чи |
пила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће с |
госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Исто |
Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у та |
омешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића |
оса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, кој |
le>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љ |
а! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S |
очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по ли |
дима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога т |
Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео |
аха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у ово |
.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она |
че Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња |
не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је с |
у крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа |
а Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чу |
.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је гла |
та је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нан |
а јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у карт |
се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Гос |
малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души |
доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милин |
ш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на захо |
бива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диж |
и.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, гос |
су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! |
ре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пе |
од жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш |
амосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на по |
ви дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> < |
— је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као зали |
гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се |
а.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бо |
е да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебе |
чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Ста |
а изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао |
ика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није би |
ласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још б |
води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег из |
човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама |
а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти ј |
ен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштед |
чи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није бил |
крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ ч |
.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погле |
ају бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и |
худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које |
ћ и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмовр |
скога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало од |
вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, |
па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, |
ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио |
, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи |
здрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о нов |
јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, |
ави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа |
е боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео |
S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у из |
ушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине |
е, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и ке |
ена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Сан |
, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пу |
е сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; |
мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела |
ена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то ј |
белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} |
царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме |
а је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје ма |
<pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, св |
орава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је бил |
госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им ни |
же у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од ње |
воју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као д |
Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на дива |
о стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> |
дним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p |
мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја |
н и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапи |
9" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> |
лови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао |
Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућ |
шкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек |
гана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола м |
Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па по |
однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p |
ешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S |
.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар |
правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце гос |
свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први д |
танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S |
човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га че |
реће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — |
к-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени |
о треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело т |
од куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се т |
мах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је |
рске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота |
својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше м |
веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S |
му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је |
евљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p> |
у шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим да |
<p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем |
д им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их |
се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједин |
није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставит |
ина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне |
школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љуб |
еци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести |
м саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад |
верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, |
а на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се |
У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише |
ново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као д |
олице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје |
на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху зми |
и, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, кој |
и у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његов |
ва немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као д |
ећ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, |
кторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, |
ао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију |
друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће |
се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветк |
тице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хт |
ме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом бо |
штац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије ма |
о, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја |
се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изаб |
ици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће ј |
ту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да из |
Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је о |
о, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те о |
тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што |
р се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по |
белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком |
p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да |
Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Ор |
други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију н |
и а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p |
по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас |
аници.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле и |
своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па |
натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
е то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Са |
век лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере |
да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све |
и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћили |
Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође |
јком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанп |
ку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што |
p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт саха |
да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш дл |
била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говор |
ан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</ |
ан је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила |
догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу |
пођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет |
/p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на |
другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „ |
и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата |
о сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „ |
а јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рај |
још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати п |
; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пук |
S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb |
има из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За цел |
е што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих |
цало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао |
као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обр |
ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива м |
ео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и с |
чајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> |
ема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — |
ле од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече мл |
же „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући |
година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све пр |
ама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ра |
од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у к |
гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки |
лим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} |
</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај |
>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се |
лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубиц |
ота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и |
елу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна |
у па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Дево |
звео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да з |
љи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и |
} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто ј |
од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све |
Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупиће |
еколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи боле |
p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља док |
Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз |
>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је |
ледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p> |
вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује п |
<p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро у |
уку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемил |
сто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јо |
уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај |
p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан |
слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окамени |
довица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнућ |
е оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба п |
у.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S |
ш до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати |
ко, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, коли |
како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p |
екуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p |
— шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отв |
иница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме |
ана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки |
уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила как |
у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{ |
лио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само т |
куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па |
каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је м |
ом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто р |
и се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће пр |
нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу де |
ено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за време |
ј „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по п |
би госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој посте |
а сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Ба |
ично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, је |
едном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао б |
азић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стиг |
дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се ни |
ога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали |
етало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна |
у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — на |
арањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другуј |
па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и т |
што, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хв |
ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх |
а Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић. |
државати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се бил |
шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S |
надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли |
д у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој са |
ветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> |
<pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва з |
се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вади |
и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајк |
е зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се |
. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита о |
ретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савк |
ођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; |
атила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се ср |
бица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беш |
е сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао |
Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше |
!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не м |
, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, |
а и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господ |
е дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Ур |
аћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од |
у у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лави |
ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што |
пи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чиња |
, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим ла |
главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекуј |
загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руш |
рта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У |
толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите |
лонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чис |
03" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он |
S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} К |
т.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова |
оћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја |
егова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све |
долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев си |
е јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство |
сто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господи |
b n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу св |
руг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана о |
руштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док |
ита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, |
ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то |
ђа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су о |
вредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати с |
још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирск |
а је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не ве |
ћева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати нес |
{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на |
ати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: |
х крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом д |
="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у |
е трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а |
а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p |
ца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави |
је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда |
</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као план |
го, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз св |
ли бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лак |
најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. |
нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат |
6" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p> |
и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер |
?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S |
S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n= |
она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине др |
по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да н |
0" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Го |
дна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, |
је Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са о |
е школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце |
. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} |
нила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Би |
p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Д |
га им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да |
лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице т |
а то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и |
ст, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од ов |
ић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сва |
ад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад |
и су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељев |
каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што |
овек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из |
себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овл |
мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, |
свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече уз |
ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно с |
S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је |
му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради. |
че точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад с |
ту.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој |
кве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уст |
дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили |
гоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала с |
говати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви стариј |
не.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пре |
меће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на с |
Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник |
о, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-С |
{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је пр |
човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови |
о је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застану |
ути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, ка |
брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања |
оучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања н |
В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквено |
ојава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природ |
не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{ |
и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ цело |
чмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе |
/p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, д |
" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да по |
</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту м |
.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махн |
" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како с |
том у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним |
ога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих некол |
владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У |
или су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је |
ају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Д |
ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он |
жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се |
ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се |
ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Стра |
другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, гр |
седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула |
азаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет |
и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су по |
сију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала |
а је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себ |
е онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како ј |
нуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и гро |
ликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога п |
руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> |
но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p |
заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од об |
ца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада ј |
ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у |
мо сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. |
аври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све при |
а постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписи |
орака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} |
убити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Ок |
ог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру |
чу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео са |
узмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред |
{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је св |
јвећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то |
два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, |
сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, |
ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који |
ј.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — |
ваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је в |
еприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у ср |
се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила |
огу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој |
сутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац |
ад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, |
је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После о |
женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љ |
једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису бил |
ој сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица по |
Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма д |
сим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> |
уком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да |
причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Го |
као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе ж |
утљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и |
господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет годи |
а Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунав |
и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке |
е јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала изме |
ашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица |
у његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да |
„под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — пог |
већа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и |
их леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у |
има, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар. |
да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као д |
жно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то |
орно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и ум |
„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Ве |
а топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку |
а дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљи |
ош једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио |
иже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да |
утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла |
ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глу |
ко Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те п |
</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спав |
о зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже с |
очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у вр |
егавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међ |
ћи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — доте |
али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци |
себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ у |
Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизал |
Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствар |
некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топа |
главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој го |
где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака |
од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире послед |
ар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумск |
.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољив |
прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> |
а <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе д |
а и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки до |
ође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две н |
з некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дув |
ли је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази ла |
есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би са |
ло на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше д |
изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.< |
уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што |
ити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа сла |
ло плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота ж |
изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале |
ао да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики ис |
да, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по по |
</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Дево |
у?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластов |
ко су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирн |
воту лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио |
друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је на |
срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у |
агрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је |
Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана д |
пе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутог |
у, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакша |
Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости |
Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на с |
</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n |
по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још |
устило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је за |
овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу с |
се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>П |
>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад |
} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње |
мучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса. |
јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин п |
> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису он |
обучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти |
е.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак |
и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи |
задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, |
а.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа ј |
савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме |
у, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} К |
ећ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из свак |
м за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко |
тлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро |
и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу пр |
је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што ј |
и бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и пошт |
Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах |
уги рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу леч |
ашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се |
оград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из ње |
врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту |
— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања. |
ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{ |
није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n= |
— још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изн |
b n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно обори |
кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље |
ек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. С |
ме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора би |
окрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шу |
б и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; глед |
у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисн |
орних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много |
.8"> <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им ј |
пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају д |
{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на раж |
му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{ |
болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичин |
казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чис |
чи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена |
ојим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова |
ама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбо |
уго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гл |
циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до ко |
рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић |
жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сре |
ли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва |
ала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — ј |
н мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми од |
тиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</ |
а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да |
књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођ |
</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као |
а бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у |
и не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!< |
нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ |
— прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинств |
ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој |
амо ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љ |
ој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О |
да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубоко |
им на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се мла |
о столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаро |
а лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се докт |
шту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одма |
још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> < |
њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и |
млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анк |
ју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к |
аслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор |
на <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка ко |
ан рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи догов |
65" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, |
ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио |
и и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докто |
онамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, је |
не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чи |
и отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је |
и најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло о |
S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о |
вена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— |
си њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека т |
азић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела |
оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, как |
оја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи |
кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула с |
аку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад |
n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том |
смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом |
и зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Ја |
.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мек |
већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p |
вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина п |
инство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине мил |
то као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се |
овеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још јед |
воју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На с |
м душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз с |
тала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно |
p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву |
дновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила |
умор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне пог |
да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је т |
и крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да |
олетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То |
ити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Милан |
ла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. |
и сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уз |
, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог |
и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај све |
оја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде ка |
а јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи |
а као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тре |
би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке њ |
ка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} |
у <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе |
ма госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка |
ка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу |
запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</ |
о далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало |
} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата |
ко тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — |
Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак. |
кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио |
тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица ти |
ноје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</ |
о је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} |
ој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им |
деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живи |
а од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистра |
све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипел |
о на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од сво |
b n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ј |
есрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве с |
треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се ма |
ито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са поте |
ат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк |
вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и |
ла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики све |
племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје ве |
ли и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је |
осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести ј |
слабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и т |
е Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова ко |
а осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш |
де — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p> |
о стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па леп |
ге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора бук |
руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену з |
p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало |
} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да |
еда ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши |
да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А |
е тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе |
се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p> |
јана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у час |
уго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се бој |
да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од ч |
ухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лек |
некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; |
десет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну ст |
на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Ром |
великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке те |
Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири |
дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив |
есту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш м |
и ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће |
је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бри |
/p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љуби |
ане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио |
му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио ј |
n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз |
аља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је |
осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићк |
ј раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; |
е до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива |
тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло. |
ли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи. |
одбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако |
е тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љ |
ко ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено |
учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на но |
излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево жив |
су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу |
— па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра с |
о је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама |
је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу |
Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне ра |
ам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се та |
о селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда саст |
нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њег |
м саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ру |
/p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} |
а пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Мила |
си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођ |
али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима |
а обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код д |
није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{ |
ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо к |
ислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да |
стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} |
тарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и |
хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне с |
по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше ж |
{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на |
уха, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио |
рпско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и |
свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свак |
помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога |
пођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p |
питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним наг |
к не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је уша |
спреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесниц |
ужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу |
>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља к |
и дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед |
>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових д |
ром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман |
хватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јо |
га носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љ |
<p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским дево |
/> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; остави |
ст.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију |
и тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица |
тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, п |
час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и |
моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p> |
пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Бо |
испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захв |
е очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбур |
ред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} |
док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зат |
пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од |
ристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкира |
чаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изн |
бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да |
берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере у |
но са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам б |
креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио < |
даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп див |
ше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту п |
Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка |
се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки |
ци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога жив |
>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Ста |
ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано |
вац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички к |
ека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме гос |
већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не м |
са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љ |
се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} |
и него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ на |
: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, ј |
је,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше |
ава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк |
боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се |
p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк |
у је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не в |
ао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то ме |
е попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје. |
огословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот |
ом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је бил |
о остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесе |
асе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се с |
вније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} |
тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— |
.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би ј |
и.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душ |
упцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни |
на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.< |
ст.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" |
лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је д |
види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећ |
да.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу к |
ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бо |
довина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е н |
прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p> |
олу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближ |
ило па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци |
.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— |
<p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко же |
} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим |
ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудн |
е спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о том |
{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако |
а.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} По |
уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на |
досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија |
уђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима друг |
е па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како |
ао на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима с |
фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа |
дин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадиј |
мах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла о |
прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да у |
расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спази |
унци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружј |
ече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала све |
ве и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватр |
о није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај поса |
ци није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту |
и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у з |
Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p |
рља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа |
приком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео. |
к-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславна |
а право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти |
тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко н |
пођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси |
и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине доктор |
олала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и дана |
> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — |
како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је |
силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас с |
свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио |
у биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћиц |
његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољ |
јна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој |
к прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете |
грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао |
зала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш п |
био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку с |
.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p |
најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање |
-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су |
свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венча |
људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајст |
па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван |
е велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне |
ари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за |
се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" / |
а.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже! |
Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, |
цу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у |
ошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона |
н коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој |
и.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу |
p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио |
дити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече |
никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха уда |
т: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} До |
вати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је |
подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, |
да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забр |
овео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од двае |
пођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив |
о добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака |
<p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се дого |
никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> |
ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер |
и у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је кру |
арњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци. |
ните милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце госпо |
ричању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p |
на друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје друг |
е знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти. |
S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико ниј |
енкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све |
капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а |
бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад опш |
ким девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељ |
ко се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведо |
лазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад |
ОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖА |
КОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> |
СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> |
СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> |
У</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="4" /> </front> |
S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="3" |
КЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> < |
ок се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у |
една да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша |
поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто в |
подине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужи |
како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изв |
и до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили с |
га момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци пр |
непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни х |
<p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право |
одужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му |
ти његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</ |
с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У |
ћ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине реп |
ао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у неде |
иже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по ко |
и</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним |
о српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак наш |
рњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Чов |
икову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни поми |
ead>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да |
, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — О |
ио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема бериће |
гу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" |
ледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> с |
сница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку |
реветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово |
што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела пе |
„кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-п |
радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором |
ла метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи |
мештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту |
ити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника |
рва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њо |
е наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео с |
, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му |
у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве ш |
а љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може |
оју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је б |
на како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било |
у поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима |
је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p> |
"SRP18882_C2.10"> <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Ст |
евачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то |
инцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се |
избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све |
агону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи кар |
дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а |
то се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.< |
емљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један |
таш.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога ра |
ао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" |
код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бл |
ше користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов кор |
д био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах |
нога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад |
а човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окр |
Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да ј |
ако је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одај |
сто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да |
— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појури |
ви, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете |
ао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благи |
плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретн |
Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у т |
атори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио |
шу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном л |
човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих р |
ванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и н |
ви саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, п |
нути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко |
инак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се |
о чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„ |
ћ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти |
р. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења |
треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; в |
атре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало ка |
оносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све же |
ао што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за при |
ма људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекар |
које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није забол |
лава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <p |
онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све |
а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слаж |
28" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да пр |
е.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може ни |
зи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у та |
<p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био |
та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У та |
ара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко |
четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре |
нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако |
<p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу |
шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на п |
с кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетнико |
азове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само у |
..</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у |
Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скот |
ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— |
оје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у |
и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n |
оре, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ |
а у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су пева |
који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара поје |
је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе с |
живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан м |
тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме |
Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> |
му и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће б |
па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“< |
едило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпо |
опадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и ча |
из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако |
а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, |
е већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине |
арту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Зам |
ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Гос |
ј непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела |
ином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах |
чен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка |
ођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тич |
али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опи |
и то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога друго |
али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себ |
</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде ј |
ад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и |
ујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај ист |
истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p> |
и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Ст |
них усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака |
о обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, |
је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га |
би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк- |
p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{ |
са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и |
ој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, |
ја, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику к |
га грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако |
са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби. |
ал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још че |
У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што |
нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаш |
мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од |
и пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама |
сти изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко |
с имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку |
е и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи п |
ар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим |
о је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти каже |
.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Госп |
е нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.< |
тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директо |
потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала. |
се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна |
, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и шк |
, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} |
на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметн |
свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако |
е у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, до |
У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умор |
ећ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује |
попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37 |
шао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу ко |
пирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p |
од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом |
је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постој |
гла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала са |
рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да |
ила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уст |
че!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Б |
оспође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично |
прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код |
умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се |
сте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док |
ане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је |
дају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него |
мена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{ |
веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене |
</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно п |
ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Ниј |
вао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно п |
је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало п |
ао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у |
мири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу |
еби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоу |
је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о д |
ти, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се |
из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени д |
варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју |
ко то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200 |
ико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та |
питао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се поса |
жити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам са |
век испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово ч |
.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му |
е прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да |
искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод |
иру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако руж |
title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> |
S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који |
у.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где |
— те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што с |
синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Бо |
променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари |
ру.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су и |
му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила |
> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо |
то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и ис |
не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Ум |
ргу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око с |
и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што |
ао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад г |
лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не |
је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај |
У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био на |
све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не |
коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Ста |
арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича |
ечи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да с |
иолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно ме |
а и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора ј |
тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око п |
домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз ки |
е, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк- |
. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозо |
пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њим |
цу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на јед |
у, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; |
/p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује |
ха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — ре |
b n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила |
, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — о |
— ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује |
<head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадосниј |
{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах |
ћ тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечник |
и, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није |
и свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>До |
о мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубић |
година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи |
вога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p |
се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— |
то го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњо |
ира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, |
стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још ниј |
знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи |
> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах |
ца по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, ка |
ри гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута би |
р Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> пре |
и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега не |
ше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта с |
већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада |
ко својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер |
мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се |
сигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им |
им синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла |
уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и |
етку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра |
ној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем |
није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је |
есник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се |
снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о др |
реди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко т |
једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра |
Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних посл |
о ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зо |
ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате |
мо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић |
ману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа- |
о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако |
те, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} П |
иже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне |
евап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парч |
ике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око |
је и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како |
иће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце ј |
его певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из |
</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га |
це умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче |
на, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи гла |
се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то прим |
у већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло |
риметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену |
је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се ко |
дне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, л |
а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја м |
S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш |
лесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није ник |
авала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љуби |
да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окрен |
Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да пору |
варају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз |
ану.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> |
ирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очи |
<p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предигли |
це пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта в |
ежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се |
е Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живо |
артији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p |
у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу |
— викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> |
у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и |
одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто |
позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у дру |
снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на вра |
есто се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада |
е кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне |
уче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До |
теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> < |
е у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше |
ули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> |
тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{ |
себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жу |
иви, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро |
а руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напуст |
е ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рај |
ога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит |
ио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, А |
олико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада |
и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет к |
пеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да в |
угу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио |
усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вит |
ровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко и |
ио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме бол |
унак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отров |
као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили |
„на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа |
суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођо |
оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, к |
д га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било ба |
ослова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је мож |
це.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу |
ваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи |
алира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао н |
тао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је т |
вој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, |
ици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродо |
улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ т |
а не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочевр |
е а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била полож |
.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шт |
лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љуб |
} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред |
{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на по |
силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Сва |
ује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очи |
ак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуј |
верје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег |
није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни уле |
ико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача |
начко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић р |
мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако леп |
људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао |
Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће |
в живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је и |
а дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у |
о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види |
е па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава го |
е по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} |
стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе |
дмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то |
потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону стран |
падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у |
срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу мо |
из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као |
ош слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије А |
качима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци |
се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман ста |
гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника |
Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица ј |
сиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S |
се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму ст |
пу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз |
е запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не ум |
би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једр |
де, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на пла |
је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је |
} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом |
на своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, би |
је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њим |
кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице п |
</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар |
знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао к |
су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се в |
одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој ј |
ј Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, з |
тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас |
живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај |
аједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да п |
ка а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама на |
p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише |
нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју ми |
госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор |
тврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Г |
д <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, |
неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је бо |
еме га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају |
м грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћ |
д јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше |
рироде.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У ман |
аноје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена |
казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре нег |
гради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берб |
Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, |
е; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила с |
ично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје на |
онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах н |
а осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљ |
вом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фр |
тор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога |
ђа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необ |
час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мал |
ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор |
пођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да |
ог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в |
да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одск |
лу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у |
Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би н |
е се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио |
ан сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора |
ајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало з |
ди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се |
> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица с |
кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који |
злило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је |
ју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, са |
је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на |
нама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живо |
а многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њези |
ове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његов |
</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову |
То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли |
тпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у |
главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други т |
<pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: з |
а је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила |
њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала зао |
ела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћем |
гао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту |
ра?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сеја |
гне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар к |
* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Дана |
м ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по по |
мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љ |
а дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љуби |
годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сва |
ктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па |
омадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се |
је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са |
н их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужно |
/p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарај |
11"> <head>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и |
} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође д |
ђе па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, |
} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „вра |
ј кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стев |
ићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда х |
и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо |
а младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дун |
е о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу оде |
учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенерги |
а свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: |
штена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као шт |
сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос са |
како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми а |
аго лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младог |
знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задру |
е забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си |
та се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али д |
осле две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Как |
из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али |
ић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне |
анда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги |
е да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не |
прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав |
е животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови |
оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је дев |
било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број |
ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје |
ођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка |
</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је |
} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо б |
а прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу. |
е што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и |
ти од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим пр |
и увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Ниј |
је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју пози |
а лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „ |
е?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разлива |
, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је |
о са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави |
одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за проти |
ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истица |
у куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те к |
гових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је н |
, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у об |
има у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Гово |
i>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати ку |
своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега |
.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>До |
} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Рома |
певала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, |
ете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са с |
" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати |
у при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, н |
таноје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати |
ке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узет |
како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпиц |
> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био |
74" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу н |
тео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази во |
на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лаз |
столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђ |
стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину |
e> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} |
угарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа н |
рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање ниј |
S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из |
виснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, |
уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" / |
гову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној |
прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече до |
у. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико |
вао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад |
о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К |
</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и и |
нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где заду |
о је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</ |
енио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Го |
развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикн |
шао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се |
</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се пам |
и, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оста |
тресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<titl |
нуо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о дл |
у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је св |
p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у да |
и рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ак |
.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а нај |
песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у с |
злено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на с |
рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p |
виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели д |
ни су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташи |
под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики вена |
егову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио б |
не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љуб |
} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у |
јавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са |
зеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напре |
<p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удов |
Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стев |
> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како |
од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле |
тово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што т |
ега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа С |
не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори |
> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за док |
друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Кат |
еру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, |
ца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безе |
оспођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она ист |
ца зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену у |
т је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата пар |
<p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљ |
ра Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало п |
и, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мо |
а њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мис |
и он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и ре |
поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје |
ило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се |
ике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слу |
аво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњег |
убицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-М |
аше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>До |
им изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Позна |
аше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форинат |
мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињ |
викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже |
трмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или це |
али чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p> |
"257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим |
.13"> <head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске ра |
е зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао |
р живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим у |
Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господин |
не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одг |
д.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише |
квену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Дого |
поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, руко |
/p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном п |
Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну не |
<p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако |
осподин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да св |
у. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звањ |
о дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> |
се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо кућ |
апечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе |
мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> |
ај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и |
е! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Са |
знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао донос |
Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али и |
а.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне |
еда чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са п |
р Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли град |
ова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила б |
гаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гег |
су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица К |
ако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш на |
ма већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткују |
, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти |
C2.3"> <head>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много ш |
да младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Ју |
шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакети |
е је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати так |
кирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — ор |
p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се оп |
е тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него |
иле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то изр |
жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Стан |
Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господ |
де удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њег |
оје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес |
тар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да |
/p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи |
журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко |
војој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се |
емца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали ин |
што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио |
не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему |
а.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ак |
ако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а |
S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не |
наш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не г |
господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно |
е остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка о |
> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њим |
ци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече |
некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друк |
сто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она бл |
б срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише с |
ивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има |
"232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и |
можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим |
а за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља |
поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме н |
Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца |
ар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Д |
пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док |
а.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мо |
већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне п |
врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим добр |
ека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи |
таде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по н |
рк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испи |
, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су об |
био стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко |
е га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа мом |
S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам |
помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.< |
а је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек |
тиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> |
у у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> по |
ни нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним |
више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узе |
су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и |
азде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газ |
да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот. |
животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клону |
чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па |
у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када д |
но говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као шт |
околења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на св |
че Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић |
Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се |
и мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром ок |
да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За |
нило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној чо |
а он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одап |
ad>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу |
идети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </di |
је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне занош |
каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк |
некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те ниј |
ли.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја ре |
такленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно |
њом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Ст |
ао да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој |
— рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрит |
ј оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула |
сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се |
— ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је д |
у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијо |
ногима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче н |
доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учинил |
{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су |
а погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је |
лабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби живота |
ђава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу |
уде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од |
вим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је ди |
чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Ст |
прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав ч |
није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божи |
је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођ |
два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало |
икну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ог |
ка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући |
180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване |
огаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши кр |
ор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој к |
ао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</ |
— јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одг |
јнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама |
госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је |
ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку |
рамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољ |
а је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њ |
Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан. |
нути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Фу |
теванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајко |
да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад г |
д суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра |
аксе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био |
било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога дух |
мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манасти |
— па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу ув |
ја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила |
кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је б |
аху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пр |
д станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством коли |
тио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни св |
зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно |
убице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је пр |
пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била |
има у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане |
о да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет цело |
а.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Т |
је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Сав |
свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у опш |
об, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега коли |
госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.< |
си детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први |
о дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Мак |
апићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће М |
годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „м |
ица, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села и |
ас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и |
идети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S |
први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и |
roup" xml:id="SRP18882_P1"> <head>Књига прва.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C1.1" |
мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар |
то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиниц |
пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важ |
</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова з |
сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским |
а.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су |
шка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар П |
звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, |
сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари |
или се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рец |
ја салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па |
ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као шт |
је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори |
{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином иша |
/p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у св |
адија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је |
саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с ког |
нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова пе |
он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада |
а а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсим |
а „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Кати |
е осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи ника |
ктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође док |
наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би |
ужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућа |
ћ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у ж |
проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше же |
тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и вес |
анула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div |
штву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро |
ођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} |
страма наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој мал |
пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана с |
цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
тор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева. |
или Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена пох |
<pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Дево |
девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке |
а је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољ |
ћом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спа |
е поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце |
драви, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта |
литву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме |
оже дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко с |
ндином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> < |
ићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год х |
ао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра |
ната —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, с |
="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је |
ушу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срц |
Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јес |
ма и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако ж |
ио грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу |
О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у |
ноћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и д |
се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— |
ролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се на |
.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова |
рово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио кл |
почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме |
82_C2.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Стано |
рзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} |
довољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је |
ом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би о |
се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стаз |
, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, |
Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Б |
сто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то |
о на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што |
кла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све са |
доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им ми |
е натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео |
ао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су |
авицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће по |
цу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о |
је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ св |
и, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Д |
је Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога |
варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</ |
ако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и г |
враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} |
плим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.< |
простио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што |
у очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако |
чу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни дв |
шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди ка |
авежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је ст |
памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се ма |
сто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет с |
једно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од ста |
забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љ |
их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који |
је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнул |
" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му ад |
је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види как |
пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> < |
о нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко ок |
те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мис |
тресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек к |
ркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља |
ваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њи |
ад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој с |
о се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била |
/p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи зе |
е до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад ј |
а ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је ка |
чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} |
удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, св |
арочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине прија |
нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи |
шао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснул |
се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна. |
а се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да |
евне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо |
ли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зл |
пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је |
пут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се проте |
о! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ип |
да да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на њ |
S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза |
онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живо |
Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном |
е и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да |
— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна |
а је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених |
Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд |
у пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју |
је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам б |
је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпо |
{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — због |
лас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није до |
тити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од |
ћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго до |
вем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је |
све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, |
мен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је |
олила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, п |
Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{ |
у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни ра |
рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи |
ље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паор |
Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи |
кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру |
мо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где |
а дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сир |
остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, поче |
ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема |
госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе р |
је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад ј |
же тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно б |
еуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господ |
Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на |
и.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одат |
од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је посл |
ко узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Стан |
дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе |
<p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће п |
то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпре |
да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</ |
ра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или |
друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољ |
ћинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Са |
одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је |
живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки с |
зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је |
ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p> |
је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из кућ |
м стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао |
добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма |
баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све |
дном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id |
ио разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сва |
елости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац |
живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> < |
танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк- |
стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} |
лед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар. |
тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио |
ршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме т |
е Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев т |
а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још |
ан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би с |
ућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, |
већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта |
ана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певал |
а Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије |
ли, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки |
ле литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса |
Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господа |
егов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> |
нас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар |
тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш оди |
ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослов |
лио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га |
<p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у мест |
договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — |
а су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба |
ије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у бирти |
да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „ |
од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан |
у другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде |
Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер б |
октор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није в |
е.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице |
уштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах п |
и, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од п |
јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште. |
ђа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није би |
то га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спуст |
о туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла ј |
опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте |
о, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божи |
у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по под |
и да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно |
самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отво |
росјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада вели |
ојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три суст |
и њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће |
октора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два сн |
живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ћ |
Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би |
„херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у велик |
војој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече |
/p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назеб |
пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати |
изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа |
чила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, |
снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио |
мињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А |
ву кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола < |
њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} |
то осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по годин |
а.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p |
ћ или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак мо |
селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође |
шли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за р |
раја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, |
ка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити |
уди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ћ |
брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма ка |
ар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо |
је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је |
се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и забора |
дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је с |
да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то |
шта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди |
властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платил |
те ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је ов |
апуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Кото |
тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да |
њом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница |
јим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра изд |
ођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше ро |
сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога |
p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог |
кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како гос |
стићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу ис |
и јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на сво |
дупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одбор |
друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првог |
ње, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо |
то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, д |
S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{ |
розоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} |
радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — |
те.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је |
сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним па |
рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погле |
и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није |
види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа |
Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром цр |
се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше т |
аше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе н |
, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су б |
а писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="2 |
тим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој |
се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није |
души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове |
богом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана |
.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се ук |
страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да |
раду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за |
е ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} |
, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је |
људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml |
јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој ж |
и његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога |
је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица пла |
падију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је гос |
p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Ма |
нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало |
на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— |
а госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам |
да докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје |
ве гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Да |
/hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спуст |
ник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је прева |
треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога |
о је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газд |
као руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла |
</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будн |
је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руко |
маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањал |
није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве пров |
И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела |
ти који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то |
е у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— |
идео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n= |
један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} П |
/p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и ста |
а кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сад |
лаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију п |
више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Куз |
е беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није |
<p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође |
p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала |
рви момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући с |
у сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици |
доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли |
у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује |
нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловц |
Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштал |
е из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пре |
ва да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на пре |
лу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а |
рва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и сок |
што дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљ |
тати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић до |
ухну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и |
p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема |
{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} |
у, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме |
бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А в |
арта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чо |
тоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они |
анабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манаст |
је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун мес |
ргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чу |
је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као |
куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себ |
ка.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе |
, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обрани |
се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте |
затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} |
ла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —п |
ну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животи |
ине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој |
ивота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; ка |
ву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз не |
марица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подмет |
лада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бол |
оје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пош |
/p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве |
живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ виш |
росторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поуч |
жала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић |
мењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило. |
ицу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико де |
куд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу гл |
ина први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледа |
о ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је од |
милује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је |
ветковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колим |
милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше |
Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па иди |
>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа. |
.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па ј |
да слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према чове |
цу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несре |
га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред бо |
орових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не д |
к беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Стан |
еринске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан с |
ање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном ср |
а своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</ |
било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</ |
и на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече |
н од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на д |
витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} |
јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола |
шкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати п |
мпота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анк |
ца за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто |
а прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек |
к морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањ |
Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили |
уди сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — |
и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, |
да дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплах |
последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе |
S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога |
је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годи |
сује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у |
помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила |
има, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек р |
ама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досада |
ра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за час |
ца у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога |
олико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да д |
више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас |
ла и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је |
који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter |
руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уст |
што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и |
.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако |
ица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младе |
ечац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је |
Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му |
ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не о |
ме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гле |
} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, от |
утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као |
ило лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те з |
доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси |
аву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио |
е господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није н |
р живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје нед |
ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господ |
о, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Т |
вено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је см |
кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога крај |
а њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се |
д прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на дог |
е се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава у |
ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према ст |
туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у поч |
њер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да |
у већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу ку |
најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити с |
тор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, к |
ојима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био |
евојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо |
ђи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра |
анда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нем |
ка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону |
<p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекасто |
.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је |
ље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху ос |
дам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам ув |
та је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и |
ну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су |
манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје друга |
ла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укус |
днога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад |
у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала р |
прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после |
и, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисл |
ратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, не |
осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан до |
још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Дом |
гне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу шт |
потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у |
} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и |
онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Б |
/p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто |
бе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са д |
пак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> |
p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну н |
уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} |
не стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и |
са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по с |
који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: |
вако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече |
змеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, а |
порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ |
, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима т |
пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, по |
лици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним |
другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — ст |
, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће т |
руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео |
ања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри- |
о лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рука |
иџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} |
хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли т |
Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега народнога духа, него га је зараз |
Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шу |
млађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу |
дој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак |
е с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{ |
нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} |
опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла |
роводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало |
рдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сре |
днако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи |
ом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} В |
ше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди |
према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} |
према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице |
му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав |
а по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусре |
их мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <p |
редише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну |
сало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љуб |
{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: |
и у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — о |
к-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столов |
и терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на |
памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њези |
попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све п |
и гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласо |
то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и |
о тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није дру |
до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпо |
пођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је ра |
се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице ј |
гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извиш |
та се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — н |
у почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, ко |
а би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну П |
шљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, |
ја бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту |
муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо в |
орско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у к |
ама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на ст |
као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својо |
к-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли ког |
ан било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разго |
а је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи |
лио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу зах |
поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу |
пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, |
врело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како ј |
наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећ |
— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" |
да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схват |
досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С је |
уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љуб |
ела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div t |
да оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорас |
жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то |
ману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она ј |
S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да п |
чију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Ва |
и скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу |
а срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата |
е ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Ро |
твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу лов |
апред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко |
раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ |
ема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са п |
.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније |
а би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да |
д је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из т |
а земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец об |
у по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно луп |
<p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згази |
ђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивот |
це!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене с |
ећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан |
е, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Из |
снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и п |
својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женс |
ло, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а |
да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, к |
и језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.< |
се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не м |
Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неопи |
рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила |
<p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас |
нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У |
бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало |
рни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку н |
уда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица |
а дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Ка |
ерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обил |
винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ п |
нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Ром |
ути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{ |
"> <head>9.</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом св |
указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза |
с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела ра |
су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је так |
ешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати с |
да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна |
полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели л |
мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели. |
ктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, си |
и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— |
та преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко бу |
ао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њ |
а, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то |
готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — |
о је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" |
ном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а |
ти?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— |
ој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не у |
пу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпођ |
је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман ј |
ијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прав |
а чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, |
овијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарк |
ишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на бир |
на зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле суз |
свим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би о |
е године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају год |
{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за |
кло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присут |
оју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта. |
о триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој не |
све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет |
ш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.< |
и крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ћ |
то знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — |
чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притиса |
ично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледа |
ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S |
аком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немир |
Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у |
е сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој |
Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје над |
пле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увреб |
> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Срп |
то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.< |
овори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој |
оје се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живот |
немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору на |
на а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди |
а без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме б |
жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</ |
ц који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога сто |
црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за јед |
омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине |
S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} |
Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има |
Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају го |
клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахн |
а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племе |
е пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} |
56" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госп |
<p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У ти |
ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше т |
; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како |
рају уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S |
којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S |
прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину за |
на приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим св |
не докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с |
лутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно |
као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је |
преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој ота |
p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" / |
Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Мил |
за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор. |
ече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, ник |
дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је |
ајјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек а |
ову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином |
нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање т |
о снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз |
омак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер |
толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче |
ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S |
повој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, |
ана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љуби |
на је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на |
род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жеш |
анка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све |
{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштв |
пао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и |
а је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> |
добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако нау |
рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче |
му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо с |
рце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сам |
нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда На |
нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа |
ан другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача |
е стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводит |
вала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо за |
персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никад |
омене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојно |
<pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла пр |
нда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће би |
свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а |
део у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докто |
уних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер госто |
ако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, п |
млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, шт |
господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рек |
друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на њ |
ви новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих су |
ету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— |
ознао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и |
ца тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана |
S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином |
јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, |
скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појут |
} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дел |
ило снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би жив |
могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госп |
и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у |
p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удов |
да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} |
тљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се бил |
ла главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана |
атила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих к |
ести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познај |
ао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сир |
ме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно |
ису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p |
ите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њег |
ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема |
b n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што |
ћу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде јед |
ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарње |
је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме |
о гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гл |
стим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изу |
но пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелоди |
умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ |
исто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроск |
ом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигу |
жу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на ли |
му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан |
астала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више ве |
на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зуло |
врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој п |
већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао ка |
обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и |
вати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати ви |
ро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер |
природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота оши |
је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним п |
јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{ |
има је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку |
к у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n= |
а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска страна дал |
па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла |
ише од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, |
себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло |
ко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу ку |
да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија с |
е у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, с |
ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, |
што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака кршт |
о.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и с |
икус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до н |
кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рек |
м крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најми |
бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па |
збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али уве |
артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њег |
не учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре |
="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па н |
а овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах |
што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуд |
ачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овом |
е ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, ди |
ака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субот |
ге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — т |
и је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како |
још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечат |
ду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу |
и другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада |
<p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им с |
е ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио |
дно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би |
рања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима |
Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми |
ма је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто с |
игу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променил |
оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим |
читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од |
Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк- |
ом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује нико |
спођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом |
е разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку т |
ак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као д |
па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се чита |
примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-С |
авље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше ч |
Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осван |
Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им как |
би из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидн |
првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужу |
и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о |
а је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила |
јко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти |
S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка бр |
уго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној опш |
поведити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, г |
ога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрва |
ча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хла |
настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је п |
руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се |
две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби посл |
е побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричин |
родице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих покол |
ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</ |
бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице. |
од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у мла |
из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита |
октор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао ч |
ланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она с |
што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне |
било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики са |
е би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер |
о подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим ма |
је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија |
e="titlepage"> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p |
ЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. |
itlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУ |
itlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУ |
ина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У пор |
; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој |
еће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпр |
тац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он н |
вила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како |
снице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива |
све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовим |
гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је до |
и.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S |
ијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српс |
ојом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и |
свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жуд |
мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти ј |
<head>13.</head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки |
хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта |
а.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — пр |
а овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је чове |
ћао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p> |
да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борб |
дише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она |
вога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао |
звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па с |
м.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, де |
са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и п |
<p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са зе |
Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} |
за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p |
ју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} |
у се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, н |
/p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао |
својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе |
ас по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{ |
се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за |
ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S |
агодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се рази |
и од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, |
оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему |
а како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су |
амо је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најиск |
па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, ба |
борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога |
е пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ |
дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена бера |
али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло |
било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај |
оло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у |
овора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме рад |
у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певал |
сак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се |
тору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи |
ј здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; б |
м сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Март |
торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју о |
помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, |
у Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да |
из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза |
Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што пре |
а, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше |
руди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задов |
ше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" |
свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу ње |
ропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се |
о је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — р |
на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежњ |
о другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и зад |
и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долаз |
гледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — з |
</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рук |
е, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је |
а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце си |
"11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су |
једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општ |
p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у груд |
играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам са |
ца као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} |
.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није јо |
</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће |
уго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад |
но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој пр |
ан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљ |
</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме |
познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и |
е?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг |
pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад |
ито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте л |
вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, |
е нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости |
скога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо |
А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам сле |
е Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’т |
<p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настан |
лади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У |
p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" / |
еже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је |
ас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је л |
два дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S |
са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у |
паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је |
ана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја в |
n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је |
је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} |
убица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Че |
ју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак |
тишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, д |
<p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; ј |
пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако зане |
е, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теб |
и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — бо |
а свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да п |
е мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p |
p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. |
<p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни вид |
заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.< |
ре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S |
е тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад |
за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, |
ују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим п |
е младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с ти |
је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику к |
вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајн |
S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, |
три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сир |
на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три год |
ив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеш |
ти.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по |
нка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изу |
Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успоме |
баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па по |
ен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — у |
о се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> |
дије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окр |
кама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљушт |
, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја |
је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради не |
Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испроше |
дна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.< |
пођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговар |
ио, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био |
, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли |
а је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате |
нула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од т |
ао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга |
ван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога да |
а мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица ј |
преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по |
ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада с |
је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како |
докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бо |
м зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвише |
и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био |
>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку |
о до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивн |
је вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћ |
не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по свој |
p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шт |
опић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ |
е и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и |
у да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та |
октор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у душ |
рило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових к |
{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти по |
ећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут вид |
Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љуби |
е стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> |
еве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ |
ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Ју |
ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао |
ноје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихов |
о ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да |
тласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</ |
к с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој |
допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући сво |
евности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} Т |
n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе |
интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу |
инићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншп |
} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} |
по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за час |
ладића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхт |
а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> |
ју.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о на |
{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — |
атраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова ру |
S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, ст |
облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час зар |
шао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркв |
ас самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади |
ој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене с |
туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да |
ла већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао |
робудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више з |
{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, ни |
аци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и леп |
школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на |
d>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехо |
у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из |
прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред |
х точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p |
лико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из т |
о, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити свој |
и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена на |
ало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p |
о било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ћ |
ујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пусти |
у госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; |
рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живи |
вор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би оп |
роду.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и хр |
ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре |
ћи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </ |
ш у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама |
као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестра |
Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру оз |
јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плахо |
кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је |
аја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу |
Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче пре |
казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде |
би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздра |
преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао |
— пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зач |
де жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души |
мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на |
али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и гре |
са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђип |
први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно < |
ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! в |
е њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов рад |
ш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а он |
амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катиц |
а у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину |
дњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две |
за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, н |
их људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је г |
мо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају |
и је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену |
оркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све ж |
пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет ко |
велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова |
> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестр |
годнији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p |
је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мог |
као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било |
погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — р |
="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута кло |
ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела ка |
72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да |
n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну д |
се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чист |
ју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаг |
ме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога |
ој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p |
ктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишља |
сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као д |
трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за |
цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је на |
аова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а |
па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</ |
— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.< |
шевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе п |
ему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапа |
лапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стев |
учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је |
осиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111 |
аца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме |
ко њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И |
тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад ј |
о још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Ма |
као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину ми |
кочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако бу |
животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се нем |
а сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де |
у.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се там |
.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од по |
бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаони |
затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} |
ким сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} А |
је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетн |
чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет |
ор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој док |
била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла |
смима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узал |
иморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју ми |
ти.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друг |
кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ к |
о велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била |
да и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме ов |
. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је |
ик, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом св |
нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи |
е да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Ср |
но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе каз |
срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ муко |
крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; в |
е су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и |
евима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — |
тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако мла |
/p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="1 |
јом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снаг |
ве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступи |
</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу н |
м ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету |
није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу |
им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске |
жу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајк |
спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и свом |
ка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бу |
ица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветал |
или.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Мила |
тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да |
_C1.12"> <head>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћу |
неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то бо |
да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој ку |
јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу сп |
ијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом пл |
у и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, д |
ећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан |
ћева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За |
од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре |
ирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико мес |
сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно ни |
ла како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њихо |
опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Зв |
Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој |
а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на бо |
ного пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе |
Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стис |
>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плав |
е Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божић |
лави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме р |
се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат |
<p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом |
шта, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрну |
/p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово |
кочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава |
и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S |
еке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом |
а другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па са |
љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у ср |
ило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек |
тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећ |
игура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. |
ваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила |
то је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као доб |
дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Од |
протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, |
дом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" |
браја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђин |
рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљ |
ајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда |
столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Ми |
ти, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> |
носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела |
а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био ј |
лази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чека |
тићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене |
овек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човек |
заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини на |
> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво сам |
ање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснив |
погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мог |
ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рај |
ву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне углед |
се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.< |
оброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти |
ендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога го |
О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва |
исмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па |
илимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И |
Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> |
p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из с |
љубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то ве |
с као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед |
ац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време |
ко него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, |
је тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало |
> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпо |
читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у ве |
урко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на кан |
рман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше ст |
о подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па п |
гледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запали |
подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — озд |
а.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од |
епио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће |
Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богат |
и госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, ј |
“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседо |
е ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, |
сту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="ch |
не оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p> |
дога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје |
ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није ни |
а борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети жив |
дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било пр |
иво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула заврш |
Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надме |
грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе |
61. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео |
м кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, д |
е не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао |
воту.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи ј |
мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису раз |
о али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било ал |
ао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали |
изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Уста |
рзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> |
а!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој х |
— нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом |
шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са љу |
ће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту |
за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде |
/p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се ш |
лесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општ |
97" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи |
положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се ви |
евам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} |
е?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посл |
она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се |
стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: |
једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у |
естоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тава |
окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру |
да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љуби |
, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, |
вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Ст |
и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи |
тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога стра |
> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— |
госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником |
азао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па д |
„на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на проз |
и бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S |
нас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично б |
та јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе |
би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити ка |
свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то би |
.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана |
ђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, |
о старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисториј |
миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били |
арњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, |
ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је н |
воји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерко |
:id="SRP18882_C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићев |
</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад |
<pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у ж |
роде, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би с |
сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој |
ни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потреб |
опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар А |
етне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од |
а!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге |
Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од м |
лили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година |
ласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо |
о? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Нема |
ад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да ре |
S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у |
са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, |
и новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Р |
е, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице |
у косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb |
а подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити |
а помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на рав |
мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже своји |
не „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друг |
аљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и по |
па малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојз |
ину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуд |
ти само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желит |
идим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај об |
з своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натп |
домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали |
, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</ |
да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој |
будио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читав |
да, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није н |
е капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} |
При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, н |
} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— К |
и зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом д |
ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор |
сна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из |
га народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n=" |
{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила н |
треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу ко |
; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Так |
јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима ј |
снуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; |
екнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају |
нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово. |
њаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му |
па свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мис |
.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter" xm |
а зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на |
гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Јед |
нога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то |
вала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити |
стоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био |
у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак |
каве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изг |
скоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија |
чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</ |
а осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок |
оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустр |
тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и трепери |
егово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотин |
е то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крај |
у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије з |
била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у пре |
ољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи с |
те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и |
ме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с |
овео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили |
"193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко |
о кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јо |
ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душ |
олећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми с |
пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </di |
ча:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаш |
одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може подн |
добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису с |
таноје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном до |
вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био |
<pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага див |
ије капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћ |
к.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва б |
</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме ј |
о, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и њег |
узимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогал |
еч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да д |
<p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то |
Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и ду |
аркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац |
.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких |
у ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвок |
му се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није |
војака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезин |
S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вере |
т, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше ка |
ине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, |
— Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развиј |
него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису би |
да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко добр |
, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне |
ља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то би |
астарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у жив |
огата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај гл |
ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о |
е према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца |
ао сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и |
ли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се неш |
нуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову |
се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после де |
уће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> < |
ју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу дове |
ав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p |
з Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти |
ђао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па о |
мирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а |
човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова под |
и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и поку |
а пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топли |
тор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби |
узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је поко |
монска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио |
у свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш |
а.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагум |
S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њих |
кторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз. |
аче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме |
тором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а е |
а у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више све |
су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ |
е му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и д |
арких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио ср |
оје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд |
<pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Гр |
ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима |
тргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљива |
ош десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране |
маћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао |
ну гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} |
евка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај т |
стира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје свој |
воме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />г |
згоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећај |
ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнул |
је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово вр |
да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком к |
је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Ст |
екају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш л |
домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокоши |
тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друг |
е није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа |
ени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> |
оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, др |
енула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад |
, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми са |
беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свет |
у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и |
ојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву |
зишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да изв |
оспођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта |
нога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то |
су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и |
ан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац |
Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги |
у се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је с |
ора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли б |
е у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођ |
p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три |
и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало ка |
тово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој |
то суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срц |
дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и к |
све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јо |
ољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило ј |
ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. |
је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра да |
го као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеос |
а своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како |
вуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> < |
удела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по не |
оју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазић |
је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и да |
е успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по ср |
тињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од |
повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних |
се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи? |
кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млад |
ве о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће б |
исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Боји |
рода врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одо |
отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} |
челичио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а |
пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита пе |
.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподира |
стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица |
се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се св |
којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад та |
ајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп |
треба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба |
тио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погруж |
рихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео |
му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о т |
ноје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице н |
до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се |
ело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи |
Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би бил |
о очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да |
а у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана пр |
ажним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за трену |
много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао свој |
што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, |
> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по |
јој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело с |
још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад ка |
аточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслањ |
полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење |
а сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бив |
савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас |
у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је пр |
кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бат |
од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>До |
а гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога |
; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме |
ко срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али с |
навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбу |
а, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и < |
млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који |
срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с до |
ну, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посл |
осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути |
p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасм |
е могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.< |
ноје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учи |
једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући |
ош једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођено |
.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је |
сом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске п |
ком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> < |
уштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Докт |
ута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p |
Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санд |
ога слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, с |
берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виногр |
и из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о |
ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз об |
Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро |
ој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потега |
оже израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако с |
двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је намес |
де с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S |
се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли пре |
ио као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила с |
дором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве лас |
воје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Т |
за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпо |
им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од |
ично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабил |
ужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима в |
нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако |
и предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шу |
с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није |
у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тр |
у на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није диза |
на где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што |
још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, а |
черати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћет |
а неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срц |
иско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час |
е је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је |
у по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да наг |
Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ |
нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда |
мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у |
е враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према |
олела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз пл |
Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмо |
ма посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зн |
је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу сви |
та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно |
ромки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то |
лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прн |
и само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како |
Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, |
усији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би |
пли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим др |
ешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p |
х иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у д |
љску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и т |
у гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе п |
из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест ја |
— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова г |
и да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је |
рисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само |
ијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и с |
{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Ра |
дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава |
а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се |
ало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми |
кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај |
цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од |
ша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — не |
title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима |
ко то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госп |
роз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће |
ешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{ |
у“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p |
S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и исти |
ом ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он |
место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, зара |
азговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разби |
тра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и планови |
ужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нем |
убицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборав |
грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова насто |
оје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућа |
силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим |
чиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се |
ма у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што ди |
р, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том чо |
за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој |
ктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, |
.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најген |
астао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у |
уха, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што |
, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће |
знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{ |
али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи ни |
де, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и ш |
Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по вазда |
своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној |
боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубав |
у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, пов |
а оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на ко |
љено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на т |
е адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је на |
имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлеп |
ћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипе |
ко је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како з |
и.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога |
С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку |
црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога ле |
са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно т |
он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па |
, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислил |
сле десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинар |
ас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовиц |
му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу. |
у свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека |
уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да проп |
нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер |
>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, |
неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у поро |
<p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свр |
ив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{ |
љиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се |
е да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у св |
а а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, |
он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега дру |
Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да б |
ухом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио |
е чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу |
и да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо |
молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што |
е па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот |
иђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах |
, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} |
ар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, жури |
а чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— |
рани гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су пои |
да друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мир |
прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се |
олим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја |
лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор С |
е и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — |
у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај за |
пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја г |
се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они св |
готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, он |
њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље св |
друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S |
ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки њ |
не не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, н |
договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За ов |
днесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић |
а попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћ |
и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ет |
однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а |
, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекне |
ко да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да н |
са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну |
ну терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уоч |
иђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у |
ело.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и т |
божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се по |
да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да |
ој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прел |
ао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке ч |
ди говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувиш |
ојој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о св |
ласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али |
оваца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Ср |
рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болес |
ругли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фруш |
би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору |
ор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> |
махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане доктор |
ко.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће мла |
е покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — сам |
о ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на стр |
она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али |
не.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако оста |
никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласо |
епша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за посе |
плануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима |
живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у |
да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Срб |
и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац из |
азговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар |
е господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има |
ина како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на ш |
одити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није |
р црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквен |
ој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често |
есто у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њој |
у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</ |
е то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарк |
о све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђ |
ило ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било и |
девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки п |
ању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице |
пођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуч |
питаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се ма |
еве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често п |
и су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је ме |
рту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесе |
дарише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућ |
ште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела |
данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да г |
језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутро |
ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p> |
друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше |
нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек |
нски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, шт |
је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верн |
госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> своји |
као за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Ш |
својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики |
трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, |
<p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја |
ласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутар |
лу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Ла |
господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — |
> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла |
о добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо госп |
ивот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним ц |
му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као д |
рећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица |
оту своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљав |
> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога |
ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу |
лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави |
Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</ |
цу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у |
адима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има |
алуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, кој |
али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њеног |
очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује как |
Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановил |
огу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред докто |
, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала |
мо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није ради |
ноје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој |
, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мај |
лу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љ |
већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о по |
/> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Док |
е госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болуј |
претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље у |
умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} |
стала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јо |
и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи |
ога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он г |
</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан |
ећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе из |
{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким |
ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неи |
осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или п |
јко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комад |
ини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се в |
јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је |
о вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, |
јдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а прати |
мам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> |
тит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао |
ој и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло мног |
чеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су д |
могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога б |
дила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако в |
вега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре |
ог живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад б |
ек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — р |
Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се |
е.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће ста |
свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чис |
снован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивије |
Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх с |
ушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ни |
понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју |
дица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа |
.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је нар |
апалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе прич |
послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> |
ом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би м |
На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем |
уже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио |
ош накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p |
сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обиш |
о ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић ре |
/> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да |
роди <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу чест |
унцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као |
жива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Беч |
ише била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало |
ихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се ве |
њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубиц |
ио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од |
је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало по |
јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је |
</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по |
а је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на |
а са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку |
пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако д |
на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и |
и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни |
од затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и |
а.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S |
ад очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пит |
ићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку |
ђем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек шт |
управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје |
<p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно п |
ла није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче |
ор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њ |
исто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан |
ом сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је |
ч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор |
после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девој |
ци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то |
ивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> мој |
.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па |
амакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како вол |
партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а |
ри по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и о |
и а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њ |
њу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о вре |
целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би сваког |
ли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лак |
читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица |
а до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме |
окторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто ус |
аји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој |
ити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају в |
ко је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224 |
колама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи |
доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из п |
ћи, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих |
Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш до |
бији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала |
а свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио |
удски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} |
штво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни г |
ици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све |
кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те |
да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму д |
иродном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сва |
ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело |
младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечник |
коле мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову |
цу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема в |
ината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му ј |
мо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком |
се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретн |
већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је |
брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та стру |
јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, |
зи.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљ |
био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе свој |
у контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бе |
и мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан поја |
дравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под |
на.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више |
јају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо з |
гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друг |
и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњ |
</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помо |
ко и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунц |
ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће у |
како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље |
већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно з |
ости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолаз |
ери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n=" |
<p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је |
временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а оту |
и си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђ |
слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правог |
ражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљ |
ству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па |
динаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота. |
рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се дру |
а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, јо |
ик не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега |
њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јо |
<p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и к |
ише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили с |
ине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска с |
љи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда |
претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрл |
и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висо |
амислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да ј |
не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она |
витати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милин |
угарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а шт |
ао буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад ј |
ивоту људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив |
а сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још д |
је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор ка |
ћа из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у се |
безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љу |
нуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у с |
а дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила гла |
а је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, а |
> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, |
пштини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинар |
{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му по |
“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас задену |
але играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки |
о сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе д |
ва три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога |
како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвок |
ушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. |
те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отру |
мо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санд |
а меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ |
више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Ста |
е да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи глас |
Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву |
том што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за к |
ше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — п |
мишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они стра |
ји човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, к |
ни за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед. |
на, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је је |
у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек х |
и анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек са |
охран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвиш |
гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> |
било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да |
атку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим о |
е да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме све |
ште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће сп |
вци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи с |
га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је |
х смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Л |
мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џб |
ла би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула |
хладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође ње |
мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако |
, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При ов |
<p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени |
убљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, кој |
тидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржал |
сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар ва |
<p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда |
на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љуб |
их ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> |
ad> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Бож |
био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио |
девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p |
ом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино |
> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Гос |
свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изгов |
и вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није б |
аљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени |
а је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су са |
у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад |
онела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</ |
ца из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже рук |
а се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и |
изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на и |
ју под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће с |
му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Куз |
хранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стог |
ечи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни б |
нили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га м |
у пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздр |
како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живо |
убице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не |
ада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> |
— продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да |
ан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је |
> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се св |
е видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи п |
еђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </q |
"30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али и |
а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пе |
да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им |
pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи и |
о дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђ |
ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах зад |
ем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај гла |
<p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два о |
пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола. |
младини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и |
воје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љуб |
ове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине |
ио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену |
о се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и |
тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за п |
како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал |
оше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све |
слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један ма |
е, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме шт |
ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скоч |
била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред с |
> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худ |
спођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај |
не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те от |
<p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор |
ога ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео |
јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.< |
сма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, д |
мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види |
ила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за |
своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је |
вор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од н |
трча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесил |
имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и п |
маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> |
сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било |
ије платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отиш |
Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{ |
> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни |
броћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> < |
као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу |
ам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{ |
</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ј |
је знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, св |
<p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао и |
Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала |
велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало з |
Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји |
ote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како с |
госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набра |
грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поз |
зе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко |
а прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о |
Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је с |
рви пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да гос |
госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата б |
} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Макс |
ћ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љу |
рекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси. |
боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људ |
лу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђ |
, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p |
Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету то |
</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утиш |
уб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити |
бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади |
себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову |
— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја не |
заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p |
воју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао |
каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очи |
ст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили о |
ја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</titl |
осина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче |
кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће похо |
Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко |
о снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко |
>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали |
оздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај ускл |
уда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кец |
ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели |
i>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за с |
Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштр |
— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се од |
о је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суз |
рко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочек |
као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо сасл |
м већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица с |
е бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Ч |
/title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао М |
итам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} |
противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге з |
Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина си |
а века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све |
и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, нас |
читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ј |
а да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је |
ије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре |
е изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости по |
а, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега |
весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сес |
— и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љ |
звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бе |
о да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазв |
што у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и |
а искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не |
а покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није |
није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није н |
руне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу |
а и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци м |
их час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} |
мскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога дру |
тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лука |
а било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући |
да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љ |
само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице |
— рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако |
ке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је |
потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његово |
p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се |
Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца |
, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ |
за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођ |
{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак |
ако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с мир |
та видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје бер |
> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају но |
њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан |
има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, |
притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе |
у први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — |
стави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> < |
ли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да |
а нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед |
ба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му |
ругога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на |
воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек |
ја себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољ |
опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, |
олела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски |
— А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја |
д ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да |
а батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо |
Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља |
а.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез |
ндине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као шт |
кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба дове |
врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њези |
агну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторови |
о врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу |
ликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бог |
је у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа |
пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну |
о да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба! |
у Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме |
на расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изн |
н у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка |
убица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свилен |
, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као је |
ела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рај |
рат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код кућ |
рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао |
ју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S |
да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се све |
Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све |
едан мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас |
аки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци. |
е; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али |
иковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се |
рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече гр |
обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.< |
што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и |
>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Ми |
нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаш |
ло док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Б |
кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа |
икога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се вин |
толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} К |
о срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто |
ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одум |
Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се |
да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно. |
октор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, |
.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео ј |
после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друшт |
ма — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко п |
е одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило |
нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а до |
стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај с |
го мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га |
— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише д |
Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па о |
ну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је до |
у коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога ст |
>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето |
о дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из ус |
обрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, |
пође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, ч |
ком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити |
ако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овак |
повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас дво |
спођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а к |
Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад. |
зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стог |
ргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први п |
ите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и не |
Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађ |
местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, н |
сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драм |
.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше н |
седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не мож |
мо да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је |
b n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на р |
корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нем |
ила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене |
ла тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и |
р Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало |
а за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка к |
е само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна |
ла фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и как |
је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отп |
на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="2 |
кођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поред |
а.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати пад |
<p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на друг |
ротрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p |
з господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и |
S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна ку |
мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше |
} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, ка |
њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и |
ор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што |
у; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће бук |
а живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најз |
глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љу |
лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, |
тели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци |
д чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било |
етар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиром |
тарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним |
је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашен |
срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па |
у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која |
га догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} С |
би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и |
, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је |
младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак р |
спођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се |
у.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један ма |
у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав |
нула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица |
деља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао ст |
ожно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је р |
сет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у к |
о и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио |
који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду |
а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а |
нски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, |
елена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
штапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре п |
и поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим |
Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у |
седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станој |
се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу сво |
м на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога |
Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су пола |
чају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздо |
другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жен |
репи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а |
мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао н |
а како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу прода |
ом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли с |
а корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема |
писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа |
ћи — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, |
таноје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим |
ких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чо |
, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер |
— опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа |
да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док је |
и не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па |
заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} |
p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јо |
то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, |
тице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад |
{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и о |
о Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Го |
е која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Исто |
зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми |
а.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила |
Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је к |
е са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати |
баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у |
ажи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па |
д сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код сво |
је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачу |
сим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.< |
дивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати |
ер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја |
Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четв |
има где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „ |
ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба |
и.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда пош |
збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема нова |
је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} |
прва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно |
оже бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је вес |
се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се |
и сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се |
ладе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у т |
игрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг |
n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше |
анда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женс |
пођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </ |
/p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако |
oreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко |
да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
оспођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој |
рос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет к |
важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак |
ега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су поле |
знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, ш |
, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред к |
трама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћ |
еђу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где ш |
ти.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струј |
јте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђ |
одар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спре |
есмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше |
и педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за о |
Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први м |
љно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах от |
ћи па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црн |
пет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово |
рк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих |
удски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у пр |
ћ заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина ка |
аква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узећ |
а погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пу |
чи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.< |
тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а о |
на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест |
је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на |
— а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољ |
вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други ме |
ет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; |
ђа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму оч |
у сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарад |
ба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у с |
што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички паробро |
у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} |
кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је |
орао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местно |
ћ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео п |
мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало сп |
е сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофрок |
ошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала |
ила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је |
yrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фе |
Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда |
есте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стен |
енуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло. |
Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. |
pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка ни |
али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље п |
Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас |
<p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричин |
поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот. |
се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, д |
дао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а л |
равље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало на |
убица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом гово |
одскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих ча |
о истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега |
на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је д |
ео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не ос |
ш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> |
о — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је бр |
они у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не |
е доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити |
о пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не |
у ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — ме |
окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из |
ја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није би |
о пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на |
казао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писм |
и — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни м |
аноју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јо |
апламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за |
{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је |
леже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где с |
аметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да |
ко ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста заг |
— рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако |
ала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не з |
исла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и докт |
да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шало |
само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је |
дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу < |
ији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, п |
<p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти к |
нако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам |
своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} |
чи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душ |
поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај |
а сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је дана |
доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро |
што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p |
и рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао |
је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове |
<p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико |
на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се |
ћи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с н |
вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p> |
ви посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше |
месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најб |
како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све пред |
е уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљ |
да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла |
м, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки пове |
ма их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја в |
их кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се |
оман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми |
им годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига |
.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то ж |
о одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа |
крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да ч |
је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из чест |
било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одј |
час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу |
Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, |
то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="ch |
абројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га уве |
а невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер |
у сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — |
е куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, је |
Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, |
отраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавн |
ом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио. |
</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо дру |
е треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слуша |
а прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сад |
а данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је |
и.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти |
улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Ш |
кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти |
а данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ру |
усти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га п |
ужени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми каж |
уд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} |
о и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетиц |
а.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Ма |
и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико г |
и и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да п |
шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа С |
огао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p |
о за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дан |
S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда п |
дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од ко |
Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија А |
еда по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и мој |
га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{ |
Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкч |
-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пр |
ли до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и |
још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе з |
м и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш |
А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — |
ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било нека |
е мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p |
моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није њ |
лак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не б |
и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-С |
, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докт |
ан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине |
а жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је |
еде своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари с |
да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема п |
о, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се неш |
и драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у м |
одине права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај |
ући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже |
никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново |
Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право ш |
е Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајев |
го боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и |
ћ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је |
е преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца из |
неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити |
„ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово пита |
/p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} |
ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми |
сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, |
сто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, |
елу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио |
је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда при |
преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки |
г!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити |
за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и у |
а ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти |
у у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у |
/p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> |
говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну |
— рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, т |
ни брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је |
? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа |
дговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше |
госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе |
рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао |
да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? |
бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница - |
, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш |
о кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — за |
једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од |
му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p |
скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би б |
о себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} С |
војку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно |
непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али |
рљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају |
воју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо |
ке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек |
о доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.< |
во као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Ст |
х уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб ср |
еба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, |
ољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она |
и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној |
емо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на б |
годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало поч |
азговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је |
плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о ње |
ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће с |
шел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико |
код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако б |
р запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да |
му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад с |
није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила ј |
повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме |
ено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p |
{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуц |
погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто |
е своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изг |
ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре д |
ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из д |
онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко |
p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</ |
је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је пр |
г из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Е |
сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да |
<p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам гос |
знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једно |
ужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, |
<pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> < |
знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођ |
на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И в |
рамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуб |
, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у са |
казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој ј |
.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре з |
злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</ |
брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — при |
pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја |
p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљива |
о.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb |
<pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам ш |
<p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га прежив |
е опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу с |
м, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам |
нас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ј |
p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим |
ко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идет |
људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb |
шек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел |
Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била |
<p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље |
а, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи |
у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, |
ајједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У |
осподине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе докто |
ан доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...< |
ледила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њег |
О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и |
аси почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у з |
своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога |
ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је докт |
е!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лази |
часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад п |
коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му |
р се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла |
259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пр |
ка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу бело |
p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај |
песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењ |
нахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — р |
ша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш |
> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не |
та ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојо |
</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другар |
обу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> |
вота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би |
је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повија |
омислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посв |
је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Ла |
о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</ |
/> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ |
то видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p |
си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="2 |
— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријат |
нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је о |
сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да |
се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу |
што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед. |
што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели госп |
јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу |
во.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна м |
> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрад |
ек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не б |
рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не да |
а је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! |
ђа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попад |
итаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — |
а Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има л |
ашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем с |
Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> < |
е покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај м |
воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> |
аца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заб |
>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све |
твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p> |
да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је пошта |
тан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трж |
новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ |
вога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S |
/p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, |
ди.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуд |
— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, о |
ме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја |
ту.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би |
/p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</ |
је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадн |
змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођ |
по, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бог |
од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој |
, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Т |
ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шт |
срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је |
/> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први |
/p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој мл |
прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце |
о.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се х |
на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледај |
м кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине |
а лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? |
ћи.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. |
но жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме |
не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још |
ла као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. |
ругу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе |
ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и н |
>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам |
рави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: |
трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и |
јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запи |
речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпо |
ранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш в |
<p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Х |
бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само ша |
/p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> |
ај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни раз |
ва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу ш |
у печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, син |
болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— |
спођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је ув |
ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло об |
ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао д |
м је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми ј |
не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки да |
је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу бол |
ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику |
с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабиц |
ем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у |
е његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то ле |
<p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а |
ву растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажа |
едала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да док |
је позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две кр |
остали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како |
це.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу мој |
{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах |
анак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оже |
арту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј ч |
ерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.< |
!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, |
ече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди |
и се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: пом |
а уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало исп |
Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у за |
<p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не м |
Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић у |
женио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док |
сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— |
збори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле д |
ором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо |
ша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, |
на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да па |
<p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као д |
ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љуб |
га, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после п |
своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узмож |
је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја са |
а вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш |
диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа с |
а се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> < |
у дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; |
се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је |
ински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћер |
е дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима |
арој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери |
натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Стан |
а, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p> |
е Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је д |
Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да ва |
<p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше |
еље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада |
ер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пал |
а, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и уради |
ди су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више |
како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га про |
глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио в |
ачине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила |
ало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ ка |
тали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време |
ога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе |
хо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност. |
>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће |
учак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, с |
-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути |
пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се то |
ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен |
ољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђ |
за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} |
могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смот |
иних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</ |
јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ |
есто да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадниц |
Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила |
ућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је |
Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор с |
у.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе |
n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага |
вога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ћ |
ва; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиш |
ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече: |
-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, же |
ви, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. |
спођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи. |
а као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у в |
рну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога ко |
! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега |
е догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S |
чајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наг |
али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из к |
и таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и |
изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриг |
ило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју |
ојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио. |
се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> он |
ан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутр |
помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је |
е зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S |
не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њ |
гло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лек |
нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> |
отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други м |
ако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> |
ају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Мила |
у карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у ша |
много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори так |
ревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, п |
у над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га че |
дговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
ђу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још |
ца је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га |
што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, п |
је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само гре |
њу озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} |
и тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год пог |
шице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај д |
и је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесе |
, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучн |
и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна |
ом ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чис |
вде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S |
и су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе док |
ају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— |
оступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих |
а Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту |
> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади |
</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере приста |
још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете |
ро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац м |
де икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници |
све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.< |
.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут о |
рило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој па |
је пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{ |
вом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до к |
е овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу |
њу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је пам |
реници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</ |
у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онд |
еш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас |
за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у |
те уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чу |
о, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио |
вуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у |
испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценил |
м небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни з |
рица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и |
/p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ |
стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година |
знемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража |
ла очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао с |
едан платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је т |
је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из њ |
да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут |
а прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују |
цом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> |
ке од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом д |
замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} |
аш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— |
.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи н |
е сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло |
големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, з |
бу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно |
же да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом вез |
ено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави |
споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови св |
стану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да |
ако је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је бил |
пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хлад |
p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски |
с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дођ |
а Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи |
то тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Ди |
ађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опро |
без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љу |
угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њез |
, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за |
бобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији |
чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој пад |
ако не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју мл |
о је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p |
е опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада |
рк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш |
е, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — |
уд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад |
Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћер |
а, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога |
гово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то т |
а својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да с |
је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у |
општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је сврш |
млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако паз |
. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако |
да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може д |
огу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим ср |
е — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борб |
асвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{ |
Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама |
га сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо г |
ла.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та к |
екоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је бил |
{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} |
и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се та |
не из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришт |
га.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољ |
, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику каза |
живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, у |
нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би |
и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници |
им свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а |
ави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја игр |
ладе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом |
сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букв |
раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никад |
тио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p |
ри“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као уко |
опако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кр |
<p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони св |
аман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари |
} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рок |
ма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуб |
а би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да |
пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> < |
синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добић |
паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде |
S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.< |
ни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али тр |
и и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне и |
вако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су та |
а је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тав |
з бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{ |
службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, |
то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, |
пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајк |
д кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема. |
ју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја в |
овци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће з |
ратовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео |
јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, |
, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Ко |
ти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. ка |
била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ре |
и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За т |
.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи њего |
ине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек |
али.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о д |
ме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе |
p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и |
<p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Им |
, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, |
г.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви |
падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч |
ма кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеш |
воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си |
.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он |
ора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви на |
поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме |
воту, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и |
p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и п |
и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мал |
а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чи |
чање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да д |
се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свир |
— Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео |
а Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</ |
је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се |
и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и зд |
чету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе |
виће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори |
јајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом з |
ором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у дол |
руву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као |
срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује |
лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца б |
ица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је п |
а једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској |
доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се |
иноћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Са |
красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а |
ило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погл |
и је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да з |
ш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Срем |
још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница све |
Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} |
мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада н |
а видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме |
него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је по |
да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохват |
во небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе |
евача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гле |
лом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом рос |
ајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у и |
девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушн |
за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођип |
красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прили |
о.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде меле |
} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} |
моћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толи |
докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Л |
да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и |
/> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— |
и, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желе |
а рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p |
е столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, у |
торе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја с |
адном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред ол |
уо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто зас |
S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала. |
они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они крив |
Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а вел |
и на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне |
а! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Т |
о сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртв |
је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаш |
младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једн |
{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Ње |
дина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој с |
.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко |
као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога ве |
ећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће |
вота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом |
ли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а кам |
своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, об |
рије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачу |
тидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и нек |
лну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, по |
</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! |
и и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је |
ј мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов руча |
а песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву |
ва гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час |
кога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Оглед |
ужи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не б |
у сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала |
— рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишк |
чила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала |
аче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да се |
о треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не |
р и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> |
а онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па |
са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </ |
ла и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољу |
а као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене св |
роб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмер |
ироде онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је |
који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поква |
дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно |
и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме им |
p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био |
ајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} С |
е, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и док |
тресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на |
је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој |
њи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што ка |
бица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом. |
блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Ста |
а притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло ч |
, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвики |
столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облач |
<p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на с |
ече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје |
живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје |
ељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора |
ва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га п |
диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онд |
њижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, |
удује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје. |
само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти ма |
рио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је |
цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отр |
p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: |
а се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — ре |
/p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад |
опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — клик |
снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Пр |
на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропаст |
{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога госп |
ета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></ |
</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чу |
енутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод реб |
ло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак пр |
да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер зн |
исто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} |
пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" |
о је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто |
мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Д |
Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Ст |
ече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <div type="chapter" xml |
прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца бил |
— рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у |
ктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и |
је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његово |
а застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је |
о у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изи |
јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p |
коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала |
е постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, |
тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нота |
есова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу. |
а се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пр |
амен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у њего |
, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г |
ка, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мат |
те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази д |
томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце |
овог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она м |
ече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него |
ече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си в |
задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та |
воју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто |
сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у |
ју, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мек |
за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је би |
ола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Не |
леда старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти би |
зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ет |
ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми |
ао сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не |
спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу |
е залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада н |
убица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" |
разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и |
ну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све ра |
не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни |
скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{ |
очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила |
оје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше к |
што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је ста |
ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" |
— дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о њего |
р младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не |
м пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак узда |
а почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па с |
још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Ј |
е шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад пл |
есом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила г |
рви дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихв |
замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене засе |
немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја |
лодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озб |
тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило ј |
оља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на оч |
p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи |
изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар мл |
е Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто с |
уницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на |
марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће. |
ај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— И |
Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вра |
ви пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — и |
је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто прит |
а поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бија |
олову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако ј |
сец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетреними |
, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p |
а — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај |
ом црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Куз |
, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Д |
ва.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но |
оћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже рамен |
неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок |
тили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да с |
на.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вра |
Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје мла |
о на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, |
у, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал шт |
о прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљ |
м више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— |
ешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се из |
сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече до |
Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; |
е још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После нек |
олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је т |
уо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{ |
м ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> В |
има допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућ |
p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S |
ет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити |
лозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, је |
то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лек |
ко ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ |
{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њи |
инога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топа |
е било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ |
свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити. |
ов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али за |
ротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто |
hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, |
Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога |
ри вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не са |
арака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p> |
сле с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим |
вку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снах |
кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том с |
ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лази |
а Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све с |
и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне |
манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Ст |
не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— |
стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Саста |
ти кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти |
ост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у |
е није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb |
ма.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлак |
ође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је поја |
{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не п |
ола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима д |
ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ |
а другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац |
њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман |
а Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад б |
штање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је т |
била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љуби |
калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над |
</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумира |
дано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезд |
е било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуд |
а, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека непи |
диште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где |
ређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати |
отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Ос |
је се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко про |
рлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао ње |
це у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, ба |
едела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у мла |
честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси |
>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бит |
Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштрик |
није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непоз |
завађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мир |
рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја м |
ао ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свак |
нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од в |
ров поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спреч |
здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем |
али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му |
тајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> |
иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> |
о јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> |
ама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санд |
.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Б |
о.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у живот |
p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада ј |
само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отиш |
огледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} |
је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није |
рач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па |
н ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се |
Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу са |
<p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРК |
<p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРК |
има да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубиц |
она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружит |
} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да |
о се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пу |
— које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су |
о стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет н |
у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фру |
аде жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не зал |
ра наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Ст |
Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да уста |
окат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се |
кинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га |
руштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за |
век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би |
два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштв |
оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дом |
акоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је кри |
брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па |
е млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се с |
ега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој |
— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно р |
га а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} |
не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, до |
n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже госпо |
воје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима |
да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама |
а кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви |
четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудим |
, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треб |
к.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звер |
бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га |
ј свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то |
то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незг |
синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а |
и цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела. |
та то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико к |
је дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио ду |
к-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја те |
о.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га |
једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и пош |
ини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бив |
шао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> |
{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је |
удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> |
е они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— А |
је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је |
Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много |
Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> |
куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сут |
ела на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођ |
Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Бера |
љу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остав |
јка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој бил |
намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, |
па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ |
ије могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу |
селила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке |
тро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Д |
ити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се |
те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој жи |
што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице |
боморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; |
латко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће |
госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на че |
— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић пог |
јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућан |
р Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у срета |
те.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи |
љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племени |
те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме |
н паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у |
овукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, д |
то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила ка |
ко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати јед |
> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> |
узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла |
ада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> |
весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, гр |
рговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после |
азић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети |
кају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“ |
ед подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све д |
треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радос |
аш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако |
е су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. |
је хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролаз |
з оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села |
као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склони |
/p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; |
стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже с |
да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и |
оспођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често пог |
коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, |
и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то |
ода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — докт |
је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога. |
213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће |
хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рај |
ки ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — |
од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb |
био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има |
следњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада |
/> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи |
жић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз корови |
то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух |
о је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску |
е је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> < |
Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старо |
га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако д |
и га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста м |
естину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу |
по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то |
таноје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и у |
докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман |
СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ |
З СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈ |
етљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким |
од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а |
са помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа |
ед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очеви |
ота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три кућ |
у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа б |
био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где |
и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако |
из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, |
вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p |
Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпо |
з Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Ац |
и В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста |
би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p |
ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{ |
оравио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — |
и у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S |
Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку м |
{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} |
> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго |
м очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Обра |
едаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> |
у је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прек |
убио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће |
пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то |
ко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се |
о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S |
пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које |
омоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И |
квеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплак |
иве и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> |
ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага |
</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избија |
жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом |
својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор |
аест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Куш |
вута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем ме |
смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи. |
прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе. |
>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb |
ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и |
што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали |
јачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа |
тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше |
и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у дети |
ком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да в |
а буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурог |
— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда |
ом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по го |
а је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што |
се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што |
ви за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је гос |
дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, |
дела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен |
Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три |
дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у |
у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на С |
, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога |
ило сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова пој |
шаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и |
: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и |
оброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, о |
Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добр |
оје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и заба |
још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Пр |
ну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју |
/p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а ку |
срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Ра |
у несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он |
рајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, ост |
вети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода о |
то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онак |
ка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њи |
болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није |
па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је ка |
ном, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицо |
у грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још |
ако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомил |
е до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату сво |
264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута кр |
јима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић |
р....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе в |
у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из це |
га јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је би |
стио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о тан |
мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић. |
ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— |
забрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, п |
коли.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пу |
дружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не |
</p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p> |
ла била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак |
било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће |
а мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докто |
маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дув |
ху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта. |
очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по |
са и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, |
јмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{ |
х глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из в |
амртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по |
— упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите |
ознавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љ |
хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{ |
ви другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — с |
ском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сироче |
е болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Пре |
име није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као ту |
S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плаш |
то на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше |
к камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нан |
ер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} Посл |
нога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> |
у а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута |
ју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да |
је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до ц |
од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису |
ођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докто |
ругарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на |
о на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила |
Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај с |
и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада |
оспођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак |
ноје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одаб |
много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што |
кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очим |
велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према |
ажним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p |
јом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији во |
ило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака |
ицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто |
атова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти |
Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
о пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет пр |
употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију |
ме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равн |
с сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеј |
улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање |
ица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо |
е сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој бр |
сретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећ |
све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији |
је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој |
ече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде |
ер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у В |
едао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао к |
урена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је л |
нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет |
ље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим про |
ељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по |
ла.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обо |
ах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређал |
<p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да |
адне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу |
седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18 |
ме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је |
{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и о |
боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{ |
и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборил |
пођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија с |
ти се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то з |
ати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и на |
аноје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не |
у и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посл |
Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га |
ему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љуба |
дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паорк |
епо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њези |
живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да |
е могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за с |
ном и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао |
Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим же |
ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њи |
ер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради. |
ту своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак |
унтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју |
<p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по нево |
рискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако |
ао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и |
е у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима |
оса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их |
к-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са с |
ама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да м |
па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Ст |
бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван |
бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па пи |
да пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> < |
ула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Б |
ојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} |
како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин с |
ко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како д |
сле смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим ре |
им речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Б |
ице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књи |
и тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице м |
ктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од |
дити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде пре |
оли се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после |
<p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно гово |
> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа |
еко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли до |
а; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, |
снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, к |
да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лаз |
<pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће |
а је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њ |
утарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима |
су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p |
37" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту п |
муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазић |
S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из л |
али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Ста |
јајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју |
осталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све с |
ици духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да |
ако није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи |
јном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одај |
>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли |
у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
екарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу пој |
знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb |
е ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћ |
то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано |
а огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад с |
у и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва д |
изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб ј |
алосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са |
едавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појед |
нов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у |
у љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="ch |
е стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа. |
р она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим |
Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p |
ишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} |
ј општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачу |
о мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је м |
отама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему |
нилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица |
Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p> |
у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да |
о дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетин |
век као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бира |
>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади и |
а, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће |
{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S |
епомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи |
кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најп |
а лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> |
е ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У |
ри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девој |
аш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи |
пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мир |
<p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немило |
се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, |
ојој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као п |
их и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи |
ајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим кро |
која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскоч |
нога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас |
звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младо |
речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се |
су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимус |
војке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака |
драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађ |
иком пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бера |
} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божи |
даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад |
ужина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки |
аноје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за |
али, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} |
рба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба ру |
као <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, |
раци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Ис |
</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да |
рки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремај |
а својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то |
{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диш |
и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила н |
и.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чи |
ше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као |
вом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је мог |
таноје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела. |
бро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето |
S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио п |
кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате к |
це Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило пре |
} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између |
лашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их госп |
е не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред све |
та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чува |
етле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је |
ој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад мл |
Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви |
ала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанп |
живимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна |
с је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играј |
Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се |
ају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и с |
вој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не с |
лтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена ка |
е видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло г |
зић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топ |
попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општин |
оса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млад |
мах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и М |
.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га уз |
кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаш |
врјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда пош |
а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се |
рне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сува |
спођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите |
што што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан п |
— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и прин |
осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан |
ена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и |
ће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало |
и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама заврт |
н док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица |
/p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој бу |
у кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весе |
само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ |
све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин |
аше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких |
атарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а и |
е наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила ј |
и ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само |
у да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била н |
цало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да т |
да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да бу |
ад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, |
овек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p |
<head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави ко |
Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала |
овиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{ |
, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> |
њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у |
о главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, |
нас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, д |
арице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући бриж |
ма!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се н |
то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближ |
није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан |
ђа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, |
S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.< |
кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је по |
а лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љу |
="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта ми |
жеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p |
има је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихват |
Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекал |
ну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна ал |
одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намеси |
ена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало та |
ао тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно о |
ла од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити т |
ан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S |
} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога ј |
ругу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила гла |
ога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ћ |
је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весел |
Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сирома |
рдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се д |
ће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би ј |
то ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито |
тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми |
а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док |
> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и |
кој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можд |
з одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благ |
на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци |
ица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p |
тими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прих |
тала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли ство |
а Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвесл |
за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је |
о за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се |
:id="SRP18882_C1.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше го |
ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас. |
и дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после п |
лиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацим |
дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} |
чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у о |
спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт |
и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} |
{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана |
аховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих д |
а ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је л |
> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} |
</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на О |
</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} |
сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала |
вља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на |
в свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клеца |
е плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <p |
е смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? |
огледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да |
сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре |
на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, |
Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљив |
ођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па |
, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у ку |
својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом |
грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а д |
а тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако с |
них дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже по |
сио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с |
неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва. |
ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рек |
била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом ш |
здам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога о |
није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи свој |
гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз ли |
да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој |
га, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по |
ване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оста |
е мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за |
раће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији з |
тење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена |
војица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није виш |
она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довик |
са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи |
а хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То |
ле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њих |
преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S |
није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеван |
а ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српс |
тив ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је го |
мназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универ |
чи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута ук |
е Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</ |
ш синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору |
жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да зако |
о нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, от |
осле буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је треб |
са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та ко |
чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, |
ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А за |
чино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је |
јим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> |
и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попа |
шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ п |
као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега. |
е.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква |
ије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако ок |
оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њихо |
атима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ врати |
умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али |
аже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред о |
ђа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њ |
о марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Несл |
застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> < |
госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чист |
да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто |
та отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора |
жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом |
грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</ |
узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а о |
ња. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин па |
ла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је и |
да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу н |
а а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{ |
наха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући |
убица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> рук |
док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љут |
ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева зап |
после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у глав |
кама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако |
о му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакш |
туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта г |
ноје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се |
овор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одла |
ве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић |
им пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога рата |
к славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога виј |
који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и к |
чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога |
боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Гр |
/p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље з |
ла, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује св |
речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, вр |
само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор С |
</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути |
је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер |
јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нех |
опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Дос |
опије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке |
елавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме |
p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но гр |
м.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти п |
ако има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој |
онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам дру |
које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n=" |
своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као з |
— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се |
управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић |
отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна |
оме лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке |
сте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше |
се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у ње |
246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мат |
ажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће |
ило људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као как |
<pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али да |
му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му |
Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од В |
Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а т |
кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој к |
у није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не |
а, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њ |
ба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер |
авати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и |
pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем ме |
није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} |
до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и ти |
могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је |
ом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола до |
ш’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити |
уске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољниј |
овина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> |
а и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, |
ивот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако |
и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстар |
брадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој н |
а.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко |
<p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како |
и њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико приј |
о од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро |
ожићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори |
ћа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету к |
поро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му и |
ђа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.< |
где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од с |
тни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик он |
тиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне |
: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </ |
ао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу мног |
т запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим |
јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубав |
ога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно |
ро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p> |
крало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да ј |
унаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} |
убица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, |
ланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код ку |
зине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не уб |
.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је жи |
од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и она |
е већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} |
уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно река |
е старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи пре |
у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живо |
капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шу |
је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љу |
што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што |
наће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотин |
куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуц |
уће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим п |
</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим |
Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је |
и младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у |
Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је |
ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова пе |
биљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник |
ојој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала пр |
мају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он и |
ићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци |
тала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан п |
м, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди д |
овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје |
у махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општи |
шуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога му |
ље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и дец |
идело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воз |
м. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме |
а није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења |
како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препреч |
им радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n= |
и до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та н |
већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се |
но и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> |
погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад н |
у дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једн |
одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете |
етање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивни |
вања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје ста |
Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: |
чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосн |
ре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S |
ПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="3" /> <div type="ti |
ПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" /> <div |
АО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> |
е, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутр |
сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишл |
ло где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту |
у и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам |
устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ |
ме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="1 |
р знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва |
Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узм |
нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Пао |
е одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; по |
читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S |
да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређа |
се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била |
а иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће со |
се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је ла |
на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд на |
и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена |
ој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још в |
кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напо |
ренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје поз |
Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам |
и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах |
аву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као |
ело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50 |
се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — реч |
— та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвез |
доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште свој |
— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не мог |
ко синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јес |
о, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чу |
нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу |
жем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма нег |
Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш ва |
чи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и поглед |
вео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо |
е.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, мла |
p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није ника |
бица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свак |
крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље т |
тице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва |
воје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нис |
е, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} |
миш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у |
војци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је |
у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то п |
ном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову |
се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запр |
ма те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свет |
кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али |
ђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре |
— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Мил |
поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа пош |
.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.< |
у жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића ко |
све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си т |
иште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да |
— још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити гла |
е госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да |
повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе |
убичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> |
неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели гл |
та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени |
а адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.< |
ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> < |
и, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Др |
ој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p |
да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} |
{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закљ |
</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То н |
снама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S |
е у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сања |
.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, |
ме, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И н |
е!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да |
S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови |
а а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, |
ажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда |
</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и леп |
ко, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за ст |
ла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, |
ом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стад |
да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главо |
— А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— |
изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах п |
јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила ш |
еш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут д |
у, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и поглед |
је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па ше |
х та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ниш |
анову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и н |
ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што ни |
ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добр |
и семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва т |
дем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> |
шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што о |
а врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су |
умачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, |
ега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је |
тора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је |
, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из |
н си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћ |
му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне |
ом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb |
Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најм |
ате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је от |
о лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би би |
другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смеја |
т смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је |
уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавле |
Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пу |
да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> < |
p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије |
подине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше М |
ила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ |
Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок |
/p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их |
пак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на |
рка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одма |
ињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво |
итније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по кој |
обље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где |
деници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово пољ |
лазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; |
ла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво |
ла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и |
а ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу д |
м јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу |
од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књиже |
позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снаг |
околио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанов |
то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, заце |
р тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам с |
доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притиски |
му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} |
се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; ви |
о сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но |
славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за с |
ога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често |
} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обо |
<hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролаз |
.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</ |
д којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краље |
.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е |
у се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на К |
јој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Мац |
не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ниш |
о се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, |
осао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једно |
тно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме бил |
ар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцн |
и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е |
таде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похват |
у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Б |
воје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену |
постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та о |
очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам |
> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет |
нас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено |
благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, |
миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за |
а пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај н |
, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер ј |
{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада ни |
овица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч |
е!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девер |
о ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{ |
и јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми н |
p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запур |
, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га ј |
а сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало |
њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по |
снику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Ми |
еком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Мила |
општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три го |
узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав |
сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сре |
ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Ка |
али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, |
јој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев кр |
е.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се ме |
а, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби |
убица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ра |
S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди |
а је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се надн |
октор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сре |
ала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб. |
дљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме |
бица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, |
се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу |
огне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила |
викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један |
Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из |
да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да |
о је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире |
, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрест |
скрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љуб |
овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић |
винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дал |
јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се |
чиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипе |
чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданос |
прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре |
а Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно ј |
обро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто |
пује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госп |
ких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи к |
чије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије |
ту срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љ |
о био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љуби |
је било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око |
се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се да |
о је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, |
у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега нег |
нога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, шт |
ко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сва |
ој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је исп |
а су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Ран |
најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада |
тински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари н |
ти.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно п |
х утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Ид |
а; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она д |
ново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свр |
ече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за |
е и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три |
да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће |
доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.< |
" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није |
иљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, с |
S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заб |
! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке |
> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка |
<p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути врем |
обро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Г |
— бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — |
По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јо |
доме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изн |
лада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о бо |
па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> < |
ем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче насло |
Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да ј |
е и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која |
пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде |
ећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као |
ита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори јо |
ских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворнов |
акши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“. |
арко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па |
ви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су с |
е Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гл |
земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — при |
к свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цв |
оју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>п |
ца и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан ка |
и по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар |
стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} |
госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи |
а.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он вр |
од онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти |
ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само т |
дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опали |
о не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом |
небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску |
је мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође |
чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, д |
е као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, и |
ега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако |
ована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи |
о дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити |
лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p |
чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љ |
ала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би |
нас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни |
јешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица |
а се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сун |
е, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санд |
ну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак |
.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је |
<p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се |
аше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како г |
за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зра |
ва, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у З |
утра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку |
азић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздра |
у обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје |
а душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— |
води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишље |
не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван |
у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупит |
оку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе ч |
икакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употреб |
љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа |
међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има св |
његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угас |
е радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише |
а је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само |
ти него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је бил |
истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју |
ме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењи |
а је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div |
на је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога |
ије то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Г |
у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па д |
уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, о |
мо то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле |
ти, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част м |
да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад |
е сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка о |
> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је се |
торе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог сре |
је Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно |
, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девој |
е женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најд |
а је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гор |
ма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове |
на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломи |
ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се |
дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо |
/p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за кори |
ло.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих. |
друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљи |
ветскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и |
небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са |
еди у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ће |
у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма |
своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љ |
вац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бит |
дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би |
ја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође |
ео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица |
амо учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — |
опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај |
аноје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек |
> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине |
ије раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као дв |
з брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ро |
дио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра ре |
че Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у сво |
олију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор и |
саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али |
и где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као |
Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се во |
ом жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад |
} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинско |
су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!< |
пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до н |
читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим |
бере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је с |
а кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да |
стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притисну |
њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној |
војима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко зад |
војку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком с |
ила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допад |
ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.< |
је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p> |
мишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта |
.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> < |
све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар ниј |
сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није ми |
апослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда |
, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући |
="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година к |
— осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! < |
с проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке мла |
и урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> |
="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пе |
дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станој |
која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смисли |
утећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их |
да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо пре |
уком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, |
<p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом чел |
а и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сач |
ина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Д |
о брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што |
ра за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју ж |
порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне св |
лине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Мил |
<p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпо |
у сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина зад |
била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање |
своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у |
на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно |
доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у |
ио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душ |
а пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој |
олећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, д |
је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у т |
{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; ка |
p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је би |
имаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> |
то долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па |
се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је с |
и стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом пред |
рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као ш |
њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете н |
јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учин |
и попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће т |
атраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекн |
и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа о |
у, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} М |
ном несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине п |
.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко |
ихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођи |
еби.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад п |
S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, ко |
ан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајк |
н, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крај |
писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> |
је шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дан |
писивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жен |
чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила |
ретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати с |
откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица |
био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и вели |
као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расп |
атио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га пр |
и.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, а |
<head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрв |
оја је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико н |
ико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима |
његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше |
ара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакш |
е према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ва |
у у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је м |
је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље |
ино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра |
шом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога ра |
е вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути |
ојили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде |
ко увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде |
наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла о |
роши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да оч |
n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} |
а човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих п |
ди.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да за |
га калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како ј |
е двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је |
во њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед слу |
сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише |
ицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неиск |
орио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја по |
у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густ |
кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује |
да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у с |
ирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све |
уркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву к |
гу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је |
сак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли |
Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад |
је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробуд |
само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу ду |
рама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко ж |
ви мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку |
остељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се |
ра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сун |
ранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињ |
ени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго |
је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре |
и-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прик |
<p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави. |
— пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлински |
арали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шт |
да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведоч |
е, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љуби |
ше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет но |
мати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а |
кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговара |
за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти ову |
разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тих |
Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, ка |
Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед д |
ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене |
> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто |
ом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица |
— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко |
надну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад |
ати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то |
му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, |
иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој |
су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} |
же свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање |
Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удо |
у женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда. |
.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што с |
и то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господи |
е госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће пр |
октор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога |
госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је |
, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош |
у карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна. |
о не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвок |
а иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} |
И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој докт |
<p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — пром |
<p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као ваго |
> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први по |
ће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњал |
у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докт |
а њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> |
дим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесо |
ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — ви |
као госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да |
p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми |
усла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла го |
тите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишав |
и мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је гос |
<p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Пр |
— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, нос |
е све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите п |
кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја |
/p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће |
самцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по под |
њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће он |
н Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се д |
чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара п |
хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршав |
<p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас |
а их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворен |
.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову зап |
о; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођ |
узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анк |
ла и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имал |
хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на |
p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са брато |
p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа п |
и је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти |
толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си |
18882_C2.3"> <head>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има м |
д данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице д |
њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чи |
еба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, цен |
доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удови |
се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас |
едим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S |
а ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи с |
—плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда р |
убица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, д |
ци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на ро |
ади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, ра |
ко о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Ве |
p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} |
до гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госп |
да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена т |
па.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање |
а фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као зал |
поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је к |
жи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица |
хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два дес |
.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и дру |
е ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а |
подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све п |
лада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, пос |
је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако |
до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — |
оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као |
ма.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> |
м се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и послед |
до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их |
тала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишка |
а никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна |
већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи |
да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда т |
је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер |
фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ов |
у, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једн |
; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу |
удима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Ст |
грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек |
нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино |
ушу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита |
о.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив |
м како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплаши |
ј постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, н |
ега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем |
у се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој |
т пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушниц |
октор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три веч |
тезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Н |
овршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па |
рце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине |
девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим с |
свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био |
година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је |
еђу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помис |
тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа. |
готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила |
сио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Уд |
— рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказива |
љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срем |
аде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријад |
ени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене посл |
косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула д |
аклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му |
е заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврс |
уо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, мора |
ог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уз |
и увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Н |
машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се п |
тану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тог |
мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му |
тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити оч |
о га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши лев |
" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Рас |
гољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да |
.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до веч |
еније од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, о |
хватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и рад |
у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат С |
ано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић |
да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни ј |
очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на |
отова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор |
оси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи |
— знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам |
се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи |
аш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни п |
кама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која |
да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: < |
} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се се |
з преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} |
госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понаме |
н ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мисл |
провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак с |
.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви |
дне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу сврши |
а и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је ј |
/> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жен |
набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зн |
о човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Ту |
ор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у |
његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим старени |
Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и гос |
ето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби |
гну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, тр |
су је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из с |
е отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше |
помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман |
тру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотл |
место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није б |
н да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њез |
ицу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то |
а своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице |
шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити пре |
ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиро |
и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста ко |
а као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све |
теванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод ш |
ла свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога ожи |
{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Л |
ад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, |
рви поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље |
зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском г |
е нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то |
ки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је |
зебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко |
њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то |
.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, н |
прату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} С |
госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу не |
поравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но к |
ађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један друго |
ј ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то |
ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Сав |
вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Б |
>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и м |
занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након крат |
сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне |
ктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — |
сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога зна |
обљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала |
ута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одај |
</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица д |
уди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа се |
{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека н |
ашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће г |
ну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула |
се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима |
те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на |
Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак |
Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих раме |
<p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору |
прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак |
е дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије. |
асапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши |
> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година |
тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је си |
уковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S |
од земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у је |
ала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше ја |
а и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — |
е чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега. |
и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку о |
је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} |
ци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је |
је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му ј |
су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лази |
после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> < |
тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотл |
да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао |
ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— |
ену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је |
и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, о |
ко као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па |
соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џ |
зи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене тера |
е.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намеш |
С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души |
ин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда ј |
S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види да |
снову, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јак |
же никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p> |
и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после |
Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце |
је та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прав |
е бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим |
уши свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматр |
му, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — |
ђа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистр |
оњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа |
оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, д |
ивоту; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</ |
свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на |
т форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово ником |
бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало |
к.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и к |
е просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва |
из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шаре |
ана.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} П |
о лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш с |
јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да про |
иродно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав |
ју.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У мла |
уком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез |
је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као |
дичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај |
ако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} При |
ду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како |
о ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то |
похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> < |
по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, |
почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, д |
станка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже |
у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукам |
ће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{ |
косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први д |
растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засно |
С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да на |
ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа |
венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младо |
И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка к |
{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају |
сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди |
пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су |
фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред |
доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друг |
свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да заме |
аго оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, г |
ега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па он |
казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи |
амћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку ту |
не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се се |
о данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а он |
ла из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, шт |
је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загр |
ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светл |
дње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је |
да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бит |
чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом. |
ици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме с |
спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топло |
њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов |
би некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да ур |
од би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љу |
цу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, |
о није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван |
анич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога та |
треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} |
душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити |
о да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк- |
јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да |
некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек |
су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако н |
првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљив |
друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи |
другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих |
} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је ц |
дрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, |
ки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу к |
p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у бож |
{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица |
ада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Х |
поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће у |
етак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће л |
> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је |
винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што г |
, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље как |
але, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније |
ић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и з |
илан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прил |
ша млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепо |
опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није |
она су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и прил |
а — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура с |
чна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су пред |
јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно |
знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p |
и провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Ка |
Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај б |
ме па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је она |
с стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не мож |
рив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада |
него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све проп |
ровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписа |
да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом |
прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав прома |
га грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али |
сте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по |
ше само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде |
а своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаро |
Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола крет |
>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али г |
робном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и прекли |
ј гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на м |
атиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора ко |
, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати |
ундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису |
исто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица К |
о маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, з |
да слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови |
Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да |
и зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, и |
не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала. |
мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забри |
астурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Л |
долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога |
а и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да р |
гли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све |
езана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> |
је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах |
дари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је |
ма је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било п |
доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, |
намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поре |
авском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дрем |
рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојк |
бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних |
се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не зна |
е она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према |
ко прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему ост |
чице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{ |
што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас |
а божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p |
захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, |
з обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. |
<p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину |
кла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помис |
ају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очу |
ужину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка |
е општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици так |
ца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} С |
Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога ни |
ану па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пр |
о живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај п |
блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из |
штву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино |
на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли |
ем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. |
е ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини |
био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из г |
е свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лази |
и се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са |
рат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</ |
е упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није |
к на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се |
та и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни |
дска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p> |
ића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био |
она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер г |
је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу |
дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, м |
то је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </d |
у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се |
ста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и н |
је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред |
а буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће вел |
а <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је |
рк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на с |
n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпој |
.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а |
, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаме |
ћ са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Г |
/> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весел |
х од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацо |
са, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву ник |
амо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за бољ |
а му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела ј |
брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — |
је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироч |
у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац |
та спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па ре |
</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога |
Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} |
и није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај |
ада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбур |
и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор |
живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле |
год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега |
ану, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — |
што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} |
му што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочија |
није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развал |
суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу да |
е за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће о |
е.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни ј |
ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишт |
Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које о |
да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрш |
ије у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена им |
, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше |
стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Н |
гле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стар |
ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога. |
х свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и нез |
.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се промен |
ити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сут |
елаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболева |
и, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе да |
дило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић а |
и хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начин |
онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким р |
црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно от |
је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан |
ију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео н |
{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељку |
ка — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испи |
це које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да ниј |
ла песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава |
лени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо ран |
Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем |
попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер |
и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — реч |
жно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још |
госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја н |
ељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Ј |
пним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што м |
и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болес |
баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу |
ту, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двој |
о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како в |
ико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет |
Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећ |
се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненад |
ало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с |
аде жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се |
ктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не јед |
е и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — ал |
сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, д |
о к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине р |
убица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му |
је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> |
ича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком св |
<p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, с |
е млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госп |
у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа С |
по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви пон |
утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, д |
ге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вр |
уна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p> |
могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир |
амашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице |
ц Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге н |
или готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак. |
оћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у |
аки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се |
тово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема в |
ашица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је до |
одбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола |
страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зе |
о пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће кр |
е број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чи |
ктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма б |
оће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу |
је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој |
Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љуб |
ојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је че |
ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најте |
.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбољ |
рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Коли |
а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} |
јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине уда |
јски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава бољ |
стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморн |
н своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — |
0" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађи |
едилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица |
/p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да вес |
а и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе об |
а и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи |
е није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је |
} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури |
затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све чети |
го, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни бољ |
нила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одм |
арци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ љ |
ћ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели |
је дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има м |
неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће о |
да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако. |
рсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</ |
им шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само п |
да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ћ |
ије право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а в |
се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не |
о набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у т |
а, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божи |
су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S |
прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца |
ву као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} |
мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времен |
себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је ту |
о да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је п |
етује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила |
де песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела ка |
p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће |
ти „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не с |
да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је |
да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па |
дао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац |
рицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло в |
n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То |
не уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеван |
новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против до |
укама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Ве |
ти и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дош |
ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело зама |
осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са н |
о како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече д |
енци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан |
о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу св |
а значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за докт |
м крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко |
Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> < |
ачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику. |
у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском |
ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове |
вала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да пос |
те по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она |
кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде бе |
о што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на |
и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце |
ричешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је |
: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч. |
у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници |
шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико ва |
нула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредн |
јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом |
све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није с |
је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> |
ено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више м |
је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што |
сао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том п |
у одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и ш |
а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд прому |
еобичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p |
о узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стев |
удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико д |
ме причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, |
укао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила |
јатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као |
још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч |
ога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш |
перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb |
мо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се |
Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли |
е узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, ја |
, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја |
бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — т |
сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна г |
вали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту ко |
је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотаро |
ека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда |
Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се му |
е и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до |
ло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готов |
и помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара ј |
шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је по |
ео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас ста |
ја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне пре |
довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Ла |
ораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико ог |
Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на |
о да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p> |
40" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу |
о водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и |
уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> < |
ков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих триде |
ст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се |
дичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прил |
ва сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај |
Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв |
т година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Н |
општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општина |
половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све и |
е у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да |
за доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Док |
убав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа мл |
.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све в |
ор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n |
у и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> |
езин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га |
своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог в |
.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе же |
морно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си |
к дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима |
вор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, |
ни се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи |
вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израд |
дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје љу |
а ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се ле |
аши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то |
се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали |
би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез |
астала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце свој |
ом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у |
="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке |
но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака нов |
је ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика г |
а више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно |
ила честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на кр |
е како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот с |
се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место |
ј мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза зла |
лузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око |
, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и |
— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.< |
да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Мац |
и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја |
дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле |
азили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту пут |
ли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} |
твар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живљ |
те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како |
не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги док |
је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили |
> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа |
жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p |
говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти ј |
чинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кес |
велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изг |
они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рај |
треби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван с |
а.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем |
/p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} До |
пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ До |
ад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, |
р поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније |
год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="1 |
ш подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се |
су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако о |
кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устез |
о бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици |
овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не треб |
аћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, д |
тељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, |
ужи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И |
печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, |
упише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер |
високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима. |
јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме шт |
з једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, шт |
— и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слути |
о у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирач |
чинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сре |
мити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив д |
ица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и |
, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади |
осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколик |
{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца |
та колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из ду |
ице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> д |
разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је поб |
оворна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па |
ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „мага |
овога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан ход |
угова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта |
ћ, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га |
живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то |
хран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори с |
от.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му |
сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да п |
су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак |
, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — гд |
здиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био |
аки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим рамено |
ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја |
једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} С |
ко ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђер |
е о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њ |
се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбукта |
ођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; |
з собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ |
крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, м |
а — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је мо |
врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће |
ао бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у |
сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлин |
све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених |
<p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="2 |
> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Б |
м је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — |
нела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, там |
шао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и |
анас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточени |
} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута |
ди у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који ј |
пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— |
ом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету н |
<p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <h |
све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— |
је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено кази |
до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв б |
а је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо |
/p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S |
/p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ |
ко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, как |
у — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препред |
истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она |
а је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљуј |
њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Н |
} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто |
рпске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога |
?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако |
срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела д |
и дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете д |
допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајстор |
ком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и |
ви и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се |
други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће |
у је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. зб |
вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — |
рви пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женс |
је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпо |
ави свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно |
ога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. зако |
о доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак |
зи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p |
се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку шт |
убица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада уз |
се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око |
n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада |
ако треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца с |
о сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тог |
све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раска |
и ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање |
могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вече |
војим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај све |
ац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> < |
Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не |
они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске |
на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад |
грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крил |
их ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, го |
ивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те |
ићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама п |
ако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за пох |
појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло |
искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као |
Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо |
акоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспосле |
Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, |
уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чи |
њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, |
мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то с |
ека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не сас |
а снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кро |
ра.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин |
ницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако |
у.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако к |
, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак |
ако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у сво |
о ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему |
вакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима |
Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, ст |
српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдо |
тража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тог |
ту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Ј |
њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да |
опић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он и |
онију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго |
>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван |
да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, д |
ега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, једи |
смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за |
.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек |
радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде. |
их жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у |
нога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масл |
исутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жал |
много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Т |
ица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не ди |
му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као |
е и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га пре |
рстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити |
, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, ког |
ски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је |
тору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да |
је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> |
о не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како и |
човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, |
ем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постој |
елима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз к |
сти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав |
и крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прел |
<pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних м |
а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара |
аго ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се ниг |
алити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праска |
јци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за |
з у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за уми |
мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту мале |
ан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза д |
{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула свет |
чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора |
це — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица с |
<p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ |
погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало п |
у ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле т |
> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах у |
а су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74 |
у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише |
њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинил |
се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти |
, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Ст |
и српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гле |
рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте |
а на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни дух |
јимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је пос |
ви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трг |
огу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за свој |
арац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрт |
озив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, о |
људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и благ |
о умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да |
аниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека |
сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктор |
ености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали је |
га нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре с |
ознајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — |
, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под о |
пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
и а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по |
ајвредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— |
у да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну неве |
доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошини |
гових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — у |
ишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа от |
ас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савк |
се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, |
а му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври |
убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — р |
та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је |
душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти |
души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд |
вља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме ни |
у своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога |
га - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} |
Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога ни |
ћа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у сво |
{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде о |
веку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра |
свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе |
ста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му |
да она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привла |
ету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо |
ише мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога н |
типендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Исп |
апалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>М |
селиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се |
душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Би |
ама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица и |
— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњ |
у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у |
> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде н |
није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазић |
во њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило ј |
снатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на види |
о за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у жи |
је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не св |
о живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на |
еља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер з |
е нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву |
е од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и |
е смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.< |
Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> |
а.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу |
пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се |
Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докто |
вириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се н |
утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S |
давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да |
уже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао |
, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој сам |
аки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши |
гне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари |
и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити |
ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини |
{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале |
ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се за |
?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> < |
мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи по |
.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општи |
ла.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађ |
>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту ни |
са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешћ |
ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има |
а....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p |
ци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син ку |
пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Р |
овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески суда |
ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и |
не.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога |
ца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело. |
е.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на с |
ло их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Ј |
изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изве |
еле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник |
у.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S |
за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како с |
т је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана пр |
ек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе |
кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <titl |
а.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из |
ла за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Т |
м докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на док |
е неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећ |
јим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса к |
ку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
тниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.< |
м ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме л |
ојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпођ |
вито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чи |
n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била |
м ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, |
а се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Ром |
лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само у |
Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" / |
види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово |
да је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није д |
залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, приг |
као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу ка |
} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срц |
аше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по |
ајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} |
ра.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из ка |
е жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека С |
естра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у с |
е поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова |
.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У с |
ар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} |
ба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> |
на у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако |
вот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је |
друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала |
та то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Мила |
ла, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану |
ме, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже |
едао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним |
рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испу |
а, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе с |
е љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</ |
понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љу |
му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна |
S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснило |
астир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вр |
зговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња |
пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у |
о беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија |
ога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он ч |
во запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико за |
јдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсв |
очи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица. |
гова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место све |
кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанск |
Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не |
је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес д |
је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се пре |
г</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи ра |
о је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.< |
тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пук |
ад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на м |
се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.< |
е то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочни |
Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им крив |
Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С г |
ихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је је |
далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомињ |
>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај |
а давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да |
жај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S |
Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запи |
нога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак млад |
им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и нес |
лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми |
зи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чис |
луд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није мог |
иво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила д |
о се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јо |
ева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањ |
Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ов |
ила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледал |
ица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо. |
траху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезин |
мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чо |
се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110 |
и, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да ј |
дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милк |
Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторов |
се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао |
је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави |
p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од |
што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по |
остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки |
3" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле г |
но девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна |
пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удо |
ницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <p |
је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је зн |
S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, шт |
чев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њег |
уве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часо |
ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држал |
ре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљив |
пао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао ј |
једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер н |
" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак пр |
а.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ |
слила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Б |
?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштуј |
се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <di |
дном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад з |
ео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиро |
и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се ос |
л’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у т |
ек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав |
н би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у д |
она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост прове |
пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме ни |
ан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама. |
лине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на гра |
све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки пог |
ио спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је |
Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> |
руги, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја ме |
бице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечн |
места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошк |
ове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога |
/p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на до |
познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писан |
идим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна |
ежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> < |
па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је |
јих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је кл |
, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ује |
у девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је |
ихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје с |
признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је би |
корнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица бл |
ном; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама |
јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном пла |
је приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз коле |
је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара |
убица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно |
исто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p |
</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У |
пустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим см |
јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле о |
ује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двем |
елој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а и |
ле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрн |
што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одо |
ити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се |
данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким упле |
ање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо н |
во ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њег |
ком загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и з |
це ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из |
ди како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па с |
ергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био |
и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лице |
апитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чест |
е ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена |
ар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијо |
да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не с |
стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>До |
та га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од у |
их музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опе |
1" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће |
ова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајт |
ш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мал |
атицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи |
нда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова |
а — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја |
ј прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је сас |
је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмо |
} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{ |
је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из |
ште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виногра |
<p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Ра |
/hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са |
редним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили к |
n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дош |
Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који |
.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторово |
риповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и |
е ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака б |
ро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој к |
, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у свој |
земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два д |
> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се |
су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, |
истиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива ру |
спе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како м |
е би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две |
колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте пос |
орених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови |
а је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи повета |
p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је |
S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са |
стола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се до |
се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбо |
докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и д |
ше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајка |
у „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим |
ођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једног |
де подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле с |
ала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхт |
рже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље |
за ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је там |
Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни из |
дигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прил |
о последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> < |
оја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно пре |
— продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, ка |
ајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то |
ва што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шал |
— и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по сел |
.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наи |
.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози. |
е — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по со |
га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистиј |
је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слов |
у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уп |
ићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.< |
ави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју кан |
ше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала погл |
е допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући |
.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала ш |
крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Њег |
у нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па |
.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ра |
мисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је ре |
— рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, < |
чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, г |
ј кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на |
био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благ |
ли Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави |
као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као ут |
иди како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаш |
е?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно н |
есници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кол |
не душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у то |
уго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумар |
види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно уп |
S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бо |
е кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у зд |
рхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: |
Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је |
ки број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих је |
шила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка |
чима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто |
а заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није |
ама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Ми |
мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се |
је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изи |
је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оно |
ужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехо |
таноје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час пош |
ела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{ |
што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при ти |
застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесни |
ади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле |
ко одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпо |
ца дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи с |
е падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на ч |
ва јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша |
уздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби |
о да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек |
припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чист |
и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимна |
ни бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за |
мо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и п |
права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан |
ам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S |
ло плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посу |
гули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дан |
ожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирн |
ну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пр |
ћи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, је |
две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч |
</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо |
унила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева з |
а је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе св |
ђа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула |
<p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма н |
о заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> |
ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, |
га.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је он |
е он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинил |
е опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће |
ено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све шт |
е ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себ |
је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: крун |
о је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој |
же па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јасн |
S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега |
ма у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву |
нат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете иск |
м животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у |
ио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <p |
а људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не |
на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да |
лака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бел |
р окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изуз |
ти на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Пре |
ело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с к |
питљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — ре |
а, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p> |
лицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на |
закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, чов |
лену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} |
сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиск |
страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка |
хтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежн |
ланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> |
света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Ба |
је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељив |
ог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују |
иви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћу |
ецом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са ка |
да је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове р |
а како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у |
ваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о г |
, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, |
вар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, до |
у се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после |
кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој по |
рилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би |
чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што |
госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све |
Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са |
ве тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје |
ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета б |
а знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, |
{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, |
срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним ма |
јом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Ла |
жио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зн |
олести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Преста |
сна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са сво |
алица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Ни |
и тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, как |
су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, у |
спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине |
</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} О |
к и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Боси |
р Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захо |
ли.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је |
да је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свак |
а сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме п |
ло по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} |
а како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође |
{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му же |
већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не пот |
оји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било ј |
p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме жив |
а свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Ст |
дговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпо |
кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што |
је Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добр |
си свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је бесне |
дина главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је |
у. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила! |
ега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом. |
овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач |
е опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа |
ску као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних |
ме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у кошта |
њигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, шт |
које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то |
а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки к |
ао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" |
, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а |
рк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још дв |
и.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут в |
трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од |
ма, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш |
и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућ |
, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пус |
ско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По |
у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако з |
арице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на оч |
, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка |
p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то |
иљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са с |
више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је |
} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики |
пут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече поши |
ење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова |
ном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор С |
а Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на в |
корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана как |
је беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну на |
аноје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ов |
био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често |
ст и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</ |
ахваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите |
је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разлив |
ство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сва |
међе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома с |
разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би |
азао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио |
гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шума |
е дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} |
и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <p |
слима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p> |
срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши |
ла села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на а |
и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до |
брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну |
е неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, при |
е са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гл |
и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ак |
д је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и |
није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за |
није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица |
тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваља |
под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра |
сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њези |
је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се |
племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја |
зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу |
и рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} |
и.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људим |
вној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, госп |
{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему |
Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> |
.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном п |
позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од п |
, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпо |
ра по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. |
доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У ра |
на, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек |
{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био |
.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да ч |
овица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама рад |
октор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што в |
на јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схва |
је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим |
ивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким зл |
шло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p |
то нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и ста |
с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приме |
била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осм |
ара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет прету |
ком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женам |
/> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа |
Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе |
н рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први д |
>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас |
опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек |
тно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мал |
аслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом |
вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Докт |
је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младе |
ствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само иск |
опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цве |
уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — |
о рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избега |
ву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро н |
осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, |
p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> |
ла разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила |
ичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога вес |
устио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкива |
њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, |
предак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајн |
а пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с |
хој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост с |
знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена |
она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смер |
ме који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији к |
вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ |
иви.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако доб |
ао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећ |
дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка н |
шку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Бо |
а нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} |
<p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на у |
душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да пр |
ла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело. |
о, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби с |
нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади |
маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак сваком |
то да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у пе |
десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, н |
плашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу |
/hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има |
кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— |
столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— |
сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом он |
тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> < |
воју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу |
.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек |
ноје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Ма |
а је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није ник |
у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није на |
ок вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкали |
>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћиц |
сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са пл |
еће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, каз |
уву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} |
и но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> про |
је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ шт |
је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осет |
Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њези |
е му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, стра |
ктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда |
о, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први п |
зва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у вел |
ози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по |
иди свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац са |
су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их |
ао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</ |
себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти |
их које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код к |
грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто пораст |
ћ је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у п |
а у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловко |
еда на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и жи |
да.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај па |
бе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и н |
друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокорав |
питаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица у |
лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако |
а себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно |
о да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће њег |
те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си д |
и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих |
ци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> |
оје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме |
руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подс |
орена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше |
би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испре |
јко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али |
и тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само |
дали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара |
о године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патни |
Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гр |
он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао |
на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да не |
еба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p |
че највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине до |
и већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутурича |
растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је би |
ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао |
— као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама |
ју кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често з |
га није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са уг |
а улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све |
е као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— |
а сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по |
то посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на ст |
и Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики ј |
сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмари |
госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јо |
а дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S |
ле неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јо |
p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом |
а својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топ |
, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, |
— рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно |
п диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетиво |
луг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притисну |
ледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и са |
p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак сву |
title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала нај |
рцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла р |
је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љ |
ораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, |
а је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога |
Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће сте |
важи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала н |
у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се н |
лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег б |
ето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у |
таноје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га |
казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе |
tle>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избор |
итни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb |
ек како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се пови |
а је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвез |
малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клону |
не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин пошт |
ра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није ни |
ди доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку |
S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки |
поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете |
твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја |
вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он |
Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> < |
забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешт |
Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити. |
ише, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана |
убица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су |
шала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни леч |
е већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула |
оме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и нај |
у млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу мл |
чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада н |
намо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба |
/p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, |
> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што б |
да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. св |
када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изу |
о да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звез |
егове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима |
ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш. |
рцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођиц |
сподар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран чо |
ко сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист |
лих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио |
а, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо |
о колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој долик |
духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је |
нако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се ч |
ше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахну |
ло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, |
начко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, |
у трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада |
лагослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се |
ирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведр |
д облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомил |
а кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и ком |
пло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета |
ем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским |
о у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Док |
његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје усп |
е <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила |
када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први о |
S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојз |
а им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и |
ебе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из |
ктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазић |
ао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо |
и очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека ти |
т година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије |
траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори |
ас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добр |
војим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су осл |
сио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p |
да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док |
о мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство. |
ма дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милан |
главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је |
аљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у ста |
вицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури |
ће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“< |
b n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, |
редлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре у |
апом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни пом |
м котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <p |
134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — ле |
дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Ст |
потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, |
некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у |
р је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већино |
града, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, на |
ну Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} К |
Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко са |
иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да |
и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на ш |
два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрв |
бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако |
огле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мо |
та и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рад |
оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растал |
и, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су инте |
ни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор |
е отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову |
а.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а |
/p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — |
ли на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се т |
први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме |
ку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где |
у жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Ју |
два могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и |
S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — |
и пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станој |
а по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу |
молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му |
је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу |
ј општини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општи |
а премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде |
је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла. |
ву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једно |
дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није до |
е важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече: |
> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не см |
у и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све с |
усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! |
ала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од |
дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.< |
ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај к |
хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не |
а Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господств |
говори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-М |
<p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— |
то га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет |
но платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне ду |
Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, |
ске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у прос |
де берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко бра |
да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну |
им варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем бро |
да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чист |
х Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви го |
јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати |
го мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си урани |
ље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Бо |
мори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, |
је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне с |
прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на |
више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не н |
Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љуб |
с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуб |
{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав та |
ора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно к |
недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе |
својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији |
сити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, |
рануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мал |
/p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је |
а.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— |
ти.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже п |
девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као д |
је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваљ |
да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне |
тета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћ |
мили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <p |
то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља ј |
вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се п |
обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти и |
Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка ј |
никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном хр |
је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари |
одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи све |
оме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски нег |
је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стеванови |
неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па |
цар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману |
ави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љуби |
и му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, |
вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипа |
, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један |
и!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Мл |
дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p |
било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адво |
чима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не |
осети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду |
ети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би о |
Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n=" |
помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа |
сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, го |
ву стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, ко |
девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у |
идене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Сте |
<p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, ал |
т, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек |
лепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћ |
је од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је п |
роводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има ј |
поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о |
што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетак |
дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом. |
е на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је |
црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезин |
, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, |
а људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима |
му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чек |
колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ |
дњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако |
ече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу |
о.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У |
амо још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по по |
а, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не м |
ашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у неде |
мах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се ч |
ић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаво |
>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на ко |
к је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих |
ј се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла зми |
Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар ви |
уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затрес |
за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против |
би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Б |
месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од |
и!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају |
га воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни |
очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према млад |
</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у |
ки ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још |
р није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то |
и штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бо |
за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из врећ |
Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али бо |
је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи. |
ран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме мес |
— најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, др |
омаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста |
к руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слу |
н.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник |
да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пу |
дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на т |
пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео |
уће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и гос |
радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља. |
аш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, до |
је — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у |
ољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још |
> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше ко |
год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговц |
ад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, моли |
нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла |
недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао |
писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле |
о је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> |
>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виног |
а уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} И |
и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> < |
оје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</ |
арошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лоз |
октор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако |
аје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла |
ни већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац |
е предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише не |
задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба |
у основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако |
</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите з |
а.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title> |
p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало |
ас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, поте |
бнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S |
не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi |
дњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</tit |
нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — реч |
зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као |
оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригор |
да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га |
у је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шт |
оста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— |
што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуг |
да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као |
се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика |
— навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, |
је нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и њ |
а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на нев |
играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и |
но је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију |
помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после св |
па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде |
о је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља п |
и се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица пог |
је шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као шт |
с опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша |
сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милк |
жу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма д |
и да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у |
Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао |
е горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме |
својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} П |
о човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од са |
?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се |
ало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за |
жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић о |
детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине |
своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари тво |
сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано гла |
је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, ј |
е звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и г |
стови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз |
чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и пре |
и.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина |
а да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — |
мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће |
отово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први туто |
таде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо |
у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p |
и је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако са |
ред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће пон |
у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје |
од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је от |
је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дођ |
сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим |
нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија п |
при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на |
да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} |
евати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је |
та са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуд |
је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — разм |
еки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па |
>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему |
м предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совр |
и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врат |
ако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с реза |
сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, за |
ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже сво |
у готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики з |
— рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јо |
знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше у |
то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је |
Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} |
е пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке |
ућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће б |
лико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, у |
на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, |
вукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Бл |
де „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, |
о већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јо |
пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни |
змакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпев |
лико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а шт |
S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постига |
зно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицо |
> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си л |
гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспита |
зић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век. |
Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће з |
а две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија |
ренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа |
ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају |
гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} |
; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p |
> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрело |
је она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у живо |
земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, |
премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све |
head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била ј |
су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти зву |
мајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је |
>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, |
исти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе |
оме ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело з |
попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћер |
Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још |
га жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће |
е Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида с |
б да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше |
лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Вид |
тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако не |
<p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и |
е из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а |
мучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} В |
весела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитс |
разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш |
е као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, траја |
<pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитал |
плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храс |
на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази |
те гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у в |
сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да |
ве самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке к |
његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрин |
а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били |
ечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз ње |
рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љ |
на божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена |
ом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором леб |
ројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Стано |
ад тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читањ |
тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе |
</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, к |
наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, н |
ад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и |
промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвес |
се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма д |
под руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времен |
н на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станој |
добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава |
е узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер |
на Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће о |
> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је |
аспламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S |
тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве |
шао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Он |
исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кид |
S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узл |
— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили но |
о обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око т |
док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су |
си о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јо |
ренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девоја |
и Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из |
Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На |
реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} |
о дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се |
је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се бо |
<title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки |
њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често |
ла је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заноси |
плашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Ст |
аља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи а |
видети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку |
кла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима |
да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту |
спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— П |
ућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је |
д куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</ |
вима најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије ру |
је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од сти |
ла.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се |
Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим пог |
дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сам |
вету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако |
ећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госп |
ди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе о |
ћем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју |
бунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девој |
ђа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина |
се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n |
је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелен |
{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њо |
ро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ре |
ка нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није |
<p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто доб |
} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са че |
можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда н |
Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога |
па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се |
В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле ст |
ао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади докто |
се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао |
ерење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговар |
мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаш |
Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не |
> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио |
желео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год |
ка тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледал |
рема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно |
снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све п |
крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „мило |
адимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није т |
унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слаб |
тра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе |
} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи о |
шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти так |
мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, поп |
илима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћ |
е осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} От |
раст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим рамено |
је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.< |
то осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>С |
сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p> |
тор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубиц |
она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а |
даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славу |
неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју |
испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се п |
ра са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови |
ок у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у |
иска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу |
а је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду. |
</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас |
а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се док |
о.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Н |
мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу млад |
ете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} |
само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — реч |
ечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па |
т као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Ка |
ћ је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> |
{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сла |
о њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба о |
раде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обав |
орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпо |
ја зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом ба |
гнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче |
ажно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Л |
а кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних |
ачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше од |
ну понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у св |
Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" |
т куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по с |
ила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љу |
с тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је |
гија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики гос |
живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав |
у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адво |
„господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе ру |
ана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не про |
гледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бр |
ри све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто |
оју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима даним |
о деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једн |
. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су п |
у.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко с |
у, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка |
есто и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву в |
ктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, ка |
разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је |
</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали |
ела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је до |
то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове с |
„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници дон |
Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор С |
ло.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама ж |
отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати |
ладенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки д |
Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спа |
<p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то с |
/p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осу |
би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје бе |
оше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор |
<p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забу |
обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица |
1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али с |
трила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда |
з ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто п |
терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, попла |
о посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изј |
ербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао |
ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фи |
слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне к |
справљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко |
ље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да |
и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љуб |
Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мал |
им лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече докто |
кога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па |
ди као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њ |
шти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана |
Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у |
поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога |
е тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се |
е ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже |
о доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод п |
тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да |
нила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за |
у.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, |
ала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу |
адили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе |
тицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је ј |
ја се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао ј |
за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намеш |
м, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала д |
м заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допус |
ка врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета. |
е, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице до |
ема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах |
играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда |
. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће до |
ор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе. |
окне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме с |
д изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће ја |
ка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба |
час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко |
тари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецвета |
теше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало дру |
могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није би |
да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збив |
ога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце |
не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице с |
што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше т |
своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Стано |
е млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да |
војима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који ј |
најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва пр |
ане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на плани |
ора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по го |
гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није за |
на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађ |
галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— |
а ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу |
у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Мла |
га, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по не |
а први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и ж |
године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, а |
а три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му |
ајбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је |
о срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најт |
и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде пошт |
Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима го |
о шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што т |
ту дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па д |
p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су |
ински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га заустав |
на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким к |
с није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње |
но кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем д |
ва лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Г |
ац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а |
сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.< |
уци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S |
себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, д |
о није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љуби |
је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе с |
к има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко |
у и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кук |
никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једн |
есто су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте де |
изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажму |
ло је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је |
д се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, |
евојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па |
> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпо |
јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да |
не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио |
/p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — до |
био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху |
а чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.< |
з њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом |
скоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кол |
та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шу |
мљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска рата |
све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа по |
е ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смис |
где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље св |
се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом |
у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} |
рио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога |
авуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S |
нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па |
ло кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што б |
а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила |
воје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он ст |
кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме |
ајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје |
га ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му |
pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је как |
<p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стањ |
остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине |
ји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека |
Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило |
есма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава грај |
полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни ко |
ки, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} |
дне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су |
е окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога де |
имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гр |
е запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану с |
ни, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, н |
је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на |
целарију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госп |
Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љуб |
е потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S |
в на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, |
ак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шеста |
је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ра |
да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада |
шћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа ав |
Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна кол |
S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S |
е „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Ба |
олом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беш |
оветним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом св |
аман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци с |
и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </d |
о да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњ |
арије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором |
а ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише |
<p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору |
тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њ |
под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако кол |
рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није |
/> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад и |
докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренул |
на и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да |
д су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у сво |
усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је |
лине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, |
у кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а |
и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу сво |
сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом н |
смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме к |
лих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Онома |
итим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац ко |
што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p> |
ц: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја |
њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу бе |
авра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плес |
е неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној. |
извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса б |
шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Мил |
ко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја с |
низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто |
} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када бл |
главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји |
не а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.< |
брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа пр |
ићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун н |
спођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и |
ахукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је |
нијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист це |
у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем |
то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно |
да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити |
агрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, к |
ш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће дом |
> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, |
у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не |
пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је |
и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p |
кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — |
где не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Пр |
це; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде пр |
ке наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако |
заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Л |
право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ов |
асак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све бли |
да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} |
ек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, б |
и тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као н |
е да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици ле |
за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло |
да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дот |
ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују |
а урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да |
ћ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра п |
по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у р |
већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда |
ме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеже |
прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало до |
S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окре |
Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да |
вра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату. |
Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно |
се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место пра |
окрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихват |
Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих |
а болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, |
! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа из |
пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Д |
анда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за д |
и госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видић |
ма пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате как |
енела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шт |
се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи |
месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој ре |
седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: о |
идајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криз |
ија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са |
зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у ж |
онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога н |
ше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји |
— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помо |
<p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пла |
ете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи |
мо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје |
} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа |
вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва |
мају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по стар |
гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам |
чак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржа |
ју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст |
њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, |
Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас с |
се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p |
данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана |
а светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођ |
{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба |
, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Бо |
вце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он |
ћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на б |
ти.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд |
у се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуг |
ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, м |
о је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре |
—- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p> |
чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори на |
ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као шт |
бодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек т |
дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихва |
инограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк- |
рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе осл |
— а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на |
ити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не |
ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, ко |
самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Узда |
нциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај пан |
било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, пр |
лан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попа |
у што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо о |
нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог с |
n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита коли |
>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{ |
рову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друг |
{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не з |
b n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те |
устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то тр |
по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са |
каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> |
ао рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шак |
радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ва |
друга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грл |
о и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} С |
да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће |
већа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удеси |
а натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{ |
послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у |
за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако |
о, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шт |
рагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала |
воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци |
p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, |
о се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, н |
p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место |
, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља ун |
а и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење |
ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диж |
ћ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију теш |
и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се о |
а, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати |
згледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се |
хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Лов |
Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула |
д тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман |
ао даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и |
немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слатк |
ећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало |
ену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и ви |
мо њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C2. |
p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. |
њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, д |
око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћ |
ако пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на ово |
ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркл |
P18882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Сав |
пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила усту |
, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да пре |
зора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки |
ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом р |
улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само каш |
ане.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезим |
ки сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но |
је друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађа |
ве кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са с |
89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начини |
вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце њег |
и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: < |
знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је док |
н стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху де |
авим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо пре |
у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љу |
свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоу |
жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје д |
, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — пла |
е мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зл |
.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> < |
аните се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим докторо |
тово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу |
нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху глас |
ата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S |
с, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаш |
Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила |
ага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у мл |
ао гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали |
> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта ст |
Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</ |
Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и |
аше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те јо |
грејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела |
р Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога че |
још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да |
ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од госп |
сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као |
“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удов |
а умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и |
ке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и |
шљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их но |
Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара |
иће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В |
ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути ч |
а клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, |
к-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, |
е књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стре |
стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, |
е они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе |
ет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово |
етан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би |
поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о |
рили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у све |
стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор |
ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју г |
да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па |
шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика м |
ио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више |
На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу |
сти, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо дели |
смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха по |
ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо жив |
екога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стиг |
е да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој |
љи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по догов |
у.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, би |
а зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа иг |
ћ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене. |
уштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ћ |
ри кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сиш |
пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор С |
руго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се бри |
двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовиц |
месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, к |
ахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински посло |
у не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је |
поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све |
p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, ре |
у њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмањ |
а јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши |
иве.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не |
аучио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} |
рено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситн |
пођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо |
убица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целом |
е девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђ |
ијом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истрош |
ати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да у |
е?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чис |
Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Е |
ћу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се ла |
Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да |
окторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само |
ога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још не |
рећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као |
менилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло |
Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ве |
агати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла вољ |
м да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„С |
о.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га |
м читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће |
а ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да |
ече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо |
велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по с |
лица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. |
о крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећ |
ли па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник |
је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе пу |
itle> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова. |
еса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и |
чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и |
авна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет |
за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође го |
клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко |
дила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који |
у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је |
а пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати дв |
љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им |
а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак л |
пасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p |
положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што ј |
} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно ср |
животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови д |
се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да њего |
, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно |
ене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се |
највише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бе |
ки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, не |
исао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим мес |
међу њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда |
а — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто д |
ши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није |
ова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него |
једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим |
надна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај |
тно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар к |
је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купил |
При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, д |
меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо |
да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и реч |
да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављ |
аву, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, |
из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао |
о увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ов |
/> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским д |
га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p> |
це.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне ша |
ва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелог |
<p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо |
>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака надне |
видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра |
ле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа н |
дне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узе |
{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ћ |
е.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Мила |
ј порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и |
? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која |
да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и вид |
ени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, |
Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњег |
молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојни |
ога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као н |
> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се докт |
и, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се по |
p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у |
је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је нека |
ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у |
вера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — н |
р рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се |
бро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше |
— и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и |
још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката |
и, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, би |
виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И |
арта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као зем |
ги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец |
е пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још |
ој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их и |
а, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна ч |
ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од ус |
ну букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; ту |
вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="11 |
једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о |
, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која |
им неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под |
јка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће с |
ти госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући и |
о:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љ |
да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у |
а Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео |
</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је ист |
p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита |
и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, |
>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па |
м отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то |
па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити |
ићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрх |
ођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; пре |
крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — н |
ан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Посл |
брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ |
p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу? |
се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па с |
госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те по |
хватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у т |
ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> |
амо не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осо |
е му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим |
} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод повр |
S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} |
ј брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом. |
ца болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја ме |
еђали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не д |
амо нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога |
колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има с |
је по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а |
прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S |
и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Мила |
ци и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а |
.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића. |
p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за к |
> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и до |
а срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину |
нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко |
што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је теш |
кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети |
ћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до сел |
свршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одреши |
о из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о |
ши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p> |
ту у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Јед |
{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, за |
и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа |
ше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутр |
, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када |
{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне де |
учи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Стан |
имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — |
ам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек |
ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш т |
инфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију с |
м пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Не |
о јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њо |
да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше о |
аместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да |
о и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читав |
>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци |
.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</ |
уг да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по |
пада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори оч |
и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, |
е скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> |
те се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас дв |
га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из |
прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу |
о топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p |
младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђ |
рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у |
у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S |
није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда з |
ом шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју |
т као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти |
нове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирај |
о срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано з |
у, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен у |
ј ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто оби |
године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шт |
</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — на |
цу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка |
стих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива ср |
ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p |
и ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и |
скало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — т |
прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу с |
и ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — |
аду удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p |
ушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на ур |
>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло з |
годи како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Жен |
умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе |
а ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око в |
души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту у |
не срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} |
погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођ |
о свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична ми |
е <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој |
пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је у |
да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма |
је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше са |
нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесн |
Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S |
убица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире как |
мохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, к |
слова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p> |
да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли |
ла маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може уч |
ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу |
</p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и ста |
шили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћ |
убица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином о |
ј се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама |
е вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна |
па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавал |
о лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на све |
одила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском |
разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи |
окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече пог |
ујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, д |
правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор |
бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктор |
т хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако узд |
рошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На пу |
неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто |
<p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој |
остива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црном |
на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, |
слови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да по |
е по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склоп |
вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ва |
ога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна са |
дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том |
к замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му д |
<p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу св |
ђа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива ј |
ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У бе |
о заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А |
нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је |
ине знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала |
ицом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрве |
промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у груди |
етање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболе |
е своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, |
аљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо |
{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним |
Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој поми |
а не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два |
телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рек |
е стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом |
ар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је оч |
а мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању |
да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе |
да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.< |
слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуш |
сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и за |
н покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је по |
ету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која зна |
ица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али |
S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савк |
дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође |
же удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје |
олико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Д |
је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око т |
оди“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{ |
су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и |
сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву |
раваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потај |
ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> |
рава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} |
ор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да с |
} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече м |
госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> |
а се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> < |
глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длак |
клињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи гор |
</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — р |
ких кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући |
ће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе св |
реће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђац |
ања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био |
вету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала сво |
у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени |
{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све |
збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p> |
Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није |
’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, за |
је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате |
Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке забл |
вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на |
застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— |
аиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица ва |
Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" |
најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете |
не!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у с |
је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> |
} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} |
алосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа ра |
опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, |
p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по с |
робу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео |
> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да? |
крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копао |
сти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на та |
ого учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгр |
Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам |
реба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо у |
огом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана |
да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка ст |
певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршн |
страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом |
у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. С |
овци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске в |
а у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање |
рошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео л |
на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на |
отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање < |
о су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то ф |
на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} Пос |
се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танк |
то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираш |
аставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је ц |
што се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је обра |
тојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана |
гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и |
и дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостив |
о друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче |
ко је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је д |
ј овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред ње |
је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — |
ја.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли |
p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час о |
претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Мо |
кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали |
— на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници |
да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то докт |
p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не прим |
реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд |
животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <d |
није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чист |
етве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напреза |
ога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато |
ише, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравит |
ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо |
ају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> < |
ица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је бил |
ајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постој |
они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужно |
је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> |
дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу полити |
чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркањ |
о је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу |
чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти о |
на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ћ |
у нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеос |
авеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Ожени |
очињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину |
најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пр |
а им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па с |
ата а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p |
творио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао |
ву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести п |
ор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето но |
кши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Зби |
о загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада д |
познати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој м |
ушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу |
е са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим ок |
м, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} |
и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио |
дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на д |
ива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако |
вици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S |
ојих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану го |
о потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у |
лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као п |
исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb |
рополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће докто |
у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њ |
рос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му б |
астане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„ |
— али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази |
сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један ис |
ве похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи. |
етио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Д |
>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Сусе |
{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица |
Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љу |
о пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, само |
а брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српск |
о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на дива |
— рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да |
о је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи суто |
д саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Кој |
главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што |
у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни |
пак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило |
нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Ис |
тупила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога |
.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве |
су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пођ |
ве то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему |
n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао |
бије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца |
d> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је п |
ишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је п |
чи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота |
век“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим сус |
Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и М |
самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129 |
} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је сила |
ије ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обр |
икну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео |
руштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зв |
нимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санд |
би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепо |
о познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, |
ека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио с |
ош вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са |
ом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да им |
ну дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да |
упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био пог |
егала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. бил |
се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води упра |
први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду |
роз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њез |
као у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} С |
.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врли |
<p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну |
агом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајнос |
из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у п |
е ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради |
"154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та т |
не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи |
ла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сум |
се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{ |
односи велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заи |
то.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти гла |
крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке посло |
моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби |
није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће н |
.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке н |
бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да |
што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, ј |
о винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачиц |
7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по н |
имало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како с |
та.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао |
оре — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — реч |
но, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори |
и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био |
један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће св |
је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то б |
у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само |
тору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у док |
на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије |
куцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у сва |
е одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али м |
хтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} |
пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље |
сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прв |
дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} |
<p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазић |
ка.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабр |
ени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p |
уми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто оте |
по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш |
зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки |
гледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накостр |
доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би до |
ином столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном прил |
и устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> |
анос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није |
ликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она б |
е Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, д |
ицу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером |
ало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах пр |
следње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми |
Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их р |
водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај њег |
} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{ |
девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матер |
к је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} В |
пођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, н |
ктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана |
паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се св |
ба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се пл |
ј потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, б |
ињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас зад |
на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није |
да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече се |
ваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је бољ |
и, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Милано |
а-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била са |
м чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, поз |
и свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — њ |
ни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхта |
ко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио |
ту се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> |
ни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у |
ће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ до |
оспођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} По |
у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде ла |
ца и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> |
данпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно д |
м да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од оч |
а руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у виногра |
п отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код |
умарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удај |
несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло |
жије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима жи |
ној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је проша |
умешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом |
брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са пр |
е позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из гос |
урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јак |
коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах по |
и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} |
гових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и сво |
је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоск |
ј је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толи |
к се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, кој |
. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пре |
ођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још ј |
“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и поз |
а образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се о |
мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца на |
вој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{ |
очекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био м |
азбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у |
јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жив |
не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу з |
>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одат |
ислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а |
а зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> |
ктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежн |
мишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p |
ш данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господ |
ну, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љу |
то суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — реч |
свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благ |
ди лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешк |
елу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти н |
пођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла |
е послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} |
цу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине |
се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да |
дама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку ни |
лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њ |
ава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко. |
а.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто < |
поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, |
бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућам |
— натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање о |
добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> |
јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> да |
није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица |
и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жен |
„јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко |
о <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — ал |
ра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би |
ме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жил |
обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би |
осу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз рам |
ехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од обр |
у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Завр |
бицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беш |
ветини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада док |
а часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Ти |
</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет годи |
дравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад ба |
ћ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске |
ме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> |
о из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а т |
у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је ж |
ну своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка заж |
</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би ј |
во да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је њего |
доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је н |
ан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Ј |
ако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске ж |
аната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео |
справи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или о |
тор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио |
елико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Ме |
ећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груд |
гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година |
ке љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сија |
о није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању о |
су су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је |
{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још |
не.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажа |
о са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила |
десет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се |
сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он |
тварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у с |
тане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуно |
и и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би |
p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после |
све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још н |
о су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој дома |
мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаш |
pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Зас |
хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају |
ва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у |
томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, друг |
олако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега с |
октора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он пис |
ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мис |
и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху пор |
тке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече |
игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што с |
накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају |
наш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситн |
у, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни пом |
p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} |
о — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која |
гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме |
Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, |
оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што |
вакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. з |
ица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао |
а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се |
звадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, од |
а да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић ст |
бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара мес |
ер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила |
ш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S |
застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко ј |
дине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што ра |
издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га ј |
о је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела с |
сине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> |
е налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри |
ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита. |
завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Ман |
а као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечк |
ричању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођи |
нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господ |
ла је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако |
рца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући |
грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе |
ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — |
p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дис |
ама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана |
хватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јо |
жала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но |
да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! |
ка, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је |
д то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни мом |
{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S |
му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љ |
, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком т |
Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје млад |
са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спр |
иво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Сан |
пша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га к |
тор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа |
ије ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклек |
да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио |
>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљ |
До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине |
за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, |
било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет |
хтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p |
иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан |
са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други |
ој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша ж |
у његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао п |
њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно |
е био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, б |
ко ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, н |
>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика |
ика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Др |
ог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Ста |
ка бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало |
{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа го |
аволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко |
а а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући. |
Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} |
е у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао |
непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један ро |
избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да |
ни у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима м |
тир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи |
е једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би ми |
ју брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе |
ђа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле |
ајрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући |
па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико и |
настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је |
ви није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то с |
Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са св |
да сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек |
b n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је |
Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да т |
смарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како |
је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, а |
и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан |
"39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попи |
и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле к |
у јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните |
ко поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је с |
сти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни ре |
Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, |
S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу ч |
лушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више при |
ије дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, |
рк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} |
х ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову о |
а се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су |
је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно |
ноје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на бреж |
само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути д |
енуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} |
другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову само |
гаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно |
кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим г |
својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претрес |
почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p |
му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди и |
ац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођ |
животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} И |
топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкав |
S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску |
ету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега к |
зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјад |
Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љ |
оже да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, |
ин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни |
ну није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега |
илан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоме |
у је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он |
а: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знад |
рко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијах |
ић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Б |
може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му ж |
ређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи г |
солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре |
обом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је |
, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако |
у било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окр |
изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па он |
па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песм |
то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годи |
е се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остал |
е на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као |
зићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, |
и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не з |
се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога ј |
м!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него |
олим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> |
бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле мл |
о.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. |
знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Ром |
е бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је |
и, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то ша |
p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда |
е ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан п |
е.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања |
има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилник |
или а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места. |
зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чу |
једно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је |
рошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика |
Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, он |
ле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ак |
чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не вид |
ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по је |
спођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један |
на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> |
да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но |
> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли чита |
мена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> |
х дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да ј |
ћ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се |
њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се |
зић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбољ |
мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила |
пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Ка |
н; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу свет |
ову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у жи |
не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју |
девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека ба |
/p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сит |
утала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уо |
прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо |
удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва |
а својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другог |
шкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није |
чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама |
У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућ |
то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао н |
о да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играл |
те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца |
два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем |
чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето |
у Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, д |
>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишка |
разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први |
. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У сел |
у дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из окол |
чине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу |
засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила д |
в.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико |
набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике м |
га му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко |
е буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Ва |
а Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођ |
видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је |
ло девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да |
узме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су гов |
вка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељ |
ајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису |
ead> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојн |
и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да |
ала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда |
д миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад с |
је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кр |
вој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Март |
ад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре. |
годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, исто |
окојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је ис |
један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити |
pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве |
рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се |
госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је |
ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му |
поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма как |
ше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из дру |
су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да и |
тромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек |
гију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље ме |
ило избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Ј |
p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општин |
з кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па |
ече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбуно |
се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код ку |
у они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје свато |
вање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било љ |
м су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стев |
са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и |
један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по ц |
војом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којо |
аги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба |
/> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио |
" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин |
е књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвирив |
оса — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S |
рже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њи |
тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само д |
што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине з |
— онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у н |
p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку. |
адионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева лис |
све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један о |
суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у проз |
S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвиј |
ге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-санд |
онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктор |
како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два с |
огу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p |
У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну г |
мену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд |
/p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим к |
, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био док |
А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да |
би за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекал |
негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ! |
мо слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — р |
д кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стева |
Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и ос |
е Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу н |
усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у |
уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У це |
о срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ак |
ознаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љуб |
да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пеш |
тану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десет |
сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица |
" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се сме |
бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога |
место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу |
еброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме |
че: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, |
{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара |
овеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини к |
} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и |
о мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p |
ечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку |
S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се жу |
суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Р |
стом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гор |
о Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у |
дисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца |
и.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треб |
ла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
ву кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах ј |
риклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога |
ане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје |
требљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију по |
ер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циган |
јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сум |
ечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" / |
сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје п |
ко је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата пи |
ет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ сп |
„јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, д |
су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двој |
олесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже |
тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничи |
ечи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности |
Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма |
а.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу |
рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се п |
бором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога боле |
су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p> |
више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је с |
а.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју ц |
мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто |
га, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу кос |
дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n=" |
ој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежи |
правила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи на |
из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела н |
чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је |
отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новац |
бра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - ал |
састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је |
госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу |
латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме |
ије речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није |
а живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда сл |
-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео |
шаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће ј |
ацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу уп |
чи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то |
у јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сва |
руји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Докто |
лости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју |
ад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да ј |
оче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да |
p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано |
Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пр |
рота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонул |
уља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе |
на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, |
здуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Е |
авао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа |
другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће |
уне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга |
јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја ре |
е ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктор |
таве ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Ал |
прва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се дана |
најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне |
хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба |
ица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и при |
} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун уд |
S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чист |
нако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла |
} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као |
во у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} |
је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго |
колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и оп |
животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљин |
не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порок |
рипазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку |
ши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехоти |
ти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живо |
ера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумл |
оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним р |
<p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица б |
на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ов |
ено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив ил |
="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица |
знова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове |
! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватић |
<p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо плати |
<p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што |
ам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{ |
ред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе мес |
" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за |
то сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице к |
S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ о |
уди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, |
к што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, |
Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, п |
оље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече |
а из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док |
иромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни к |
се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милк |
на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућ |
стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак |
често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса бриж |
у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер м |
рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Докто |
p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа |
Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још в |
ти као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема т |
е у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> |
крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разг |
те лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасно |
ју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене вел |
у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој ру |
не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви |
ући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Докто |
че нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио |
p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом |
ник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по ма |
ло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим в |
ара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселог |
ску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој п |
мо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду |
рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је г |
ан није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запал |
p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља нек |
>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треб |
ли бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум шт |
S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој |
воју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се бр |
“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, ал |
S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> |
је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.< |
то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица б |
ма је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; по |
неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, з |
> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако |
/p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му |
стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бит |
ри.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћеб |
реко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Ац |
а се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе д |
у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, |
и, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ зна |
ње, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чу |
често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у |
" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу |
зе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам та |
нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Ју |
Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} |
p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чу |
гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учи |
ор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанп |
мти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Ж |
рцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дан |
<p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни вид |
Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рај |
ићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано |
ље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео пре |
ада је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S |
е цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изи |
дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго ј |
па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жу |
арошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, би |
врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Ка |
устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп |
ува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час н |
p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звез |
и — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњак |
као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће |
је ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један пог |
о дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Т |
му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од бе |
но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, ко |
болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на |
ло до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мар |
.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером |
чи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем |
ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се |
ачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из пото |
Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихо |
журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстал |
последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дуб |
толицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам |
ренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.< |
е у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на |
уло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натаро |
речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме уб |
њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Су |
е још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из |
ега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и ј |
к сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах |
се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по |
сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, в |
а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје ба |
. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брег |
зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то ник |
ш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома |
то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли |
је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.< |
рагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су |
варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и п |
живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ |
ило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла ра |
лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећ |
ни, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у сво |
{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога |
сом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</h |
на и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још |
дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруч |
И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину |
но ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу сн |
2.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије |
падне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из прек |
чула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за докто |
та је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан ис |
е на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клеп |
pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је |
ђи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при ча |
е прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устал |
браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да про |
етлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али гл |
а подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла |
црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<t |
ло у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер ве |
/p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојн |
лавни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за жив |
долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манас |
помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио |
друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том ве |
беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала |
е — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хл |
озор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у груди |
јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У то |
да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом бил |
је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео |
једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао |
еснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. |
се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад |
као свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у посл |
з Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш |
р Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Бос |
а и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њих |
p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све с |
другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац зв |
никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком д |
>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци |
дуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу |
ила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Нат |
осе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица |
се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не зауст |
са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</ |
ако воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну |
Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је н |
на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав |
<p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никад |
о.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> |
уго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S |
су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу завет |
ише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једн |
чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна |
орцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом |
ане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, |
рава некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из о |
нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека |
данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости |
до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче |
Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и |
пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа |
омче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло д |
ца је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се |
отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем сво |
кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла |
, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није т |
з сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је |
на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године у |
покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је г |
лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p |
лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ћ |
уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" / |
ца у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се |
</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој |
љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми |
и.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својо |
ко потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{ |
бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Жи |
еко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за д |
о већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као д |
а је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови жив |
="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љуби |
тор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека нео |
ек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> < |
а Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали |
у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p> |
помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући. |
сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас |
ике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе |
е тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак обла |
ању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле оч |
бе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, дола |
поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:< |
а оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој |
се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њени |
? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана пос |
рца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако ј |
ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужа |
скога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у јед |
па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је |
ло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била на |
е лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише |
ена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака свој |
види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — при |
вају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким |
то бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њ |
у ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — |
ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила ваз |
ровој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а н |
ше се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па ка |
ажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са сво |
се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, ј |
арта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на |
обро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату п |
у разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- |
а и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко |
знајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „бри |
ану образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.< |
ати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него |
Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} П |
е знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које го |
у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг< |
јко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</titl |
> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у со |
огледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече до |
<p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у |
има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар м |
уха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекл |
до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је ку |
ао девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се |
рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зи |
одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платит |
чу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — п |
ће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб |
ласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као ли |
ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама |
викивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{ |
ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, |
да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки |
се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те |
одсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић |
ам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав |
p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S |
{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <p |
ала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју др |
хирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар |
н весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> |
рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; пору |
то га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, |
ку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда |
ва.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>К |
прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта |
трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице |
м, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.< |
а својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће |
јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весе |
; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија |
гу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће ру |
с стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и ст |
<p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоће |
уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти |
ћиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи жи |
у се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је ба |
то у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори М |
адовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа |
Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>Н |
шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не |
ла га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на |
ма — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва шт |
лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је т |
дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једв |
у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога |
народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испре |
као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом |
у клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрић |
истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила даре |
јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госп |
чекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још |
а нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од |
у тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљу |
сто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто с |
Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</ |
се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним |
мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак |
ова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсрет |
е зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повиј |
> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пен |
укву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да |
ула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица н |
раше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дво |
о.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врат |
о је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — |
има да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љу |
тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његов |
д заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и н |
се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих исп |
а једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, |
војке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега г |
рици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и п |
оложе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да |
осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала |
Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада свој |
ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га пр |
лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се поди |
ла га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би |
S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете н |
ети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а дан |
тање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста |
ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још н |
ише том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га |
дину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срц |
пе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести ле |
стите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота |
а оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — |
ти и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко |
то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Намес |
па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу |
ираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати по |
десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господи |
вци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби |
оге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жар |
ало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њи |
— упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије |
јем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг о |
ућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попусти |
-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке врис |
де застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госп |
ди долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка так |
двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Лов |
сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у |
знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па |
ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим т |
аном било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни с |
>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће та |
ња ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке ка |
} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да |
Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи |
ма у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па х |
ти, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шт |
бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа |
је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свет |
} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сја |
песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На је |
да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> < |
<p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни лега |
жно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту же |
<pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S |
ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони |
ало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, ра |
госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љ |
> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет в |
љске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио н |
.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући |
и терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећ |
рича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; |
<head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је зду |
паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући дово |
ојом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та |
исма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна кр |
сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га |
убица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке |
ецу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље |
да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је |
у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још дв |
причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мал |
онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом |
ој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка с |
ј кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лази |
а да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој |
ужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, |
га у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p |
</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не може |
Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је |
када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад |
— рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велик |
неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разго |
само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>Пр |
Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Н |
у своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктор |
које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да из |
ћиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај ма |
паће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карлов |
састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно |
се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{ |
то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; |
ст.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је бил |
касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је |
а али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички |
а да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно суср |
му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</ |
вој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јо |
суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега |
и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> |
тао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, |
хо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко ч |
аке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је ос |
.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућ |
их људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ћ |
а новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљи |
Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче |
ешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежа |
е сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим ра |
не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S |
ница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах |
оту за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за жен |
ји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз т |
све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ |
се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да запл |
ко да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, а |
пут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много |
ко које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сла |
и читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Ма |
се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гро |
писа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>К |
но плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа |
!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике |
амерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у |
тра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се |
аше у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше |
ме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне |
о се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово ра |
миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је ву |
о. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити |
брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе |
јко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња |
ући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му |
госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, |
о је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часо |
о да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа |
јкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и ве |
а оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, ка |
орова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чис |
, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у с |
ка је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, |
да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица |
плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неб |
моли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу сво |
најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазри |
ицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде |
и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би жив |
но небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену |
p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду |
ти готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју |
n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S |
му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко ј |
ве нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велик |
догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се с |
се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, е |
а загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у до |
х петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{ |
ог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, |
одилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахн |
узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор |
тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је |
ану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „ |
рно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет |
беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n= |
ји.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованиј |
ита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш |
о да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка |
куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених р |
и на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — |
ок се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за т |
јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са докто |
а њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушки |
а је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, |
латком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео ј |
мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — го |
ила сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш ка |
авка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као |
би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та |
нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Гос |
приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људск |
еже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко п |
ири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>У |
Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио |
ја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</ |
ас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе ру |
, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина |
е шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Зна |
песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} П |
прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по |
венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог |
ли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо |
н је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо |
ера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према |
а карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако стро |
слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове св |
пише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их |
, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, |
се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде |
— смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — |
а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас |
јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила тр |
глица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, |
ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак |
у и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љуб |
скопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит ч |
— адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић пре |
а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобро |
е она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попо |
ати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год |
води по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образо |
рагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марк |
, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђев |
{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан |
било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан мн |
Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао ј |
ћа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капиј |
лу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на г |
>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни приј |
у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, госп |
други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав |
удиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто |
, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Ро |
к кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен |
е зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као |
родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљин |
ојој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну |
је задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пу |
, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно |
а уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, че |
— то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси де |
га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чис |
старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош ум |
и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадиј |
дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо св |
ек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођ |
све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већ |
, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк |
1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} |
ме огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горе |
за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре нег |
одар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и к |
стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса |
, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих г |
о плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор н |
у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изу |
деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; б |
клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у |
Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{ |
p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гу |
буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не |
речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону |
душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале б |
p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубиц |
/> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па о |
у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране б |
о минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опе |
уше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> |
Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био |
{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срц |
и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, |
ас нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно |
ости, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још |
леда у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Б |
здрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у ист |
вати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој |
один.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на да |
ко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати |
има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда |
народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на |
ашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, |
ало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи |
апређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћ |
ало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао |
божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена све |
тна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас м |
а диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу ист |
срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p |
успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љу |
сто, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неиз |
му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем живот |
м диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна |
часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црн |
исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да ј |
исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постељ |
била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други т |
едало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешт |
тор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из |
И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио сво |
у — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} |
о али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за |
о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почи |
p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело |
’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми |
ена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="2 |
.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека |
ме ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} |
евој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је |
и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога в |
руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижи |
пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситн |
окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и |
евачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад |
енутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец |
евито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки |
у несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном с |
атарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо |
екога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да у |
м џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стис |
јило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало по |
јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p> |
рк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило |
ила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигд |
p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко |
у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога |
ко <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају ку |
д је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда. |
и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и из |
n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?< |
силити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, д |
о.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што и |
Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Са |
је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био чо |
.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практи |
е у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновни |
Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одм |
око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звер |
о дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз л |
аматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p |
сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутал |
и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том |
ка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љуби |
ана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре на |
</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је |
лару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре све |
кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су |
у је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потм |
оме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, т |
да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо |
асак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се |
ашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице изл |
лства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођо |
у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе |
ротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто сумор |
ња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах |
ог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту но |
> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов |
ји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Докто |
неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> |
е ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је пошто |
темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од с |
мешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађ |
ош много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не ур |
а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла |
отеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не см |
а јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ро |
оме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по во |
ју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загре |
{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни пр |
5" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка |
позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати |
у нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу |
стила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није нику |
спођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је в |
о час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни |
те шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Стан |
е правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њи |
те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дво |
отице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, м |
о да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их |
чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једн |
исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Стар |
ињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно шт |
је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене про |
мео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} |
е и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита н |
амо другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било |
крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не пр |
са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ћ |
р и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе так |
S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта ид |
страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју не |
је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти |
ка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се р |
е читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божић |
ји је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се крен |
ет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</ |
и како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили |
оло грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто |
би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти |
естила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час ут |
ју извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, |
чима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> |
дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Мар |
зила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црнома |
па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је д |
девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса вр |
јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Г |
о за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри |
да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се П |
крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео |
/p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она |
луша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирк |
вокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> < |
сетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да |
чне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> < |
пет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи |
ај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео буник |
итава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће док |
Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> < |
крадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнул |
она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор |
да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживел |
торовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она |
би.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, |
е у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, и |
ута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — ал |
е он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га |
о тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из |
та пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истр |
о са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благов |
била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци д |
ки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубок |
а часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова ра |
ка као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренута |
се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу |
косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У све |
кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога |
је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечер |
ерет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и св |
Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по сели |
азујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да ви |
.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него г |
тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кр |
, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај о |
а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> |
таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто |
один натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан |
о и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак |
та не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну |
дин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас плат |
ад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — |
школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном |
ла устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не миру |
прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто поср |
ва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p |
лу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо |
а плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу |
зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто си |
само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па ј |
, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Н |
n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био сво |
ђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор |
обом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цед |
више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо ј |
са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пре |
дар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Су |
а туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи |
а бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је би |
дно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан бил |
шла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма как |
рво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришт |
раду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што |
вао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при |
рва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узви |
о кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је |
из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „а |
он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је |
ти изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, |
што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па о |
па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник п |
са са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио |
<p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то с |
прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од на |
кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, |
у још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи го |
ротину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прв |
е.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је с |
д хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се |
госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</ |
једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А ј |
ри моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој у |
дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти |
ти ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{ |
} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор С |
нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — |
уна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна прет |
кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша |
е грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да с |
ца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, кал |
три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг зане |
смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те |
о обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре |
а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме |
т, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно |
у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити м |
а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледа |
што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у |
ву, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да |
вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њим |
му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом |
изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш н |
јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образ |
у Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где |
погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му |
адубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.< |
ко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у |
сту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од ње |
чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити |
су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи |
сто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали |
где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како ти |
што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — приб |
је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да с |
тва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико |
рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи ле |
паљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} |
82_C2.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару мате |
пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У та |
ћ тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С |
је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у |
оспођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила |
а суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао р |
о забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету |
тог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али он |
Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у |
човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу |
<p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сес |
а млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта |
је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи |
тиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се м |
госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај |
њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{ |
е болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} |
је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> |
} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчев |
оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један д |
ну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ р |
е сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, |
/p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка |
м животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га оче |
/p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од |
шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће ј |
ијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше с |
ћ, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Р |
а часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, зада |
може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу |
наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, гд |
у на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пут |
су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од те |
— викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p> |
{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ с |
. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик |
овољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и сусед |
ка.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} П |
у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним пог |
доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да |
се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> дом |
ш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — |
Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су |
и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="21 |
ином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи |
p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има с |
дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћут |
<p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ п |
, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се киће |
х.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога |
ар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јади |
а година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није им |
ма његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} |
чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које |
забере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, д |
и пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и нево |
и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, |
а света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је сам |
} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге |
е млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној |
ну исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи |
е петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојк |
века, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да с |
ики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбур |
само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повиј |
на провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у |
је снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне г |
из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када на |
није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао |
ва од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме вазду |
био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би река |
а је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она с |
је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год |
толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} |
ина удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то |
алица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива г |
па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госп |
младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, мој |
што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p |
ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замер |
с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди д |
ити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће |
де госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа М |
о у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће |
била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити бољ |
о је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но в |
ник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си |
теве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно |
ати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао до |
имо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана он |
Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих |
се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго |
тове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се ут |
ан ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари |
Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао |
о пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкри |
ла је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је уми |
имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока би |
ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише |
ad>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је по |
вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује |
одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за |
и пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, ал |
а је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до к |
је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се о |
ило у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори |
у још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да < |
тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свог |
у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују |
вадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана чо |
ри сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио св |
а дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џак |
казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе ту |
каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} |
м за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију мла |
по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се |
човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и |
и тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је |
из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опо |
S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десн |
" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махо |
ше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испе |
чи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га |
шим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у ови |
госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и |
е а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра до |
p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали |
к осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као шт |
ове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођ |
грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше ј |
воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили! |
>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће с |
снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — |
ки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово пра |
јаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за |
Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беш |
ају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо |
а, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било |
, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је н |
вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са двор |
за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на ст |
таноје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и |
Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p |
рође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту д |
оспода.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога ст |
бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и |
</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:< |
у.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она д |
ла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје |
ипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испр |
ве, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица |
p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга |
<p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у |
ики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту п |
лети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти |
свесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се |
дам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашл |
убичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре двор |
, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од |
обе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омањ |
. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два фор |
удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много б |
ина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, |
и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, саз |
сти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да пости |
о у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али |
ку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пе |
д је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да к |
ака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад м |
олико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докт |
В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бро |
је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога |
ју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожа |
а преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опа |
а се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа |
људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и изми |
уде да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; ш |
арко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара К |
је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у св |
мислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти |
не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат |
</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столи |
овица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госп |
итим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип |
ктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво ч |
249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станој |
нда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>С |
после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</ |
чајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p> |
је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{ |
постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па |
сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ћ |
за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, ш |
ћи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на тв |
па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када |
S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не |
p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, нек |
<p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза вин |
чак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здра |
ирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто за |
ођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе |
госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испуст |
ли чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар |
етном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> |
и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао ово |
им грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину |
} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на т |
ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ћ |
в се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли |
руго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је би |
е стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, ш |
.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натр |
се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица напр |
за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.< |
пи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје |
једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или |
испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а |
онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Л |
ећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дет |
Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="21 |
, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је |
отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а |
јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима о |
p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> < |
јином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би |
он кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи |
Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога |
рошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рај |
у није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви |
<head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удо |
его да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање. |
рат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редо |
лима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и |
есницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати посту |
ожића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до прос |
урио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај |
/> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јо |
може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце ј |
век пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Ф |
Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас |
и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, зн |
есме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни док |
мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би |
есели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p> |
се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно |
ре, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да |
зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се |
"65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су с |
ла, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и |
о је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се т |
ојих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} К |
њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавил |
<p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он ве |
оспођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, |
езда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту ка |
лаву.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други |
пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од |
је од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она |
било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све |
Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја с |
јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb |
/p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пре |
аше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепом |
прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у гр |
лан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку |
и откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> < |
она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу |
о је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига |
е куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отва |
је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови п |
} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два св |
> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала |
не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се |
ао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим прили |
иже понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у |
ио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу г |
јче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече |
је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао |
ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света |
коро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тирипли |
из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће и |
нчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив |
те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се |
и рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко |
е и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није н |
он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекај |
и су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — |
већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и |
су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам |
амењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама |
ле зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Гото |
дрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n= |
вати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико |
у са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег |
а!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити |
то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засвет |
нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала п |
ј имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима н |
ђе, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њ |
дна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да |
в па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни је |
лажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бит |
осподара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи |
испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су |
и звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И |
pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити н |
тева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S |
сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, д |
захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде ј |
и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже |
отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати |
ор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној |
је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стол |
во је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љуб |
и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у виногр |
ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У он |
Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници. |
девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ћ |
сен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савц |
поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице |
жа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћи |
ема њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила |
и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и |
ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору |
су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општин |
све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то д |
шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сес |
ма куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко ба |
{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку харт |
.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је |
чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на к |
ало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је |
лики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докт |
сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева |
оћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући |
"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпо |
p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече гр |
мућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; |
аном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У ма |
муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, |
у.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме р |
е је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечера |
где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, к |
је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S |
рловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше |
да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} |
ње.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? |
х упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој |
а, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор |
к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је т |
овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Ла |
и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{ |
е ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те р |
еци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</h |
За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> |
рина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, |
ико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели ма |
им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где |
ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Г |
мо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке |
</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у ц |
е туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути |
је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе жив |
оли, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош р |
ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов |
уке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу кој |
ошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне |
гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење |
ч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица ни |
о ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор н |
е отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се пр |
так отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} |
троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Ч |
стану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначк |
ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу |
ога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само |
<p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи |
су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да |
рлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Стан |
а кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је госп |
е и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заро |
децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога |
склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер |
тао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви |
х душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у |
>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитв |
овала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је твр |
— али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нов |
му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љу |
помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза о |
/p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да пор |
е најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица поглед |
о је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, |
и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остал |
ору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стев |
зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер ј |
е и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десет |
поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две |
наха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — |
бета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> < |
/p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше го |
е радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме г |
тмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињ |
и на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се |
ђе а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и |
ашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме упла |
и ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска |
есму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За оног |
} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испр |
ету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква ка |
ктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда за |
ила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису |
itle> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи |
леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала |
алеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере |
p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево |
малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Р |
ански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се зб |
из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухв |
ишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли |
ко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и го |
ђани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једно |
е побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стаклен |
ио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога |
уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе кака |
му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор ид |
д собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди |
тара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још |
госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су |
мо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми |
ио негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини ш |
ад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У о |
нуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њем |
грачима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — |
Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цуп |
пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичи |
ачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико ба |
куса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет |
ослаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад |
је се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад |
већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ло |
којнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да с |
} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини |
гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, |
p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој пла |
а и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ус |
ине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му |
ритисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први |
, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади л |
а дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био |
ачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно не |
брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била |
се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе и |
и, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао. |
драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако |
излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ |
..</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у похо |
од иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људск |
милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад |
пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} |
ала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе |
смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{ |
је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ |
ј богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> < |
јтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S |
>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како |
Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ва |
сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала са |
а.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, об |
ите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах |
права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо сла |
ро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпоче |
је ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић |
ом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — |
тним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, |
ти те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона |
ла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб п |
е сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима! |
ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са |
ор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без св |
је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би |
е речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је |
грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> ова |
одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем ф |
чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје |
е тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> < |
сак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да |
и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је |
то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да ј |
бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала |
е оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлиј |
ного људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто м |
— па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а |
уго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренута |
/p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" |
омори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, |
рви пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долаз |
аш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли ка |
је могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди млад |
годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовиц |
ети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <d |
слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој |
ивоту госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не б |
снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме жи |
егне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар сти |
аће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
грлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што ч |
ја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где |
задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетал |
?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у поп |
ска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је |
најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли |
жанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику до |
му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толик |
честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље с |
реснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Р |
докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наме |
Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па ниј |
мити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љуб |
па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ск |
ељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док |
у њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким р |
нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спо |
жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то бољ |
тац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас ниј |
ино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку |
ада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Т |
— верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у дево |
бом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целом |
ца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Ма |
уму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага |
им шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су |
у.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула п |
ш чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то п |
ицу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, |
слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Млад |
рцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца ка |
УГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У |
нас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом |
жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубин |
у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан |
— а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи б |
зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић |
љен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — с |
октор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, |
, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општин |
сту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како |
ру Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У мес |
атреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора |
а својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; |
ло до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српк |
САО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У |
ОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div |
ј је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да |
а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од |
е пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срц |
у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у С |
цале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли |
женили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту |
оје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је наро |
ивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" / |
а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним |
ке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила |
ку и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>м |
и у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је об |
.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступ |
в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је пос |
није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у |
/p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој |
штва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредср |
а се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све шт |
сту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе. |
ечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људм |
е доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше у |
ан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати гос |
<p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p |
b n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p |
b n="2" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p |
АРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</ |
оје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непреста |
м и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати при |
<head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је |
ело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља |
идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује |
p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људ |
а створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па |
не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пр |
још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај пос |
у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече |
ине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић у |
ишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фи |
а, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прок |
свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама |
а ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те тр |
>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана |
</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор |
тала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и р |
у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када ј |
човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. пи |
и господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гости |
ј ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе ми |
вор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила |
убица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> |
ао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи с |
не младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва мла |
рио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако с |
озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а |
ојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити |
не?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој |
у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се о |
сти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по дру |
пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— |
штује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли њег |
n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су сти |
; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
<p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији |
ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је од |
е јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула |
е шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњач |
чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип |
ке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....< |
е да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млад |
Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> |
p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им |
п.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је п |
болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчеви |
азуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст |
у никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p> |
pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, |
ше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је нава |
ај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајк |
залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, |
Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога ј |
ку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је |
раштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што |
друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала ј |
о ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} |
ица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана |
еч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину |
, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — |
из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај п |
ио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита |
да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, |
борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети |
имале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Ра |
помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојч |
ило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим жив |
е остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна |
емој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало |
вај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни зна |
ша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје |
ва око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд г |
госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p> |
се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом |
му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подиго |
ита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мал |
вале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно т |
ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна ми |
а спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола |
ете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоско |
нитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини |
е онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом |
октора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страс |
е колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помог |
ктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, к |
та гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљени |
вардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана како |
.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да м |
p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући |
142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер |
па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би |
аливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта |
ме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погле |
бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало пр |
ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињал |
дном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе |
аразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао ј |
од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га у |
воме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест не |
p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам завол |
забере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— |
ски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је л |
шну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинил |
је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њез |
страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак р |
један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему д |
у најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким н |
м ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела |
лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кука |
што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне |
онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> |
</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведр |
ти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стиш |
гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсвети |
еч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то так |
ове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом т |
гледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара на |
.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више ле |
њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} |
је плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, ка |
шени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово |
о, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} |
адо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да |
први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за |
мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменим |
т је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Док |
итискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу прем |
з тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло |
као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, н |
лан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигл |
ас по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер |
тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад |
.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах |
етила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Т |
зда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је |
е силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава |
quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На с |
цима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запрета |
ке и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и |
њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица |
м и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у |
мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ве |
о пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се ј |
туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самос |
ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не |
октор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом п |
.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу с |
и краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај |
било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку |
знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже |
а и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку нев |
распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино |
ла црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу |
ица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и о |
о у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи |
—</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује |
а љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му |
су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело |
прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
ково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу. |
х зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и с |
том — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и |
да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз пл |
вога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лаз |
то ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора з |
њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска |
лада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета з |
Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прих |
p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се |
љи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику |
глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекину |
мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце |
блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и ч |
ез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи |
су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко |
о добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, а |
мена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</ |
ом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше |
и сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах прот |
.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом |
таноја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јад |
октор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче ј |
неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је с |
уди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb |
а.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли |
је љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа т |
но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала |
ктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она б |
оме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казл |
у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него пева |
и; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако |
то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мат |
ој видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заиш |
Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу |
дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{ |
ознала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да |
тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем п |
јим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према |
p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја |
оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора |
ечицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од т |
молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао |
d="SRP18882_C1.4"> <head>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је |
ако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка |
у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху |
ву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> |
је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> |
Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мра |
ве педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" / |
је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан к |
p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло |
Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлад |
обро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као нару |
Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи на |
љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p |
е па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајка |
ила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну но |
о поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, п |
спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бог |
p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам н |
чевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, су |
горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико и |
јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, ш |
а кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а н |
ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје луга |
Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p |
У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотаро |
} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње пев |
где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро |
нце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! |
је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословиј |
е среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету сво |
дао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пу |
ене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници. |
октор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над мл |
арије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мај |
ика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи с |
је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио за |
— рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љуби |
ке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада |
да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</ |
ов крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — гр |
ек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се пл |
аумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} |
бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душев |
под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила |
шкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али ж |
ар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца ч |
ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у н |
дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику |
да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, г |
и дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и бож |
шим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела |
нога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беш |
м, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у м |
{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котл |
јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па |
к целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је |
ах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој ра |
жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје |
!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савиј |
е ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а |
му чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се ок |
ћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама |
га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} О |
тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам по |
оровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцка |
о — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо |
Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Д |
" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбић |
мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, би |
ђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспе |
ица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао |
местио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај ког |
еденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} |
т, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој |
ена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица н |
домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} |
докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у свак |
— али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усад |
је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је |
Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима |
да и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p |
овица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље |
бица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горс |
гађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по ма |
се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћут |
ку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казив |
у походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, д |
о су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово |
>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на о |
вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа |
узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу раз |
рца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да |
новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Би |
Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станој |
их печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и |
них шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је го |
ећ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на до |
дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала |
им особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина |
сто свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њез |
се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у |
ој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписа |
ећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу |
ратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није ј |
његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину. |
ије ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љ |
дала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалност |
оги криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, |
аго лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за |
и лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па |
т <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="chapte |
о дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о в |
шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили |
азића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те |
а борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд |
еким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвока |
ечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља |
пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај. |
е.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским вар |
друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и |
само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај |
се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како |
>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чуд |
/> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи о |
ледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде |
— љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у ју |
>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и пос |
вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарен |
Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто з |
етворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана |
у људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да наре |
а, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи |
е поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </di |
ади је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стић |
с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заов |
а није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на р |
Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бу |
Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— |
чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње |
p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога |
пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мис |
} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му п |
е тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину |
еднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта ј |
се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесни |
д је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак мор |
да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега о |
и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницим |
знова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајк |
и су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска |
конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они |
ше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љуби |
а већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не бу |
ти устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога ко |
ј мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху да |
ођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у д |
инскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и ј |
ило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на ч |
е доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу |
то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас н |
> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и |
ма није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме |
животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће н |
шко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — |
рећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србиј |
радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће |
же како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комш |
гледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — |
оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, д |
} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село |
о и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ћ |
ко мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то јо |
многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} |
по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој |
образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара ко |
Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, |
ој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у ве |
дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што тр |
и па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио |
а мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамош |
астале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом. |
е, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је је |
ицу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задр |
Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да уд |
р текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се об |
едавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начин |
<p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није |
де као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то |
а.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бес |
его најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа |
варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му |
етно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и п |
облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову м |
везао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} |
>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је |
: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи |
ао што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држи |
.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му |
Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало |
дна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пла |
вала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не боји |
мрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb |
ро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</ |
Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n=" |
ше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу |
аније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим |
ко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити ст |
ладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу. |
и докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се ра |
већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb |
ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S |
а младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад |
и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p> |
рени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио јед |
и корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских |
p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио |
истрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле с |
ко сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и ја |
јка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на св |
гме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло. |
.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати |
ивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се ч |
</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунц |
рпкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожури |
сину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се |
озван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнод |
рла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Бо |
> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже те |
дише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечни |
и наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и сво |
ути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је ст |
Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођ |
даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто |
госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има л |
њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олт |
ам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да п |
иснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу |
дравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> < |
ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што |
столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застад |
осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и зад |
м с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто ли |
м смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у ње |
ћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађе |
у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око св |
рчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна |
пустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, |
адили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме к |
„паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али |
е и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши |
терала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па |
од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим в |
е, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људи |
ну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се тр |
не још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, с |
ом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по п |
гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Ч |
да је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним краје |
развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријо |
Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим арт |
, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче |
ко би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, |
рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх ба |
госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући ред |
ховник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мрт |
још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после |
но у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је мл |
се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики с |
вљу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом у |
овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} |
, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу |
човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Ка |
има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово свак |
и јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у |
— Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће |
м захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, |
ро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се |
мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више нег |
а јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у |
ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ к |
знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; по |
кивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљ |
го остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућ |
е Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се |
а дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орло |
да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном леч |
рже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се |
тано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први |
мо кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> |
а Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје гр |
.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли |
> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже |
кочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му |
е Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осам |
Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Стан |
поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и при |
све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можд |
кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: |
т у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у |
p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужве |
и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нит |
писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз |
већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себ |
се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот поједина |
!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шт |
<p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n= |
ости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а |
стигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим ша |
о је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кро |
а загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна |
хотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада |
јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изи |
отока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се |
удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Отку |
вче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p |
? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти син |
би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи ј |
оћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћер |
ор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет |
слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па |
ође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занем |
ади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила |
Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је сврши |
шља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} |
ла једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна |
а у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело веч |
риге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и до |
сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао |
ад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе |
торовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубиц |
ол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Н |
ече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије се |
ћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, |
е баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већм |
> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица |
о детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако |
е ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислил |
.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бри |
ога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођо |
т лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Мног |
д је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица |
милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и |
нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како |
ромену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па |
ицу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких |
.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако |
главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је види |
е наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} П |
p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савк |
прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у чове |
ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— |
ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне |
би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, |
а на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} До |
селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја |
а су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба го |
еде с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из бук |
по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> |
азмахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и р |
том и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памет |
и из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога |
itle>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>К |
посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовин |
оз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лисн |
Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десе |
се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> < |
ј општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда ј |
Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С |
а Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коњ |
а планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се кла |
су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њих |
арила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина ре |
Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њем |
ој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао |
и по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} |
ци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да с |
ље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код |
ерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако |
ла ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на са |
додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје |
помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је ж |
> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људ |
у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да |
, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о |
на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мисли |
ће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре не |
ли досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне |
ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је т |
стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али ј |
а два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше с |
конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако |
увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихв |
ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је м |
ица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница |
.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} К |
е стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на ср |
ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љу |
је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су х |
о ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване |
и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S |
} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује |
S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Т |
} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из јед |
о велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је |
ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли |
кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да |
риметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пу |
ве договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. ка |
у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се |
кроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стре |
да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари ма |
све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Им |
сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и |
не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах |
S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада |
па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаг |
зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову но |
н <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини |
е, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би |
орних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радост |
Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас |
баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да с |
че дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p |
долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад |
опина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После по |
као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види к |
ад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љ |
јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она на |
једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су рад |
епречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту |
старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпи |
а не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће виш |
та мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док |
адна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> |
ога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарат |
— из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа |
{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> < |
младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком |
ана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и |
је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ м |
а чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— |
ебена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — |
и се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога |
тишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друшт |
ише од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је пос |
а.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано С |
корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269 |
ушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки ј |
олико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки с |
а је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију |
ију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао дру |
о ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и тр |
ј попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О |
шљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, ниј |
арева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али |
ко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде д |
говим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за |
а тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иш |
га човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве |
ини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на ч |
ива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа с |
Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p |
орам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме |
бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена но |
о, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и |
ош нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је |
о, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би |
ари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и |
{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за је |
вога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да суз |
рпскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око оп |
удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад г |
дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како |
и ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{ |
тиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долази |
тала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се |
се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док о |
влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање. |
разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у дру |
као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз р |
ом снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак |
ла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке п |
своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке |
а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју |
посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у какво |
ноја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био |
.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда |
сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се |
радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, |
: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем |
од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ гот |
и рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заносила се дражим |
ићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам |
, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Стан |
селога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести |
по млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте с |
ива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо в |
кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву |
и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других |
тева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — |
е тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господ |
дујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, |
а тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасви |
p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређи |
октор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пу |
а.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој |
ти духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете |
едом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам ср |
шате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е |
а су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Сан |
апурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хл |
дели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Ма |
свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте |
собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој |
умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да д |
p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не х |
а.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погл |
а и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха мол |
нчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на в |
ан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Свато |
поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело зна |
нчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор |
p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ |
милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћиц |
ам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили чо |
сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе |
p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— |
S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа |
ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капет |
драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу |
p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> |
олико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити |
агору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље |
бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-С |
де биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити |
, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао |
др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људ |
беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска |
је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са |
пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по де |
Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} |
спођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић н |
ао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретн |
, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била н |
ај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је л |
с Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи њ |
станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света н |
.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је |
би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено ид |
а од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојка |
чења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу |
>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није |
оворићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих дв |
„Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја |
сле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} О |
тошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко |
се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из с |
.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек |
> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај с |
му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвока |
p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово |
ну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри мо |
Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегени |
— а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко |
буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима |
а се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види ш |
био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележн |
не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али |
Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало |
лише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица |
о се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи |
> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.< |
вао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: |
на крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у |
сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош с |
недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза мес |
>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлак |
видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком |
а се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и је |
<p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се н |
о, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и |
во често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат П |
је се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ће |
е красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p> |
по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни |
пођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Мила |
S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога? |
ат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица |
ање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год |
сету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, он |
и преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под л |
а.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу |
S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут њег |
ле нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој |
Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љут |
нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали љу |
казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати |
новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са нов |
В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му |
реће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор |
ић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више о |
се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највиш |
ам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па |
њи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и вед |
е по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч њег |
наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако |
јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> < |
а из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у ко |
камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој по |
шу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се |
на.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу д |
доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све с |
еце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад |
ће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српско |
ш пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су ве |
тао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и вели |
.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење |
ота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити |
ућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је |
ој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу. |
ува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси нем |
, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламе |
а набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не |
и залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове п |
јом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њ |
оту своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, |
</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке б |
ретрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој |
и га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у род |
ца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Л |
Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се |
ме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном |
го што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, |
ова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила |
> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу |
а заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињ |
амо да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се прене |
.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по з |
увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе |
је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће |
га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје пре |
зом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му |
— потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> < |
уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила |
насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> < |
ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште с |
немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне |
} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p |
едаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Д |
кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна мла |
, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман зана |
ком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када |
ргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно нек |
Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за |
е је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају бр |
Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљу |
ље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх ј |
ео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је д |
и ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне |
ебрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк- |
лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много г |
и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p> |
нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину пра |
ве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побу |
да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но са |
аш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред ку |
што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрља |
огледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој |
b n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љ |
учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а н |
лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осет |
днако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако |
>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код |
Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица |
ић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа па |
од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичин |
n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке с |
ст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо п |
ива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површин |
Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свак |
приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сић |
стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где |
рујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Л |
узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај пост |
Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко |
о — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежн |
руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} |
и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, шт |
p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде |
нате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе |
дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </d |
у јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им сам |
огу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уст |
кан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велик |
ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ј |
Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Прв |
амо помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им д |
це јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј |
зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> < |
и четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике |
ла ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак |
да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Јед |
ада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она са |
е млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p> |
роз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо |
У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се |
мају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је |
ма ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за |
дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како |
јде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме |
дни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је |
а, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде |
се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удови |
м а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, |
ћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „ |
би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и бри |
великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично |
шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које |
ћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја |
умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на к |
а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесе |
ко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — а |
иноћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета |
p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота.. |
ладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али |
ки баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот с |
или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од б |
Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо на |
, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Р |
уве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после |
скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у ср |
е то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица ка |
ла и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружа |
кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозор |
ра, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван ш |
јци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом |
и неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му до |
обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Да |
ознаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу бе |
улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцу |
опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак роје |
па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачи |
за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород |
у куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срц |
?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Б |
рловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергичн |
ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одго |
у, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Со |
ва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има т |
већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти ко |
уја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме ж |
а узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена п |
рка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе |
е на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> |
авио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихв |
ено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још оп |
и један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају једа |
е? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, не |
прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас |
кида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једв |
ти се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да |
ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера ма |
селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p |
лар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у |
тник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по дру |
гову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој |
у се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мал |
хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се н |
сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запал |
пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза |
па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине |
пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} |
гну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, |
дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкињ |
н па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а н |
ње.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова з |
дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две |
е гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о т |
ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чис |
Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окре |
им речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му с |
на ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју од |
штар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцелари |
поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу |
дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— |
је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом |
рце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољ |
ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се |
у куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило ка |
мала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било |
="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет |
сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да |
вакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у с |
ионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са св |
и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде н |
рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду з |
.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господа |
и из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за |
погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Докт |
нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} |
за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише |
утито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред со |
— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздво |
крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — |
<p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савес |
ем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће |
/> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за прв |
{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за |
собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад м |
веташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај |
.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Ник |
} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио и |
устити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна |
је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лак |
м светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна |
х места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и с |
а будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не т |
бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, |
оста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р |
емаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит |
кама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лак |
Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> уш |
рвој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то |
— па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сун |
а већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што |
!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим |
ало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки |
“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из да |
сна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљ |
нази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Сми |
међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На де |
есне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и вол |
оји лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамеш |
кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не к |
ао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са |
на гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} |
да Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге најве |
простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезин |
"108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, к |
ву и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекар |
и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика |
удила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И |
руну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њи |
женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на ко |
Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почн |
/p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли |
се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и |
безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, про |
жину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с |
а ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини |
ођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се од |
тала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на в |
нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло |
право у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јен |
рће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} |
главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз про |
вртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом сна |
а кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони з |
се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају |
да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду |
огљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво д |
ојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе |
<p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, б |
Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, д |
е сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегал |
џије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуц |
е је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p |
али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњ |
итана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије |
открадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема |
ао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоц |
ки судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп |
S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води она |
а и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p> |
себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само |
е, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који |
лана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди |
се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим дани |
поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред |
> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло |
рахом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не пре |
пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мо |
љка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је |
а већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омо |
бица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је |
ште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се з |
грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се кр |
у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њо |
ам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n= |
и откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи ст |
динче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не |
неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинств |
пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb |
а Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужа |
мурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{ |
се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао ш |
винскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које |
е, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз гус |
} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан |
о, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је |
до и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жен |
са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од ст |
ји ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година ги |
таче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> |
p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме ч |
јку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много |
идио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему ј |
још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где |
да умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мор |
оз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу. |
} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте кој |
Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зоро |
, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} |
Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена. |
оје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу мо |
и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} |
n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, |
је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин |
сока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је ц |
е - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ак |
рело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама |
{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу |
н врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па |
а је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, ј |
не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала |
о своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но е |
ући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу ода |
де очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо по |
; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Ла |
ој и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим ср |
аким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мер |
е дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очај |
о сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам оча |
ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, по |
јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо |
ха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо |
недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му |
ктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини |
му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико то |
удима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује пом |
пођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак ниј |
че пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор. |
е.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија |
што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одм |
те младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану т |
рлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вин |
ком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад |
аданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учин |
а Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви |
Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само |
зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица |
јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко |
чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили и |
ере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет годин |
вке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Ра |
није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако |
жем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек |
о тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скид |
М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од дес |
неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{ |
из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — |
е; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у |
је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до |
с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих |
дала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто |
пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као п |
их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало ви |
>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али к |
виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дуна |
е ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад |
— Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је уве |
т у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Док |
у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и г |
ван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест |
се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S |
грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће |
ему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису |
ка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први тргов |
сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то |
о орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се не |
реме.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је мили |
како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је м |
уше своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату с |
ш није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је |
атица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толик |
ришта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају к |
ове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На с |
гови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде кос |
е! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше |
грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попи |
целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им |
војачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету. |
у.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све ј |
ала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да |
> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ |
> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Са |
е гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та ид |
он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Как |
није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је слава |
у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су |
естицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али блед |
и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи д |
сеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предав |
и лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ |
томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петна |
срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине. |
уо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештан |
на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђош |
ва устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што |
ела има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светил |
римили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу мес |
вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се |
т из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке |
су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В |
есеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" / |
ета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што |
заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све |
Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели з |
дњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па |
<pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ног |
чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче т |
ога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места ка |
е прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша ч |
але Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, |
биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, |
а.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, б |
а, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не |
тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни син |
Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је |
да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па с |
амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев пи |
еви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем |
ела и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— |
ели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по |
</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиниц |
изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је |
кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимск |
“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гав |
само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на пос |
спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било дец |
>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у јед |
ине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</ |
се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то глед |
интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, друг |
у је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску саб |
о су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} |
n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па с |
ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} |
рла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у |
шти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверил |
ци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} |
је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никог |
</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли ч |
ри изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао |
времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" |
.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере |
а их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, д |
треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, госпо |
> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес |
>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су |
а са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{ |
благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ного |
и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на док |
први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станој |
жње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чист |
и да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће ре |
а само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пр |
по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи |
анас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође каси |
ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p> |
Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се нај |
ји као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у то |
део пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет |
с то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то |
ровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пус |
даје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попади |
ј сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе т |
} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једно |
из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.< |
а у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отвори |
ре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} |
ада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа |
који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда гово |
њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаш |
-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу с |
сили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав с |
е ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> |
брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички |
да удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, |
ину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надн |
го више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} |
њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у |
аш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су пад |
коме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио |
ица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, |
мци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У |
да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, ко |
ко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се |
ње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека |
к јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па |
неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље |
амо пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве це |
е.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна |
ош своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело |
деле жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Ле |
ад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n |
стина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су видел |
з душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> поз |
ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро |
ојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле |
ховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан саста |
не росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, к |
то им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим сво |
несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до |
се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гур |
, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је |
На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић ми |
/p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, в |
ога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристај |
пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то |
речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а к |
уду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је с |
ко су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Св |
у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је |
ре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а до |
рамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не |
. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника |
говарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме дру |
ао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор |
ашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изја |
удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи о |
своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старов |
ница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њи |
бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она |
исли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и по |
нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду |
Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купил |
це удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица |
ега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ |
а са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога дру |
иру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гуса |
још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса |
ренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало нат |
фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци н |
е фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућ |
че Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора |
head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, |
ком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа С |
Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа |
рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Лан |
е драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш ка |
ака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се н |
и.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету. |
ој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали. |
ином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто п |
да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каван |
ика па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српс |
седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога ц |
о за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из д |
ладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по |
народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља ниј |
у струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити |
т мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „госп |
љивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се ус |
ије ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им |
ктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Ст |
бојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p> |
тало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман |
ане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> о |
</p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво |
оста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем |
а цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мић |
то једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће |
рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви кој |
ви одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву влас |
S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским |
било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први |
ну они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари мата |
прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је уж |
ку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа ожив |
сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по д |
јали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ћ |
а, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов поса |
> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се |
чи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу |
p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> |
било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се иг |
ећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар А |
</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се |
Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме |
са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оруж |
теван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова |
же ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десе |
а певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро брук |
е то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд |
д пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" |
су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и ка |
Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — |
купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра с |
умарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањи |
титор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај приј |
воту Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био |
ојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је |
дмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са |
p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Са |
није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под м |
аноје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разг |
итује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ |
репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S |
ли су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту п |
цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} |
ри су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље так |
ј цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим шк |
<p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фи |
ах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је ис |
Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је |
кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стев |
би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од |
део је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано рази |
ога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста |
и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за пр |
</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови |
ором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао |
и се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно н |
ругог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му тру |
у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У |
ну у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује с |
та тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била |
матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошл |
арији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још види |
ше од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили |
и су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из о |
е учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> д |
и и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се пока |
де Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаш |
овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк С |
исто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али изво |
ји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читај |
утњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били ника |
се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> б |
дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p |
Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду |
криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} |
умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по |
во засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислил |
крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако ни |
де набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велик |
има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зим |
поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова ср |
честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је |
оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} |
е по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисто |
друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, н |
да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} |
да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју п |
у се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује |
ви. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени |
то беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин сре |
а се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} |
ама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији |
а који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их ј |
омоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ вра |
b n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе |
о на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад |
да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле |
ама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштил |
ле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч |
слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико |
ио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управите |
есело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као |
о грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је и |
део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће |
заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су |
ишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојате |
ве кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још ус |
{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји ник |
а викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на с |
то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опада |
Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној пе |
ајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Мил |
их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији поса |
па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако |
се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, п |
<p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Доб |
су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра у |
ој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним мл |
и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да ни |
вету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни плас |
</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти пок |
ча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу |
и се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и поп |
час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са ре |
зумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад |
злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био |
ричала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Сан |
>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— С |
и су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то |
о чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравиц |
по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар гото |
} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па ка |
ој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном |
падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку |
</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре |
т свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи М |
дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Ка |
никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од п |
у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположа |
.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, |
нда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, и |
} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је |
а и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осил |
неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у в |
шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари |
м морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узм |
ају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле |
оспођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила. |
ли.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та |
но је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад м |
а тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госп |
укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића ка |
прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и ов |
е носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце нас |
као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удови |
> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од закле |
ље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па |
ле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их |
ала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још |
ти ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да |
а, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућ |
Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p |
в С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили |
да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у |
нога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху једа |
свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана |
то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма |
мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у |
буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од дру |
ри госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда пр |
кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој са |
анама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуд |
Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу свом |
реко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе би |
ђе ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио глав |
љао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брат |
/p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, ко |
n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да с |
ати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић |
лепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из |
свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села |
шке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер в |
тала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у с |
неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју д |
н и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што г |
ли су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, д |
са — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по |
ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша |
о би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће |
ко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у м |
едне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чив |
тургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље |
е било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођ |
> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга опш |
љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> |
и из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, |
не каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све ш |
год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збо |
тадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а |
} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џб |
да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код |
о су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје св |
Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се н |
се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађ |
да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људск |
дровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није бил |
дари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли |
образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у с |
јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се пресе |
бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за |
свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и наки |
премно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту к |
Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк С |
тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p |
p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмо |
сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана |
ући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла |
ва новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крст |
живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма с |
ната — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а а |
торије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна |
и од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре |
у као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одм |
иво, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није |
спођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачиц |
и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумови |
едигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — |
сту и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изн |
лаву усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље. |
>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као |
н уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S |
ење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и н |
а у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта |
о, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За |
кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.< |
планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорј |
етко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још с |
е хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код ко |
како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна |
атила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не |
здолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту |
и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се злико |
позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је |
неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај |
ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти |
тавио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и |
а види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.< |
о сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо |
ој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора |
оја би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће б |
ање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем |
а његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му учен |
казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати |
арко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{ |
убо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти |
а терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им |
варајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу бо |
?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и |
се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби |
“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свр |
хну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала |
га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натр |
о вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се раз |
рцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз млад |
м, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над с |
} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једв |
е умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио |
<p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац. |
нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не |
том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а друг |
це по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму та |
сли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше |
ноје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> |
и у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су ома |
чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор |
то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— При |
— тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са пома |
застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као |
ре, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љ |
р боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по г |
век.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, г |
на.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло |
н већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га ј |
аједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, |
>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила оби |
посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је |
аше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не |
ештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <ti |
> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" / |
метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е |
а сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од |
у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „г |
се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас |
лазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро |
знице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дал |
је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, п |
ива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са му |
ему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску |
n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере поко |
тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштв |
и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озел |
усретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и ув |
е стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калу |
в, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу њ |
> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цве |
ље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца |
о маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме |
а је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — п |
е „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо др |
без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Ни |
а почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице |
мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу |
бе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се |
ки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је в |
синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> < |
а још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на |
ите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се |
из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ј |
да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кл |
и на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на |
ор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га п |
у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, |
чера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из |
оме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} С |
<p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб |
арају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на |
S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино дет |
е попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој |
м зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана |
пља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као |
ић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и ла |
<p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у срет |
тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</ |
таноје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мо |
и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд так |
и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу |
попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љу |
ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишл |
јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда |
ако јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је п |
ли најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти реко |
бици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне |
исоких круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При том |
да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славу |
p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час о |
зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробу |
к два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља п |
х капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је |
рихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван поп |
ни сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова. |
есту.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуна |
м Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао |
.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет д |
ник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао |
а дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше |
бави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{ |
натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако |
варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали |
ао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је поз |
ом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Ра |
па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и вел |
ме свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му |
почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и пр |
ина три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, м |
осподар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли А |
ана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је |
сао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже н |
Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, нек |
ем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога |
вели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних |
ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом |
оже ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћ |
ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће |
ди вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара |
/p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. |
вио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је |
упољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна |
а би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих |
у, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро |
и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — р |
селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Сав |
отићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да |
.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као |
је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се кр |
товари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све |
млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љуб |
друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није |
очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одо |
је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љ |
језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српс |
ће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станој |
мару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожу |
сни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове г |
купило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људ |
а ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село |
оса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно |
ислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, кој |
вој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица |
које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ усед |
оштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С М |
и.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господар |
не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад и |
код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана |
од своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Мила |
помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, т |
да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату |
ју ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем |
село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто п |
а и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осе |
ио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је о |
Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Д |
корачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко |
d="SRP18882_C2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чу |
le>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} К |
да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази г |
за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошк |
амо нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Ск |
да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла |
маћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено |
руштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — |
/p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко |
кају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно |
него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — |
у га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писм |
ази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S |
које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По |
у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ћ |
ичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговал |
амо да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица бил |
ему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли ј |
је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати з |
у а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком п |
исли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да |
песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочил |
> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо |
ла према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар |
<p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у |
поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p |
прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</ |
о ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из |
ликој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор |
ело носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И |
е све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{ |
им грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима св |
којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесо |
/p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу ва |
у; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е ал |
окторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога рад |
но да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гле |
} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шиц |
Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је би |
- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти пр |
му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу |
као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те к |
ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да |
мислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да |
ело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла н |
, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође |
ла, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Пол |
ла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ов |
е изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у виногра |
паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не зна |
ећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198 |
како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад ч |
.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да |
ера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је виде |
био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је |
о да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није н |
Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика |
мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула је |
е онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина |
воје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се |
ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога мом |
ладен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и дан |
јке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су |
та баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш |
поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Пај |
дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао це |
али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја ув |
гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само он |
? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бог |
м полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p |
! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је ср |
Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму упра |
А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољ |
равно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно |
и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> < |
ла је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је |
љуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али |
ешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је к |
ди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова |
ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни ш |
се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћуд |
доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она ј |
е лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса |
стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опрос |
лади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — г |
онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није она |
олест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> |
оса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p |
штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само д |
на и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и п |
ава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено |
сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо так |
ти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин вес |
ека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако |
а, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњ |
ам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упит |
како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно |
а младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева у |
довици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p> |
Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Вен |
ући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива гл |
одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не ле |
госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је |
е само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у |
чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, д |
не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> гр |
прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, ба |
у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какв |
речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица |
тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим |
у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви ст |
м град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто |
исети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} |
, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људ |
овек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко |
— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкал |
Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци т |
ш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми |
залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко |
, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> < |
тну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се забли |
ун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа д |
у кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива |
толетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе |
је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити |
аде неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна |
и по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупља |
описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо |
ио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а д |
бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 |
јлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као оби |
ку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две теш |
недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко ве |
е зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гор |
е другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb |
вља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је д |
дно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да по |
ем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На |
спођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није |
> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске п |
рча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред |
пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила |
и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу |
— још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да у |
ету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> < |
вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада |
власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брд |
аучити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та |
откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p> |
лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и мо |
на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још |
/p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! |
а, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p |
би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p |
Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је с |
да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то де |
од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, по |
лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и гос |
влађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари |
н!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за |
м ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — |
огер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо |
изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце |
ка.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гнев |
ма чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик |
е врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, к |
/p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да |
мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило |
и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жил |
и је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не с |
е за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па |
а у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати при |
алом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му рав |
м свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхт |
еобичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се теж |
} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и |
а сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају |
пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову |
ер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме |
не угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а т |
46" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи те |
аме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предиш |
е де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу |
уђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је |
је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника ку |
ди своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуг |
бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младикови |
— упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да с |
отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом сп |
<p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити ку |
и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући |
му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сре |
отписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од дв |
најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особи |
да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Рома |
много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је ка |
ио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Мил |
и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не |
и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са |
у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви бесп |
пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Ниј |
де, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезин |
а се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важн |
дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу |
лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зн |
ати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиш |
аше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручават |
<p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући о |
шкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не мож |
ибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко |
њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се |
</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је |
и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке |
и но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио |
већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по св |
Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад м |
hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк- |
ом све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погл |
нта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p> |
<p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232 |
зговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{ |
то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пр |
ито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво с |
ном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је докто |
у и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо с |
поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога |
ада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила |
дао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив |
сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је |
S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет М |
и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене |
жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа С |
рскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из там |
цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљ |
ха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море |
зићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезиног |
репун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лаз |
е год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти вар |
на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете ку |
шира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} За |
дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особит |
помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} За |
у реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разго |
Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој д |
} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> раме |
да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се бол |
е беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, а |
ада и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја н |
моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је са |
топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Ош |
а, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Прокл |
ри нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> |
клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док |
јка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу леп |
hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна |
аше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би |
ко главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте. |
е се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало н |
ноје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је |
ело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: < |
овор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и го |
све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пиш |
и претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Бож |
p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом |
снама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је сво |
еш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају |
>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговар |
јима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са |
е питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискреци |
ћа по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у ње |
Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне ру |
.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о њег |
часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту |
х крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме док |
е ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p |
се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула ј |
будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и др |
тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га |
а.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећ |
ноје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ра |
е центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p> |
војка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у |
да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезин |
— рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад сп |
— зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво |
је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} Н |
! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка ск |
тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, |
м па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта с |
о на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који |
к горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S |
арац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране |
S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која ле |
пуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна ус |
е би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело до |
тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} |
несвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле |
багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а |
отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући. |
да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до |
ћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Га |
пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љуби |
d="SRP18882_C1.13"> <head>13.</head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме |
да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора поче |
а поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љ |
бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ |
у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="8 |
а као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div typ |
а књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Го |
аху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресај |
о ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, о |
о од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и |
га хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Јо |
о а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара бр |
сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се |
p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Стан |
лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође |
едесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе |
су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је би |
ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била |
p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече ст |
едва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Ст |
ако је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.< |
тављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од ју |
и стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бад |
с а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о |
године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две с |
м се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та при |
и лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови |
светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господин |
ак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе |
краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него |
ри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљи |
ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> |
ило пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, |
ивоту а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска стра |
нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би |
се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је поми |
самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више ил |
е и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посаст |
ји га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима |
то није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, с |
а а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала |
о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје < |
је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види. |
е госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у црк |
сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S |
ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог |
вала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не о |
ом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини с |
поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, души |
на, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одго |
портирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде м |
олако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме |
сну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао |
зина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и с |
боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и на |
к а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за |
} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по ку |
на Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој |
Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им д |
лушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити ср |
часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, ф |
оји су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога |
у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Кат |
опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, пр |
ов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога |
, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са жел |
ти ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да |
ши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било ј |
ру, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик докт |
{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола |
то срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор нов |
мо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, с |
осте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> |
зи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа |
ца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> < |
м те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада |
криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад |
октор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загле |
он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су докто |
аде девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не з |
ивоту и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да им |
да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од кол |
pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од ра |
ог љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила |
њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} |
е дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се по |
о улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — |
алено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт |
је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки |
мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S |
ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва |
ило извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом |
ћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала |
о узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није |
осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко? |
ком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Р |
В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче г |
акне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће д |
— очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, к |
да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окр |
у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала красно |
ежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </ |
без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутил |
<p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да |
би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бел |
ди воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, п |
ви кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље |
<p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задав |
— не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, див |
је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје н |
о је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је |
е мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ј |
то је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина |
е преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> |
преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним о |
овије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</ |
ије закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Стан |
савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храп |
горе у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на |
— а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини д |
Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S |
знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако |
а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на свој |
а у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је |
ио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Мар |
таноја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а |
чно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> |
— рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p |
, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је |
оји тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но |
le>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у |
е одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте з |
ју сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађ |
да тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом ј |
вком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајк |
рве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само |
чад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је |
е у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба у |
није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све |
знао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога |
тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у |
разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одво |
а видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n= |
е.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на с |
тво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом |
овога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема теш |
ек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— |
лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Стано |
напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог пош |
кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла ст |
етно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек |
ако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дош |
ветилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Б |
говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, мног |
ш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теб |
стове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не б |
Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} |
тиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој |
анас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару |
е говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима |
ишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда |
а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p |
срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у живот |
лица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није пр |
уди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наруч |
с од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> |
е ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стр |
о, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може б |
ђа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разгово |
ло.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам |
у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајав |
да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан дог |
ко је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца |
у овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадн |
<p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ст |
али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтеж |
је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— |
<p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — пр |
ржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју т |
и нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за к |
ужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема н |
шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја би |
.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — |
Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада |
опадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а д |
ео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} А |
тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРО |
а се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чу |
и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се од |
у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је ми |
ја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За |
ложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља |
Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља |
оспођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сун |
ван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велик |
то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилаз |
</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју мла |
па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пуст |
Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч н |
сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што |
и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни |
} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и нев |
Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но ш |
данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уз |
цу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p |
е онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, |
не, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно |
не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није |
грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нест |
да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благо |
У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли |
ма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Ка |
га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би да |
а. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина |
} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— |
тешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, с |
искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисл |
а госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи. |
руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да |
благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, д |
лима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушал |
ши љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека |
них новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун |
шека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу |
света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свет |
о.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче |
да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на зг |
} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јо |
, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ћ |
ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми |
опића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први |
ела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити |
друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од |
де и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило |
.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да од |
е у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирит |
ица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада |
ешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут |
аљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би |
јвише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, мора |
ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле б |
таноје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке к |
увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бо |
о што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од |
шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга ш |
о много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по во |
S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долази |
у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, |
а</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај п |
устом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскоч |
а је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то с |
не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар А |
сто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође |
ива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек глед |
азе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су д |
е и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мис |
о су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им ј |
аш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се |
ушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио |
ежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под тере |
и темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би |
, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади д |
сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и н |
да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан шт |
укла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал |
дахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо об |
је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те |
ужити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умет |
еби: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ћ |
ћа, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на |
о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; |
а снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени ш |
/p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео св |
ићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају св |
кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она |
нилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али исп |
земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, са |
удски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Мар |
младио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p> |
среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не бо |
створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, ис |
се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пр |
и шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејав |
маћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилук |
, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ по |
па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојни |
кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа |
о њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени па |
еме је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила |
говарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа |
, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све т |
itle>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70 |
е, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно у |
једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо |
му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као и |
смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју на |
а галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пре |
<p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</titl |
шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која |
раст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божиј |
а су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да |
његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико муч |
ко су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, |
пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та и |
} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак |
ој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра у |
пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула |
чније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У т |
али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте ова |
мо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да ма |
тво.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о |
синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега. |
ци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиж |
е гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор. |
жу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти ж |
с је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</ |
је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се |
заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ру |
н је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под |
арко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послуж |
и родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове |
то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз ти |
често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, |
и дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан |
ос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није |
дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно |
а мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</ |
укла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много |
е, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према о |
зић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свег |
<p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чис |
ло у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу руча |
е у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он |
режуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака уст |
ене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано кап |
својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавн |
доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је к |
трана далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испре |
ладога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не |
посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па |
осаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник |
три високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ |
по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један |
баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, би |
очади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанц |
не ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело пла |
ањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу игр |
пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу |
е чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака |
очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само |
у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успе |
а.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као |
з собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу |
том натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежа |
увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да н |
и вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она |
<pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас |
поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — реч |
а оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало |
де, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срце |
т: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане |
екнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> < |
би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи |
још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — |
уга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — |
ова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p |
умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметн |
е твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чиш |
здарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти |
ку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи прожи |
ра.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — н |
паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клоне |
десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Ма |
атничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да уз |
А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече |
еш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — ш |
срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се бол |
није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после пре |
и то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне |
облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем |
у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом |
е, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештански |
војој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Бо |
p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} |
ла: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и |
већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у г |
— да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда бил |
арице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удови |
S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј |
зе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарк |
, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпо |
резао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“< |
како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па с |
а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} |
е госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p |
еје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто ож |
и јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају |
а једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде |
нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помо |
ј слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чуд |
тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после кр |
скоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, ж |
по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна |
остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне чов |
госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донел |
хну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече док |
еликој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево |
је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала |
и на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док |
с сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ј |
ама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се заж |
Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто з |
{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Н |
ва тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опе |
предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, |
рдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — |
да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекл |
умлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p |
вота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје |
директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође как |
</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како |
иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће н |
и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је |
руштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца би |
вица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше |
ослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најс |
ајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилиј |
оносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имен |
и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало |
бав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то |
Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и о |
и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спу |
> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8 |
ице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претур |
али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ов |
живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на |
рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што |
Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене и |
љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одгово |
бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком |
а када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми |
с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у мато |
у на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — |
ово срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој |
оса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео на |
утит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да отку |
<p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па |
а.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — о |
уо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђ |
ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страст |
о, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по |
као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Ста |
дањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да в |
ући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то б |
јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима |
p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштр |
да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</ |
ога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје л |
мајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Докт |
није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све |
бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара |
а је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам |
Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључан |
груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у на |
е могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно |
довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда сво |
века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госп |
ко је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све он |
ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје. |
такла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе г |
Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да |
коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталас |
одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано |
инира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку |
ефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога |
S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме |
Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под кама |
а неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа |
огдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије |
жним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима |
тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да |
в живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриз |
ци тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби |
дно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чуд |
а би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још |
две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је |
је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јад |
ке котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби п |
дно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знал |
у црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога |
о — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ј |
{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита бри |
е добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од ми |
на се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место |
екада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али вре |
своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату слав |
{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубиц |
е отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљ |
а више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива |
, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у ре |
није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре. |
е ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад |
Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођ |
p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још |
арко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — |
па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и гл |
ни Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти |
ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку |
шице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио прек |
— наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да |
ах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште вр |
само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — |
ше госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисл |
а другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсре |
бица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p> |
ено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одма |
па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по |
тора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— |
То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не |
и задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или д |
а попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах |
легао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града |
ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођ |
данпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као деве |
ој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> |
рчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није |
оспођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче |
е допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теб |
говарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам |
сом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник |
{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека |
удала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веро |
у јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у |
м људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико |
Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — |
илом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и м |
ле ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</ |
оришту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на докс |
и сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на |
учена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће |
да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Бос |
} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили |
ван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде годин |
ого живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Св |
мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" |
се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана |
има а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса |
у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој н |
јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, |
_C1.15"> <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лис |
о у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јак |
војила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</ |
в, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би не |
ла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му от |
хова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и п |
ако власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међ |
ка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава |
му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букв |
е у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{ |
ко ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази ј |
уче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред гру |
о не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала |
се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву |
е данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он |
зио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на но |
{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа |
но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца |
еше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда |
у вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из |
не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод |
је ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали |
— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</ |
гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, дру |
би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није ов |
} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак. |
ам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио |
запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога т |
ош има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћер |
кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — |
га буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и |
глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде |
p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Ма |
присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и о |
а приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима и |
зина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је д |
— рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Ла |
лу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у са |
вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После |
ти њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јо |
ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади л |
оспођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна |
су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — т |
ођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотр |
а наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како |
се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја |
кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван с |
ио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на сво |
по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омлади |
та на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— |
{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ај |
S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је |
оше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од |
то је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати |
ажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође |
а је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варо |
ћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станој |
образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван |
пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић сво |
Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој зд |
ни.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се бр |
а је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова |
рви пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није иск |
но што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био |
о ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већ |
ко — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дуг |
једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Ба |
у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S |
} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и из |
је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бриз |
у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт |
кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће |
болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице с |
мена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позв |
цање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћер |
јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запла |
b n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пут |
, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Ст |
ине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора |
ана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пишт |
Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради. |
— промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто с |
на.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас у |
рости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвал |
по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би |
ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?< |
бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшн |
Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор С |
хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви |
ду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави |
ају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудров |
да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и ст |
им данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма |
чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поу |
<p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непр |
ет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала м |
ила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само |
— Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна |
о бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана |
има јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докто |
оду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у п |
о је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко |
ка да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у п |
ор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и |
ајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p> |
пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p |
њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице |
срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубиц |
а, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи сви |
рањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. ка |
се настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла ј |
<p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако грону |
а, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива |
утој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој |
и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није би |
мо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још и |
рку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> |
м слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. |
упуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали |
Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали н |
n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> |
Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми |
ела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи. |
не!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У г |
тор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало н |
пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друг |
срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па ч |
о:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као |
срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често |
о да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте |
ги дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слега |
ца дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{ |
лети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао м |
тара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће |
дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана пр |
рко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз |
а <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, |
Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погл |
{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике бо |
исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја са |
загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је ос |
зору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са |
ћи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој |
ечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела |
плашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав зап |
о, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бада |
ами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и |
га доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То |
чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која с |
је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропал |
рећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе |
оже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није те |
, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, |
а истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже |
а.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако |
ви однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је |
ева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић |
ји би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; с |
м.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису зн |
иним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb |
е ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута пок |
е извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, |
а Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести |
молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>т |
рв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће |
ирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бој |
још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ћ |
а он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Жи |
шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је |
>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне |
онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабл |
ма, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</ |
а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — реч |
бо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од |
о.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у |
шло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко ј |
сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и |
је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, |
т у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и осл |
да из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братов |
S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула |
клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она л |
раг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово |
слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје |
т Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих |
чита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погл |
адала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за |
, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са посте |
.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод дру |
, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се ма |
е него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто |
и а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које |
атио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама |
морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љу |
воју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји |
.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, |
падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако с |
не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} |
</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, |
на.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су свој |
убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Роман |
вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе |
рчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога ч |
привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у живот |
а ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али мол |
сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је |
е као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да |
да је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати |
Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше |
иким школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на нај |
е хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу ка |
ш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе |
, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо пла |
зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан |
> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; мол |
само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш г |
а ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е |
јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликн |
итаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољ |
но! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара |
јаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Мил |
че Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зове |
им о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако |
/p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у |
Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb |
до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добр |
о, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчал |
> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпо |
ослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из |
и се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него |
да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шт |
нуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа |
а чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим |
докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад |
узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено |
тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.< |
лесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> < |
ри? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубиц |
Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је н |
овица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја |
ће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече докт |
чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати с |
ено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће |
лава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Види |
ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p> |
p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ов |
образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју |
то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још о |
да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни к |
обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ н |
и баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако ле |
урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе |
наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је докт |
- Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти |
ече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само шт |
p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да ни |
у то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика виноград |
„вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, |
пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани за |
да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“ |
исам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те дож |
м гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као |
и само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Б |
ани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад пода |
рутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни р |
е верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити |
то си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва |
жи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика гал |
Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка |
узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретн |
та је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи л |
поро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта |
аме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да |
p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и |
е другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајућ |
е у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се |
..</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из друг |
а чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> |
неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригоро |
а упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш с |
ри!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" / |
господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк- |
е тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — |
ођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частит |
а Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и |
они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што |
ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око вр |
је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онд |
ек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твог |
Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а |
аваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам |
ановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње к |
ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снаго |
да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="2 |
се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у та |
тарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мат |
а Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — нара |
ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изне |
ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p |
не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљи |
ко је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два срод |
кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Ма |
тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Оту |
ч.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли дру |
си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, чове |
гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћу |
да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту |
у бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се д |
чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, |
а Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. |
шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} |
оспођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, |
.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу |
руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала н |
а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречу |
ругих -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан |
а би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и |
посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, |
се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на ч |
р.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су срет |
од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чи |
до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Им |
ћи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете? |
ка галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк |
у бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану гос |
је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је |
да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као |
/p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — |
им другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити д |
Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут б |
ани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема |
образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> |
наш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год с |
тајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљ |
е опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш л |
оја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће |
ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари |
ишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Г |
Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд тр |
није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката |
ора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој м |
pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада в |
— Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухи |
а довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту |
ећ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите госп |
још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица на |
овне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на |
рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, ал |
, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — |
ешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморн |
с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n=" |
<p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка |
S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — т |
ца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то |
ко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајт |
мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће |
лан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога др |
к-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се пос |
дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк |
е изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет п |
<p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти |
пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас |
— све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с |
а кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> < |
.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају |
Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше |
још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије к |
оспођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах заз |
вица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си ба |
ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је |
ити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га |
ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госп |
ју — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи прет |
пској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први д |
облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што н |
— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка |
а спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p> |
икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</ |
икну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свет |
ћи кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан |
мно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе |
црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцеру |
Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тут |
раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко |
аже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли гр |
ате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој д |
кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он |
се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љуб |
ри, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило ј |
поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупи |
че своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму с |
дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> |
ђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима и |
ј у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.< |
као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову |
што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са |
још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко |
он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда |
евртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фи |
та ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је |
ов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као |
је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да и |
о је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
/p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка с |
{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p |
S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе ми |
а набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине ди |
есту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у м |
да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> |
е грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчудн |
ече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је |
ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су св |
лутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на м |
јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се |
ај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> < |
ене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пр |
примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говор |
че: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети |
не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити |
ва и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title> |
b n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p |
нам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви |
ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} От |
з игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болес |
о им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролази |
кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти к |
рним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га д |
довица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> < |
врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је св |
е тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души. |
неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је примет |
руго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи |
проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по со |
послетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Г |
м, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И |
и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра |
елива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу с |
бро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскоч |
n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари приј |
ч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n= |
во све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су н |
о?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страс |
е по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да о |
а то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала |
свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан |
ху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p |
да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном туго |
.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога |
се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога |
а за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтел |
ам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио |
пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају гд |
вота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трг |
и паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} |
у, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак з |
ола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> |
аона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога до |
свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме |
е спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Дан |
на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе < |
а искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко |
озватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рање |
ано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом |
јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је сам |
из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Бог |
руг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n=" |
од још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео би |
била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић ста |
у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково. |
во те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разго |
а крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очев |
рекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада |
са.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова |
е — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој пос |
робудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад ј |
В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако за |
да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа С |
p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојк |
/p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би |
> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" / |
>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати |
и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, |
ико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот с |
е толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт |
/p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе ни |
у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па ј |
ти да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при |
на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S |
је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ |
нула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима ј |
о па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за |
у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светс |
S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је |
у савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици о |
— Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом |
</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажариш |
Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} В |
Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијено |
оргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Стан |
онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут |
пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; с |
у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на |
кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, зад |
Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> |
њих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упоко |
слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песм |
гледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А |
но загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја ради |
Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети |
еда авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног ст |
Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је та |
приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов гла |
рна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих н |
уку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој |
седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре |
е ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очи |
! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио |
и ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Неб |
клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули св |
а, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран д |
пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешт |
е мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Л |
ога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му ник |
бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али |
на, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету |
{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гроб |
тока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у мален |
оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, заж |
иломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут |
годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одма |
де задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео вазду |
она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули пе |
е засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то |
на изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни |
ена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и тр |
Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им од |
ују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душ |
о не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, ш |
само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран |
Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> |
ећ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да |
е, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе д |
ко је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је м |
жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци он |
а онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога |
е.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади п |
које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погле |
жнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и раз |
крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, |
, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљал |
де и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то |
Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болил |
у јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад |
ко може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од н |
а лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљ |
ни су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и |
те круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји и |
ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се |
аш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече |
великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с мир |
>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођ |
девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милан |
аказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек тол |
ао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и ве |
ли ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи |
је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p> |
ешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа. |
у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћем |
од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер |
загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од с |
шио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шум |
шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких ја |
тницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам |
си нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њ |
есмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човек |
ланути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, |
да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад ј |
, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам к |
рунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} |
ад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је пр |
<p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} |
де из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, ј |
о, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој к |
ш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> |
ивоту — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и зан |
ћка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста б |
ију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сат |
Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор у |
тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; т |
ту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души сво |
Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би ура |
ица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину |
једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у < |
у бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало про |
аве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи жив |
послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико р |
асић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну |
попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет |
ој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У |
евојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је госп |
е Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} |
м очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту б |
се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њ |
ане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године |
бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати |
ава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га ј |
ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по ку |
е докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће |
а ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још |
њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је |
а; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се |
> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропит |
b n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p> |
да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S |
ије могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и па |
е умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако |
то је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ож |
светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде |
м начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из |
вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} |
наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца на |
је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је др |
о радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба |
ео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пр |
ињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни п |
ледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Ју |
и ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се мил |
х певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> < |
једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што |
почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који с |
агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја с |
одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је шт |
вора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе јед |
две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „госпо |
аџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни је |
том свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се сли |
те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубич |
н, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио |
ге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је ср |
једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је |
е добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — |
пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то ниј |
да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам |
пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картањ |
врши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица кој |
м да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још ни |
све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те моли |
Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми он |
тор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас ск |
тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — је |
и — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам |
м радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете |
о, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стека |
нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брања |
а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. |
нског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса кр |
да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>В |
ту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако им |
и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружи |
ти добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</ |
мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота сн |
{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намн |
су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету |
ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> |
а ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то ж |
.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ уне |
е што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p |
, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} |
рорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић |
Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по |
9" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, |
ањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор т |
па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није о |
е бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, госпо |
ли да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је п |
досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни |
уда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора п |
ала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до к |
вати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n=" |
је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У ц |
ну те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, к |
о, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће |
одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, ка |
. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран |
политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и |
рати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати |
ди, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у |
а мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, |
, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чисте |
дно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку |
боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те |
ктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" x |
егова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу ј |
о ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, ина |
ојима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас |
а што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу |
воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на |
ка ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет |
ти се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам оп |
Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми |
Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, |
газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људи |
авили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— |
сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разб |
н све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе |
не међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке |
од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узал |
ила прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љуб |
е кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и ис |
ту, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека |
ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У |
ету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, |
ли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како |
исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога |
ко није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љуби |
Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро |
жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за р |
и женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је |
носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И ве |
нду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била |
погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Г |
ако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако |
ици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А |
давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена ка |
зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу |
и данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Л |
а сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</ |
епрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— |
нуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова |
{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата |
ање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У |
која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају |
кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам |
ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — |
жа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио |
S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што |
више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Ка |
како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у |
е радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што |
ле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жен |
и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на св |
ме, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља. |
дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом |
и над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће |
да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то |
ану.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена |
ој већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини д |
и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље см |
огој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадг |
ововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко пото |
адити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људ |
шћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је виш |
воје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници ново |
чним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Х |
ило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана |
том онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не з |
, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који з |
на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна |
велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познав |
зала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Че |
а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огл |
ила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у жи |
умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госп |
у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младог |
Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма |
а коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="20 |
био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једа |
ше причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да н |
ко јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој |
вижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили нис |
<p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор |
а и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{ |
чно старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне |
есаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до ку |
морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — |
Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде |
и живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом |
S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, |
исто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</ |
p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у гост |
тила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи се |
во, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" / |
детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је |
младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па |
до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да на |
само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго |
ерсона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити |
ет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипил |
као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако |
ештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да |
мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га |
тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе в |
акса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До пече |
божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло гл |
душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој о |
текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјаје |
ује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни |
а више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ д |
доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука п |
— прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Поп |
зи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станој |
жем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца |
очели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српско |
рат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о тр |
ојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице |
остише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. |
има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа |
икада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Н |
лео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и |
грају — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у пр |
ало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога |
Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се |
азинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању |
, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече у |
</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше |
" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој |
Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати. |
руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан с |
а на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на |
ремена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало |
ло госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала с |
за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако |
Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се ша |
оспођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни |
били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са |
а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из С |
куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прв |
аше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, |
и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином преп |
би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала |
ратац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удар |
ли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута |
{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало |
бину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за так |
род мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споме |
га сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто кр |
је — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако |
а од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — |
милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица |
о рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је к |
на с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне |
своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Ла |
ијатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — п |
колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слу |
вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и њег |
маља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што ј |
ио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би |
а и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а с |
вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридес |
кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} |
ао из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих |
д узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Г |
вала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гл |
читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на љу |
ну се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме |
.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} |
опа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу ш |
ном ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у о |
са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне р |
да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како тр |
била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} |
роводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет |
сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нар |
гао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечит |
Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто проти |
е свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љуб |
е.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n=" |
гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара |
души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити ле |
фтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рач |
поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа |
у собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним с |
ешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb |
<p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p |
мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па |
твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђ |
у ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше св |
ћ отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљ |
} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи |
ао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а |
читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По ва |
д владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не |
де.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће зн |
је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бит |
је код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло се |
исли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Т |
сле толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело п |
растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би теб |
и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и пе |
-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако |
е грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то |
тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад о |
Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их зад |
војих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се м |
би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишк |
ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко |
попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, сва |
оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечни |
ћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста по |
већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, с |
та за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека |
у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кав |
S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само |
у је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у |
ављају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко муд |
е ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже ни |
мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да бу |
ли, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на |
не и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> |
ста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у |
а, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја к |
ља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што с |
е ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је ве |
во да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци |
а.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — |
ваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце |
воту почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, |
лена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрм |
стао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мо |
душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у пост |
о је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер |
инограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице п |
трова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код поп |
уздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кра |
Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво |
једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станој |
ажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, |
трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и би |
> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и мла |
виће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у жи |
е на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се за |
ља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега велико |
ту Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се |
<hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знал |
своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и по |
сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према ч |
е шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом |
а дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да да |
е свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало ј |
У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже |
писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га |
</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, ја |
са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора |
да поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад м |
пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p> |
и.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатски |
што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад |
мо на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз пр |
, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Арти |
ма, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумн |
Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — реч |
да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала б |
човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем |
привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када но |
га света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на с |
а.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују. |
ма — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било м |
Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — и |
волијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек п |
а.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а |
би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту |
вакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица |
о био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то мира |
та и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као |
итаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хте |
би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево |
артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписа |
али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи |
сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало з |
је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Н |
е хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако бу |
етла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје св |
спођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доб |
јачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом п |
а час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да п |
бица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите г |
беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће |
ема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, |
да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе |
ову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човек |
вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Г |
да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час из |
арао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девој |
амо да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на |
ен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Ром |
к варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, |
је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се |
целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Г |
Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и ур |
се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им |
одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај м |
ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p |
а добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чи |
ај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p |
е опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имат |
мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> |
га, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} |
ра „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рај |
еколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не |
оме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Тво |
ошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му окр |
о што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по го |
а су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и р |
коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да |
ече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело ј |
уда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику ка |
S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је |
ре се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже ш |
очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој пос |
ђу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему |
ретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није ви |
е тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта |
све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чис |
и син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благо |
Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — |
ић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образова |
ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а |
ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лази |
љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то у |
он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га ни |
тари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром |
.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако |
ога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њен |
е стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При т |
а пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, к |
год с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом прилик |
ан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече |
н је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, ве |
И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси у |
ра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи |
Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако |
еломе телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, |
то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни |
а њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па |
челице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толик |
Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није ве |
елим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једв |
е бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дођ |
премите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{ |
е то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xm |
ку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу |
да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића |
а кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и |
а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном стр |
у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше |
учини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се |
таће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко ка |
као прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и |
је — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али кра |
дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно |
у попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса |
ек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био |
е нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стеван |
ом.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула с |
се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њез |
е новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са т |
— рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек ка |
све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису сед |
ма их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног к |
уче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то |
пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену |
шло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасн |
ор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријате |
и могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одо |
ел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> н |
омаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепи |
еђу ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да |
ава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, |
у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са |
н допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то |
ар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазиће |
а су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Ст |
</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале н |
кама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Теш |
сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој |
ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, м |
в</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Л |
ше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у |
она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљ |
уну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младе |
.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапу |
све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала ј |
le>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за ште |
продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ |
душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је чо |
забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title> |
, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од с |
тноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то дв |
ођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео жив |
ирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као ма |
чима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи |
е људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, |
а им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, ч |
дац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом |
седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик |
е зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и в |
поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постиг |
знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па де |
нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох др |
ор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, |
љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет |
и доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она к |
ни био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога |
оносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</ |
— рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају с |
.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпо |
Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друшт |
и у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не бе |
ла сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта с |
з камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако |
о колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће с |
љубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на |
ега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Р |
орно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су с |
ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку хра |
тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека. |
— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Ан |
ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} |
не Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</ |
лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко |
неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с д |
> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре| |
лас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом зауз |
да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p |
свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што с |
ако лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је с |
ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у вел |
девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и м |
се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не |
, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични ту |
једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио о |
а.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некада |
ежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — |
како догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком |
рилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је с |
њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде за |
неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то |
Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не |
p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше |
е Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба в |
и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топл |
да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара |
а сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, |
ш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — од |
да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке |
људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се мо |
ји га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије то |
у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако кр |
ар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на |
шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога |
, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак ру |
Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом. |
часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно г |
оји ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да |
та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — ју |
сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и к |
рберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи. |
ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јави |
томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот. |
рорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Стано |
ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала |
о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро |
му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубич |
аноја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезин |
жњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још свој |
је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. |
ј кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је исти |
брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече |
удове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S |
знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, мног |
ну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком |
ру у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни |
дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав чов |
своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али |
ло боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну |
је пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, |
стало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџар |
е у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за по |
репила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његов |
из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.< |
ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка |
весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је ра |
у форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачу |
похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бр |
доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при св |
ека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто |
а Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље |
те ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви |
делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним ш |
т жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква |
сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје зас |
е већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{ |
и у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем б |
рао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — |
самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљ |
а громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове оч |
’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ О |
ој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној с |
док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врат |
ене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате до |
један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Д |
изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, до |
етице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгу |
изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, н |
га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од |
други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштв |
ет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме |
стрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по св |
лаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре пе |
Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на сво |
само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из |
.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборави |
ах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра |
двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p |
p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљив |
и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако д |
о у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је |
није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги |
вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и з |
је Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да |
о жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине |
а се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетит |
година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је |
Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тре |
.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господин |
лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету |
ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у шко |
пет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи т |
се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и на |
укама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на С |
ра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна как |
>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је |
како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да с |
је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Ста |
стори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље |
</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође |
таваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточ |
л му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — е |
опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div |
тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви по |
је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким нов |
штар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих ср |
атора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице |
ђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна |
еди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и |
ете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици. |
ема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из |
млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробуд |
шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало ча |
залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар |
ђа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несрет |
S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је |
као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се разви |
го и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у |
е још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем. |
да у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује |
у, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одеран |
мрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меки |
међу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од п |
ва <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да план |
и терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мај |
трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ћ |
орају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго го |
} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра |
госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја |
ла наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су да |
се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на |
ости — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто у |
уме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му о |
и.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза њего |
тор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није |
ојих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци |
ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, |
{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> |
ораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је о |
редавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилиц |
на човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас |
суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p> |
д се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општин |
ди — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола |
баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и |
ру Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели од |
рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкал |
неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, |
e>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту |
зујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то ист |
ђа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би |
вима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на бо |
опиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драг |
ндашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор |
туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Срб |
иче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по |
а и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} П |
душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога дет |
крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба |
у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у |
Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговц |
сто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз б |
шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља |
на чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли |
кве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће к |
животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи сре |
Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор т |
зана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имај |
пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж |
ире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Бе |
аноја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поу |
ст, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није |
звао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала с |
ао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је то |
сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се |
о неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неу |
у — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпо |
домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица |
иже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече |
епша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили ч |
задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је ти |
уштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} |
S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застиде |
ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога жив |
већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растера |
но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и пле |
јоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан |
Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком то |
а, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и с |
ну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њег |
ше ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је |
се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе |
ака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају |
у јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак ос |
ме је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} |
а! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попад |
мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са |
доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се д |
зио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је борав |
рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју |
Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је з |
у.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је |
да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне пос |
шљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер ј |
е да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Б |
са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је до |
же, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, на |
и Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам т |
ђипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена |
ижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па |
о како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, |
уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p |
час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице с |
љива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је |
р Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.< |
у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги доктор |
то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тра |
усту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци |
ед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске вис |
још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По |
се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, |
јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Док |
мара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда |
је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од |
е ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто глед |
Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стај |
торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који |
есту њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси п |
скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана |
њаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим ш |
омака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лак |
ука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше |
ш и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује |
ју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изи |
живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је докто |
епшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице |
цу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трг |
ђа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац |
енергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Живо |
што искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се |
а јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа |
/> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њ |
pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је |
о Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу |
је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са к |
ча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <t |
у по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они т |
их гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се л |
шло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си |
аме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра |
у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час н |
н намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као |
, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена о |
са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је |
е је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Д |
купити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отвориш |
али су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се ускол |
ило добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети |
у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — |
то је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу |
и и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим м |
"205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном ж |
а своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од |
ко.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по цел |
опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим ка |
овек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве туж |
ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В |
бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то б |
жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с п |
ече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} |
о својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напред |
/p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоце |
и, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбура |
е грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> |
тице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа |
и како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{ |
што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији ус |
светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Ра |
е у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне зве |
т велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се п |
сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посе |
е и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме свој |
ла као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> |
која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према |
по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била пе |
кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове |
прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу ње |
постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће наста |
можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> < |
ађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној в |
вокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек јо |
одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине. |
/> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђ |
{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, |
вчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стран |
и Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у ме |
<p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те |
е корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске |
на.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навиј |
овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти ј |
јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да ва |
њао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. |
о схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане гот |
је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога п |
сују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио |
о онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у то |
1" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи ка |
и да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа |
другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је |
артин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само |
е.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p> |
занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора |
ије то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и нова |
лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила |
дала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господ |
сла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чи |
да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна х |
увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{ |
а га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога гр |
а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце |
у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се од |
рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој п |
— плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и с |
зашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта |
Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки вол |
је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости |
омилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају п |
— рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Л |
додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте |
о треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад |
е.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за х |
да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори љу |
че доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — |
ице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све до |
.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо |
дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешт |
ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подр |
да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој с |
да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као ш |
као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га св |
у чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>З |
а не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко за |
} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ |
а посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало доме |
ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и |
о га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар |
, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи друго |
и слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{ |
то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па ка |
а шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака к |
рио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме докт |
да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са с |
ће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дот |
штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што |
а поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девет |
и ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на |
ного живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће |
у новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Св |
, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још ле |
кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одл |
ој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ г |
још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи н |
ило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Д |
S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарск |
а среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам |
то ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да |
за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрх |
е, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом с |
.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је |
а, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина |
о су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васп |
уд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а л |
амо да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи |
њава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув |
е знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео д |
рајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} |
ећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова п |
отић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Бос |
поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада |
велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву |
прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, вис |
стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик |
рста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у посл |
.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb |
ао љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са |
бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе сре |
ј вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љуби |
и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Ка |
н лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се |
ила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само б |
а прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија |
title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу с |
врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива ба |
да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ кло |
и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докт |
небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну |
си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко к |
ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна зв |
коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет поч |
о дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је |
девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија |
исну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула |
са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар |
ији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест |
је био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад |
веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не сми |
омила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан св |
ија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило сво |
тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра |
а домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — |
е прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} В |
путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како свак |
а раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S |
ере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у |
има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ак |
вот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јурист |
с.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај |
ица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових ду |
која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој |
доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао |
оцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако у |
е изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштв |
је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешк |
теде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осе |
разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p |
ти у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке |
седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у срет |
ечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она ј |
збуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице ум |
је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљ |
да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да |
човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, |
им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би крај |
еном му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све |
Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кући |
пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури |
ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану |
ору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоћ |
шкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" / |
ем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два |
p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме п |
рио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{ |
.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеон |
ца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико |
а је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умел |
или су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце |
!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па |
се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, да |
мо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна |
ада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову |
младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би |
сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по л |
/> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је в |
мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица |
у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који |
Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору св |
девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљу |
мба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици наву |
долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што са |
Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} |
других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је |
што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и |
3" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођ |
p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше мла |
<p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и |
ице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — а |
година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катиц |
Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам с |
дела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо |
ло и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није в |
а преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба |
има, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади |
то имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одм |
м ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је с |
крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и |
нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрец |
аких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се |
и, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би |
е знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— |
настира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац м |
о ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" / |
</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих |
моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје ве |
на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спр |
изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је он |
ма на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко |
се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару В |
у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, че |
е из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то |
, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако пр |
а очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни зна |
мад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новац |
на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако по |
али Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњи |
га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада |
у као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уз |
ик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живот |
и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и н |
ући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у вар |
Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се |
учила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни изби |
ајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, д |
о душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танком |
?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не |
— тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по в |
а дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља < |
не минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио пис |
оведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, |
ћу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец д |
шим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бо |
ба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички п |
владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотин |
ачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси |
шио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изту |
сак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да |
на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари св |
то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између |
ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете |
си рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала |
а двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је д |
пред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Ку |
сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа С |
ба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали |
} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом пол |
еко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} |
ивот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и |
џе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселиј |
на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје стол |
је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па ба |
и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="2 |
мнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њо |
за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више |
са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа |
епши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцул |
> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће изву |
уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти |
и.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна |
бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува |
е нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцим |
е долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим |
и; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као |
ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту |
епо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и ка |
у поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар и |
ице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше исп |
артом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је |
} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту |
а својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} |
затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не |
договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марк |
ева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ра |
рић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Стан |
ане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <p |
једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p |
, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке |
ратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обој |
ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњичк |
шел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошк |
је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо |
али ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са |
али бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман |
дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марк |
Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а д |
бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па |
се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферц |
е јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео |
а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и н |
>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек а |
састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, |
{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први |
и спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, т |
ико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са |
плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе |
чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — |
{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{ |
рт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ј |
ате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совр |
лаву источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зор |
је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Срп |
ге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да по |
шљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на |
аш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} От |
p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла |
е у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци |
ше чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="1 |
умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} |
у и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица |
пе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господа |
пођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, ран |
ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милан |
у Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немар |
е било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S |
ала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек |
Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још |
ом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се п |
једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дођ |
јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред |
еселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мир |
рости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најт |
је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа |
данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету |
мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да |
е године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља о |
деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за ш |
напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди госпо |
и језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но до |
pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је |
ћ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p |
ина а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, |
то ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор и |
} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашт |
он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро |
д носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића |
би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак |
о, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Ма |
ако“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Поз |
о први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а |
ксла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, гд |
онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда г |
варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за |
да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p> |
аве.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} При |
би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада |
јне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да |
заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стр |
је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савија |
дном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а в |
} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</ |
другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровал |
дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али вер |
а ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика |
ћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гл |
као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи |
Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква пе |
ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише |
дне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бе |
де опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заје |
Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред |
Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште |
ца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас |
, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па |
ту.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, |
ба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природ |
та ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек бу |
Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p> |
јаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сре |
„јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ |
и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Ма |
ушом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестан |
души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} |
ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помиш |
дила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирн |
разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је |
о и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од ош |
У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је |
о и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим |
таноја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type= |
де јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и как |
у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселил |
рце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе |
лате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</ |
о трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> < |
ника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или н |
ога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом т |
тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином |
ким улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар ј |
ице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор ни |
илошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља ву |
брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му сво |
двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Р |
ошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи |
а времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и |
ликој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само н |
на он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гла |
n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; |
ли једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то |
о му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати к |
динама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књига |
ега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак |
дина донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.< |
ће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не |
хитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгу |
ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као с |
странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога |
свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да |
свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још некол |
уће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако ј |
ра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па н |
шено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, |
на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, сам |
ноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на влад |
покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је |
ине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не |
де, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен |
журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане |
S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе |
и, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа ка |
уди хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше |
је рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од |
ле преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, д |
Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој |
љивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је |
ад.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им |
њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет |
Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> |
упила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се с |
ица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним прик |
ршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти |
емој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли. |
је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор |
пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у прир |
били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за |
— али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се пр |
ев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p |
ти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу |
ад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код к |
а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} |
{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у ф |
</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати |
и помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу. |
ар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати |
воме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и у |
опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да |
каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишк |
ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда ст |
Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слуш |
о муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но |
ате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је |
чи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина. |
даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Ду |
рце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим |
па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, кв |
но горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на ср |
тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и без |
к-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасви |
/p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих н |
к поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре т |
.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <p |
ма у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско |
, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичко |
општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако у |
госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости |
добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — ј |
миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највес |
у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити нег |
е сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и он |
ео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред с |
овац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, |
ле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати |
урђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је |
реко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаћ |
о је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи з |
је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се насто |
е у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде |
ко место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> |
овек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџиј |
стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када |
ме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} |
ух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се |
е и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и |
ркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она |
а види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац |
арте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа |
ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се зад |
ила и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад |
ном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срц |
трос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је |
да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, к |
а она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме по |
ојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ј |
а и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао |
S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте |
нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне. |
дина дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ћ |
м, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима б |
е новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су с |
ше, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, |
се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Д |
на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још ни |
та за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</ |
Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се докт |
и одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме с |
зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће м |
су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се с |
су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} |
анас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбор |
ма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чек |
ам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о че |
ту своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</ |
осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће б |
није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црк |
помагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако о |
коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Ба |
га.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тре |
не спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са весел |
са Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то |
ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива |
ећ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди го |
</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и |
своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био п |
кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и је |
ђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но |
лико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он в |
анас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, |
е били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се кам |
не њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, леп |
али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње |
штарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младог |
а миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако |
о рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је |
ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у |
У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер |
ски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, кад |
лело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи ле |
непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је |
и, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој |
за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако |
октор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти |
која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.< |
че Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо ва |
кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а т |
за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Т |
ешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући |
а конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече мо |
жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је мн |
се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се рас |
че се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> |
а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој ка |
а кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве нов |
је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самост |
грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>М |
има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Гос |
уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плаш |
кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану |
ви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то д |
>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, д |
стом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког тако |
оба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа |
веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, гд |
јући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као |
плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли |
анас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи |
д, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио |
оспођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините мил |
рловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад |
ме, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позван |
јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у |
едну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа |
славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.< |
је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p> |
то да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охла |
и зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман |
оред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом ж |
урно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што |
а своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре |
изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор п |
вуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здрав |
је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожедн |
после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p |
с двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и нај |
ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати њег |
еш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде ром |
не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У |
наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет н |
иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо |
је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне |
аље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека сам |
рати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свр |
види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> |
очекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да |
усати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од к |
дућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај |
огледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и |
ешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма д |
о су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби с |
стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је |
ће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи су |
ће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p> |
ји ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај |
ало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакш |
госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је |
орити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из ко |
приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало |
ца га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешк |
Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукну |
ору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе др |
ечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Нат |
S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао |
н својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у п |
не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Мар |
мо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! |
било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> |
о, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти |
руги!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на з |
сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузни |
ожић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела |
ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је |
е.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се |
био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао |
и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нем |
ва очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да |
још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио |
да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки |
Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој |
отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, доба |
може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине зн |
ерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. см |
арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да п |
неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весе |
као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико о |
овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло ц |
} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> |
љало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ва |
ва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> |
ураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да |
а.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече го |
небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше ј |
сти.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга |
е но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се |
ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, ч |
едњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{ |
је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите соб |
што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело |
шком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћ |
милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се д |
S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно |
целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у јед |
ок Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да |
атили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је мо |
се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док |
ко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у |
позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За в |
би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Кати |
лије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку по |
о: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклон |
ило некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њ |
оштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препра |
имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад |
се у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n |
што чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори |
братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код он |
ђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се |
ом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сун |
ло, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело др |
пнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Стан |
ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега вел |
год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као |
ице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђ |
набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити те |
х планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли |
тим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и при |
пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе |
о винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им г |
ла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе |
шао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гл |
ктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту мла |
стане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје |
раће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После |
о <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.< |
ете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што |
зи Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грож |
вадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он |
име ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, |
ди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} У |
ао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре |
панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај |
и хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три год |
р се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко |
вот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катиц |
лан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа |
клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што н |
ој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер |
ко овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није бил |
т <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што |
ршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће |
већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро. |
ћа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одм |
{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да о |
чкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ј |
ао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и о |
ле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S |
што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону |
гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојни |
ло по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац то |
и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла та |
рло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћу |
{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члов |
м — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у |
вети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као лу |
да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи |
дмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прил |
ша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам |
а души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила |
д велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће но |
на та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да |
к и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{ |
примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих |
своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В |
тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли о |
је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — |
анас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад |
их глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад |
за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле |
корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p> |
ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на |
ер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају са |
ом није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упозна |
ђице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубиц |
p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — |
ина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо ра |
би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, |
е причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео |
селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред н |
— из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако |
нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или |
плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога |
својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници |
је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наред |
онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у живот |
ногим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је ду |
е у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Л |
лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, |
бицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сум |
, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже |
аве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у |
а длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>П |
авно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек тр |
ешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати ње |
ругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живим |
ико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се |
неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око кам |
те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто |
</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четвр |
ега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бо |
е доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мал |
аше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваш |
оље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево |
контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако |
е.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој |
е чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете |
е и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чел |
азу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} А |
<p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво. |
ба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од |
ас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спази |
> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отић |
ом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета |
у.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћ |
о Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та |
.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније н |
е — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> < |
а.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владат |
и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заје |
ке — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова |
ј погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто |
ти да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у |
<pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита к |
терати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред |
ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, на |
ирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен |
госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — |
о, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину пева |
с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лази |
ма три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав стариј |
ка, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако |
о од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од ју |
<p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави берб |
мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у |
а јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор С |
авија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — |
што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим г |
{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љуб |
ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица ј |
ти на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се |
и он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас б |
м тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фише |
тева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћ |
смарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву |
окату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио |
ци је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, |
ки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са до |
срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослу |
него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога |
кторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — д |
ро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, д |
да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестр |
и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, |
био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и |
ћала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p |
проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — по |
и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом |
дио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо |
једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога р |
рига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији н |
првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се д |
.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му теп |
немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога |
твариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} |
грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор |
} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се док |
с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та |
је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> |
о себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> < |
ного пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот |
т је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</ |
двокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је п |
те.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и н |
ац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, заблен |
илану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S |
а се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом сво |
пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она де |
срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила ст |
ју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда |
ко на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахин |
а за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му М |
<pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила |
у до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час б |
це у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и |
што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то |
хвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је в |
испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S |
ош дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то пој |
а храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом |
бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће м |
али по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам |
ј постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севн |
ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао |
иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је |
анас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је |
зивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико |
ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гл |
њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо с |
ко и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p> |
о ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео |
јка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господа |
е Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две |
мети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако он |
имо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, ба |
да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</ |
, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из |
ов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да |
енама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — |
учак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоћ |
же господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се |
а сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Б |
сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стев |
ужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општин |
Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити |
му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао |
су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{ |
зме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У зано |
дигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{ |
један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи до |
<p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, |
ли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-М |
изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих |
екар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу |
пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љуб |
после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка ка |
што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је ј |
а не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће |
ме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не |
што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n=" |
сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнов |
есто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S |
но, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прил |
ће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелет |
ог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па |
им наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће |
највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо уд |
шина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Би |
вега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити |
ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У то |
магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из вре |
изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер |
требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — |
да како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало сит |
се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и М |
а јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учи |
ине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта пи |
ишу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, з |
мин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње шт |
извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи |
га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је |
али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није з |
S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како |
бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто с |
са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску п |
о онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разић |
ска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера |
> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат По |
— боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бог |
у за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У |
Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да ниса |
ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже |
надног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи. |
.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— |
мци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Ми |
p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> < |
а по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, |
Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— |
осподине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Ш |
нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задр |
оштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом |
новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно |
ед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! п |
Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекида |
Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас |
лана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да |
Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово |
тала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љу |
лити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко до |
рговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, к |
укне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можем |
ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са хо |
и <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће |
; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни р |
је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у њего |
о неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позли |
анца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће пон |
/p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лез |
ена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— |
све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружин |
толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас |
де удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се |
инут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ так |
а што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане кој |
за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на |
то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једног |
се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор м |
</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једа |
и <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно |
другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само |
остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.< |
тару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} |
било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је с |
сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — |
је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста |
" /> <div type="titlepage"> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> |
ИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p |
ИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИС |
е његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} |
да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: |
га покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</ |
јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Ште |
се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђ |
ло је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — теша |
к Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Б |
се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Ми |
осле тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У |
> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Нек |
притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо к |
је ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докто |
} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта |
обро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; |
о у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што |
ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женска |
еко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће? |
еда Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она |
{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, го |
S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био |
дите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш |
све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с де |
еколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју кар |
-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А зн |
везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се т |
код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — реч |
аман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао |
ију.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па на |
— питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети |
ећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам вид |
са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба |
добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је |
е очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци бо |
ивио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати ш |
да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учи |
змеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш |
а.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу |
, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи |
њој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у виз |
лан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше са |
је до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта |
је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени т |
ј својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити к |
бу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па |
добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад свак |
— ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изг |
о и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по је |
2_C1.9"> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улиц |
Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерн |
Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у |
то драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли ка |
о пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери |
шљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се о |
ад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ћ |
иси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> |
— муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење. |
н у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од гово |
} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајно |
Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, бр |
кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пе |
а замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" / |
на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко |
<p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> |
да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам |
аборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то |
} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синк |
који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините гос |
траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли |
јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. |
у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> |
p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му |
је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас |
S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Р |
доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p |
оје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обичн |
ође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, |
огледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попади |
па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи |
шај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да В |
жалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, |
мам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станој |
а се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — на |
каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако на |
очети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите п |
— што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</ |
сла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад од |
е Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младо |
ог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе |
шту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докто |
Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и |
негови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће |
и новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и пос |
постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је д |
ом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се |
/p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} З |
Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— |
орег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се |
не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидал |
рља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срц |
је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје |
је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као ш |
погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се ка |
133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о |
ћа и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном |
леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор |
ушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се |
ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њо |
са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете |
а.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклу |
о немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њег |
ко то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба т |
а.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема |
то заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати |
начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с |
ца.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој |
b n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим |
и, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушк |
се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцка |
кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом |
ележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на пис |
обледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је |
ет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не |
ерета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш |
је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све каз |
кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и за |
одине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и |
овори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи |
врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест з |
ли нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка |
како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одоро |
анда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} |
ишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{ |
ој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен |
епо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће |
ић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — |
и да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p> |
си љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети д |
> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајк |
р је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и заним |
свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква |
ана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код |
то прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика |
<p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> |
деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве |
његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то |
лине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом де |
у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на ово |
а ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у ш |
рнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима до |
д свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мил |
доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда |
дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога док |
рзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, з |
ан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смр |
Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам ј |
ређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На јед |
да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санд |
их старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужил |
заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обег |
е доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да |
руштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једин |
и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ћ |
ти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца. |
ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Св |
јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је нек |
једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{ |
стане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јунач |
речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бо |
/p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто п |
а ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што |
о, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан пог |
Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</ |
ичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу љ |
ико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи |
и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпоче |
будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао |
де су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јар |
да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прв |
побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p |
а се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника |
собито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми |
} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој. |
кса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим ка |
атица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и п |
сту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила |
је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису р |
а и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, к |
доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p> |
C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаки |
је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Ал |
не, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она ј |
о је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у друг |
це на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјај |
опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи |
је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на душ |
прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, распл |
ла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p> |
му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и |
рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на |
ла туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им С |
песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним слов |
<p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али |
авра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна к |
ојим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> |
{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошев |
вота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки туж |
ако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, |
и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више |
ула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран |
ва као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па с |
и тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако на |
бра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Про |
ак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шт |
аше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакл |
им поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и мла |
тили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о |
аблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Б |
е врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината |
пије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога |
своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} |
јури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</ |
пас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често |
<p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час о |
авао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</h |
синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога ме |
творише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госп |
т у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију |
пет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две со |
није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> |
су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и дана |
ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два т |
>главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуљ |
p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађеши |
ше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Д |
ор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Март |
имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је би |
потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек |
га као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, |
ети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога |
дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столиц |
<p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо |
> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знај |
мице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше |
ло како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да |
ма.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а к |
с доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше упр |
крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, је |
небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тих |
е неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је прим |
рачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу |
е што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој гла |
Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу л |
<pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што |
p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="12 |
, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љу |
</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадн |
<p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи |
не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а |
где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше |
љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године |
стао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живо |
адаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала б |
одица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у ст |
што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а он |
ламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол. |
певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се |
био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} С |
на.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рај |
цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управљ |
лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепот |
ор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у |
година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом |
умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и п |
аше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало |
таноје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да ј |
и лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да |
угом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваш |
сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази |
ста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} |
ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах пр |
у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога д |
е каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту |
аједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први ма |
е обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са |
ај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки |
и крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треб |
ори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измуч |
кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој |
у.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски пове |
бе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам |
је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себ |
ш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чује |
ј је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што б |
ао да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поре |
е овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће |
лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при |
посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки |
<p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња же |
нути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога мес |
<p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драг |
запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p |
ој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нек |
век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се по |
је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђуту |
ди има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па |
оту Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то ле |
о хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онак |
лу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац |
је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љуба |
но, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју |
тво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је бил |
е.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад |
се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан уст |
му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор С |
, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и остало |
ош неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са д |
неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. н |
града од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у ком |
ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним бол |
смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> < |
ну домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи |
ој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p> |
нас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Игр |
да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је |
родошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у груд |
га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица |
рошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била |
у, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим. |
ине 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. |
га створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице о |
огледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, |
Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска ј |
>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче |
пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме пи |
и неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је |
} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час |
се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око |
ео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћ |
ка искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света све |
ну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи заустав |
оре ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака |
S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као |
светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис |
не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стев |
о о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p |
ило па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је ра |
груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <p |
како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је н |
ли, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ај |
срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што н |
речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посет |
ош већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год |
Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи |
нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна |
адрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мо |
{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{ |
е њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборни |
Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није до |
.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи |
hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi |
се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад |
чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: |
људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> < |
се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада |
Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и му |
овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отиш |
ани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, |
икада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S |
је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p> |
невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што и |
млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} У |
репи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она се |
с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застан |
олесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лаз |
изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова |
застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њез |
окторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим |
у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
ема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, п |
у браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да п |
јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> |
а меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага |
значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рек |
ајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је бољ |
и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од сво |
ирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али |
и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, |
евој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у сво |
и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога з |
рос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај р |
нда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре |
е још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p |
кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S |
е уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини |
ти звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна |
свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.< |
ва, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне |
ина маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па |
упила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да ни |
а је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сун |
оре!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића |
на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше дв |
госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на |
њим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо |
зговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и |
о све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта п |
њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чини |
аром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула |
звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у пр |
азића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић би |
ечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега треп |
Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поч |
ође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке в |
S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S |
е данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је |
круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу н |
је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да ник |
а у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али |
њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Бе |
м божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићев |
убица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке |
сетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, ка |
а оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за час |
је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Сав |
му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким прилик |
у у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се |
реселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да с |
а вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} |
д мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — а |
Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>До |
а па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у диз |
а душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} |
о лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, |
ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ра |
драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је т |
n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и м |
ока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} |
бобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога |
у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже |
своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако неш |
животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је с |
била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у |
иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мај |
> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, од |
="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има красно |
а се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала |
екамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девој |
p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића. |
то се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} |
га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у |
Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их п |
а глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио |
и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да н |
вар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар |
учио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> |
ватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић дола |
а тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак и |
игде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у м |
а је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а от |
ура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Р |
говарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу |
ол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах |
.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица по |
а је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S |
су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слуша |
ца се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-М |
</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Стано |
годила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љ |
замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица |
о је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другог |
ви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда |
мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је по |
>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{ |
да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни гл |
ица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен об |
е спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то ј |
> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу пи |
нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носа |
спођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела |
није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слуша |
д на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је мате |
је, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да |
о чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} П |
да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погле |
, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> |
.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили |
ашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије дру |
договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, |
тарије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто ра |
не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у |
е то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше |
рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло |
цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се но |
ути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем живот |
руге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у но |
је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{ |
аш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути ба |
ва чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учи |
се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шт |
="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало ку |
дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно |
о ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писм |
вету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и |
им <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али |
ио поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је мл |
ала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описуј |
т оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове пес |
пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана |
Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринс |
ана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „м |
а; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди |
а је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> |
е све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све |
м се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гл |
срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка |
би извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло |
/p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу |
љи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млад |
врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестан |
S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом |
а доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако теш |
захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита и |
ј — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из н |
е, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш |
умскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књиго |
тора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан бил |
р Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трго |
а.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на сто |
оносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране |
та која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запн |
.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске |
ло</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само |
ама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са |
се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вешт |
а.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обра |
лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и слав |
ј помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај по |
оше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад |
вирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као |
— онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је жи |
ца седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се |
дрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као шт |
>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као да |
срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто |
осподине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега пок |
е одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три д |
сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде ј |
} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле ве |
обро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој |
ала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одв |
бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и |
није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мал |
ознали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док пос |
тупило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до пре |
није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа |
бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом |
ла на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мис |
езине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Ста |
а окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Там |
Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се ди |
ше саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надн |
чима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа вр |
хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је |
љао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — |
салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање с |
Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, |
стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори |
све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у велик |
је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најста |
орскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са |
отегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији пам |
долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на пот |
а је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да м |
у небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је к |
а је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — бе |
ла ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти ја |
питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса с |
век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{ |
м марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролећ |
/p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и пог |
срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза с |
ости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије чове |
ти први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, д |
Е И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="3" /> <div |
Е И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" |
га духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да и |
је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно |
е своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и |
то расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Л |
васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпо |
ј приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешко |
ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у с |
Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старо |
у је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики |
је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану гос |
а је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су з |
и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S |
шкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удов |
лију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је ча |
јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога |
ну.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу |
p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би о |
је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Р |
и но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгрева |
оја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете |
путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића п |
ожићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко л |
убица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у ба |
<p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота |
шао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које |
S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди сво |
</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа д |
да први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани г |
рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој пом |
удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Го |
сти“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попо |
варати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају |
ку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и |
н ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповес |
Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" |
о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S |
је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да ј |
високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При т |
иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S |
да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се |
зикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{ |
најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као с |
епо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" |
е једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, |
ао малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном кло |
она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му ник |
новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тр |
184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је |
је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам ка |
онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорб |
ла у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па |
ао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> < |
а Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chap |
госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко см |
> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој д |
ну мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притиск |
огнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од |
с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се |
подине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који д |
b n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно вел |
рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто |
} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство |
ије па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа |
својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе |
створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич |
о гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већ |
ла на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни д |
ело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже уда |
тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— |
Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда по |
<p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали н |
звор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без |
као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну св |
нуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а |
бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори |
елети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој |
х, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снаж |
развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Ч |
Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а ош |
оспођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама |
шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледа |
</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко |
а од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> |
грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бе |
азићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што |
ајенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Жи |
> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но в |
исто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на |
анпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи |
евитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као к |
, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му с |
емарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше как |
стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и н |
та само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале |
им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату |
оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најб |
нски ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости |
на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који рет |
воме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се крун |
} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако |
8882_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста |
чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз |
не.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у |
начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан к |
S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућиц |
се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о |
/title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило се |
је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат |
ка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „ |
је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог |
, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, |
ечи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Б |
то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устал |
<p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицо |
/> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама ж |
ом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окрену |
.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, ви |
оспођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> |
51" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p |
века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа |
{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина м |
певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гра |
— а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фру |
о се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</ |
једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео |
уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је с |
>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у |
прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу |
бица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај |
и, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — р |
а.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавит |
ујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречка |
елем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на |
ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећ |
и ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>осве |
вањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива |
адне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, |
рича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту |
заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и |
он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — |
Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ К |
борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живо |
. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седе |
.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест |
на — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није б |
јко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу |
буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог о |
никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гор |
о шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омиш |
сенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу |
</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи мана |
доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она |
а се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће |
пуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред |
<p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што |
т.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— П |
ни се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану го |
далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабер |
ије могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину |
ајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p |
је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што и |
речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли |
ић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена |
она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разје |
<p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разгов |
олном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким це |
ањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В |
њем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језиц |
ису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прв |
усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче н |
ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од коле |
а Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први ја |
метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</ |
идна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вешти |
све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на час |
часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} |
се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника |
ђе на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за че |
ка је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене н |
/p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што |
и — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задов |
упио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са ког |
Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога т |
/p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а |
е да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина |
војима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио |
{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака п |
како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је б |
бљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив |
живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић ниј |
да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој по |
коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их ка |
рсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки |
Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела |
ајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чаш |
вога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него |
се ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој тре |
ицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вил |
ајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је |
ј кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је |
отово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш. |
пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац н |
да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја ма |
<p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са |
з Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би |
ке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љуб |
има.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно пр |
у берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која па |
у у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него пе |
дине у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско ч |
ца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у св |
ка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место к |
за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар ова |
ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком |
знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она |
јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је |
смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво |
ао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали проти |
име.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Аја |
ђу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој |
о <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p> |
анише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на је |
е у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па |
је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љуби |
> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је |
х за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га неп |
ико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали |
шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, |
— па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вече |
по живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет |
ја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина. |
вори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза |
шице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шт |
зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно |
ежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али |
ове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је су |
p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није ник |
а увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се уп |
милну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, |
обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глав |
Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, је |
кра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она |
м сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте |
/p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" |
е самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љуби |
занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да н |
изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим с |
вице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо ку |
Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> |
бриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је дове |
по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чис |
азиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, жи |
а Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну св |
ољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоци |
оје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавн |
ма фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме н |
у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како кој |
ре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, м |
авога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога ни |
речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} От |
ах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несре |
не докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица |
иш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим |
то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ства |
српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари оп |
ло смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвокат |
овек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасви |
о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој с |
</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда |
> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас зв |
0"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува |
пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишка |
ва стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најж |
зина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да л |
ји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом |
лике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби |
оспођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</ |
ва куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтал |
Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврћ |
и само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај |
опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада |
ала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> |
и сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љ |
ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадо |
ати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда п |
колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има ј |
ла од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било < |
ајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове |
/head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неко |
а Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напу |
сретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је |
су био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, и |
е на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ства |
Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискре |
жића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у |
/p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања от |
е као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говори |
<p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како |
спођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.< |
едају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице о |
гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским у |
т поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд н |
ежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тра |
за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предав |
живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јури |
а сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно |
</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренут |
била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула |
ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> с |
хватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенски |
дахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћа |
е.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> |
ј се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смр |
ањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође |
ла, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је |
да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb |
последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Та |
литву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар млад |
а смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и п |
шну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S |
асна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свет |
захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о |
а светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада ж |
ћу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му ј |
> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p |
о која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Сино |
кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да |
жаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и |
алу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило она |
<p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина р |
а нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити |
лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта |
ну забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути |
м колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростил |
мила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изре |
тној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чароб |
подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у каван |
ала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу глав |
е шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде |
тра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете бе |
а Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где |
шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија |
саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помоз |
{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху о |
и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају ком |
а, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирс |
а се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!< |
ше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика |
још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да |
</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Е |
н беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беш |
е очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер ј |
оси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада так |
{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун |
у звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па |
кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смир |
е гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, |
ју!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војни |
управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у ј |
ђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја |
е умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао. |
р знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али |
ђа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне |
них капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да ј |
} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице ср |
па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајава |
заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за |
да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи |
и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> |
и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишк |
ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и |
је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе |
разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је |
p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе |
ји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме пр |
У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живо |
м о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поуч |
докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{ |
на.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о њ |
дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичар |
зда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи к |
/p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад с |
би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема т |
он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рај |
о је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују |
ана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича |
у сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме |
што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нек |
нила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она |
ише међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи |
дају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на м |
ељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја зн |
Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога |
га часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто т |
у.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да до |
какве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће |
м маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе |
бру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно |
а.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да |
у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад |
игама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица |
је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига |
лед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизм |
га и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у |
друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином ја |
е проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по |
мотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Зат |
мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме д |
а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У |
животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска ст |
е нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или |
т.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и |
них мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био у |
нагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учи |
згали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па б |
у да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак |
е у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври |
уктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type= |
нога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни |
ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бор |
ли бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, пр |
.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чи |
Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из з |
сем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпо |
} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погле |
ме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не с |
ед велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли |
ну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то |
>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке кру |
ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба буд |
рбански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се |
им животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи с |
почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је за |
у не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" |
ај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив |
шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, |
живи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих |
у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх |
, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта в |
S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаништ |
тровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, |
и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане шко |
лан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S |
ајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другов |
<p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире т |
</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p |
је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни М |
ије ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.< |
прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и |
у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и п |
Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> |
аноје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим пар |
рши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио |
нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман с |
p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем уз |
ебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p> |
људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S |
овца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из в |
пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће |
ри из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па м |
то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је |
" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помо |
орео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистр |
длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је б |
а му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко |
је осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастир |
једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навек |
био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко ј |
ча докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да |
су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи |
ек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба до |
аст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушт |
ко враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <p |
с.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњим |
за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један сме |
о је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на ла |
ојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи |
зино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда |
рко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у |
, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише |
а вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други |
под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жа |
ји нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</tit |
ада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се разма |
унђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми н |
младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p> |
очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо |
а добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере |
крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторов |
ћом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију м |
ме човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три годин |
а је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће п |
што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до б |
људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замисл |
остао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркв |
Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така с |
иној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори за |
у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку ваш |
а ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до |
ак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се |
а.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се к |
срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема |
е пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом не |
описани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одма |
у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу |
ле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у ко |
онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекл |
о земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два |
ош пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као шт |
добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мот |
ила већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било шт |
проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које |
зди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики |
слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отим |
и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из д |
S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег ср |
осподине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, |
: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песма |
Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="c |
прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Ста |
— за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је |
и још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред гос |
је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје |
оме — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> |
ном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n |
Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти |
ном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме |
јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рај |
ога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је |
— рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да |
животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да к |
амену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S |
снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и рад |
ај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> |
а.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче |
сно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о |
ноје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер |
И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини д |
Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар плата |
лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у с |
октор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубиц |
Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љуб |
зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се чов |
ћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече пр |
сока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја в |
рце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи кој |
тар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је из |
ајбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја каз |
отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха |
анде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусу |
ђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> < |
чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва успл |
87* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Да |
јом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по |
јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издиш |
о узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Стано |
.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „п |
фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не тр |
а прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше |
да је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S |
а се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не |
о су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану докто |
.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му ус |
а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше |
оса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; г |
зишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну |
Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, |
и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уп |
да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p> |
, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изг |
лога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта |
камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали с |
је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе |
ан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад |
а, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.< |
ди, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце |
иљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу |
не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, |
ко је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се пре |
нило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рај |
ну ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запита |
ше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула |
е госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако д |
а будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и |
ј мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} |
е била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са |
у главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— |
кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p> |
е да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. |
ило по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе |
, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да и |
То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на ње |
као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне зв |
рчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се |
свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је |
ила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, |
светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али |
p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десета |
! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта |
а њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је |
о што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљ |
дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Гос |
и.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је б |
его у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{ |
— Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор |
напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} |
се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штап |
која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинт |
е био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се |
ло да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван бил |
пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао |
науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу к |
ца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо жи |
у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме над |
ана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу. |
ка крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту до |
ве; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слобо |
јима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; |
ри ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре |
ица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и |
S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило в |
рови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — |
ни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је та |
ва венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из малено |
на стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Д |
х је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто пр |
и. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} |
и попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одула |
доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво |
анас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава |
занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, т |
ица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица би |
има, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле |
е Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и тре |
и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса |
осле неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су |
е сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк- |
ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — |
његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очи |
ио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати и |
<p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за стол |
а је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им с |
јили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Ми |
ају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди |
Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове же |
столову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако |
месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетрени |
ајлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свог |
у отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лу |
нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и при |
е на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђ |
едеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба м |
ик, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.< |
ом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема |
огледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке |
ај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врат |
, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око |
гов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се ра |
ава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи кр |
о што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер |
, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману н |
чком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за К |
е никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само |
е, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окр |
<head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њи |
теванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb |
<p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око ј |
на ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на ками |
ну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рај |
ђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора к |
p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у |
срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођ |
аво у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села. |
а је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу о |
е спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Са |
ела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У |
.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју дво |
мерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој |
тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пи |
, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Ч |
ему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца к |
а њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе |
лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија |
н о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добр |
атило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла |
а.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и |
{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне |
м кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на та |
у тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би |
а, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адв |
— јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се |
{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену ка |
сао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да н |
подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим |
ћ дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову |
данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести с |
рвим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири |
шенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине |
ом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата |
џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запље |
тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души |
36" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љуб |
лим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и пор |
у да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло |
је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, к |
Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, д |
нда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу т |
на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишл |
потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су |
доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине |
начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца кој |
тно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта |
волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људс |
ан за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочек |
није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се |
ио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезни |
а Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ств |
лану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос |
жна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух сво |
је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, з |
Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран |
јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова н |
разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога би |
<pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, |
гледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будн |
шљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да г |
ћутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S |
ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на сва |
ад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у |
ути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олт |
ише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео |
ке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих в |
ао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле д |
И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица |
зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по |
ближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би с |
видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Ле |
сто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посл |
утра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра |
кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већ |
Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коро |
кић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господ |
е.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је |
Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} |
p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n= |
и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толики |
ре, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, |
во.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први ма |
ина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у тр |
кторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал |
компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа А |
и од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у |
Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је |
им прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лев |
удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часа |
он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку |
а села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опа |
те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на |
зо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по руч |
мајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, к |
му студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да ч |
итам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор |
ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љ |
Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у |
редњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под |
ђа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, |
} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гав |
а би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута |
ајчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинам |
чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Ча |
походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахн |
у се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док |
е се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њ |
па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умиш |
жем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} |
о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је |
брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео |
о на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамни |
бицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на ј |
кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су зап |
стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је јо |
ов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type= |
у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи с |
арошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек он |
те у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати |
ју у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока |
тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још ли |
роговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и |
а жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девој |
о да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p |
један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече неш |
/p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што |
кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога за |
<p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао ј |
о их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи |
сетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Ка |
воту.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети |
орба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо прир |
Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} |
итога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му н |
увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} |
целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самова |
месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Јо |
а правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и |
е упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се |
свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислим |
ине дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог |
октора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, |
д; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем |
л што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> < |
видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још дан |
мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су т |
е сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничаво |
милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово ужив |
ноје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазил |
војим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам пре |
и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље н |
тена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А д |
села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији |
</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својск |
оцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звез |
" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила гл |
Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се обра |
вршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да јо |
за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га |
аде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми см |
/p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде |
ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се |
таноје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да |
му.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да |
могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву |
пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинс |
Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био |
м дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју |
</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ј |
ла оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мо |
гових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу мл |
рало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се |
далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће |
— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, |
о како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са св |
другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини |
ица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се рад |
му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав |
с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, |
уку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пр |
две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> < |
да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботиц |
госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с к |
ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала |
и брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је би |
це, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку |
у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али чест |
а, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Је |
девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња |
руштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни |
ну, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осва |
о — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју ста |
лику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота д |
питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Ма |
аишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице |
да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк- |
н све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов по |
у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк |
разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до цар |
он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосле |
фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је њего |
речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од |
осао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођ |
огледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти |
чине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{ |
ога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери |
као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало |
осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} |
д.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и |
дио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p> |
какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од |
="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Стан |
} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Д |
сноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столи |
Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у на |
.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио |
дити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>П |
ји човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са мат |
и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и с |
се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол |
ђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ. |
ре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, дого |
ну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли |
како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p |
другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.< |
бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — |
ар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и |
а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бо |
е први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказа |
ових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уст |
са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; о |
рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ак |
n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> |
S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама. |
едајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не |
Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да |
речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p |
опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је свој |
докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из |
своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним ц |
живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{ |
и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам |
често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине п |
око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би |
појницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb |
а! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давн |
леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плети |
.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да н |
елики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту |
>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вери |
исам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — |
пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се |
е које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво с |
} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бив |
их људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало |
Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Ста |
у се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разг |
а није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица |
прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје |
удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама р |
била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра |
је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{ |
адога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> |
>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разго |
је Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку |
азић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет |
је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према |
немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салвет |
везда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која |
га и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</ |
чак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под в |
кви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, |
ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати |
у му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љуб |
е у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, го |
и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишк |
вори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и |
чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с |
резана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што им |
е то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински вазду |
н Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био нег |
<p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму |
тво га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало ш |
у црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „ |
стола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која |
њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов с |
правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога зн |
елике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, |
инуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као |
о ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом обориш |
сто у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега боле |
се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се |
гом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухвати |
м српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке ср |
оса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељ |
ече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и |
сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати п |
таноје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <h |
ј руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор ј |
фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати |
ђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш на |
ћи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни ј |
плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притис |
а кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је |
ли кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу пло |
и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вече |
в велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има |
61" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогл |
В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема но |
бопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — |
ткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госп |
ване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „ј |
лило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер |
огледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и |
излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта т |
две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше ј |
Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га |
ло је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> < |
вот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалос |
к година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је |
а, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лаз |
оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те |
д једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену |
о би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме пра |
им гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретењ |
/> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњ |
љиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове сн |
ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изи |
веће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре |
е јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</ |
лењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и к |
ђа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не |
а пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лис |
ата а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљ |
волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{ |
Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блуди |
ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је |
до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој дол |
уморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S |
плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Ст |
есет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готов |
збегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао м |
едељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као н |
помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Бо |
има „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си |
ћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје ода |
м из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p |
га уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам |
ја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, т |
тор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо ост |
и душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтар |
жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку |
.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек с |
је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да ис |
е.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницал |
, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она |
о је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју го |
са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк |
мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо м |
их звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плаво |
ве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љуб |
ци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала сво |
е пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кура |
е сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а док |
о је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше |
осле свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак |
ро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као |
ти им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вич |
3" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз |
а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>С |
ок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном |
у немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогај |
е се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе |
.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> |
а им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S |
огао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и п |
реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица |
дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, л |
и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — је |
ећ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положа |
ази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навука |
Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинско |
у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да |
је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онак |
трепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb |
м, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— |
је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. д |
, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да ве |
и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почиња |
один Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу гла |
Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али |
епрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће |
тих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде |
пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, |
ћ приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо прими |
ашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликн |
и, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њез |
брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете туж |
његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И |
кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију сво |
ула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — |
листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива |
ктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у т |
е ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три п |
мо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину |
годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књи |
бором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља |
ословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном го |
јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око |
лима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Г |
/p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спава |
} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се докто |
м дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко св |
</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десета |
> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница с |
ушу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познав |
им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотам |
су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако |
ичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не нав |
S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p |
оди су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није м |
евају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и |
ркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школа |
права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је |
осиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслон |
по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јареће |
рви почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{ |
ако ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор |
авао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он ј |
ло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p |
ачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ |
.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{ |
несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је |
а Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> < |
ио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и |
и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћ |
им духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да ј |
аново и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила ка |
изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спа |
агрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост |
/> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки ли |
огаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им н |
да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љу |
је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честита |
ема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је |
<p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак с |
н, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико н |
еко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх виног |
је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, |
им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попад |
ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила |
.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Поко |
био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винс |
тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два |
уја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снаж |
је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадав |
че, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опа |
шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек |
ме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да ј |
нца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе |
берка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и н |
ачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће уз |
ић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Ду |
драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{ |
Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погач |
осподине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у виногр |
, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је |
дских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит |
у сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађ |
вши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Ста |
<quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На |
штво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило |
несвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје |
о наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око |
е тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на пр |
d="SRP18882_C2.10"> <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} |
d="SRP18882_C2.11"> <head>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Ст |
:id="SRP18882_C1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића чит |
d="SRP18882_C2.12"> <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помо |
:id="SRP18882_C1.3"> <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најте |
:id="SRP18882_C1.4"> <head>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад ј |
р и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју |
а опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <di |
ету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца д |
решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на |
те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад |
, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка |
да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где оч |
о тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви |
дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са пог |
! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљи |
Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким н |
Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је |
реплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да |
поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих |
рта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо |
матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачи |
ше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} |
ос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка |
р тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић |
ком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта |
Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њез |
умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} |
тер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом |
м госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стевано |
је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела |
им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава с |
је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како |
седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то на |
отине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт н |
нео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, кој |
ад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је по |
едељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санд |
о се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту бил |
а а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и |
њак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи. |
олако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рај |
е доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настој |
сто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како |
Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако п |
оћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те кој |
ње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} И |
етарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стра |
.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која |
и свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> ка |
уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш крас |
н и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сест |
е опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стев |
запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна |
оници развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби с |
, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако п |
оведи.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса |
не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело |
и новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за ч |
<p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПО |
добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код |
срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запре |
ан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S |
у госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— |
ад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је |
онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Лел |
крете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станиц |
нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију |
и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и проб |
, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више збл |
ова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђи |
о до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му |
ва шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало |
ји залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шума |
ну багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, |
ност, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се ниј |
им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, |
пођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> |
песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у |
кон смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као |
-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бел |
још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше |
ом сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — ре |
ли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, |
ћемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи исприч |
Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— |
дње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима нес |
очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га |
цу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живи |
куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја |
душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па о |
то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је је |
ас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удови |
том туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи ко |
га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме |
и пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> |
руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња |
ури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек |
рже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падош |
— рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја |
ки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у ку |
а ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb |
ему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она ни |
пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја |
p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко п |
Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим о |
ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драг |
а болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало рав |
и други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босино |
пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг |
е Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не |
сао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, прем |
ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет до |
био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштв |
и то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — |
а увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем св |
а терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се |
, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су би |
нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од |
у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Преско |
ка од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично |
ји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{ |
да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p> |
оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Исти |
а као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памт |
кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О бого |
он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најси |
како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и |
ербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — |
њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло с |
ија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио чове |
ликим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубиц |
м то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и |
би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; |
у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још б |
не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико |
лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> |
и батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згле |
вакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му |
аноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где |
ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако |
о научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у ве |
т у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћерет |
а пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и |
еднога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану |
х засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p |
, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако |
.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави |
блачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облац |
зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио |
да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме ка |
о у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега на |
у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећ |
ајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећа |
је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако св |
јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине ду |
инуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још |
ћ даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за |
н и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не |
м Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још година |
ји су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> < |
није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живо |
ветло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази чест |
питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> < |
> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до гос |
оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели зав |
вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто о |
ници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је |
вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне |
томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p |
оре, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гле |
је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у |
е. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоћ |
Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> |
а сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је м |
и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада |
ад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу с |
ту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан |
ирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе ст |
вота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи |
га више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића |
ула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад |
њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је до |
не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њ |
пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — |
и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удеси |
шње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога |
За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх пл |
икрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усн |
м срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је о |
броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему |
права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на за |
могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога |
а штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађар |
Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило |
уда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, к |
па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се |
о средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путов |
ва и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, К |
рану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке субо |
/p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на сто |
да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — |
грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап |
е.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкин |
о.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у ти |
евој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом |
е требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта г |
ећ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој с |
мишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све до |
зла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постељ |
грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је |
њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнае |
да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, п |
це — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за |
зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим |
р има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; |
ајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милости |
доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут |
тка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ев |
и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снов |
е — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али |
м разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да каже |
да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер |
ље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> о |
луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год в |
куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} З |
груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, ка |
уде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ |
кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешког |
ају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни к |
и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, а |
а.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво кол |
да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи з |
је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њези |
о Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка би |
есео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз нек |
тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко |
>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде |
ноја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се |
> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је п |
издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на но |
да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп |
другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а ш |
после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и |
а још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> |
а: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин |
ој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе |
и део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на О |
ом у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, ког |
ли често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — ал |
а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирис |
енова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да св |
и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, |
ља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати |
S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била |
S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, |
ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S |
о да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној |
пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим об |
но већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракет |
и кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине |
ом разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео уде |
д места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и |
е лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Гос |
кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек |
га ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да |
све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се ж |
радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S |
> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о |
јдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој |
у тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> < |
а милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити |
братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се |
гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади докто |
ла је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненад |
нога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одм |
у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда |
сто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбу |
а јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком |
умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је |
оспођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је |
д муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хуса |
<p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати С |
њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта он |
>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад ра |
су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од |
и, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај |
— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да |
p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отров |
ка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у |
="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на стан |
уто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прих |
/p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила |
ица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазић |
њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година к |
но, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине |
девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из |
умарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма кој |
јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали с |
сподар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Г |
својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Лан |
/p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потра |
чеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Кат |
ше од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек ниј |
те се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, |
ам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не вод |
о што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затр |
но, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насме |
каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — р |
нзије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p> |
има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим н |
и смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у обра |
тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} |
кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</ |
.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав зад |
ас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чул |
су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји ко |
ела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— |
з у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, |
угима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да |
одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може |
едате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухва |
ин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} |
„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од с |
сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али н |
тина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сока |
“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће |
а Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени по |
јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „ |
м речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{ |
ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} В |
ји.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је |
загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Миланово |
ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала са |
дмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплаши |
„први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим проп |
куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где с |
да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је боле |
мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.< |
пу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати |
ем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А |
сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са с |
ах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Роман |
а свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати л |
.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — |
у масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у |
ђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону |
а.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— |
једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и |
грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе к |
нају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када |
ла са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си |
де, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам. |
ме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић |
то немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше |
се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p |
Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љуби |
о са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чел |
као — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао насл |
на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снах |
замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{ |
најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био до |
, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.< |
загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу по |
и који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани С |
кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао |
закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси |
ли за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и жи |
жила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска в |
н и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице |
ашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-соси |
је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућ |
и у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа |
ши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетреним |
бица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весел |
рце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звез |
то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико кри |
удо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S |
ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком |
оји се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угаси |
ућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га р |
у.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право че |
на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жал |
писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> < |
спођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p> |
ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Мл |
као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како |
попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из |
о се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То биј |
да је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже |
оја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед и |
илука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће |
ма у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањенико |
оуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није вид |
вездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону |
е књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стран |
зове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је нару |
и.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећ |
ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећа |
а кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и на |
ки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежин |
{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак |
рострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла з |
так минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са св |
ше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине |
сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад ј |
од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји |
своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој р |
идио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави |
.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко те |
њаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој |
је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови с |
а и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кок |
обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових обр |
ална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његов |
тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има к |
да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини |
а је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се ус |
је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога д |
а реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су иш |
екне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је поч |
главе Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај п |
р се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпо |
ватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с |
ароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом и |
ова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој |
уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупоља |
и хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од |
о што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разгово |
свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња |
ца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе |
ку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Дана |
мо онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Л |
од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју |
к, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду в |
устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S |
— а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и р |
е могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — |
ања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено кра |
и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{ |
кама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час п |
бурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа ј |
о пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини |
d> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загл |
ћ је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често |
це, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је |
ра.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не |
рионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана |
ао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљено |
љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, |
шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинств |
ње.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је м |
њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу |
душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо |
је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно |
знао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шес |
човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S |
месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило п |
тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода |
исли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нем |
снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза |
аје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека |
чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно |
у.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли |
саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио |
ротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баб |
њу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор |
душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ заја |
рословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу м |
је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Ста |
е у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њ |
анастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у т |
доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} |
екала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но |
за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у |
душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч |
на рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијал |
— промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, |
га говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је б |
ута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта |
Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара |
е дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и неп |
мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули св |
оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбур |
/p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катиц |
ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туг |
вој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, ро |
ктом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно |
ула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића |
а.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као к |
е гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права |
их дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору |
<p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђен |
n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас |
писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Е |
што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подско |
поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце |
за у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S |
народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, |
ва у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже је |
манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са |
ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских |
сти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно |
n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се |
ахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по с |
> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n= |
нији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две |
е узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше за |
и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код |
А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој |
боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен св |
/p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, к |
вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p> |
не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену |
е мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче ти |
е љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с ж |
дине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као ш |
па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се |
унуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе зла |
анда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S |
илану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрљ |
оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас мо |
се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто г |
а изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се увери |
е.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стој |
је била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, |
егова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и |
есмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред пре |
и се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани |
омањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момц |
оји је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јо |
илом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разли |
олевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да и |
о женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; к |
оја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире љ |
који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, |
а говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад |
<pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био |
у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на |
к.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а |
рио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак |
ко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван |
ду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „век |
, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, док |
изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу |
дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну |
ницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо |
> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше |
плашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица |
орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњ |
уго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало |
о ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанп |
у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, |
се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић с |
окторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се п |
октору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над плам |
нуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} |
дају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је |
другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада. |
руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше |
што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш |
ј мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао |
клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је |
тарија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да рад |
руго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару |
околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се |
чмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне сла |
{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венча |
о својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос |
своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на с |
ас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки отку |
заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — зав |
и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина |
, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем |
“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прих |
овек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше леп |
о — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb |
је а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од м |
боље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, |
де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је решт |
је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се јо |
тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор |
ити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — в |
S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри |
бе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му п |
ј општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био са |
сподар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе |
е дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и чети |
{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, до |
ше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер |
ану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури свој |
а мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах с |
.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то |
хињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, пр |
ван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику |
о помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на |
седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо |
о не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше св |
ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда |
о гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољ |
е заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још ре |
вет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се |
ија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али чи |
и наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> < |
како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— |
јка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођи |
два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној |
ди му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb |
к!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је |
ворио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати сво |
на, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p> |
шењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду |
двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој |
ше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак об |
а им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер зн |
ћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби ка |
ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће |
Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да ј |
ије ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасви |
данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, |
и живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лаз |
то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему шт |
лапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачуна |
вним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах уму |
што и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала |
уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој |
а потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> < |
што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће |
ли; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли с |
живи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу |
па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако |
и из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у ј |
p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p |
са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће ра |
глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> |
ростота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги |
ј се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећи |
јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутр |
руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман у |
на је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Обр |
{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећањ |
на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које |
није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</ |
шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на њ |
у Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу з |
о тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — при |
а слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по б |
.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намешта |
овек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо прис |
шњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, к |
то него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то ј |
тове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српск |
мо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најле |
pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па о |
оју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да |
ислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега |
а у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је |
тора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је |
лија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до пој |
по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада н |
оњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко |
пусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у |
свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије |
о у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чист |
десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} |
ноје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом А |
из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чис |
ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад к |
за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска мла |
ко кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и |
Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену: |
поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар |
а кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пре |
од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако |
поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господ |
рну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> |
девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писм |
ноје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаш |
— а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то |
руштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви нов |
не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти |
а погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућ |
праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли |
се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има јо |
ло је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</ |
у.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мисли |
д друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сум |
блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере |
па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о гла |
рк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк |
.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је докт |
иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој по |
оли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Га |
х места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S |
ро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренул |
n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а |
то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, |
чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ н |
{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Н |
p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље ст |
ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — |
помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила |
глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су |
Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања |
те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не з |
де мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чи |
иле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта |
itle>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговим |
кторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема |
“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упути |
елена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред с |
сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које |
од хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у п |
кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак |
је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живо |
њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Н |
у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нем |
се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису ник |
е женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, д |
м! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих г |
е, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у |
тне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама |
три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године |
често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њо |
т гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујн |
онео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова |
е био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се |
доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — мож |
ти кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} До |
се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, |
октор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао |
есто тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили п |
, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ |
па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је ст |
је грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи јо |
а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргну |
и је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин |
се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је |
доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упут |
це јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек стар |
била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Ш |
83" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немој |
>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа |
и.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут |
вљем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мири |
пу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> |
чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си |
сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p> |
и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога зво |
хнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала |
а, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то ниј |
да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вешто |
ле.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад прогово |
рости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Л |
диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим |
ити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у |
о врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се |
вом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и |
као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, |
} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме |
а сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули |
кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p |
ну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу |
ана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о какв |
госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> |
> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но |
д старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу |
која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки о |
то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не п |
змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и |
/p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обри |
ути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога к |
ао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико ниј |
е.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечит |
ри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и суви |
часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што |
госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он л |
кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да м |
тон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно |
дине дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није о |
тари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може |
<p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу наз |
глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{ |
ена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешћ |
да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо |
око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="c |
старе из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је ж |
„Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из ј |
— прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му |
а јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била ј |
е то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — |
да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштал |
а Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима на |
у неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаћ |
да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n=" |
за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом |
о, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гуд |
наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — |
опасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све дого |
ложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи |
хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
нога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бо |
да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан |
} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — |
Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </body> |
по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стан |
у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе и |
има ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, |
атој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто н |
по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на д |
оме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да иза |
ега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива |
мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони |
глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она |
а је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену с |
ачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано |
чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али |
пне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибер |
еби — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>А |
анимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме |
преплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, ка |
ујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb |
ла — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њ |
жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан |
е само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци пова |
Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су с |
ољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово |
ајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> |
ј болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p> |
ама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <h |
<p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нис |
тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p |
.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи н |
</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан ош |
вно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— С |
он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет |
— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да ј |
је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођ |
> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има |
оре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад зн |
p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се |
> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у ср |
.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна ж |
у реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — |
само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем б |
и је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, |
е у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! |
се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Ш |
се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде |
це, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу друг |
је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љуб |
оја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече |
о често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сам |
олубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другариц |
орку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.< |
икну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу и |
/p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p |
{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се |
јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’ |
нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другар |
никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она ње |
ко се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, |
а гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се |
њем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у |
одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она о |
им новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочек |
собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два л |
ј, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску |
х три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је чита |
гли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на |
х кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође н |
колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ |
књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија со |
тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за ти |
што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, ка |
ели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту |
чник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није |
ише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуш |
огу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао |
свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе |
о ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Бо |
тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} М |
>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе |
угара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за плани |
> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у ви |
вљају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре сти |
ало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро |
осној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са ру |
} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала |
и довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог ве |
али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро |
пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било н |
" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа |
читаш његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} А |
о <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упут |
е се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије |
за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била са |
у па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који во |
а ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине ке |
свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лаган |
и иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је |
лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, мла |
p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумла |
кић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан по |
то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанци |
што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама |
ропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело ја |
еда питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече докто |
памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поће |
из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, |
душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезино |
а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удес |
<p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос |
а.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи |
.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из то |
е.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу |
а се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје врем |
да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докто |
ане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то |
за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов |
та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, |
и од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p |
меваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић сме |
Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихват |
оће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манасти |
читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту |
Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја |
а ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и |
шених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p> |
<p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p> |
аће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу |
адужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал |
ну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Жив |
> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десе |
ам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са жен |
се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта ј |
дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је |
ића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши |
/p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме ср |
з све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, ал |
да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи о |
ше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једр |
неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је т |
е већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Кати |
ђице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у |
сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце |
е хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз |
помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, |
— то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво |
ше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али о |
илине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто |
ак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то |
Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одал |
нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуж |
ови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> < |
али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бија |
из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Л |
све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса |
его да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су с |
ви јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине сто |
тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — |
за Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да ви |
пођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помисл |
паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кора |
ао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом ју |
аде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољу |
“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца. |
о као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни |
ови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства. |
ма и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме |
рудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле |
ну према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној сла |
у се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кип |
ила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу |
</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на гл |
за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се буди |
бала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div |
рак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фиш |
е заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трго |
јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало |
са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвока |
ојега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обес |
ољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{ |
ечи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка ј |
.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p |
о.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та |
> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше |
ава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не пи |
днео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак заруде |
У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Ла |
амислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отвори |
утарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као |
блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> < |
оме животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје |
одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га |
пић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави |
оло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два |
висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуц |
на да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног жи |
Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} |
етом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош оп |
ју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Докто |
ила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубок |
ши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов на |
буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину леп |
је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу с |
ма.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему ос |
вио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љуби |
шао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвока |
је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој |
Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да |
е кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости мо |
ра беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала |
ћи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p |
е Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа |
кви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је уш |
р, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић |
као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе |
милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и ти |
зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла |
ала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи к |
ед богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најч |
да није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из |
м Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са сви |
58" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне |
иша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{ |
е, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срц |
фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Мла |
њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћа |
мо његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по |
о очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стиша |
у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био |
ли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да |
то сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, д |
шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по |
сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава |
ох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, |
ло тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко |
о последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у једа |
а.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза |
ечу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али са |
обудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао |
а опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по |
и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве реч |
акши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није |
на нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> |
како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким пр |
је изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здра |
они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело |
о кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше |
је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ |
p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, |
ље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје љу |
а народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дуги |
њи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над плани |
је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p |
десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се |
има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прв |
гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У в |
ази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се |
ђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати и |
он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Пон |
ркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љуп |
орим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајем |
кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. |
о село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, ву |
и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p> |
у — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> < |
Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С |
себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утиша |
о се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш |
рагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити |
по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из гор |
као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Н |
баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Гос |
живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</ |
ђу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на трој |
ш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром |
не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у |
о! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми д |
во.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам в |
било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — а |
беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, кој |
то <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, |
ше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећ |
е тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — зна |
то увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изне |
.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него дру |
падаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископал |
номе Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се вра |
да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста |
је догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Ис |
очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајко |
једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак узда |
се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само в |
јаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше ба |
, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе матер |
4" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би |
крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> |
језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} |
њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у жи |
походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет н |
коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није |
би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате |
нда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, |
срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и |
друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> |
{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S |
пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно. |
а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту н |
че се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.< |
а гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да |
Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку |
почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све |
ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити с |
лео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђ |
а само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, а |
искоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов пото |
кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па |
жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јасни |
у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та |
момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су |
само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, |
шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љу |
а да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од каме |
о добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Р |
и ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било ви |
да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да с |
а дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ћ |
и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p |
ама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>С |
огли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после своји |
Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као д |
ело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па |
бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} |
из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се ниј |
ејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад |
е зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сја |
гне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође не |
пут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да с |
их болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учин |
о да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, |
а, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у м |
о му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах |
поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је свој |
" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ ви |
који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, |
ху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели. |
госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвал |
ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове |
валила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори док |
оса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</ |
<p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у |
Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином. |
ко је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да п |
ве и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, |
деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна |
е већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја ље |
, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако |
животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Л |
батаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би в |
у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Љу |
шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром па |
се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу |
Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него |
на како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1 |
је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла |
докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју по |
нанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у пр |
рађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе |
да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, |
не докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан |
уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госп |
стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала п |
да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложи |
, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно ве |
а Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — м |
н; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као све |
оје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади |
аноја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така сре |
иште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор |
шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпра |
— погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упит |
тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љу |
рк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изиш |
ошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако сла |
уће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марк |
гледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдит |
дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео |
ао испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече док |
их -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан бат |
олама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав |
чио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које о |
а наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека до |
ле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само |
“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прох |
ле зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p |
нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше г |
то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Док |
рошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових |
релети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је в |
S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S |
да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне |
се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— |
о и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лифе |
ачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га |
ело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му дол |
<pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу кра |
С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади ви |
руче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко ка |
олесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да |
свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад при |
е већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки к |
и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је о |
се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки н |
забрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је |
их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи мо |
о грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се из |
ет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит с |
е господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би в |
се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбољ |
реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да нали |
сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p> |
а а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ п |
„малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих |
и се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђер |
заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти па |
.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслон |
га.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попусти |
штати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{ |
говој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ло |
у обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хер |
човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако |
само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прв |
p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p> |
дица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као шт |
> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ |
.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. б |
е су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда н |
</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бав |
е правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови |
Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах |
буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво |
<p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе |
превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камат |
омоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператниј |
пштини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} О |
слу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{ |
но што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима б |
аже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> тр |
ечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти ј |
шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју |
ајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је |
астанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Ума |
.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и к |
ло да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то пам |
је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај с |
p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу |
баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да |
одника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а з |
кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — |
n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — р |
јук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одма |
шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће |
ћу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим муже |
ко сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> |
; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у с |
/p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Пр |
а.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби. |
свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</ |
ка, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то с |
тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је |
ло одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи |
у забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него |
и.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у |
да су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису мо |
како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, |
<p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко д |
ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема |
шапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врат |
В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин поквар |
другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p |
p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— |
вом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" |
анац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отиш |
{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по |
лан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи. |
ци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут уда |
д присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S |
тску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аре |
Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје |
о би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, |
мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још |
била, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, |
а јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као |
њу.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не з |
ипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се оп |
се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка ог |
ће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и |
и по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „п |
, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили к |
и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се ов |
лико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</ |
а дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ |
што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — |
ваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је |
S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љу |
леног али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девов |
јала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор |
рављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p |
о га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што |
d="SRP18882_C1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читав |
само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуц |
а се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са плани |
зла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила свој |
ку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је намест |
арошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p> |
у.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри |
коше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало |
— рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да м |
е јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лаз |
иднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чува |
три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља |
/p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а м |
ови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам |
иљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунц |
— Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
ни једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало приче |
бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело |
штио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с |
на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало |
рзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они крето |
„шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор |
ре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чуј |
дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице |
<p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који |
ватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Б |
нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збиј |
рду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће |
весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако |
ема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим ш |
у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која |
три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по |
времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па и |
што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прап |
в фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да |
</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан |
му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но т |
у Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица с |
искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза |
о обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме |
е прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га |
у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаш |
ј кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и ниј |
тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и |
а.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак |
олеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљд |
ве си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топл |
марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Ла |
се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и |
Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како ј |
ођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећ |
не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у в |
ор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште С |
.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се |
век, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе. |
а ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
з стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у к |
аран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу со |
а се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо |
че поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријат |
вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љуб |
обнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упир |
ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, |
к после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на |
и донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест сед |
ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — |
ло руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесил |
} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година |
S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни |
је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту д |
прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпи |
ојим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Прир |
p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и тргов |
риањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне |
“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} |
чу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице |
обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — |
уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору |
одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саст |
адужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајст |
ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у гл |
етири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више |
отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је разда |
бичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућн |
p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну ма |
У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други |
добити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји нег |
едва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за ст |
зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако на |
се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал мога |
е.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се |
на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше ко |
гово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудил |
неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две |
у густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да опле |
све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а |
оклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с М |
ом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће |
убица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпо |
узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> |
лим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја. |
мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> |
ашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} |
>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао в |
убици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, пада |
ју да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — |
ао што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, вес |
те.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од са |
ута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не |
рно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе |
атера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на |
езјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p |
лиже познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свак |
ски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, след |
разу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је т |
ог старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезиног |
гло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се |
е па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се |
е ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо |
мах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, как |
е.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбон |
је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говор |
е овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем же |
да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ г |
у касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман |
ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави р |
баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довику |
да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађ |
век — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан |
ели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећ |
тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тут |
бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p> |
Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега |
разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са |
себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако |
месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео ди |
а моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Л |
Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам к |
ву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, |
риве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што |
а.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше с |
на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја са |
његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и најви |
ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а и |
S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb |
дом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с |
своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и о |
еби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> |
нем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад |
ре, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, д |
ок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручк |
право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином |
лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко |
викне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p |
од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то ура |
ришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је слом |
ад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; са |
али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају и |
е ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку м |
а није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће би |
сане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb |
ривукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су поја |
то шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истин |
о и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још б |
јбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче п |
ја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n=" |
ање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећ |
Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! |
.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се |
е попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су |
шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> |
к пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Ста |
погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</ |
има друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако |
икује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо |
ко — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драг |
им вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад с |
пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још |
> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће |
а теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ов |
е бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на стростр |
ли и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Б |
моз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ |
весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — |
p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти пр |
Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на |
јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та |
; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога виш |
ицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, |
ига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па |
у и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клон |
ребати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако до |
му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да с |
ом стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве |
губљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн о |
се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме |
великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свем |
о је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој |
олико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела ј |
у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој ку |
акога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Ј |
зимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; з |
и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> < |
а имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да с |
ела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, |
не и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре с |
убици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> |
ечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз л |
нину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих |
ину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, |
у, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У |
ек, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука н |
радове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постој |
тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало р |
росијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади леч |
у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му у |
ешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи с |
ито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети не |
ела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратиш |
<p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{ |
ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била |
а, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био ра |
воју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе понов |
много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе |
ица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дош |
ла руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине доктор |
њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја с |
зању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље д |
да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но |
ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но |
а то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада уз |
} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</ |
се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p> |
Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је ста |
пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од с |
лужбу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да дан |
то са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупа |
вратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да |
су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надо |
ма бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се |
ди.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук |
Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је |
лама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери |
нкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да |
ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је б |
ица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богат |
{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајк |
је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће об |
јко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк- |
ј је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су је |
де.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради |
Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведр |
кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му ј |
и докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у ос |
коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио лис |
цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом |
ује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако ст |
е дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне |
ам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — к |
вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће |
ругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узм |
ор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на дого |
о Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје жив |
тао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али в |
негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућиц |
, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уре |
S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb |
.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први |
и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ уз |
душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и неср |
ано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село нос |
му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му би |
танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у |
анастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Поп |
кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак. |
јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а |
напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади ле |
е куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је |
баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баш |
S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другар |
природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој |
је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарен |
е.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њези |
патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак |
воцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће би |
помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Сан |
мирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици |
је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати г |
ио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш |
плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке л |
е друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не |
да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити а |
онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће с |
чад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је |
Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али |
веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктор |
> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а т |
м и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста л |
ном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Пос |
уриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је л |
ретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А |
а на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и по |
ама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра оп |
рски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу поједи |
азује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа |
једине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога |
асић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</ |
се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може |
е кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време с |
/p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и |
сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор по |
а ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се |
аше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} |
о три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свог |
— па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, ра |
таре општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мис |
нда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Кат |
да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало |
тира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по за |
шке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} |
бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, |
Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у |
левке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Д |
господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почи |
њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос |
јаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор |
да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око се |
листају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Бож |
чуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, |
е можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела з |
тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако наме |
ђе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна же |
сподар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да |
>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацам |
се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испр |
струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора нем |
за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већ |
атко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири |
у је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад |
ли ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи |
аће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико |
шће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту па |
а бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи к |
звијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла |
> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> |
мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш с |
и.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, ка |
ано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади л |
ликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да |
о замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила |
да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врат |
ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји см |
ави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада |
p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlep |
ербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје |
црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И |
бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер |
аче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње |
ричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, ма |
у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже заба |
и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма |
а чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде исп |
лику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опи |
о она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мук |
је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а |
Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блис |
у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то оп |
апојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану свој |
а сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала |
а три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу |
е куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили |
иће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону |
о свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да м |
уха, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је |
} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} Н |
ругови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p |
е Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шар |
а плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Заглед |
ле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љуби |
шку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два |
начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а г |
подин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, д |
знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је |
</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другар |
за куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми |
о им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни |
овао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве |
љаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} К |
Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је кл |
ак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио. |
е уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак |
ах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па о |
ор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити |
је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи з |
се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ра |
Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни |
ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних |
што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паор |
еликој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први цркве |
Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — јед |
овога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разл |
роз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све би |
ству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једн |
тром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у црк |
го и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би под |
дао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Лев |
тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па |
вим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила |
је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цр |
Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова цркв |
н који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим свој |
.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ шт |
о му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући |
ични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторо |
оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође цркв |
па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју го |
зао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему |
сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p |
ца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{ |
ћи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ст |
мити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око нек |
њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници |
="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата к |
а је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да п |
вати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће н |
рцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је |
ка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад ј |
амо да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане. |
крсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела |
37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога |
ка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови |
/p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прв |
p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је |
, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване |
њу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад |
а доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавог |
и“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове |
је Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер та |
и на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и |
у недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је б |
.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу |
видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као н |
— дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли |
Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици пону |
д другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима |
своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ак |
љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Ра |
ки, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далма |
е тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођен |
е лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљ |
ткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке |
ј.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамр |
присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипај |
презан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — и |
ине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Стано |
ше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело сл |
другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја |
Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p> |
господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је |
м испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.< |
ила је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне раме |
к — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Ниј |
уги црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски н |
спе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотиц |
ођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ д |
а да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија. |
обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, |
} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Л |
но издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.< |
је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другариц |
се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бе |
закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Госпо |
ије нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то |
еда: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским на |
дела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпо |
сто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> |
е нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жен |
на.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и дон |
граду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, ка |
планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезино |
ом Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанц |
два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до |
ма.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на С |
н ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врат |
ођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки ч |
чке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака |
шици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била ус |
а лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гл |
чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па |
доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку |
таноје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, у |
лазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на поток |
82_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста ј |
ека.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и |
у људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве |
кова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је о |
не у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чед |
и је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, |
за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непог |
леги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још |
аме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозит |
оје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром |
је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи |
но.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из |
о, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече пров |
ос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима |
и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, |
ам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Ст |
је сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило |
а то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Ма |
Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку ле |
ић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет иш |
из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> |
уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам в |
рка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не |
су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљал |
бу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува ри |
па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ |
је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако паж |
лази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} |
прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио |
то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име је |
ако светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — |
долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна и |
а, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану ни |
p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ де |
су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да |
иште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— |
свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У п |
ко слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запи |
ек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени л |
пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивал |
а чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука св |
и на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>К |
и, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни |
.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као ја |
ишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све |
у како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним |
</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше |
астанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{ |
ело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бу |
е у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме с |
епо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло ли |
ушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људс |
рдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодил |
у сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући |
ије било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је |
је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речи |
момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и ам |
а својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака |
ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога |
ушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од |
илих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљив |
. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{ |
аву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се |
котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије сви |
аке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на зап |
е као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да с |
немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, прев |
звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запоја |
грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше ја |
трио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; ј |
а на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе оч |
тељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске к |
и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине сл |
деле кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако т |
ма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типи |
долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао |
ца, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други |
за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног докто |
уга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким с |
ој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застан |
чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне |
слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којек |
ала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво |
спођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љ |
ове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никад |
еди уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха |
— фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпођ |
е исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} |
тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за р |
у се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> |
кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до |
проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, т |
ље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила |
тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У с |
Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се |
е јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Докт |
оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој |
е често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек исп |
га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пип |
ете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека |
асте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист с |
је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и |
пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и |
е меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готов |
оћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет п |
опадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица с |
преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас |
лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Кат |
овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не кли |
ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе |
ли кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је п |
>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, |
одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се |
њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „ја |
с дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p |
грејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како боле |
али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ре |
де, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из ње |
по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека н |
хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемел |
- <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед |
ехане на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна но |
рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову |
ао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{ |
и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је нен |
а као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их |
тао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао |
} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.< |
кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Б |
на; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се |
ше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту |
мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда над |
тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету |
ко је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет кло |
јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од |
је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет |
ао да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о |
} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше п |
јно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне |
ло, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта |
лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p> |
<p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају ка |
ивота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се по |
ада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зра |
да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и утки |
а на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи |
стила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Лов |
свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићу |
рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе ча |
ном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — |
а претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само |
ајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није са |
" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, ка |
ојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно п |
н груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цик |
ичарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се го |
ици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они ча |
тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубиц |
} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је |
да у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива |
.. и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако |
ка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се |
домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне об |
Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубиц |
p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподби |
оњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У ло |
три прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне |
на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајни |
<p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звал |
пођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> |
лавом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених кости |
лезничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Ти |
у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Стано |
м и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из док |
ога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здрави |
го пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па |
подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред |
нег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n=" |
Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао |
нас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} |
пе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било. |
поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, т |
године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора сви |
е.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни |
ганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се с |
тор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други д |
/p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто |
тору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збив |
еизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка |
астала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басама |
Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање |
ши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демон |
је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли уста |
а и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савки |
стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети |
обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са зд |
која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне |
исао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборав |
орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето |
с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> |
>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство |
Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још |
..</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викн |
ану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме |
и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је прими |
му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} О |
уста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чи |
дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p |
смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} |
анда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси ником |
{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне |
pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем са |
д се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио ал |
је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, |
попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љуби |
му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зеле |
ркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрску |
а се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји |
, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се |
ао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је о |
воту овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слаби |
вари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић ј |
— одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет |
пштини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{ |
</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> |
лацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У та |
оче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напосле |
ен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбу |
идику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки |
ца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имал |
, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти ј |
јинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да |
латку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој стра |
је никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима |
ајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди |
шну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети |
ла.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица |
ежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно пад |
звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један уми |
е буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око с |
да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје |
е чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САста |
без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у как |
да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије б |
ила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим ум |
ио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — |
родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне |
све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита |
је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, |
сти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} |
екох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> |
а која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је ув |
о са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу ис |
цевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Ро |
овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћ |
икерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да н |
ла.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох |
се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор |
енке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за сам |
мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> |
не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврш |
рећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је он |
у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, |
ка-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали |
у другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад |
јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на л |
м бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен чове |
вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи |
нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</ |
S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у |
о госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за |
ких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, |
о.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чаш |
!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те пр |
букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У |
амен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{ |
.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече |
и прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату |
живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу |
нограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" |
ом.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на ме |
кидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми |
кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа чов |
видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и с |
.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад п |
љиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала |
е резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p |
ј је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми свак |
рачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p |
адви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже |
стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то изв |
ла мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умир |
а сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није |
у руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадр |
о матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, ја |
ште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину м |
аноје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чи |
ктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, но |
се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему |
дајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском |
поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — реч |
у нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у |
своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи сан |
ад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога зано |
људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често |
е Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам бри |
ло више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да ору |
ван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну гром |
деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што д |
а ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више д |
оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обич |
с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале |
га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окр |
могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S |
Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање кућ |
заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зо |
азила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су те |
А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, |
ли људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинс |
са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Ка |
т, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то п |
враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се |
ао што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љу |
бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе ка |
хи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бо |
ати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ |
кчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се |
ти.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места |
окторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} |
а га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па мер |
чера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опро |
ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он п |
брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и са |
те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо ник |
икога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне де |
мо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју г |
у завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се |
прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог д |
ити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погле |
а их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица |
ећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одра |
је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти |
пић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цв |
езин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма |
ла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива при |
најтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо |
ар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза |
ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два тр |
ечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе |
својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, |
лесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чека |
се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са докторо |
чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо |
пођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме |
о су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и ср |
руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око |
о, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> |
леном сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима |
т!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себ |
појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило |
а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју |
; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати ка |
{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има |
} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{ |
тва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне |
их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини |
је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се |
/p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме |
јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој п |
риликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек т |
а дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прили |
е противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, и |
, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год поглед |
а је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадн |
ј ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни с |
ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није ник |
Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у |
дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи ч |
доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало о |
чије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога |
ноје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би |
грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је вели |
родужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном |
ица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа |
трнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би с |
у висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало о |
д тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се |
сак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За |
и људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — р |
ико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> < |
уну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мисл |
е грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах |
опадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и ка |
а је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном д |
а за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, |
и на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на догово |
пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приста |
мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, |
шало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна |
толу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремај |
а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му н |
сто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја |
пођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле с |
ако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито |
је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је та |
о о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне н |
<p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — а |
У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га |
иља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се з |
ознаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} |
.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску |
зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану ис |
учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> |
људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору |
> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љ |
бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Ма |
већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да т |
ака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето св |
ти и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{ |
о је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали ле |
а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама |
ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} М |
труку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што |
и само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне т |
није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове аре |
ишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на |
рошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се ве |
сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форина |
топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то з |
зе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде |
смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш |
к-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p |
се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је |
Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада т |
/p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се п |
л’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека уг |
о већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, приш |
ричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом п |
лан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи поглед |
.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи угов |
ршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет к |
ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас |
га.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко |
очињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак д |
о ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам |
ђе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се |
е, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почи |
вра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан |
.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па п |
— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме |
у.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласт |
смејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мал |
старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио |
грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас па |
} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрути |
жду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, |
оље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и до |
чно сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="cha |
{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле бил |
и се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </ |
дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је |
омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће |
госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та |
уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и прија |
у; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ |
то редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{ |
часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бро |
оциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом чи |
и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, |
сећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поре |
е што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па |
лики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да |
аједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу с |
свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа |
епа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа ви |
ође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том сти |
гачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су р |
о.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој ч |
подар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио К |
све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{ |
лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S |
нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се м |
ного — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настој |
му, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то |
је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах и |
дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми |
} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважно |
да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>П |
ебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb |
Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> |
спођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болес |
га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма во |
сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли |
иш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов |
накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотер |
ора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао |
што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што тре |
о се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Нео |
сто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марк |
у ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов |
им људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго |
ма прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за п |
ош пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{ |
атеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију виш |
отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима |
како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век |
осле по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама. |
ачко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег |
ио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио св |
а и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да |
оме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но как |
и Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, |
их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах по |
} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у малени |
у у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разу |
благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве д |
Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гла |
ођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погле |
полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура |
о у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком |
ше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се |
ах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као |
ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</ |
!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио |
није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са мног |
браза а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока |
ле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једн |
до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо |
о не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече ис |
а увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за |
торова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на |
таноје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста по |
а прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још |
другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачу |
е свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према мла |
младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто |
то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело у |
рачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улиц |
стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне |
ајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она б |
волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је |
Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> < |
n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пу |
му.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му ј |
два је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се |
но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?< |
и испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, по |
ко добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у жив |
а груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је |
еђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубим |
испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у |
тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> |
ине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а |
ако да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степе |
пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој |
вала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор |
се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, |
у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекор |
но ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</ |
узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе |
ој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му т |
ила, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту. |
и град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> < |
ед очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао |
па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</ |
де око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледа |
одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу јед |
ице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли д |
се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви |
ра.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно |
је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био |
То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</ |
а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је |
о, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писм |
ри се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S |
дошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сах |
држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет х |
ани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам |
.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново з |
цу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће т |
га.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од |
иди Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана ту |
овек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и пока |
о је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и ни |
ако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и |
, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога н |
руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета п |
није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p |
м да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упит |
да на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни гл |
у Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих дв |
ојури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна |
стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> |
>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече |
пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне |
ије ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо с |
<p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је мла |
ју, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јо |
пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> |
равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зелено |
о уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поу |
зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Ш |
амо даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у ве |
, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — |
н отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо |
а сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са |
да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за ча |
и у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из |
да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече док |
ка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пре |
у стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочек |
нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горс |
се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, |
у.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљив |
а је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И бо |
а, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и ве |
Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му ј |
гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој |
S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручиц |
се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{ |
и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазле |
а — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на |
ђе наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до |
ди госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се не |
{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} |
ај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је |
и венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надме |
аха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташ |
стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека |
укне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се. |
о ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од њ |
уме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стри |
друге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели |
час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао |
да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докто |
ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице свој |
ју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју |
лади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га |
ни мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и п |
у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном |
материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb |
и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи |
мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Из |
бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесе |
<p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка виде |
ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али |
— прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам |
му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде |
на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јо |
х попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија је |
n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем |
} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим жив |
S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пре |
иви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне |
српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових |
давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забре |
сма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но в |
бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на п |
ана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с дец |
p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за |
не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу |
ако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу про |
е и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћ |
чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како |
шкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Ла |
чара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и |
ју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n |
рце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропас |
а на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену америк |
а — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао |
авно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Ста |
таноје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој |
p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја ниса |
и са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних |
против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезин |
ате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентам |
оје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи матер |
да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уст |
д доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрил |
о јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком |
се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на |
ји и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нов |
ра Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Стано |
тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која |
није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе док |
се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине |
на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава с |
ојом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разго |
ад њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о |
што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љуби |
о чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута д |
ажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњ |
е најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="chapter |
очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој |
погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше п |
ним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута |
ијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, |
га.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, |
.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадав |
те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пус |
е боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће |
гару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека |
те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред с |
Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у св |
изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, |
ад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један |
о измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Сам |
<p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком |
су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих |
ри бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у ш |
ред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек |
плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле |
рагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, |
е предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи с |
да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпо |
Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, |
разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Стано |
зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његов |
ед Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку |
апредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припад |
ипада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави |
на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и |
најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љуби |
имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окоми |
тов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од |
и, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој |
i> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ обр |
је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни до |
спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са |
кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за за |
оје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру ма |
етницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој |
беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне |
аметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме. |
азић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за |
p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све |
ао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поа |
оћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов |
ашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а |
и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће ви |
.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је |
и је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо |
лачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и |
чи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек |
ам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. |
и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, |
буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља |
бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у |
Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под тер |
па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, |
и га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може |
оплу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти м |
ћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> < |
аш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати |
а кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</ |
сподин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи п |
доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде и |
оје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је л |
о господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манас |
е се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје ч |
да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико |
чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да ј |
ка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се зна |
ушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је с |
руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту бор |
русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нар |
ик. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога у |
и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да по |
Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје |
и.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим гром |
еван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се |
ође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани |
м вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо |
— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао |
хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најм |
празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А |
све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је |
о.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у |
а срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла |
— свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на |
— а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку сво |
е вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.< |
ође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћ |
из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србиј |
разном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> |
се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега |
ба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</ |
читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само ср |
ђе кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуг |
ићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес о |
дин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо |
авије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и |
кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Ш |
на године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплив |
лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сва |
девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив ка |
ли шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога |
и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не остављ |
ули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем све |
али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са г |
о добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега. |
и као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и |
човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше м |
ше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће |
оши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет |
о чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости ок |
милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано |
<p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спрем |
да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p> |
живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је |
је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то |
у — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поно |
ост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у |
ти једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> |
општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обе |
ада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним закони |
ут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину |
ћаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљ |
на увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, |
госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао ник |
л се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туг |
вари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је до |
з шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у |
живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жен |
доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ћ |
је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио |
партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете в |
а ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину ст |
би тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету |
, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то |
еди, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му ре |
, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове траг |
стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој р |
а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој |
p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако з |
дским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго докт |
ође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и |
Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, |
{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана |
да је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љу |
имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у |
бав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то ниј |
бро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Ни |
е поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена н |
е тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да |
во могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио |
дскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме |
амо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окр |
политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја прикл |
сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају так |
те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је по |
досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, д |
клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога ја |
нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити ут |
а у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи кра |
о кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а |
е војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, д |
алама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Мар |
ица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто пол |
а са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљ |
.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то |
га лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, |
, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега |
> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра |
уго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је |
лана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> < |
.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, пе |
у.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Су |
и парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин н |
весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је |
за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Д |
е шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника ж |
његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека |
а Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне. |
се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не |
ако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храно |
ђа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од |
итиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?< |
еднога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пешта |
рад! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љут |
/> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати к |
{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака |
браз и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очеш |
т не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом и |
шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса |
ије то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи С |
ћој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је ш |
ој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затвара |
манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, оси |
ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ов |
га дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није бо |
p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут оп |
одину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је |
лабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p |
Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу |
рела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p |
ада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима |
нско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, |
Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бог |
="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како с |
а га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често |
ађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њ |
није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та до |
ди.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бад |
о века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Бос |
Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течем |
снуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случај |
ље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка би |
о усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отр |
аде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја |
је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} В |
рестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загоне |
.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће н |
извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.< |
цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то св |
његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере |
ћ нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми |
захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докто |
над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не |
p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити |
? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и та |
ла.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочил |
и лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два д |
се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да |
и, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да з |
истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на |
ада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ до |
ијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је |
а главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је п |
Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Ве |
е и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — |
као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли т |
.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом ј |
евојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше |
е ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> < |
</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре |
ене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври неш |
е, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је |
оја га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љуб |
је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће |
дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} |
Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и М |
S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвик |
им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изгово |
а да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који те |
њег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица ј |
ођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му |
љу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, ка |
"35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра |
крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погд |
је гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога |
речуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке шт |
не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То |
S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвек |
ини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада доктор |
осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје н |
<p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса |
овчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љуб |
а.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка и |
сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, п |
>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли |
иноћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још б |
— рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па де |
ођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би |
Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ |
чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се г |
де и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на об |
е:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буд |
је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! |
љда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се |
у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од прво |
дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi> |
макли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају. |
<p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала |
живи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, |
ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку |
к па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе |
Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте |
.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ |
као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S |
на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рај |
та у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то |
, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb |
авра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је |
" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.< |
це.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошини |
имо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накаш |
Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што ј |
као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ |
другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње зб |
тају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост |
S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских |
ти.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе |
к би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, |
аш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! |
, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам нику |
епа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да |
увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами |
пођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака |
и од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љу |
?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недељ |
и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечер |
н Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, п |
у потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сва |
е? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу |
девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко д |
Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти т |
тор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Докт |
нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, не |
и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што |
певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце ј |
о њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ј |
Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, |
— рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда ч |
изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није мо |
то су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце |
Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштар |
а у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта |
е он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већ |
ним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb |
, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p> |
амо кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станој |
воката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> |
Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун ду |
та ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шали |
ви бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Мило |
агано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и г |
јно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p |
ако силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечни |
ше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — |
никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p> |
S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па гра |
Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залив |
ла само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 |
ечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше |
е:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p> |
пна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи |
е с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око ст |
есењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и крас |
иријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се теж |
мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онд |
Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће |
{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога |
аре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Н |
шла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне |
или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па мет |
Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онд |
"234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој |
сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако. |
а таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће ре |
о вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег |
че? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Иса |
у, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Соб |
се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали с |
к не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је |
ају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ва |
у казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не де |
овоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто пов |
{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако о |
pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> < |
е саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и |
вану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне. |
арко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали |
предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љ |
а Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p |
утра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и г |
рошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао ш |
ји посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кум |
ах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Т |
несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада с |
.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли удар |
тпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљади |
дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити д |
Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педес |
рко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да |
као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до он |
ра се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину к |
није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, ш |
погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко леп |
на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— |
је смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и |
муца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у |
а не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре тр |
— рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко оп |
у сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да н |
<p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајк |
д Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Р |
ице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби планул |
је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на |
крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој пома |
чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе |
мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом |
ане а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{ |
а се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу п |
Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро |
ај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше ко |
ижио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p |
оде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише |
Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељ |
је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та ш |
еновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје |
опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар |
о ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, |
еће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађ |
.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, |
у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снаг |
зе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице мла |
љу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчи |
понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је два |
пођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> < |
т година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута тре |
у земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку |
по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је вољ |
Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} |
право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сањ |
{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за |
а сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као |
ни до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — з |
Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па |
покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су |
велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају |
је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није би |
од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па |
леној дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару |
ушу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива |
у камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и |
ога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лав |
ић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан оби |
д је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код се |
C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубиц |
C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са д |
"21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски |
су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову из |
или далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да се |
карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опоми |
мило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није см |
шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ |
анете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мал |
врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни |
<p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи |
шка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, |
на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с |
стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поц |
трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по ул |
Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.< |
з девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена р |
еђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком др |
ођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“! |
кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју |
ека, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто |
дисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отро |
</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> < |
м приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно поглед |
изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та ба |
овици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{ |
крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова д |
да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се |
њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који |
лачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слук |
ђују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских |
ога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није |
од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орло |
је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је с |
нда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p> |
о су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије вод |
с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p> |
ти хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и н |
не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну |
лије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p |
е шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га до |
угога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ћ |
ло јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек |
ко устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошк |
стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућан |
е њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна |
једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздиз |
тела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Ја |
ине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, |
послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је |
нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Ми |
с кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад поч |
бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— И |
на и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе |
нда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.< |
ужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи н |
да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Не |
теванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву је |
ина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општин |
ту.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у |
како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> < |
та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк- |
> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају |
S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код ку |
ава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала |
једно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обеген |
па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру |
чи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад |
смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и пом |
рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да ку |
је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њ |
а покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она |
ш годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манас |
да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра |
до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра |
данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову |
то нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека |
а му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни з |
о се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па |
ако се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p |
рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће госпо |
дном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Из |
ада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— |
/p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад зане |
едовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био гр |
мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ј |
радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа св |
оспођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе |
предену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај поса |
крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала |
а џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда |
p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет |
му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружил |
Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао. |
да у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула |
ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нис |
ад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснам |
толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући з |
светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у сво |
адио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и о |
је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали |
ашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Март |
трчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам ј |
карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још |
че опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} |
најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога |
и требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај |
.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвока |
часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. |
сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече д |
n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво мог |
ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи |
љења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада. |
} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећ |
ш пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављал |
нтерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, д |
ад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лаз |
м никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то |
до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како г |
гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је |
ајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац н |
расла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. огова |
да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и тр |
но раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге |
исак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се |
} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли т |
е био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак |
о Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету. |
а пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину |
бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да |
ећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај јед |
ди.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину св |
да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све |
ворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{ |
, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака љу |
м штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хва |
добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, |
и га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам ј |
Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите |
твари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на бољ |
<p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је |
вора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и дру |
етку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица ве |
p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то в |
своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу глед |
. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који |
ше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> |
, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагл |
обу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фи |
граше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да |
отле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p> |
упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши ја |
а? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та |
Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им |
ету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на |
оспођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! |
љено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од |
кад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам |
у, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја |
ао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из |
м хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Ва |
ин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на же |
нда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јадн |
тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да |
нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и |
да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах |
о Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фиш |
како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Сав |
к смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— |
и кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље |
ема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки |
м тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, |
да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас го |
ел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удо |
ођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено пос |
иста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док |
једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су ве |
ла је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио д |
кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце |
ед, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, |
!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћу |
то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за |
њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p |
у буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.< |
му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S |
љан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће |
Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему с |
ремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне |
лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Рец |
ветао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе |
мо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу д |
света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у |
<pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је |
но не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да |
срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Ра |
ослу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте м |
лудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко ра |
живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није |
Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама и |
готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> |
ш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој |
ише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је |
би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} Т |
занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах т |
му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њ |
о око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је исп |
екораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па |
ила из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за |
још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула |
знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, |
половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није |
акана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидају |
у ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} |
је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, је |
од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у |
о гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом нам |
одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у буд |
јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га |
Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да |
ао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено. |
га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била сп |
е био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да |
рва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па с |
говога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло н |
у ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој ш |
S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда с |
ајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика зап |
ти се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p |
е у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ћ |
дмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна с |
ушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса о |
каменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и |
а „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико |
к и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Бо |
он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у |
л, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли |
е вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар ј |
то живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она ма |
е па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било |
писали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се |
Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.< |
ље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само |
да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала дана |
кој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан |
итику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пи |
већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно док |
} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му |
наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на св |
смех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жали |
кога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође |
p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-М |
.</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка |
подина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку |
ох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па |
иже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом. |
-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучни |
посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити до |
ене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље |
о редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслу |
рат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој |
е зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> |
и и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p> |
саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болеснич |
брекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама |
пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доис |
повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема |
муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде п |
друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао |
Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило |
бодно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугар |
а отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, |
орт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога |
да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем |
овца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-< |
ђе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војск |
S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или |
никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица ве |
ј усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „вели |
ођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође |
е познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата |
је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све |
</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> |
т излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручк |
ад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима |
угога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало |
мишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у жи |
ка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако |
ти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био |
бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{ |
н — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ри |
е она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћ |
стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти |
се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" |
тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи |
не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на |
ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт б |
хиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа |
А ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p |
ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p |
уру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помол |
Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат т |
{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> |
Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не |
се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и |
кса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони с |
двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник пос |
и.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно. |
је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се н |
па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста фор |
е госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Во |
ар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госп |
ије вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Б |
господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд. |
уна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за докторо |
ж’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој је |
и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки |
чупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — |
онети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк |
могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још |
са је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њез |
главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга св |
и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли ш |
рестала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке |
доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало |
ица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла с |
и јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадн |
оже да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој |
ећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што |
оју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ни |
рбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога |
ео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка |
Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је |
сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру |
лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што |
бирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, |
еба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њ |
ка женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје мно |
године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати |
спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> |
право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је |
заћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме |
ке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свог |
гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву |
му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>С |
шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако вол |
оје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали |
син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити с |
делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим в |
.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p |
, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добр |
ружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу |
ни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> |
ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—с |
е Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — сл |
ноје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа у |
је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплак |
иту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по |
вести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из наш |
је на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојз |
ва ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: |
очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па с |
е сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поро |
ло, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта ј |
е каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да |
да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год ј |
докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="9 |
— одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{ |
а, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара |
главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху |
и бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то иш |
/p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Бо |
пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и |
Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала |
а су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — |
без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теж |
то се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи. |
по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике пр |
пио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту |
покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој |
али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро |
другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општи |
.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његов |
оје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико по |
Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља |
га заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изго |
ом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово и |
штинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb |
S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачк |
амо онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, к |
се, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p |
еликих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна |
доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упус |
ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе д |
удио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања п |
на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју ж |
ку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете |
осподар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S |
и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па н |
е Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепо |
то им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За св |
е грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћу |
мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по пр |
колико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, |
октора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на див |
али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p> |
! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је |
веку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дан |
Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прод |
ије била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светов |
чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк |
у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> < |
LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући сво |
пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада |
: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављив |
.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбо |
ко му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друг |
типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то в |
ремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза |
ић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар накази |
младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јо |
на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет го |
елу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а ш |
и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Ма |
крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мо |
, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи |
ринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше |
и поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> |
прости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засвет |
ућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то спомен |
замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештанс |
знова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпо |
ећ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеос |
стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор |
Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добр |
ао туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чу |
е.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Ра |
је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога буди |
ад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти гово |
ај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко суда |
није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин |
0" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог ва |
че а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате |
вра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чист |
лан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешк |
сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје ди |
во или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Д |
то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је дави |
се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заов |
Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплаш |
тарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све |
зина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, |
ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић |
бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попад |
ођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Ст |
ове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене |
и, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало |
имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још |
лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за о |
али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отиш |
скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хл |
е зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад |
’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очаја |
е се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с |
ће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах |
главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.< |
у нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као шт |
животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душ |
и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, |
итање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, |
гнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата |
а и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе јо |
, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Наша |
би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи ње |
ло то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљад |
ада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, |
а матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, ку |
ановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он |
и.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мир |
ти, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети |
ду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку д |
текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушн |
адости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када до |
која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвој |
шка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом с |
е соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — |
њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се |
сма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога |
оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше н |
окторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом |
игнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и м |
ој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по |
н њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, |
но ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су |
се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део |
купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накупов |
ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити он |
а се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор ба |
ом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно |
на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео пе |
S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му |
и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дођ |
— плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа |
пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк- |
ћу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола че |
руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је цркв |
три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од |
туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Мл |
није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако ре |
ове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо |
орових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами жи |
а поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Са |
>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> на |
ирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док |
њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n= |
се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" |
Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо ба |
удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти с |
дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S |
а буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута мора |
{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је |
тратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено |
Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па |
четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуд |
елети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше наме |
ој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незната |
и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ћ |
је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ ј |
а је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом |
причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном |
а му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жен |
отеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда |
ни у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са а |
ошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му јо |
и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за |
ричао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да м |
/title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и |
е мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао |
удима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко с |
дио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опе |
им стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, |
о да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили |
затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под |
а његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у по |
и шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа |
о остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с ра |
и.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, |
и.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са же |
обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад |
та живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју рас |
било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због п |
се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Он |
не суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— |
а очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала |
мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замири |
лази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац |
род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најле |
Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до |
е са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> |
на он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће |
се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је та |
ли да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућ |
е, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немо |
у се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако о |
е готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео |
је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати |
се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што |
— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред |
ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне |
каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} |
ути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар |
е за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — |
дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да |
е парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најгла |
о срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који б |
имљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели поле |
ио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом њего |
пире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане |
ви с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих бер |
млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је гран |
што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако |
икове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирс |
већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика га |
нкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме |
<pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био |
рах јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пр |
е Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљк |
т онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ет |
а се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро једа |
ом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше ред |
то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.< |
p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а по |
гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стар |
м па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се суср |
{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу |
очепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упи |
з првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p |
тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваља |
не преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужб |
воја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да |
и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио |
м, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа |
маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је |
стављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили |
ношћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећа |
д знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гл |
ам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си |
не по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да пр |
p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, |
Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p |
са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> |
роћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако н |
ље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начу |
мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} П |
о посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш са |
ве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови оп |
ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати д |
она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом д |
ом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, ум |
емо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, н |
љу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села |
уџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и дом |
иставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из хо |
слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечни |
ђа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни |
<pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила |
е.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да |
на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, ј |
остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Ла |
лади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао |
на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме ј |
pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господи |
погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> < |
ед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе С |
>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој |
лаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима |
ви да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> |
е се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано н |
е свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још |
ја у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи З |
ао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — |
удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а |
вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" |
најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка |
ајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика. |
ећ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је на |
чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премиш |
намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал |
а се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb |
руштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор |
ином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на |
чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и гр |
пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из с |
е пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче |
ретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „ |
е о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, |
> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквас |
се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарње |
него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала |
рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се |
ово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је ст |
такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, има |
је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце |
издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита |
се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да |
крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{ |
на доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он |
ти из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то к |
код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и с |
ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и при |
мак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, ко |
и има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви ве |
само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајт |
знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад |
шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Ра |
>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастир |
.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде |
збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и о |
није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио |
ћа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео |
у госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешт |
кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Од |
да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су син |
ешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкч |
, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино сте |
.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, |
ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране н |
бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потпи |
ри па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме |
а да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много |
луђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина |
о мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вин |
у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна з |
изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — п |
зговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, ид |
да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и пи |
хладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{ |
о и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад |
и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замиш |
тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души |
ће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од рад |
ије ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим |
Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућа |
мо ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да н |
о реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да |
епо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху |
Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље ку |
ада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више д |
оје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поп |
светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе п |
вај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му ма |
Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — |
је било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као |
млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас |
си се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци м |
сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да к |
дој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и |
пођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред |
ила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, |
аља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68 |
аш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан. |
летице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ве |
} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати |
уго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ ње |
је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја |
матично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово |
се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско ш |
тно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му заме |
Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе |
емају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни |
начајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вин |
ван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграп |
ислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто |
и је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом пос |
љубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тра |
јкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њег |
ња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не |
настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати |
е могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Бић |
ћи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{ |
и.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место |
ије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до м |
ј се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињ |
зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у св |
вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите г |
посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} К |
мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно |
Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био |
бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалил |
ла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топ |
на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном |
и домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спушт |
—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве к |
ту видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> |
Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чу |
е на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђ |
, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није на |
али су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док до |
ђу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу так |
он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У |
6" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква пос |
ињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В |
ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек |
удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је |
ако ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да прове |
рибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а ру |
равља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи |
о није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} З |
уде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно |
е породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих п |
је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Рат |
се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је до |
то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он доб |
питао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само |
срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан п |
ло је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> < |
ра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко ј |
а Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра |
аместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се сл |
Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у ве |
мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грозн |
те овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у |
Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе м |
p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује |
а он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна |
ена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па |
ерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала |
грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који с |
ако јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче |
ама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра |
и лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та |
ви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице |
Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Зд |
ешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал |
ени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ва |
е на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>З |
, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио свој |
а подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледа |
ђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми нар |
леко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ус |
се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћ |
треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара |
олако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирн |
о, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је знач |
, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако как |
ио тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича С |
то.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Ми |
а берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погле |
еш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то м |
Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда он |
ако ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то док |
еђу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} |
теља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако |
а душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње ј |
а, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заб |
ва су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал |
м по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - си |
, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да ј |
оло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не уме |
на а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>К |
убав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p> |
као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухла |
добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што см |
а форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој |
јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра |
е касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи |
оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма уж |
рав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што с |
е ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али |
— А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он |
акацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати |
ада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево |
по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили |
то се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван д |
памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, |
зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не од |
љивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио она |
егли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али |
ед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни ш |
е цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и не |
еко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има |
коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћи |
среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, о |
осподин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је б |
.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустош |
ло а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну |
телинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — ос |
кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гр |
<p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до |
сио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам ј |
.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су он |
ше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куд |
ледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју |
ва врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позван |
омшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром п |
а неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо |
.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за та |
на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше |
да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била ј |
<pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВ |
В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИ |
В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> |
до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка из |
је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац |
м лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит |
p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и п |
ој нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одма |
тила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и |
једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугар |
о је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати д |
ми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у ком |
виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила |
Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској |
та на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у |
ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у |
и све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше д |
лиже и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисн |
ом и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од |
а онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манас |
а оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сп |
ва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван |
прекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} М |
га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу |
дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на ового |
таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас |
јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две |
а.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу. |
а цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој |
као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су |
једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дво |
уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни |
ођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није б |
јзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомир |
еговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога |
рижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху г |
гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари |
планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планин |
S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоц |
е друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лиј |
рема млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто ј |
врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и |
о их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је т |
ју, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усу |
та, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, в |
е међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи г |
ник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.< |
већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини дру |
села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опази |
е, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто и |
у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће |
стичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена |
ан уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да |
животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник |
Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{ |
рду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска ц |
но за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Л |
једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој п |
дрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као |
="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Ма |
често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава |
vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
<?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
на</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте а |
брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа — |