| има боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од |
| /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и х |
| штен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви пришт |
| би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње |
| зино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} С |
| ек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила |
| стадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спо |
| шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мо |
| и — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} |
| 221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи |
| по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и пошт |
| ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p |
| самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако дв |
| ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, |
| авка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су с |
| је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богати |
| ао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на он |
| и свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје |
| рмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да с |
| луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb |
| е на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године |
| неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас та |
| ио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта |
| га гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, д |
| p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња |
| е бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је |
| олити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвока |
| ега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прв |
| е госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја |
| ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове п |
| целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухв |
| /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у |
| о да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p |
| е волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друг |
| луша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Стано |
| обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи меле |
| ој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за кој |
| анас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, тр |
| је туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш |
| ојој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му |
| д му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој |
| би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву |
| посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, |
| } Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па и |
| Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="2 |
| је то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је да |
| о петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да |
| н.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не |
| ј спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мо |
| ахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога м |
| У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> < |
| почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претр |
| ћ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. |
| д он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чек |
| оту.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор |
| е прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се та |
| бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд |
| поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене |
| Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено. |
| ш не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Љу |
| а кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мисл |
| је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније к |
| ан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила |
| да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разро |
| — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није у |
| и сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће тра |
| села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше |
| ану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што |
| з поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу уп |
| диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разјед |
| је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту |
| рији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном |
| ући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, |
| е ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адво |
| стане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љуби |
| , нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Сан |
| радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сирот |
| је честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје |
| </p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала |
| довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.< |
| иже до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше мал |
| е само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} П |
| није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Сл |
| нио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попи |
| p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, др |
| мци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> |
| орао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се |
| езда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чу |
| ата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n= |
| слим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, а |
| спит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар |
| они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се н |
| па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретно |
| илан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сва |
| пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Стан |
| .{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пу |
| човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, д |
| це.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од |
| } Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала |
| а — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као |
| ји се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску цркв |
| ван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је има |
| ко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> |
| у.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> |
| ктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам по |
| дахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, |
| а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од |
| ну.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и дру |
| тало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога. |
| о пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у раз |
| а кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо |
| на се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, за |
| Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— |
| ледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну к |
| ишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса |
| после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сам |
| ољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим |
| </p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да |
| ок се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити д |
| пође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегн |
| воју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтал |
| е се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са |
| есту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако |
| окторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, |
| и дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</ |
| није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> |
| ећој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је н |
| ојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти |
| дмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи |
| одине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Г |
| видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; сукла |
| ско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на ру |
| д је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она |
| добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бр |
| </p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" |
| реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— |
| поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није в |
| звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила он |
| .</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером |
| три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за ње |
| доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, ј |
| ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Стано |
| људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што п |
| и“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стој |
| во друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља |
| i>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том |
| то детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} |
| > грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик..... |
| } Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — < |
| те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се роди |
| нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, св |
| /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметош |
| — Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си попл |
| да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; |
| , узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а |
| живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат чов |
| а млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује |
| е бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одгово |
| сим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни ну |
| наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа б |
| е живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар |
| говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! |
| оја ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p> |
| собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпо |
| а науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у ка |
| ји више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према свој |
| је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов ма |
| азао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се и |
| ко, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођ |
| уцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи |
| ан век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се |
| о је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђу |
| ица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је |
| то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос кле |
| , и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дру |
| оштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се с |
| е кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће |
| вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— |
| из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољу |
| ли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством |
| друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„З |
| ђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин |
| види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било |
| осла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је |
| ици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је м |
| д пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка |
| блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли т |
| њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће ј |
| , он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су док |
| сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога ду |
| она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој поми |
| пкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она |
| у госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се |
| о, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу |
| на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке к |
| је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је он |
| је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих кр |
| је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p |
| м собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу свом |
| дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично св |
| <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу |
| х зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште.... |
| бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет |
| а и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би д |
| ад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чуда |
| ти до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата до |
| о лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадн |
| људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који |
| м не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору п |
| ста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p |
| млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мим |
| она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути време |
| .{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да может |
| ћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је |
| коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто п |
| за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на св |
| еце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни нам |
| је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн |
| потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузим |
| ису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца |
| бро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што |
| ри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} На |
| Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица прат |
| га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та |
| <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем |
| а.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све д |
| пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> < |
| у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго |
| на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико |
| леко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце с |
| а повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сирот |
| едељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} |
| ирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p |
| бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита. |
| оджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку в |
| амишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да |
| — Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па |
| у госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> < |
| p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајн |
| ет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p> |
| назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешк |
| ла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим послови |
| о да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном л |
| репирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.< |
| ном.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав |
| је а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла не |
| столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово н |
| не висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки отк |
| один Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на |
| е госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фиш |
| Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на ја |
| мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно. |
| славим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — |
| ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаћ |
| цем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко с |
| носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — |
| ку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као д |
| и! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашу |
| реба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам г |
| ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарк |
| ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> |
| ила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас |
| било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Досел |
| ку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да |
| додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече г |
| то ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попи |
| бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Бо |
| о, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље |
| снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кућ |
| о, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један м |
| теље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метн |
| што крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? пита |
| вао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће ф |
| н и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> < |
| , како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи С |
| имати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се ди |
| док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p |
| дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао |
| Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> р |
| учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је |
| ко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у дво |
| ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па бо |
| ој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p> |
| љи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада |
| ? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — в |
| је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, |
| брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће |
| а да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгуши |
| ах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом |
| су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зо |
| нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши не |
| ном тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш |
| и да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас |
| Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће у |
| ј бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече поп |
| p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући |
| ио трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на |
| ла али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, јо |
| на није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{ |
| ца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога |
| и, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p |
| м мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота |
| то за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођ |
| вала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им ј |
| {S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу рук |
| ер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољ |
| ико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, |
| у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужни |
| усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{ |
| чева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, ча |
| оји има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика |
| а коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка. |
| ма, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Го |
| ета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — |
| ивоту Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то |
| спођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— |
| омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се нада |
| му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ |
| е.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико |
| све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро. |
| осао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па |
| дно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече |
| Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је до |
| испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад г |
| ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га он |
| Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги до |
| Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку. |
| а и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма |
| Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је ов |
| се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њез |
| бичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, к |
| .{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Гос |
| едао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се цркв |
| дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се |
| у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у о |
| као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све |
| е враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љу |
| у ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито |
| ићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима ка |
| ро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу. |
| двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марк |
| своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него |
| вреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> |
| долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов от |
| S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има н |
| Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по цел |
| гога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема |
| оње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита |
| смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго н |
| ад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћ |
| ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — |
| е иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{ |
| а.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба на |
| о ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па то |
| ој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат ни |
| рине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би ре |
| уначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милиј |
| пчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар же |
| свим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се до |
| бави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе |
| оче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачу |
| з кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу об |
| али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти |
| м је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љу |
| ој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није |
| ештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све сел |
| >Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, гос |
| ћ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће би |
| рало се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животић |
| тара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи б |
| се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саве |
| у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви |
| кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима |
| дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све ј |
| ри Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачк |
| тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице. |
| b n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чис |
| у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих да |
| упно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у ко |
| ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући. |
| до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стој |
| уштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је б |
| ропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара к |
| је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти |
| ћицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је јед |
| Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала |
| си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p |
| а и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је |
| ом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како из |
| мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ру |
| гурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за св |
| олове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отме |
| оле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно |
| ати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још оста |
| би где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — п |
| ање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а ка |
| чима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљук |
| /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан у |
| ио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срц |
| силе су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста |
| међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и в |
| ако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и |
| ругу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје |
| отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и |
| а би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није |
| ј дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није |
| у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да веч |
| храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, м |
| се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то в |
| >Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру |
| надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и зак |
| удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љуб |
| спођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено п |
| м се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} |
| а сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Докто |
| а и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују |
| цу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се |
| ек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јул |
| њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да |
| ило много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окрену |
| ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га |
| вео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме |
| ећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће вол |
| ила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину го |
| ио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. |
| шла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по к |
| Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаш |
| иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p |
| е сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и |
| кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине н |
| d> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до оч |
| одина удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — т |
| ламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне н |
| и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дво |
| вет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше |
| тиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, |
| којнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са |
| и ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на па |
| ију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p |
| амо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрч |
| е она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не |
| о, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ст |
| г“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закуп |
| ила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва заст |
| ли су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свет |
| и да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љу |
| е ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, докт |
| ви, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и |
| ићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта го |
| ћа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, д |
| свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На |
| {S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на |
| апин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сва |
| али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S |
| ци.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлиц |
| није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фруш |
| олико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели |
| бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљин |
| ах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" |
| рен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше с |
| ак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне |
| то, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је |
| Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао |
| } Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми |
| од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гав |
| оспођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Док |
| /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадиј |
| и од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи свој |
| био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже |
| па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{ |
| т смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика- |
| рупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што |
| ила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу |
| и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то |
| {S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у |
| ш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да |
| .</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме п |
| а му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор |
| оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пр |
| на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки удара |
| бица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничк |
| {S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско |
| на мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" / |
| м млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако п |
| домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вреб |
| и.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље |
| га.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најб |
| тарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му |
| вну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе |
| госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко |
| ну доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном |
| ио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својо |
| ђице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне т |
| ака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то |
| хватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не повра |
| ај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и оста |
| а виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снег |
| чникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љуб |
| ји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци |
| ове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стр |
| сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше |
| ник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван П |
| </p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега |
| ли се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада ба |
| не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса |
| {S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су од |
| други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски |
| } За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк- |
| ко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друш |
| гла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радиони |
| ије овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло |
| за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас м |
| вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Так |
| > <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево |
| места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их |
| никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огл |
| ш мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у пол |
| то ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у она |
| о имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје јо |
| ле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи ње |
| позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је на |
| о лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за |
| поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p |
| још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са |
| кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>До |
| грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће |
| е смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки ј |
| столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и клич |
| ерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p> |
| ажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дал |
| .{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе |
| у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. |
| з први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непр |
| ати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ го |
| о од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милиц |
| амесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђер |
| је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, |
| је зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у сво |
| ли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ у |
| њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а он |
| Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Луга |
| уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орма |
| столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је |
| оше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па в |
| ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у к |
| о ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним б |
| и у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупан |
| у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама |
| цнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа |
| pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и би |
| p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</ |
| вим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу |
| ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи |
| соке тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовал |
| адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек |
| ео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце. |
| грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној |
| крајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих ве |
| је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> |
| само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи свој |
| амо обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је |
| Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерк |
| </p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.< |
| се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели |
| први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док |
| их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „ш |
| дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Сто |
| је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни з |
| туричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом |
| белом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом р |
| попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што |
| еде бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још |
| уцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође |
| дан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом д |
| је све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан |
| ћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста |
| човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне сед |
| како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајн |
| ш није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртло |
| нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један дру |
| м оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу. |
| ти до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и |
| стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бун |
| цу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да куп |
| пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад с |
| свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запали |
| воту те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и поглед |
| у одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разгов |
| своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> |
| гови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како |
| на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, ко |
| лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже |
| а смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> |
| S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радош |
| доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан до |
| да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није |
| ујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мо |
| ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача |
| p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа |
| берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту с |
| ћу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђ |
| ишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заоста |
| ала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код |
| по, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{ |
| ке и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „ф |
| а ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за |
| ксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n= |
| ата у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — |
| тање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та ман |
| у по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је |
| брни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој |
| била у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у |
| „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пи |
| све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на мир |
| знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> |
| света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога |
| га цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} До |
| рата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево |
| наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој п |
| ње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако. |
| ова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога с |
| азић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n= |
| ста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдн |
| е а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S |
| и <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око п |
| у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега |
| октор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би |
| <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је ј |
| да је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> |
| оба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Ми |
| ведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо |
| пи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p |
| љењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} |
| би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гост |
| лазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и |
| другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ћ |
| е још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он уз |
| S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и м |
| а их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну |
| ија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако до |
| се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао б |
| глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пре |
| да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би го |
| ца и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — |
| — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасн |
| под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} |
| вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја боле |
| г, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како мој |
| као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, госпо |
| мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо не |
| ду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p |
| умар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који с |
| га јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна же |
| ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па с |
| ни се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта |
| ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији |
| ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“ |
| Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није |
| вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се о |
| ла сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче |
| м — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не т |
| што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одма |
| > <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но шт |
| ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, |
| н патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну. |
| — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам |
| на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништ |
| о на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби |
| састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу |
| ктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога |
| : помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се си |
| и јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја |
| Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији з |
| ио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази |
| </p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш ч |
| давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села |
| ја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог |
| е пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим д |
| у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по |
| то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соб |
| грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни пре |
| за — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бо |
| докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете ма |
| м се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирург |
| } Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели ка |
| ицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће |
| е — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која |
| ј полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница м |
| ка храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао |
| са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; ова |
| осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се до |
| д онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; |
| г.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се |
| S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, |
| даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онол |
| одар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јес |
| b n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, |
| рово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на |
| н ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту кр |
| руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени |
| а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и виде |
| ан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју сна |
| фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p |
| S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и гр |
| кочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb |
| да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</ |
| Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „изв |
| га ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — |
| изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи |
| е брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за |
| лите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено ла |
| а боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од т |
| петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да ле |
| се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до |
| м Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужд |
| госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишка |
| астрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост до |
| и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мира |
| ли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули |
| цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој ш |
| је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада |
| и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора |
| на ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће на |
| .{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико д |
| задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно |
| не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ |
| ктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта б |
| место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти |
| } И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захла |
| се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну |
| уло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — п |
| ала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се |
| се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" |
| аје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> < |
| су се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо |
| вор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке п |
| сле да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скр |
| мање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго т |
| /p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Ра |
| терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто по |
| није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} П |
| им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n=" |
| ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни дола |
| ме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не |
| — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Мил |
| ану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S |
| е се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су с |
| езин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се |
| гога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а |
| >— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет она |
| је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му б |
| су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна |
| 2_C1.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси д |
| р гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{ |
| уги ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сва |
| четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, ба |
| е то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још ниј |
| Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да |
| да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мра |
| да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излети |
| говорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме |
| /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — |
| лашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајк |
| на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први |
| редњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здрав |
| ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— |
| о нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака |
| пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Мил |
| Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће |
| {S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пус |
| ов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станој |
| су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је |
| ме? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су з |
| понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати к |
| права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се |
| јзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се |
| ођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на |
| ад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећ |
| .{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бај |
| и за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио док |
| било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета |
| оје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ови |
| ледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако успл |
| ј сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и д |
| добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе љу |
| и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадиј |
| е мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала ва |
| по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} |
| поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам |
| е ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, |
| амишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је т |
| нђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу |
| обро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите |
| ко, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љуби |
| милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си до |
| угом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко з |
| лофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ће |
| еке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да у |
| испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест |
| маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати. |
| ела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је |
| сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из |
| е никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да |
| у им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, |
| готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</ |
| јом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо |
| ретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се ниг |
| оље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав док |
| а на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођ |
| е бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја н |
| е и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на |
| ице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићев |
| иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по д |
| ићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Ни |
| ућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и |
| дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао д |
| Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мис |
| рва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и |
| пски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живи |
| а ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за |
| {S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао д |
| а по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико ниј |
| ет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да дан |
| е била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовиц |
| не каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни л |
| S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко |
| рижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто те |
| рници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и |
| е госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве |
| нога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан пр |
| „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Лан |
| p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће пр |
| же са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Докт |
| лак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој |
| ешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна ве |
| Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} |
| томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваљ |
| еме је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка к |
| ина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је |
| боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађу |
| егове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седе |
| ром своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој |
| , осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне |
| <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не |
| е ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> |
| .{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није м |
| ј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути |
| ј бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева |
| а и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак |
| је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Д |
| } У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују |
| " /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из д |
| како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупа |
| > <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p> |
| оги виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазир |
| се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су |
| .{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помиса |
| села, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њ |
| ="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из в |
| Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се |
| љине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни |
| оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер |
| но мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити уск |
| и леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од г |
| на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у |
| — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су |
| љу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила ј |
| одне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Н |
| која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његов |
| сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по ср |
| арског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст ра |
| но боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му бера |
| {S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се |
| ији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све сл |
| ноје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси мно |
| м се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здр |
| ље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио |
| а Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мисли |
| го она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да н |
| нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За стар |
| шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јад |
| што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше |
| > <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино |
| .</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је неж |
| >— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ обра |
| девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — за |
| S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} |
| ад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све с |
| ћ радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би м |
| нула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком |
| </p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Ба |
| теде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и |
| ао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била у |
| омила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи |
| писана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - |
| ада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да ј |
| да је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на |
| шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само ње |
| ако, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим г |
| сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зор |
| рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове ча |
| ста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога |
| е га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бран |
| је и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, |
| је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку на |
| ановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то |
| канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради |
| је напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа С |
| ад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће |
| обити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе |
| “ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак |
| ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за посл |
| чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти |
| и после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више |
| ави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а др |
| e>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти ца |
| да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа дево |
| Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нем |
| у домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек |
| рви мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а |
| их двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није о |
| бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да п |
| то треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после |
| само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја |
| ку на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> |
| с с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео |
| ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат |
| ељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било ш |
| е живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p> |
| чи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а |
| бе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна ре |
| дљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави в |
| са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнур |
| подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућ |
| првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину д |
| слили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то |
| ко као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече |
| у цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан м |
| духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, т |
| ва и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад |
| ек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати |
| нце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким |
| као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута зд |
| једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, зна |
| спођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто |
| ачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клону |
| нас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна ре |
| јку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи о |
| т у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце |
| > <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је са |
| p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више |
| су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} З |
| боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре с |
| ој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила < |
| на и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до |
| рицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији н |
| ала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само |
| тила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене |
| хо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љуб |
| ка му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Н |
| Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрок |
| учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Херше |
| е стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно |
| лео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће год |
| новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</ |
| рта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p |
| дим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђавол |
| </p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће |
| а реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <p |
| у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Зна |
| де, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се б |
| p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> д |
| рши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га прити |
| су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држ |
| ама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај |
| о изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова |
| <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема |
| плахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих п |
| је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза |
| — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни |
| ховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна он |
| од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо |
| у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини |
| ас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговор |
| p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар |
| .</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може с |
| в, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко к |
| пуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да заст |
| њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од ут |
| рета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима |
| ле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, о |
| своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из засед |
| ик“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је до |
| ојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је |
| ти у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тих |
| господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опаз |
| дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да з |
| Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и по |
| а би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да |
| .</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <p |
| вину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ного |
| авршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта |
| лас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако з |
| лети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> |
| S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више ду |
| воје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да т |
| але.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а С |
| е била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како ј |
| стра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет год |
| та.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе |
| о предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из кућ |
| ан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планин |
| трашна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући |
| о као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво ча |
| ци Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, |
| то година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам с |
| вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере |
| ећ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени |
| ваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштв |
| ест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> |
| p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са же |
| е доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само д |
| S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смиш |
| посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се м |
| жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гав |
| ’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти т |
| ањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</ |
| 27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоск |
| болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је д |
| лижњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугар |
| е последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испит |
| па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> |
| Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса |
| низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и |
| да природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога ни |
| ким јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада |
| ову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањ |
| один срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К |
| га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутин |
| конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падн |
| испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун см |
| S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према |
| /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо |
| сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је |
| извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осв |
| е својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{ |
| бави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и |
| млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију |
| је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру |
| — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивн |
| у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико |
| било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топ |
| сетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рач |
| е главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та не |
| > <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака н |
| једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то |
| една се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, к |
| ромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под веч |
| уду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: |
| поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим |
| тила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задово |
| оран.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике |
| прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је |
| сају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S |
| упирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем |
| не брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} У |
| > <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} |
| одину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први |
| а вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа |
| Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, |
| </p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Б |
| једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави |
| терије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири |
| зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте же |
| она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ј |
| > <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да ј |
| p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова |
| то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа ј |
| p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ниш |
| и сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако и |
| јао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољуп |
| >Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је |
| рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви |
| вике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цр |
| кне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова к |
| ћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="4 |
| ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба |
| а у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, д |
| а а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој с |
| .{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дуж |
| .</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још |
| купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леб |
| кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у ти |
| велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима |
| цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву |
| ука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се |
| ћ претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што с |
| истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госп |
| једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неу |
| лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три ре |
| „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и |
| д ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега С |
| тран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче д |
| о Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он |
| транцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} |
| у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по в |
| ну.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гавр |
| дама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница з |
| се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па |
| , није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји бе |
| е а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} |
| к је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столиц |
| ислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са н |
| у.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради веч |
| шта о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, ра |
| главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли д |
| бро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна н |
| <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа |
| у.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у |
| одар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да |
| у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли тол |
| <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Д |
| ом ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Л |
| p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника т |
| а стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио |
| је било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан |
| анео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стар |
| ла сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса |
| се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> < |
| деље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, |
| спођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт о |
| омци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луч |
| у али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што н |
| рк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван |
| чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз |
| окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носа |
| ећ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Мила |
| обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} |
| оседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти |
| још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко |
| к.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врат |
| се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, и |
| соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој с |
| ела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће |
| тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, |
| , како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је |
| з њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза ку |
| су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је стариј |
| да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко |
| нас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју |
| кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је |
| и.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упре |
| ути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче сво |
| ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао |
| чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не мо |
| е куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њо |
| у -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а |
| шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. |
| толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један |
| а канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госп |
| ламу.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та |
| Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше ј |
| век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац |
| не две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман ка |
| оложај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шаре |
| ао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком |
| га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима м |
| >Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животиће |
| се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p |
| није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува н |
| и и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет |
| уљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, |
| људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носит |
| кују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође в |
| .{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба |
| а ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S |
| е лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „г |
| вет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у опш |
| к у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, ниј |
| и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали |
| е то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- он |
| е везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је шт |
| да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракиј |
| о предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће |
| ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није |
| Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је |
| си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад |
| како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта |
| ића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће |
| га мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пу |
| ји—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одред |
| о ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако ј |
| ти, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мал |
| а ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора |
| ила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} |
| ла само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица |
| одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} |
| ћиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме? |
| х језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се |
| иких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове г |
| у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна д |
| оћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарк |
| се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према се |
| гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитск |
| ља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, м |
| остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други о |
| ре из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а па |
| ав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, |
| се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштв |
| трујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њ |
| ула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на в |
| ћани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби ку |
| ила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и ос |
| ихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</ |
| орити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља |
| ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће |
| дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се ка |
| писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином |
| егове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књи |
| спођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Дра |
| доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво |
| ође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме |
| ом, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.< |
| ор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмо |
| Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.< |
| е помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме б |
| једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођ |
| ету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се |
| :</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману о |
| е и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе ра |
| аркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је д |
| а први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, |
| кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свако |
| ио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> < |
| рача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку берб |
| рста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га за |
| ко дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет |
| ћ.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се |
| гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо |
| е С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} |
| игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају иг |
| ек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су поче |
| роз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title |
| ваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, |
| а удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте же |
| елику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помол |
| а само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у о |
| ликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке њего |
| струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, м |
| } Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице |
| , јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати д |
| а је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу д |
| , рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољ |
| пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зиму |
| мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} |
| ако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска |
| /p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својо |
| <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у срета |
| арске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта |
| се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове |
| ок се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви так |
| две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и |
| ћом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само |
| на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си трену |
| — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је |
| ајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло м |
| ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Гос |
| ећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан |
| рва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, д |
| му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка с |
| давно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очи |
| амо поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, о |
| већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p> |
| ује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ н |
| вали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника |
| единче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, уз |
| икнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове ре |
| тигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове |
| p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се |
| у тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши уми |
| нда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити б |
| коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велит |
| р стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p |
| мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зов |
| >Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ |
| и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек |
| У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко |
| дња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, з |
| а је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако пада |
| ца — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби |
| је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада о |
| си а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му оста |
| како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу |
| ирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} А |
| упе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Стано |
| — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то ј |
| је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по ј |
| аше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видим |
| отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам |
| аба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну ка |
| бито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек ок |
| а тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио |
| јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чи |
| рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то ш |
| е некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком те |
| хових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше |
| на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак |
| ао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причал |
| и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици |
| зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело дру |
| Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина |
| па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих |
| Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а |
| та ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк- |
| а и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега куп |
| ивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} |
| је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека |
| д си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је |
| ла се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда |
| у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера д |
| ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест н |
| то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим љу |
| куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак |
| S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би |
| тила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све б |
| ам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову |
| и у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> нај |
| а земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућ |
| удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да о |
| час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Ба |
| тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му |
| његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер н |
| ој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђаво |
| а јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нем |
| екла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида |
| ?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попи |
| ио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бу |
| и ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна св |
| илика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било в |
| гледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ћ |
| рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госп |
| ’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам |
| де на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где в |
| тво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} |
| } Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у п |
| Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак |
| е у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих |
| шту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> |
| јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто |
| ећ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о |
| уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор з |
| ици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро сн |
| велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике |
| атила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских |
| p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје |
| арно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како |
| а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушк |
| у на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пруж |
| {S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да |
| је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p |
| људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо ј |
| м утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњ |
| оје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред |
| о прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на ру |
| а је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражи |
| кочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Бо |
| реши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој |
| ућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Докт |
| соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучи |
| тац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад |
| е може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје з |
| жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђ |
| ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, |
| роклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у |
| пет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у д |
| има руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових |
| н узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра т |
| е пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољу |
| рину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухва |
| а ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ев |
| длучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио ј |
| а нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Ос |
| убица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича |
| рили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико |
| аш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта |
| >У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми оча |
| </p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо |
| рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању |
| репио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у |
| дајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чу |
| руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у |
| Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била н |
| и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па јед |
| зреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том |
| баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро |
| ји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па м |
| он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S |
| же као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује |
| у; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живи |
| то моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а гл |
| причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њез |
| стано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу |
| стаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још |
| ван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. бе |
| } Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} |
| женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са |
| е мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој |
| нцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица |
| вој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> < |
| а не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гле |
| ело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах о |
| ве црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} |
| у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде сво |
| аг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S |
| , само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ |
| дне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили |
| је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даљ |
| икрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплел |
| а Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, |
| стал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прих |
| једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено |
| спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санд |
| анине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим бр |
| е једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Ис |
| о смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </d |
| а ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су |
| нита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и |
| онела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p |
| ћ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} |
| У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди |
| ара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигур |
| васе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји сп |
| нина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га ви |
| реће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изи |
| а полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S |
| Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се |
| Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три бу |
| а ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте о |
| оспођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне |
| ч грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весељ |
| ајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>В |
| е кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Г |
| а обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авли |
| оше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и |
| је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, |
| ере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље с |
| да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У св |
| пре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабр |
| ио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, б |
| м начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да нај |
| ној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресел |
| ербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> п |
| а, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и |
| вима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се |
| <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{ |
| :id="SRP18882_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему |
| спод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки г |
| >Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" / |
| амо су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштв |
| енутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са о |
| читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што |
| воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и |
| чица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико пла |
| <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по нек |
| дар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и |
| зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалера |
| у; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај |
| влији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и ча |
| бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div |
| >Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али д |
| иге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да |
| <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Гр |
| пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што |
| ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то к |
| оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор С |
| било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробу |
| ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада з |
| ора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба гот |
| се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> |
| што обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме |
| свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, |
| је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело ме |
| анов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> < |
| јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје к |
| октор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те п |
| ку образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и тр |
| снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Ва |
| леснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну |
| лима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја б |
| ад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гос |
| је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје |
| } Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{ |
| оји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се ст |
| игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накиће |
| о, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је в |
| ћ жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца |
| рива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњим |
| у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претре |
| оме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајал |
| ујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махн |
| Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо д |
| сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја |
| би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div |
| из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по об |
| .</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа |
| евача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>П |
| еља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међ |
| а била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, мо |
| роучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору |
| ао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описив |
| ела дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{ |
| вао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а |
| ије.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <p |
| е до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се пр |
| дост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и па |
| ћ разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога |
| верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S |
| војима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p |
| уби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајк |
| нину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цел |
| говој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> |
| убица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и |
| одиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дир |
| доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високо |
| сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу ње |
| вога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> |
| га старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило св |
| одиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два с |
| бичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаш |
| јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од ти |
| >Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње |
| > <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица |
| ко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блесну |
| мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живот |
| својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и б |
| гло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олов |
| ве то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби ра |
| преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се об |
| ћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле по |
| це како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор |
| шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица та |
| убицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, ка |
| се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању |
| ло по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> |
| ек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће |
| у прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се |
| по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљк |
| вирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — њего |
| е је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућин |
| дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим ст |
| мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе |
| ижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни |
| еше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињ |
| о беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким осо |
| лазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља ка |
| м очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беш |
| мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито де |
| о у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</ |
| дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичино |
| магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, п |
| који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце |
| ше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</ |
| ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су |
| и јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештен |
| ога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је |
| а ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ по |
| идео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p> |
| ку. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу сво |
| ше за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде |
| идесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упал |
| је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p> |
| кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је вид |
| а у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад |
| а онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишља |
| иленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је не |
| е мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера |
| по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је проша |
| —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи |
| се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, к |
| > <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пр |
| Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кућ |
| на по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му |
| — Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тра |
| о у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шт |
| ра разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очув |
| мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија |
| тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! |
| акне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се с |
| } Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и |
| е саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселил |
| Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} И |
| вори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек |
| ктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том |
| иле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву нево |
| немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њој |
| ги људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само ком |
| Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе |
| рате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи го |
| .{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госп |
| је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу |
| од би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз |
| опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било |
| че у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић гла |
| паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не |
| есто посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући ње |
| оје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њ |
| Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу. |
| на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина |
| је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј на |
| У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, |
| чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ |
| о им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође |
| дру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говори |
| ло, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова дев |
| а: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо |
| оји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог |
| њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у |
| љна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из мана |
| у јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — са |
| доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођ |
| , већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S |
| те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да |
| ити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се |
| <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би |
| је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; н |
| са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од док |
| леном дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крил |
| ј испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, п |
| све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би с |
| а кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове ра |
| ри.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бир |
| лу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел д |
| .“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим гра |
| ешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залуди |
| е живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њ |
| ти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младом |
| мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар |
| ац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} Д |
| да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Стан |
| а а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о св |
| се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште |
| ића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било ник |
| а прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги |
| шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У |
| ла.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и |
| а крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у |
| ве бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> |
| што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које |
| Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> < |
| све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.< |
| и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далеко |
| тан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p |
| } Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чу |
| би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер док |
| и редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био |
| ога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, |
| ечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати све |
| била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, как |
| аким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно пог |
| <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти каж |
| се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још кој |
| ала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојнико |
| ад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубиц |
| вао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би јо |
| оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и з |
| од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с докторо |
| жића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> |
| ш у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, |
| и — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S |
| г свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкали |
| и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грд |
| ди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> |
| ило да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако |
| данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p> |
| нда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Тол |
| ма шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлик |
| а у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска |
| b n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p |
| живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице |
| лазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то ви |
| рке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене поко |
| тане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила и |
| долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочи |
| ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; |
| учио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то м |
| S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у с |
| би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по об |
| арости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо д |
| сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.< |
| ј у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до |
| од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса |
| век смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха |
| ви кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се исп |
| шак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо |
| олети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о т |
| а би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од |
| , да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубиц |
| е паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а |
| Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно п |
| ораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Ста |
| здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало |
| њи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му |
| има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се М |
| аке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би |
| чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек б |
| није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љуби |
| отово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госп |
| ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз сел |
| о некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. С |
| -Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што |
| на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и уз |
| у то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са с |
| ошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родил |
| може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да ј |
| обољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по до |
| ога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га квар |
| Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га н |
| ма и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војуј |
| олет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било зан |
| нудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већ |
| дају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, |
| аљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну |
| бочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, |
| Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} |
| ика и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, |
| о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" |
| његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало |
| ој најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти |
| у груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је веч |
| а вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан |
| којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед и |
| Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познаје |
| која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа |
| о из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ниш |
| руштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад с |
| лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито ж |
| грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није |
| те али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да х |
| им књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати |
| ло, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге |
| е чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад |
| зи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на стр |
| ђа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи |
| жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је |
| била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су |
| аци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи гра |
| ом ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, |
| једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице р |
| о су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на |
| ћ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта |
| Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је ж |
| Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше |
| .{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор |
| је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p |
| тио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретн |
| .</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Са |
| и ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктор |
| а.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната ве |
| и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у мана |
| ах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бир |
| е Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом г |
| туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек |
| } Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као |
| Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским посл |
| Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље |
| да оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мал |
| и у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и попр |
| ог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је |
| све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћут |
| ј рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више корис |
| а прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може |
| пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је ма |
| лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста |
| осподскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих |
| и неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још ни |
| праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љуби |
| од би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оз |
| Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што |
| Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, б |
| его је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао |
| S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која |
| већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да поме |
| а, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго ство |
| ма села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у зам |
| друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; леп |
| жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па |
| м много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чист |
| је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је докто |
| есника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније |
| ги трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кућ |
| Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Са |
| </p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од ј |
| ричи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица |
| у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је ошт |
| је не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је |
| а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се |
| срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говори |
| исли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> |
| м приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но чове |
| н, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистро |
| ваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне м |
| Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па |
| Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мисл |
| сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често уста |
| људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он пост |
| спођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разг |
| на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио |
| ву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одма |
| "131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но пос |
| p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу |
| и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету |
| — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гле |
| ника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим з |
| пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван |
| огла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="1 |
| ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњ |
| ? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако |
| стирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живо |
| на дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више де |
| епу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не |
| ше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколик |
| пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p> |
| о, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који ј |
| змигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и |
| ени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удо |
| рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што |
| е прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Ра |
| пштина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје нема |
| оме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила |
| ромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински по |
| раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао |
| ворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, |
| се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би |
| ела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у сво |
| Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> |
| о, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки фи |
| ао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} |
| > <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, |
| ођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> |
| у ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није |
| ч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу в |
| а им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и с |
| збиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах |
| Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало |
| чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе в |
| н све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи изв |
| духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека |
| да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је |
| ашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и нај |
| адар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој г |
| сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} |
| каше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираш |
| адом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — у |
| естано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А |
| а да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огр |
| љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{ |
| хвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја бил |
| мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда |
| ора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже |
| већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узе |
| не омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њез |
| онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која |
| оту.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, к |
| е па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске п |
| ти могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ло |
| м Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућ |
| Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништ |
| роживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а |
| ежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о |
| н научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{ |
| ца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко |
| е родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала |
| рпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; ук |
| ио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од как |
| е доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бе |
| ола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развез |
| творено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине с |
| је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за |
| с би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И |
| зио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у ок |
| би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој |
| а по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки м |
| свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једн |
| ора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на ра |
| n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко |
| S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету |
| знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — |
| и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ак |
| b n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она |
| скоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати о |
| чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике |
| е се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире |
| људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква з |
| тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој чест |
| А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса та |
| и само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</ |
| емељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа сме |
| час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на |
| римити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и том |
| по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Са |
| а из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ов |
| мске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им н |
| екало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, |
| о у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{ |
| има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји |
| бичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским пр |
| ти.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им до |
| ично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канаб |
| срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу |
| ="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била це |
| м о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бу |
| је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен |
| ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође |
| ањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из х |
| ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама. |
| о ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у |
| тор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева |
| ресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, |
| орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Мац |
| егова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се р |
| ан диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књиг |
| > <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како |
| изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу |
| 1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дво |
| еба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пр |
| је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она |
| <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кућ |
| одине.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и |
| а сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А |
| а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева. |
| столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душ |
| еврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже |
| омање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпо |
| већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S |
| удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Ла |
| суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под обла |
| е снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји |
| едан дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, т |
| висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гину |
| какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живо |
| целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али |
| е ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом леп |
| р и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао и |
| а је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, п |
| кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — |
| тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљд |
| о је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за др |
| „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала |
| е је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје |
| аће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда је |
| о ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Ста |
| куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p> |
| Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви |
| је пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S |
| рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу пр |
| ати рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево т |
| да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту |
| вога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледал |
| е она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе |
| озре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но к |
| а дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је не |
| а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је |
| .{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се ње |
| рпкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталиш |
| десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало |
| није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица ни |
| часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно |
| ећ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом п |
| ако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чув |
| је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде |
| вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срц |
| е јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он |
| погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на |
| ећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом |
| стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу |
| друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горњ |
| збијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало во |
| ело неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов |
| јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела д |
| аслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли |
| ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој |
| ала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче |
| бицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешћ |
| девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме |
| се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпо |
| ви од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p |
| како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p |
| јином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и о |
| па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешт |
| јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по |
| једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи |
| е било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор пото |
| ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу си |
| никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како |
| мили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај |
| је било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још б |
| њи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и |
| же и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела |
| задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разб |
| ођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она доб |
| јаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси |
| оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након |
| p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="17 |
| жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек |
| ад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се см |
| нала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче ка |
| ена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је |
| његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љ |
| е песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи н |
| Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> |
| ас и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса ист |
| тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћ |
| тини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим |
| нава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Врем |
| је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да ва |
| срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је н |
| ш врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не у |
| био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао о |
| више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> |
| е мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да |
| ио више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирк |
| али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а |
| епа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала |
| ук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће |
| милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистр |
| тину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити зако |
| S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва |
| њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очев |
| цуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке. |
| ила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као |
| лку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најс |
| сио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Ју |
| дају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> |
| навао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојк |
| е у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</ |
| че доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љуби |
| рекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица ба |
| има и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Р |
| огом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу см |
| n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застал |
| ио ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безј |
| А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас |
| а Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Милано |
| дан исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за |
| рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, квар |
| елом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — п |
| ранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да с |
| ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стра |
| а макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жив |
| <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала |
| сла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистр |
| <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила т |
| је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли с |
| а потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак |
| црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ |
| је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при |
| одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њ |
| ануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла! |
| етнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гро |
| сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изн |
| ну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем м |
| а у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа бил |
| а слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога |
| е на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко пла |
| гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим |
| е уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не б |
| рти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису |
| > <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још |
| ма.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на ма |
| живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакида |
| ацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно. |
| у поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро |
| уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компо |
| </p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећ |
| ико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљу |
| ноге њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и |
| куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понај |
| говору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад |
| ровести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да н |
| Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мал |
| у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан |
| ђа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах |
| истала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је м |
| ку да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пу |
| с „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке |
| удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пош |
| дној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У ч |
| а живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хр |
| Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оц |
| <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак год |
| је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај |
| ом животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је ра |
| постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје виде |
| ом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. < |
| је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дан |
| ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила. |
| /p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{ |
| о опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од |
| p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвали |
| о ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још |
| огима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт |
| евојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се м |
| штинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао |
| ећ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове |
| оман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га |
| вци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и |
| годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је |
| ор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки |
| распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визи |
| иним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше и |
| — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санд |
| а у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S |
| они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадор |
| беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески |
| оји растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је д |
| ="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на |
| целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово |
| . изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили ма |
| о шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле |
| гим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и про |
| у.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где |
| Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово |
| Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ с |
| ник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често пр |
| м броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликам |
| <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је с |
| , горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни дан |
| и већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, л |
| лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни неш |
| В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквено |
| рећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледају |
| вали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се |
| вети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div ty |
| не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но |
| ти господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква |
| у још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на вес |
| ским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме |
| се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код |
| је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица б |
| буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало |
| кли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири с |
| е гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ов |
| а задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и |
| кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су в |
| а уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде свет |
| и мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи |
| В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-сте |
| неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са же |
| нас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под |
| другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она |
| да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и |
| рота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита |
| ео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њо |
| пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у д |
| мо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се |
| а слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вер |
| > <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше нек |
| е све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао |
| прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да р |
| то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, је |
| ије видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничког |
| биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како |
| ма.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два с |
| м очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој |
| собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубиц |
| ало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу ср |
| да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и |
| гло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно. |
| и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. в |
| рацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгл |
| није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много |
| улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпо |
| бобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и |
| p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришућ |
| ко ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она |
| свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школ |
| ке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприка |
| -Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под свој |
| и бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да |
| заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је т |
| во небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по јед |
| има, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. |
| </hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражава |
| /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она м |
| евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Бос |
| ли и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није |
| два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то др |
| о прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сир |
| трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу. |
| а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек прак |
| потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела |
| јући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати |
| онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била |
| рали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, ко |
| је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три со |
| вога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су у |
| тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — дана |
| S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова н |
| в тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом по |
| што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада |
| ка брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака ј |
| и госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рек |
| сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов |
| и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоћ |
| узела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S |
| етају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на ду |
| есити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је |
| у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и н |
| се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пак |
| школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца ту |
| 882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке. |
| к су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни |
| рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је |
| тадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је у |
| нула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па |
| зтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је зв |
| њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта и |
| ницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, са |
| к-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није ва |
| оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало д |
| ачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користит |
| да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физик |
| м за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упит |
| могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац |
| мо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били б |
| {S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свис |
| али девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, муда |
| одар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једв |
| а рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кућ |
| те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отиша |
| ад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</ |
| је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубиц |
| воме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају |
| е рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане забор |
| претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али |
| овало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли |
| год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли |
| кла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није м |
| ти права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски о |
| се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва до |
| у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде ни |
| е по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишл |
| на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога го |
| ан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} |
| ли онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са св |
| Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је |
| ећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као |
| ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај |
| ра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочи |
| обу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да |
| ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту ре |
| ога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јул |
| ђа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба н |
| смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у |
| у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај жив |
| натнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме |
| његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту ј |
| о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — |
| , да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа д |
| но другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође п |
| да била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годи |
| ивотом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шум |
| тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да |
| чи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манасти |
| ш описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне кад |
| ћину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} М |
| рему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је |
| Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да |
| жбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њ |
| је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова |
| Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор |
| <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чи |
| вао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према |
| .</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p |
| итискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео |
| ио је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, ко |
| " /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка |
| же са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се ис |
| аше — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми |
| >Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има ос |
| м свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Ч |
| за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе ма |
| само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео |
| друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтал |
| то још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети |
| госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи |
| е.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и |
| у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек к |
| ани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако в |
| јку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умир |
| елела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати |
| радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних |
| к, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита уве |
| оји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се |
| ађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и ле |
| спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама п |
| оји му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку |
| ђа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој нис |
| што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био раз |
| са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адво |
| га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, д |
| озна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазит |
| и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки |
| своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео ј |
| а женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херув |
| био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док см |
| линству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Влас |
| Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га |
| ар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов к |
| било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му |
| на шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, насло |
| ога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд |
| испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан жи |
| што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно |
| исто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није г |
| ан смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци н |
| овор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па |
| било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби неком |
| , кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер с |
| Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео |
| а општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; т |
| је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црк |
| а чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше оп |
| ца диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеж |
| агати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде |
| у заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од |
| S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних раз |
| остали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господск |
| сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови |
| о је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега д |
| еновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно над |
| по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пр |
| те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га до |
| остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропад |
| разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане |
| о време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у од |
| који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на бре |
| д је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глав |
| ’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово дво |
| уристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, |
| када чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а |
| бураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетр |
| а крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је |
| бав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се мо |
| ишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није |
| анпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бо |
| ихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео |
| , пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико зане |
| али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала |
| ку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској по |
| о ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је |
| итеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи |
| ије већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Са |
| час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после |
| азговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жи |
| ах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, |
| ести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пр |
| з једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу |
| одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе |
| из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој ок |
| се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не ос |
| ек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштр |
| синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом |
| ичи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге треп |
| тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута |
| оје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући |
| су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипа |
| уштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом |
| почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годи |
| тор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег |
| ан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да јо |
| њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла |
| дила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова |
| а свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</ |
| одар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила ру |
| јој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном |
| , а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да приден |
| Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} |
| сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђа |
| о да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око |
| и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито |
| неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у к |
| славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" |
| а за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — н |
| рио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао ду |
| алик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри по |
| егову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао прав |
| ме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно са |
| да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је |
| тавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стал |
| .{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш |
| чкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао д |
| ихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди |
| басја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гл |
| ку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њо |
| у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p |
| она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит |
| , особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви |
| сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>М |
| сао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу п |
| могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p |
| — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> |
| хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику |
| . Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госп |
| али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече |
| На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да |
| тазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Т |
| Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав |
| ка — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и доб |
| о кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе виде |
| ац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у |
| тељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прих |
| ио богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран ж |
| ога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако ради |
| гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем |
| е наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једр |
| своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div |
| да — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла |
| ушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он станов |
| д када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} |
| нова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце |
| ућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Гл |
| дна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ |
| во до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је та |
| лену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S |
| ти све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о с |
| живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника |
| ивот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јо |
| бављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у ср |
| д цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала вели |
| ; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то |
| ога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му |
| копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад |
| иховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред л |
| за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва сру |
| приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла д |
| ас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега |
| би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из гр |
| својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је п |
| олико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-М |
| а и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људск |
| оса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је мо |
| борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети. |
| убе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бе |
| ар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико та |
| А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зн |
| ађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица је |
| пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан |
| што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер ж |
| у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <p |
| н свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко |
| } Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук |
| нали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвр |
| тојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то в |
| ном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи с |
| храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролет |
| “ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На с |
| о се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је |
| бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била |
| убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</ |
| рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела |
| уван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описат |
| да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и њ |
| . и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та |
| ље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да |
| би.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n= |
| е рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере пос |
| љица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и п |
| ви зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце иско |
| па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо око |
| есним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за |
| че, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Бос |
| ра, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{ |
| ена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то |
| ити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још м |
| и и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим ру |
| ће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти |
| {S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо пре |
| ека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпо |
| и и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лако |
| — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ћ |
| ти, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, |
| ти своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је ве |
| лежник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Мила |
| p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек |
| двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар |
| се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима |
| изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми |
| даница куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме с |
| шло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> < |
| за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> |
| м стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити |
| ано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и |
| небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, |
| ад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце |
| он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А |
| кивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је |
| вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта |
| ћ — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да |
| једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се |
| Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је. |
| ла јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје |
| , душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше |
| ланине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће |
| Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе |
| — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах |
| {S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} С |
| х охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика |
| оју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. н |
| о смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његов |
| на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се вен |
| а.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напу |
| о ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити |
| остеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну н |
| о ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <p |
| е тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на |
| с сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као |
| и је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео он |
| и одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она н |
| е с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица |
| небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жур |
| ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети н |
| наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће ума |
| а угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се мож |
| ерили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и х |
| рено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} |
| смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љуби |
| ним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра дола |
| о засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени |
| тра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су ве |
| ила ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене по |
| бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и гово |
| /p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, |
| ити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се дого |
| } Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, б |
| та тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је |
| оде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће |
| а у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако |
| и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— |
| мештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора |
| рани крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу. |
| а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан н |
| је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада на |
| ујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Стан |
| е се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у живот |
| S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на |
| видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал к |
| алио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S |
| и и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </ |
| подар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуч |
| моћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч би |
| живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матиц |
| устио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар |
| езици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но докто |
| n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је во |
| давно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> < |
| о олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугар |
| науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана |
| оспођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из од |
| се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госп |
| и година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што |
| ажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> н |
| нас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће |
| } Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} |
| ише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госп |
| ла јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да с |
| .</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер |
| е за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам п |
| ли ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах |
| е мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч |
| здахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био |
| ти целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не зн |
| врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше |
| е ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би |
| м као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а дана |
| ици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не |
| ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте пров |
| с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно ко |
| } Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви |
| не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже |
| па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад |
| дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха |
| рај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац ду |
| кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казат |
| > <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па м |
| ва ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докто |
| Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме ве |
| ула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предиш |
| езину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи |
| грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љ |
| судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила |
| , како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је за |
| — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Куми |
| е над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, |
| а тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који |
| но, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љу |
| оспођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу. |
| оживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слобод |
| пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан узд |
| p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван |
| теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љ |
| вена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љуб |
| чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је по |
| а му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубич |
| али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} |
| шао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на |
| есник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазић |
| трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> < |
| т мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заноси |
| ка,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гр |
| >Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и |
| ану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, кре |
| ога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лаз |
| га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Мил |
| — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе кој |
| небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</ |
| од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око |
| ако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори |
| га Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци р |
| руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао д |
| ици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у се |
| да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу. |
| лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душ |
| срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју по |
| ромовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како |
| у у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у |
| о, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око се |
| а њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије п |
| а.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срц |
| {S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Стано |
| густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно |
| Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> < |
| бу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} |
| у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана |
| летела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милин |
| својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.< |
| места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— |
| ца притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај ма |
| ма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се свет |
| оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то |
| да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сре |
| у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови заз |
| као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да уто |
| ијаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста |
| ебичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али |
| ка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица |
| ар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако |
| чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и |
| ка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца. |
| остално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао с |
| ећма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прв |
| синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже |
| заћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду. |
| цу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу |
| одрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — ре |
| Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све |
| госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта |
| сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек ма |
| сиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Н |
| све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма |
| рисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше о |
| а би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помисл |
| естано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, да |
| разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор |
| таноја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје |
| по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући |
| тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на |
| ће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио |
| } Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела |
| с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вук |
| хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Т |
| у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би м |
| на клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше |
| би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је гото |
| дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Ка |
| дмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да |
| че само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту в |
| омаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове |
| није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S |
| рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса мек |
| обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само а |
| другу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко М |
| , а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе го |
| ко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Јо |
| та, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанп |
| грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити чове |
| Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам ј |
| оворила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав С |
| журила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то ве |
| дем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Сан |
| </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb |
| а то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи н |
| ћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачком |
| Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та т |
| јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} |
| — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очиј |
| — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало |
| Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић пр |
| девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Ма |
| љиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} З |
| ече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти ј |
| чевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ гла |
| Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва |
| Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођ |
| вор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запит |
| своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био |
| јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак узд |
| иви, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише |
| n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра е |
| штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — |
| бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору з |
| "208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчиј |
| те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на крев |
| бар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било од |
| ш слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе |
| ао што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, |
| сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је докто |
| е.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као ст |
| стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> |
| ао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубиц |
| Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог |
| ијатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p> |
| је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} |
| ти што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, с |
| ако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана |
| зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ћ |
| тору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати |
| се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега |
| ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb |
| па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети |
| хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p |
| кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече го |
| ели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се н |
| Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотни |
| Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са |
| знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — |
| ће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде с |
| су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је |
| јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и дец |
| пада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми матор |
| ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не зн |
| како да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, х |
| прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има |
| него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвок |
| а Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погод |
| ваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За ти |
| на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема пом |
| га а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана |
| сто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се с |
| удио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нис |
| и: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледав |
| воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</ |
| ли и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на |
| рно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохран |
| за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде |
| ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да |
| ’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас |
| ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> |
| ојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} |
| ојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мисл |
| шати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде |
| ла свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Ја |
| ити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргн |
| ле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим друга |
| задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као |
| на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је матери |
| а вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> на |
| ледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке н |
| октора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине м |
| све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов пово |
| } Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао ј |
| што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{ |
| мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, |
| Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињс |
| во описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на кр |
| ренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто глед |
| ује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са |
| о која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе |
| њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много среб |
| крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта |
| а као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са |
| ојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши |
| јку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испрос |
| фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за ти |
| е, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, |
| рко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек |
| по.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> |
| ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док |
| румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, |
| редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број |
| ање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p> |
| куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се д |
| д су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошан |
| о присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви |
| аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на нев |
| њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без |
| е.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није ника |
| ога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које как |
| ану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је |
| м.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та жи |
| дигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пу |
| <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и заг |
| када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој |
| са изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од |
| ећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју |
| а како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало |
| ек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Ко |
| граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин р |
| у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — К |
| је ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за ког |
| и мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала |
| ора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p> |
| {S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко |
| p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! |
| , да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љуби |
| ок длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако |
| едала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич |
| ињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном до |
| </p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармони |
| на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и њего |
| је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у |
| је ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздор |
| и посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред |
| о ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се |
| дине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло. |
| заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погле |
| г па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p> |
| олетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — |
| е да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} |
| али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мор |
| Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан т |
| жима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном |
| ре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љуби |
| жић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се |
| а прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха |
| ко си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> |
| абрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибер |
| није на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бег |
| е несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наск |
| а у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпо |
| куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је о |
| у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни |
| тицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни гла |
| да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и |
| да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега науми |
| враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када |
| , готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао |
| другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, |
| нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што с |
| у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су |
| рила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића. |
| ано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загр |
| >Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву |
| е тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се |
| е је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуц |
| ед њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што оп |
| ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у |
| о — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је о |
| ти сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, |
| е се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложн |
| ањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота |
| да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} |
| шкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шума |
| ну.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах неш |
| а нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да по |
| чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре |
| — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев |
| о била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика |
| бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгор |
| докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смел |
| лу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на о |
| рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад о |
| га правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачко |
| нда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две |
| оспођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она с |
| ер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су ј |
| е познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви позна |
| а ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</ |
| н умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p |
| код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> |
| адо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно с |
| ре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на по |
| трпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свег |
| уд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала |
| а се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је бил |
| пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у ш |
| се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у |
| и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе |
| две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта |
| аја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? |
| Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Са |
| иснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљив |
| и ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе |
| рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тих |
| врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду |
| али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити на |
| јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки да |
| а младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе! |
| заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапиће |
| — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си |
| тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала ј |
| тила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој к |
| од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје |
| аки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ного |
| таноје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много |
| а се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.< |
| ем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> < |
| ве што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледа |
| и ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да |
| {S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши |
| е? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, је |
| ић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој ј |
| тор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> |
| застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чи |
| врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отвори |
| а.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја с |
| час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао |
| е био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — пр |
| зић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за ру |
| је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечнико |
| не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S |
| да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе |
| хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обра |
| боли, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од о |
| — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и |
| грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> < |
| знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и гос |
| мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Ку |
| њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним |
| 22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је |
| ако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умл |
| је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу |
| кне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на д |
| бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје зас |
| још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На то |
| астова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка |
| {S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бри |
| ова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, |
| гарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p |
| ћаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути о |
| е њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је |
| n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p |
| сам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу ре |
| едајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је |
| Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на |
| кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта |
| руго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госп |
| ено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, |
| о је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је |
| би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то |
| те шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} С |
| а би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> |
| цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не |
| ере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код |
| , да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, |
| .</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожу |
| ебао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би јо |
| Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упита |
| отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица ни |
| .{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на |
| ила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љуби |
| сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој |
| је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је докт |
| владао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезин |
| леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни |
| ка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа њег |
| м тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</ |
| баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесн |
| и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је н |
| се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и цр |
| у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у |
| уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Д |
| авајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао и |
| о другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болесн |
| , жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећ |
| Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на |
| овим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> |
| } За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату свом |
| сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после |
| Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у друг |
| /p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му |
| збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи о |
| клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и зви |
| волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га уд |
| којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот |
| е већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi |
| о — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног |
| , да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— |
| на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти |
| амо мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је тро |
| ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се за |
| еља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по |
| сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и ру |
| екарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове |
| ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма |
| , сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за |
| ао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на п |
| а Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћ |
| да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га |
| Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица н |
| га је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи |
| је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је к |
| ала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се ка |
| Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од кам |
| а већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на о |
| ј фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и |
| тршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, мо |
| е страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо |
| кошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — ал |
| рби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било |
| лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да ника |
| , до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до скл |
| , говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} |
| госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је с |
| <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но за |
| ила је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило ув |
| :id="SRP18882_C2.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је |
| о мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и ди |
| убицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</ |
| утње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је г |
| обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изли |
| шти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка поглед |
| ј око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате. |
| и је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога |
| а немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и стр |
| м треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај |
| редне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман |
| е Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му рум |
| жа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једн |
| о се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Го |
| утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ћ |
| вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. — |
| дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља! |
| спођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се |
| јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздах |
| прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на |
| мисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, |
| </p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њ |
| д је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још ду |
| се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>Пос |
| о би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мисли |
| мена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али |
| в рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки л |
| жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта |
| им, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити |
| о као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да л |
| на — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордос |
| ожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала сво |
| дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога |
| су на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма |
| овести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ћ |
| <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћ |
| на наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја суди |
| да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p> |
| ва.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много к |
| </p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, ре |
| и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће |
| се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па |
| ице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака п |
| ђа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљ |
| срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то ср |
| друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак годин |
| ића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се |
| ; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити |
| к је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је |
| >Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најб |
| — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по др |
| за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити гото |
| ече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — од |
| ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p> |
| и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске к |
| ква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришела |
| ан, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} |
| оло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друг |
| ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни |
| /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он |
| се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет |
| лној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа |
| о се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма сл |
| појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, |
| аља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто |
| да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни |
| Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срц |
| коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе у |
| ако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, |
| а не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Ра |
| мо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави |
| се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме вино |
| ек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да |
| жно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је вран |
| друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је |
| удили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травиц |
| ти утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече |
| "8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и мно |
| ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима |
| а себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Ст |
| {S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред |
| јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је |
| д’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p |
| се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као |
| о да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одгово |
| с.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно |
| м образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега |
| } Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и |
| ио, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни |
| ај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урад |
| у се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је б |
| јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с по |
| у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле |
| оре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су |
| ктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — м |
| — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватић |
| ав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S |
| отерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало ис |
| о погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бу |
| један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а |
| ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а оч |
| волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносић |
| иђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где |
| p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку ми |
| и од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукл |
| ихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; |
| Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека |
| сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не |
| широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега ж |
| писао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на то |
| е коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у |
| одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p> |
| ом моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и |
| едра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио с |
| {S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме |
| и и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен |
| спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је |
| роучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће |
| агу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радос |
| се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не уб |
| дели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим тр |
| авога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знањ |
| живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе |
| ија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докт |
| се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изл |
| и га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде ко |
| ла, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица д |
| и зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште жен |
| една лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти пр |
| име; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба д |
| за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јо |
| је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине |
| лонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и да |
| е добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повука |
| клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од но |
| може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жуд |
| а.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то |
| а својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје |
| заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети поко |
| “</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако |
| <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у |
| стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се м |
| дио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је д |
| е целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас |
| </p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа о |
| кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао |
| убица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је о |
| рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по |
| анимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Д |
| ане и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љ |
| сак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица побл |
| и су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано из |
| х сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Л |
| није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После |
| азумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како |
| > <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави |
| оја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор |
| окрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто из |
| а свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
| у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била он |
| врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> |
| — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред с |
| ла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла с |
| р Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовн |
| ћ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те те |
| } О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, |
| се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад |
| >Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тог |
| ве душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка |
| ићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко пр |
| ћу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Стан |
| {S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се |
| уд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече д |
| ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни с |
| ога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у |
| случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечер |
| вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам |
| Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше |
| ако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно |
| оводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најр |
| p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она |
| идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још |
| ала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати д |
| олевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар п |
| о други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога |
| ељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну |
| чију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па с |
| аче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да |
| ом доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би че |
| У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сиро |
| е.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се |
| енимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћ |
| мах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p |
| био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p> |
| <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко г |
| да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта н |
| ти доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, п |
| т ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све шт |
| је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Б |
| 882_C1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра |
| .{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихва |
| е врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на по |
| па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кол |
| иди шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} |
| д госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите млад |
| доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десн |
| че мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је |
| га није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарав |
| ви вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било |
| осиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини |
| мо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чи |
| се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах к |
| горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љуб |
| је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био пот |
| о што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва |
| изите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; |
| просио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече |
| утака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пр |
| старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који да |
| е ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p> |
| же телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије |
| игла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снил |
| осле прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је с |
| таници па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но ик |
| ко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здр |
| е, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела ка |
| нице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само |
| трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петна |
| је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, |
| је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа |
| тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али |
| ким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет г |
| ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред |
| бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи |
| у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо с |
| не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао |
| доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што |
| не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љуб |
| кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће го |
| доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На м |
| ући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око |
| ек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је |
| заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Бо |
| крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што с |
| е доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док ста |
| У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић |
| мивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу |
| ице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје |
| а главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола с |
| уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да |
| p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао др |
| Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узал |
| е, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у гру |
| ако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по ду |
| о, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је чов |
| очио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није доб |
| тишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госп |
| ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је |
| рочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли |
| ће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро |
| и свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје ру |
| се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне |
| о барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-М |
| ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов после |
| исто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само не |
| реодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у зан |
| мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, д |
| не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљи |
| же, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћ |
| пада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго о |
| а је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неси |
| сти греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину уз |
| ј затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.< |
| ом и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја с |
| је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> |
| ем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — |
| " /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су |
| љуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио |
| дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је ум |
| рави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово н |
| ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љуб |
| а али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је мно |
| на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки п |
| ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар н |
| волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама |
| у. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговар |
| Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станој |
| дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико годин |
| шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка |
| рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо би |
| >— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — ку |
| в, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза |
| {S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да |
| у се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се |
| два да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођ |
| тра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу |
| бран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога ј |
| старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и |
| терује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Р |
| и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан к |
| граду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Сте |
| д својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче |
| , једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и леп |
| ринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — ал |
| е она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није дос |
| ца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео |
| е украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb |
| кле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша |
| остана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" / |
| Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} К |
| ходио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају ник |
| нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да |
| p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско кол |
| ти из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада н |
| слила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом |
| У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве го |
| НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="4" /> |
| АЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> |
| ДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> |
| ош здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може б |
| а болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се |
| ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Ку |
| е клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} |
| м то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам |
| краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли |
| и мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, |
| </p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно |
| за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање |
| е нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила |
| лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тих |
| стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево |
| измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после |
| е очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна |
| сла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, |
| и иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све |
| А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Пао |
| ва три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пош |
| ер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу ч |
| у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S |
| раг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и вет |
| >— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дува |
| ки да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса п |
| купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленк |
| м срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе |
| ве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Ми |
| ари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Ц |
| а је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи |
| у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Го |
| четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка |
| Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем |
| илно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауц |
| аху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је јед |
| ашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од с |
| озавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господ |
| ао и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегм |
| брус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури пес |
| .{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како |
| једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Ф |
| не слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити |
| ам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{ |
| Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана врати |
| ли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је док |
| , у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар |
| јтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва приро |
| и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину |
| м.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше б |
| уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде прови |
| .{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици |
| уто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.< |
| тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема р |
| ђа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корак |
| необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је дру |
| ада је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги |
| ела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој сле |
| ва песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Мој |
| логу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него с |
| а одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>К |
| агло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тр |
| а на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овак |
| мана, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је ж |
| оју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим |
| већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви |
| бди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје |
| тељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити предсе |
| друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешк |
| ла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскору |
| p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, п |
| не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и проти |
| ије Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није би |
| општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станој |
| езана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути |
| чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — |
| ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа |
| S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је б |
| а била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина |
| тарој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођ |
| ује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај стра |
| че да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила как |
| — А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко во |
| запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога по |
| је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећ |
| од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје |
| огу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{ |
| > <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ни |
| а се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али |
| дисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам |
| ичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а |
| е од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љу |
| ла или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је |
| иси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже |
| молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег вес |
| це дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мир |
| вати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме |
| Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S |
| стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да |
| е стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што |
| S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из св |
| три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да |
| оље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је па |
| м делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који |
| ој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па |
| одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко б |
| ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче д |
| брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не |
| е госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге |
| л»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу |
| S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина |
| м штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази? |
| чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још до |
| ада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— |
| Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на |
| штво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим ст |
| Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати. |
| ете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво ве |
| човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се |
| ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па про |
| ла Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намер |
| } Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас |
| Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му |
| ешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За |
| атица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је би |
| ћи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су |
| а млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — до |
| ости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му леб |
| бичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се |
| иљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понор |
| у њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће нака |
| тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, зат |
| жавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По |
| ао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а че |
| купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се о |
| не рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња |
| Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виноград |
| би леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему |
| је лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, дого |
| лога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> |
| кога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у |
| чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатим |
| па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја т |
| ас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао |
| ај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунц |
| вој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога жи |
| рца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а |
| р узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, |
| не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; |
| ли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале |
| е? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— |
| њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. |
| често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Х |
| Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да |
| у, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају кућ |
| оре — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— |
| а се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људ |
| >Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула |
| би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно зас |
| Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се мла |
| же.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другари |
| их берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка тол |
| </p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му к |
| ци.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две годин |
| о треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чеш |
| Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако н |
| терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Стано |
| отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Мил |
| уке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="2 |
| им начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прош |
| бегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с |
| обом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу |
| ене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа |
| је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору пр |
| ше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> |
| ше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице |
| S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то доче |
| десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига |
| ца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога дру |
| се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога |
| адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у ме |
| у.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци |
| е Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва |
| м.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Моли |
| лозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све |
| ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима исти |
| стина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се зн |
| ртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш ка |
| ца су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су н |
| ака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни би |
| и у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" |
| осветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим |
| не је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — |
| као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо с |
| јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, |
| научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће |
| , брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати |
| нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер |
| аћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо о |
| чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али |
| вом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао св |
| ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке |
| че Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан ка |
| кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још с |
| <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се |
| прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу б |
| ово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S |
| њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је к |
| олетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао н |
| апред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће |
| ну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да |
| дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у |
| њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, |
| војке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
| наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — и |
| евним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У |
| а Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у род |
| ером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p |
| заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су гото |
| анда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин на |
| нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу |
| дабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао |
| ика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту |
| којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загр |
| у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као п |
| pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој ду |
| тре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — |
| видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за тр |
| ад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две пе |
| врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли њег |
| оса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, он |
| ци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје |
| ога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мн |
| ли часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим за |
| у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био |
| шљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрт |
| и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици |
| ће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} |
| тор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по |
| head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у ком |
| ову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за |
| срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица |
| своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да изв |
| жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под |
| ада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чи |
| ц дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: |
| ља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да |
| утор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и стра |
| лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући |
| у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У т |
| ни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шу |
| е спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек дос |
| кнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти к |
| је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} |
| </p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече |
| ена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку |
| године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплан |
| е прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} |
| и огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, |
| а ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак. |
| нини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Боји |
| ај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже нат |
| их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и леп |
| берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази |
| дарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње бер |
| ојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер а |
| есетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан |
| ожићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из беж |
| ружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше св |
| своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још бољ |
| нду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захука |
| рви лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса |
| етача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају |
| ор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије |
| је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му д |
| Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S |
| ом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли |
| ачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику г |
| ио је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имањ |
| то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једв |
| Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и по |
| нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик ма |
| м позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у |
| ас јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{ |
| последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и пре |
| </p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види |
| ања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило |
| другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топл |
| та; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону дом |
| љаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Обла |
| не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први |
| Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су |
| коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Стано |
| По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Ба |
| а.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно |
| живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и |
| ан ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први |
| их код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суш |
| ложај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{ |
| о слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, |
| стирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочиј |
| ве то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи |
| аћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим ад |
| мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се |
| наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката б |
| ше а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запет |
| многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није груну |
| ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</ |
| ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</ |
| ПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊ |
| РПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</ |
| дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није б |
| џакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{ |
| врнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе пом |
| е Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варо |
| ако ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натра |
| таноје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, ч |
| е сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са М |
| све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице вел |
| </p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни о |
| суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселог |
| виће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој |
| а својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић. |
| око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И |
| заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихов |
| Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животи |
| ала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали поко |
| оспођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" / |
| фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер г |
| обро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена. |
| помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а к |
| мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и ста |
| кат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега |
| ан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се |
| воју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb |
| анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу д |
| оје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи |
| S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Го |
| сени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Ста |
| > <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</t |
| грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти |
| у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију о |
| едничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах |
| осао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки п |
| ко је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не |
| е изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад би |
| , била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне р |
| На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</ |
| ана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, |
| тео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је ви |
| е дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом |
| егао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећ |
| своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фи |
| је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики б |
| алица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовиц |
| јбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као сво |
| p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на |
| ли као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштр |
| пођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама св |
| p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је |
| само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале с |
| " /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>М |
| не троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, дв |
| >Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га |
| а сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео |
| м месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици |
| иваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живо |
| p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{ |
| стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжеш |
| и знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадова |
| у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври ни |
| не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> |
| избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив ј |
| ута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће ва |
| човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године |
| {S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се кој |
| в довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се раза |
| дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову н |
| осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваз |
| ћ из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар |
| <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="1 |
| Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра |
| би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута д |
| е дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог в |
| тора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у |
| господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам |
| словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера |
| једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену ба |
| > матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу |
| свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк С |
| ђоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, леп |
| аноје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога |
| p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак |
| и почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} |
| м свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадат |
| док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за |
| јде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" |
| орова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та |
| } Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би н |
| естаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb |
| а <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија парти |
| а; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђе |
| Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпе |
| ите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чи |
| и фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста |
| је.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, з |
| ођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да б |
| ; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вај |
| мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда ј |
| истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Ду |
| {S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позов |
| адљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га |
| Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше |
| данпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p |
| е храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела мах |
| им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини ос |
| , да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути |
| аше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом д |
| аном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добр |
| унава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се |
| ца се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим жив |
| хну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурал |
| а тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Каж |
| било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{ |
| <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађај |
| , Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} |
| <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пешта |
| У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледа |
| што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спас |
| ље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаћ |
| а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се хра |
| ви који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен |
| онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га доче |
| — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе ко |
| после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво |
| жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше н |
| ије разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љу |
| Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорит |
| путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити |
| о и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, св |
| е разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се пов |
| а како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.< |
| у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће |
| ћи и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић ни |
| њи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватр |
| боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарал |
| сет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредит |
| селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад ви |
| рак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим |
| ламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак н |
| , те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије |
| аз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не |
| олу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за св |
| е у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху |
| ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у об |
| и бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости |
| ч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му |
| b n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио |
| ше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи п |
| очетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У |
| арали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од проп |
| за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовит |
| а за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била |
| бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису нав |
| оћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није ра |
| октор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам |
| иродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, |
| оје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула |
| о је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разј |
| да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирн |
| } Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми |
| село:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— С |
| проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега |
| ав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> < |
| м да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S |
| ио горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, |
| њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је |
| у се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извини |
| вежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у |
| о није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојн |
| е у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S |
| у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесена |
| е знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо н |
| спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто надн |
| еломе телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био докт |
| ти време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све |
| али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиља |
| разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни вид |
| а деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније жи |
| да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће л |
| ас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</ |
| поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже. |
| нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А |
| , да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину докто |
| осподина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лаз |
| {S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке |
| и сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, н |
| докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, |
| јте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади но |
| вали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и г |
| још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станој |
| жем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас |
| жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре |
| ону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече |
| Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагл |
| д тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су т |
| ваца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику |
| па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић ти |
| леди материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, је |
| тар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ј |
| е преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто |
| е се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> < |
| Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко |
| ор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала |
| е — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи |
| плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још је |
| већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не |
| и!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на зара |
| ноје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> |
| Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, ми |
| то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Ва |
| о краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вј |
| а отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана |
| адржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних |
| е силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S |
| а не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да |
| манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како си |
| то и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, з |
| под жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и |
| а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то |
| ањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, ску |
| уг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада прич |
| че наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалиц |
| ах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору |
| бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да ни |
| осао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше п |
| , сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим кра |
| да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледај |
| и кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет |
| ти па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите посл |
| је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на ка |
| и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хо |
| ра нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да с |
| ћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запали |
| S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете |
| /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, к |
| ем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме |
| јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан |
| је не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица у |
| ице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Не |
| ије био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непозна |
| Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погле |
| , да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како |
| е господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа |
| } То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за д |
| никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Л |
| ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да |
| ко болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се д |
| тица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болес |
| ајпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичн |
| ело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити |
| груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Сав |
| очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Ра |
| тни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је о |
| у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у мл |
| ила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до |
| сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Ма |
| о благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла. |
| ик.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке п |
| „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу њег |
| куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се |
| нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје |
| дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни |
| и своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — реч |
| > <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смир |
| красити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо |
| Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госп |
| ућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп п |
| рло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне |
| г, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице л |
| Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му |
| је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су зва |
| че господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто д |
| иче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе |
| е ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе н |
| ајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова |
| азић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најл |
| ло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога з |
| ћ причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обич |
| ше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник |
| .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубиц |
| но мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињ |
| ине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и |
| мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У д |
| врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} |
| ло да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p> |
| на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у кој |
| <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром |
| са а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, |
| до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора кој |
| тима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица |
| варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима |
| > — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се ве |
| лика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узал |
| године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Ср |
| но заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још ни |
| који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду |
| јстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку пр |
| у; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде ч |
| седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје бо |
| ихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и је |
| добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и |
| ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић по |
| е они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три |
| кој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на |
| чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић |
| још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога |
| да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је мо |
| баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву |
| дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог |
| нице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених |
| ом бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— П |
| касту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и |
| ктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да вид |
| у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млад |
| е на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> < |
| е доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин С |
| S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младо |
| е да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треб |
| да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов |
| е се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше с |
| столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах |
| во — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А |
| а к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте |
| ајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— Т |
| !{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти |
| оју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то пошто |
| нате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другар |
| рихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпо |
| сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја с |
| е њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од |
| адно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове |
| вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере |
| оре, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њ |
| радовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неко |
| ко не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> < |
| кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и з |
| подине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покој |
| човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матер |
| раги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} |
| истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао |
| са храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се п |
| бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт ј |
| наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. |
| лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна |
| ивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао |
| ишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није |
| Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретн |
| само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века дав |
| према да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега |
| Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна прес |
| а, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место ј |
| рку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шт |
| га ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три да |
| , ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из кам |
| ноје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> |
| отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, го |
| ао друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком |
| као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том |
| ти у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за ког |
| , које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народ |
| пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај ма |
| сац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и |
| оро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку |
| ости њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се докт |
| осле.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које т |
| ика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако ок |
| опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лук |
| и у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се са |
| горео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се |
| место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је |
| његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабиног |
| Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухињ |
| а иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда |
| ром.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се |
| есто, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће о |
| а се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} |
| зи му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Свак |
| здрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, |
| там са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; пом |
| и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.< |
| руга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим |
| а даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас |
| оја нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрн |
| ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај о |
| е докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; |
| S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповед |
| Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће |
| же нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замиш |
| а ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чи |
| воту.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да как |
| и са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Стано |
| "61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ |
| ећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза сте |
| > <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му си |
| х људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да |
| ише што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Сте |
| </p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће ве |
| ет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био |
| да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан. |
| к.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, гд |
| јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој сам |
| а, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад |
| напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и с |
| ору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да п |
| спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати свој |
| има кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади д |
| о дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по |
| ече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно осван |
| октор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био ј |
| дшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благослове |
| Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њ |
| е шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{ |
| дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једн |
| не гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом дети |
| воје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цве |
| о за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити ле |
| ла је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим |
| отрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> |
| ружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта |
| овина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде д |
| а бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се т |
| по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој п |
| села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљ |
| је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у сво |
| у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју пе |
| га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује ле |
| стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на |
| а Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће |
| — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице. |
| а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав |
| то је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са |
| у је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Би |
| ="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом зав |
| девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а |
| аздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад |
| ао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јуна |
| ноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта им |
| жић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доб |
| а до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је ср |
| ар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу ку |
| е другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шт |
| уте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога |
| докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не мога |
| тан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће |
| на.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује ко |
| а а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљуб |
| олели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} |
| у уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах леп |
| је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да пл |
| ра, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас |
| {S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба |
| .{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени. |
| ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не |
| а ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а |
| шкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за т |
| од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — |
| а јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи |
| , да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута пис |
| ко је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то |
| е Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за |
| , али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој |
| > <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пус |
| кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} |
| n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бија |
| ег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом |
| црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвиш |
| чи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се не |
| о им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је к |
| <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиро |
| у нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како ка |
| ади.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак |
| ла књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{ |
| у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладн |
| ојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на гру |
| да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; |
| ега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата |
| ко јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чи |
| <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знур |
| ску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове |
| срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} На |
| а је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — |
| <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то ко |
| е спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две н |
| ојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима |
| кали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и к |
| тор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попа |
| Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из н |
| се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p |
| пет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој |
| а чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у двориш |
| илу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића про |
| коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле |
| је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</ |
| мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деоба |
| уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар ш |
| ике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влад |
| па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плет |
| Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугач |
| ане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Срп |
| рошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника |
| 94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер ча |
| зичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет неш |
| еда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опира |
| ла заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама |
| ошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе |
| чинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих |
| у да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећ |
| анину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе докт |
| и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Ка |
| њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су |
| је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</ |
| докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе |
| се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога п |
| вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје ј |
| вицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — г |
| егово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највред |
| о беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да |
| не!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у |
| {S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два |
| ри од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би |
| ивота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био гр |
| p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, о |
| рба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе зе |
| у братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо з |
| о што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једн |
| цу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Ду |
| лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, т |
| > <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува п |
| колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили |
| у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{ |
| ељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као нај |
| омајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Боси |
| раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје |
| а.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе п |
| изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дуна |
| добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изра |
| , све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све |
| " /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, св |
| умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити свој |
| а храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као |
| је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} |
| ола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која гд |
| наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око св |
| го тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са погла |
| оследњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће ја |
| _C2.12"> <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S |
| ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао п |
| да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p |
| p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јав |
| и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се |
| ледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а тргова |
| кал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по ст |
| , а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и |
| свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{ |
| ошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи |
| нисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Мила |
| о дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали ци |
| прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево |
| S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да нек |
| н.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ |
| ру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи |
| ала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама ш |
| p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, срет |
| пно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Ј |
| аље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову с |
| ше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник |
| ас горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини |
| лом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога |
| е стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни |
| ју и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да |
| види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неп |
| и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лаг |
| воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је поб |
| } Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисл |
| а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије бо |
| желети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисо |
| ора но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову див |
| овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је б |
| ола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шу |
| свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су г |
| т недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквиц |
| Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић д |
| дер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић н |
| рлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас п |
| вер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Жив |
| у, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би |
| . двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у ј |
| лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте и |
| Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је |
| оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, |
| аве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цв |
| е болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак на |
| ами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p |
| скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb |
| општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи погот |
| ице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којо |
| поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука |
| ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно п |
| нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако |
| рна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли вој |
| вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, к |
| уши.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила ка |
| род <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада |
| а се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на пр |
| оја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се |
| о пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На прол |
| р; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао |
| он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко вољ |
| пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да |
| тним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје |
| отово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пља |
| а и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много |
| {S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да |
| ужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док с |
| ора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс С |
| ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро |
| без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка с |
| аки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као |
| ас по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у |
| ет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, |
| с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то и |
| p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кука |
| пет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну |
| срећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> |
| зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, д |
| радовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="12 |
| а над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао |
| заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} |
| ознанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана сна |
| овци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман |
| p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред |
| удице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да |
| кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Р |
| настирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирск |
| утра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у |
| Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на |
| ћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их |
| смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по вазд |
| сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p> |
| и, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} М |
| одругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да |
| јте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се |
| и изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{ |
| пор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што ве |
| е била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и |
| ице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пр |
| мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ |
| да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— |
| а шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам в |
| од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трун |
| снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— |
| очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уст |
| лавимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи |
| тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> < |
| о дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, наб |
| обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и |
| чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ћ |
| ест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу уве |
| ер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа гро |
| поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ић |
| у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а гр |
| и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у прост |
| > <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика |
| ар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при |
| S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title> |
| ајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од ку |
| врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво нег |
| овек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Мил |
| ањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој |
| увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца |
| амо плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала ни |
| > <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе д |
| ти!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтопл |
| /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је |
| Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{ |
| куцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, та |
| н што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се п |
| е било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} |
| } Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши пр |
| } Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке саз |
| очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа |
| јим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} |
| шак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Стано |
| еч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брест |
| је и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој м |
| ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко д |
| а широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад |
| ју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div t |
| ко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где |
| ве, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек не |
| ли су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић приб |
| ром заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, гд |
| малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлеп |
| ошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да |
| није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и го |
| >Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" |
| ивоту његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици наш |
| ило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="9 |
| ба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћ |
| попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки ј |
| а да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако н |
| је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла ре |
| оме.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, |
| ли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда з |
| жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашег |
| ј положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, д |
| је с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случ |
| .</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга |
| ије добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> < |
| нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји |
| и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дош |
| одаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече гос |
| танци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село. |
| же у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да |
| смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је |
| н дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душ |
| није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог. |
| <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је |
| да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се на |
| "236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па д |
| Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога ва |
| му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није |
| и — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је |
| Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} |
| И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерће |
| кој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад |
| није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да види |
| ци.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић зао |
| Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па |
| .{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој. |
| отеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, |
| злази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" |
| а времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња мес |
| ло десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били г |
| охита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад |
| воју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до с |
| никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт бр |
| ца седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само |
| ктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у |
| за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том |
| "SRP18882_C2.5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни |
| "SRP18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића |
| ом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази докто |
| , како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме мест |
| ј човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за с |
| ти су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен |
| га хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — |
| старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме ма |
| } Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> |
| ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, |
| и лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек |
| и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што |
| > <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, ко |
| провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори |
| требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, он |
| а његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{ |
| је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотиц |
| свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна до |
| ојева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта пла |
| чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Б |
| а је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме п |
| {S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а |
| ћи, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе |
| да избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није ст |
| ксиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је сврш |
| четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што |
| лу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се к |
| те и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпођ |
| кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> < |
| еба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао од |
| час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Најед |
| Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет стар |
| оје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег |
| .</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} |
| је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред с |
| им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам |
| ја.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ћ |
| и ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, к |
| и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, д |
| мља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу |
| у.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме |
| е вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стиг |
| је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са дана |
| >Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци једа |
| и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, |
| свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар ид |
| речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било ка |
| га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропа |
| P18882_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица до |
| вот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, |
| је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су ви |
| већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове |
| цу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подн |
| Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на вар |
| ио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке ду |
| ој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p |
| њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у |
| 882_C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љ |
| </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу |
| 882_C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала |
| зић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у живо |
| сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не уз |
| њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње |
| вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Как |
| у <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи ср |
| — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Го |
| тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Са |
| се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и веч |
| е изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му с |
| ој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, боје |
| е жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се |
| и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са трој |
| — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи н |
| ској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на го |
| бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ ви |
| људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> |
| је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{ |
| у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S |
| а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго |
| ш и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката св |
| но у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на |
| ихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу ло |
| ива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномања |
| тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпе |
| се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у |
| ћи о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте |
| ришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пр |
| соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећ |
| " /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило |
| дан Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, д |
| у обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место |
| о удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да с |
| не њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људ |
| е — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица п |
| ја а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и |
| је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, ба |
| све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће |
| е поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје |
| /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу |
| срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сет |
| ва лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. |
| је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор |
| а лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> сте |
| краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Мила |
| ути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се |
| изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, м |
| вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Ист |
| е госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се у |
| сница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да бо |
| аду жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p |
| манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију кр |
| астић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десета |
| ик је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чин |
| опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа прелом |
| м и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Г |
| о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не |
| алица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор |
| сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине у |
| да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумар |
| што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора |
| сушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно с |
| ала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још |
| овори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гл |
| ли Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је |
| а се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опи |
| о једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био |
| зео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и |
| дити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре |
| жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да |
| дите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мај |
| ељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене бо |
| о бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што |
| иво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе д |
| да удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господ |
| јку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књиг |
| ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и |
| — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> |
| њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео |
| му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је |
| ад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разгово |
| кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред к |
| у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу к |
| .</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешт |
| и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је с |
| 1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Г |
| ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шума |
| бра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре |
| з манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се стар |
| Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога |
| о из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа |
| у слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стишт |
| р сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити неш |
| </p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо п |
| ним кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека ру |
| а шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде |
| ш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је |
| а увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пус |
| са?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли |
| ?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је ј |
| е доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као с |
| а је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>О |
| па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа |
| његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Ст |
| ату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасв |
| ку — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањат |
| погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим ш |
| годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора с |
| тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде |
| о тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лел |
| м људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по др |
| ме, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разго |
| изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била н |
| гим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћ |
| епо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одр |
| у тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} |
| колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше н |
| устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре |
| а то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи: |
| јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фиш |
| ашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пар |
| и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака |
| d> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не |
| за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на п |
| ло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> < |
| и а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на |
| ну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — стр |
| која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па |
| ан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је |
| еви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у П |
| е као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже он |
| им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У ла |
| им ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Ра |
| могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије к |
| {S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће |
| што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане |
| одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао д |
| аноје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар |
| јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг т |
| > <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је до |
| <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapt |
| учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је па |
| затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из |
| сну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат |
| орна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} |
| ле свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у |
| ају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она го |
| али тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном стол |
| унџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна |
| > <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи |
| и и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годин |
| .{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропад |
| марску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</ |
| утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски н |
| а га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула |
| лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је |
| 5" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђ |
| в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје |
| >Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{ |
| ћушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у ис |
| дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У жив |
| мо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана |
| исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то |
| тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљива |
| врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту |
| ; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи |
| причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису |
| души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, |
| јка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био ле |
| ину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S |
| се, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам |
| ам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је |
| било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> |
| ше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на |
| иста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу |
| .</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је |
| , да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити |
| а је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле мириј |
| Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица |
| гне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</ |
| о се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адво |
| ађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Санд |
| шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође ра |
| му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се |
| ојој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважни |
| је на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, |
| олако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан. |
| столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на св |
| лством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опр |
| погода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је ом |
| ћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде да |
| е примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се |
| еле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задир |
| сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут ј |
| p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везл |
| ита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо |
| па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је го |
| Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне |
| ред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу ј |
| те, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још |
| p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади |
| ђе нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</ |
| јој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се |
| и господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли |
| з ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <p |
| забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавањ |
| о по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у |
| d="SRP18882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући о |
| ерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњ |
| ојас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три ч |
| /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису пре |
| њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то да |
| оје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једн |
| n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је |
| фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, к |
| појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у ма |
| никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало |
| у.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће |
| е сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честит |
| но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници ме |
| воју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје |
| мски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће |
| је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ва |
| бица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније |
| т душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у в |
| а навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p |
| ју и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</ |
| чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тих |
| рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су |
| на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се ни |
| у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући |
| био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после ве |
| >— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— В |
| врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни при |
| унају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па |
| крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим |
| већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} |
| са на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} До |
| грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса мог |
| оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио |
| чима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи |
| Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће св |
| ве фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има пра |
| авану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сва |
| ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор |
| је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано неб |
| ер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре |
| милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је |
| па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од сто |
| а су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да |
| тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="3 |
| S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих е |
| још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморн |
| воја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и |
| .</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дуна |
| да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, л |
| два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план су |
| те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код |
| Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и бук |
| ’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону баг |
| /p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
| са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, |
| у <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у б |
| нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта врат |
| подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> |
| ко је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мир |
| удна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год п |
| га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с ким |
| на.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши |
| драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних |
| ко ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина |
| њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му свак |
| страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање стар |
| це на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Рим |
| вори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о ч |
| рала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опи |
| вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али |
| неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим |
| што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина |
| то нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Гра |
| аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до |
| ких манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубљ |
| в Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, |
| могла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке б |
| ју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препи |
| и мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n=" |
| ала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад го |
| шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада пр |
| мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.< |
| вила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката. |
| ло.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разго |
| снује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па це |
| кат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је поте |
| на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p |
| >Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се о |
| а њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом такти |
| оје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је |
| када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман г |
| му.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да с |
| лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она |
| то, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и завис |
| рада, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да |
| и доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате |
| орђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи |
| “</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом млад |
| дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда |
| далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко |
| онути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагн |
| ко колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из |
| огледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам |
| ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у ру |
| слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} |
| огледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је |
| а буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; са |
| кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством к |
| мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн в |
| Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ће |
| и сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</ |
| о све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Па |
| д је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чи |
| чно рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово дети |
| p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S |
| >— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Ср |
| па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене |
| — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрав |
| успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну д |
| окторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни бл |
| и оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title> |
| ори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марк |
| е могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица пос |
| О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћем |
| из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ по |
| о, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, |
| после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из ти |
| не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштв |
| , више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк- |
| , мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам каж |
| лади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, д |
| ко.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина |
| а, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе |
| а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила |
| је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево |
| То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p> |
| Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би |
| ли.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, |
| свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казуј |
| то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изусти |
| о стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Ср |
| угу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њој |
| чини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва ут |
| запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце |
| турили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапр |
| лу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила |
| искочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви с |
| сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је шк |
| стињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта у |
| биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, |
| {S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, з |
| а је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше з |
| се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље |
| угој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју |
| зграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да не |
| не спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и у |
| описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без |
| вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега ме |
| Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта ј |
| ишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезино |
| им огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до сне |
| пођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра г |
| /p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n= |
| е чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторо |
| описани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прн |
| је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао |
| да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла |
| е.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да по |
| зина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много |
| азила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и |
| и живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, о |
| и лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим |
| ше памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да |
| му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ |
| да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с т |
| оспођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фиш |
| м жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвал |
| инило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледа |
| ођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да |
| а на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле |
| дети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за |
| ласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, |
| о в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се |
| ви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хте |
| p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у др |
| е од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у |
| госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправи |
| ачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем |
| и.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — |
| Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет в |
| S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је и |
| ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Ла |
| бљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, |
| свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није нап |
| пет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што |
| узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ ј |
| ру и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шу |
| аоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српск |
| бобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на м |
| ко од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја |
| да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он |
| изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво дев |
| огледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он |
| љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно в |
| <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — от |
| у избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја |
| hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Ст |
| собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам к |
| етку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} |
| дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као |
| д су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не |
| сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд над |
| а га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она |
| Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће о |
| ај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто ос |
| коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венча |
| се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој |
| Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку |
| -ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртл |
| ј дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и бож |
| мах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је ј |
| ом чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали |
| ксину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но |
| p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три реч |
| /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Жи |
| ко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у д |
| /p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милан |
| ибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у ду |
| очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу |
| брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од |
| Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га њ |
| {S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене |
| у повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао |
| ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас н |
| е прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала |
| ретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром у |
| фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жу |
| кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нем |
| дну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туг |
| подар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" |
| ма по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су |
| шала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да |
| р Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана. |
| је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздр |
| е први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где |
| p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачуд |
| ’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је |
| се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше ова |
| мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхта |
| а је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост |
| т У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике п |
| Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да с |
| таноје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу |
| ојој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb |
| а; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</ |
| оји је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да |
| ване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што |
| се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на кру |
| у, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледа |
| ла слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Б |
| не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни д |
| фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— |
| ован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није н |
| ла долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није би |
| кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица ј |
| одина! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ћ |
| Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p |
| писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу |
| ога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то |
| сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи |
| је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуч |
| ео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће |
| жни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу с |
| пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану ум |
| кња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту с |
| али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, оти |
| ви а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погле |
| са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} |
| а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотик |
| се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да ј |
| к. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће г |
| е то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све |
| кат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе |
| дику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици |
| уну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онд |
| иш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метну |
| те милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да пре |
| м ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи љу |
| шицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиром |
| подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових да |
| хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и |
| — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћут |
| ше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога |
| ла сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако |
| ем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Мар |
| трана.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору |
| на како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина |
| машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, |
| и мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, гол |
| овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у ч |
| да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Са |
| лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рође |
| то сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођит |
| зде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, |
| отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, |
| виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Ма |
| ирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p> |
| S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше |
| ал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше |
| сутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Пове |
| богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То ј |
| ти прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.< |
| ан стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону че |
| една грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе |
| те, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур |
| је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте |
| Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај гот |
| вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој |
| аким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактер |
| акше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени бр |
| и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу |
| да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како |
| љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и руме |
| и су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за обра |
| е заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мо |
| по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њо |
| спођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара гд |
| едно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <p |
| на, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када |
| а тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, |
| је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхи |
| ихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заод |
| ећ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> |
| — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.< |
| је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не |
| p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне |
| ише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је заму |
| танци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице. |
| ас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му |
| орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> < |
| е, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта ј |
| отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нист |
| олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „ма |
| итав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — |
| {S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по ко |
| свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили |
| пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе н |
| о је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, |
| час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божу |
| ко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала ру |
| торе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — |
| p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја |
| љи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо |
| бе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Са |
| ед кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе м |
| ц, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабе |
| ата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју ј |
| > <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канце |
| <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи он |
| /p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти не |
| е учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, најв |
| у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} С |
| p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана |
| .{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа ка |
| бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика- |
| мима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљен |
| ије, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је ори |
| ења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n |
| Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћев |
| сакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопч |
| и већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ висок |
| два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. |
| а каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и го |
| шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах |
| чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме про |
| да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога |
| нда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болес |
| S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се са |
| ла натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћев |
| и своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат |
| боравила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Ва |
| сле тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на оно |
| > <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га ј |
| па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизањ |
| окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман |
| ао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа |
| с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n= |
| и једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педе |
| је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} |
| 54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с |
| ну ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се |
| му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не па |
| ги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држ |
| с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газд |
| вако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туч |
| уни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки жи |
| и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу |
| на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док о |
| оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме |
| ој девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне |
| још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте |
| а дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је с |
| је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку |
| Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} |
| че и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по т |
| е тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са |
| није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} |
| своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога |
| вање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом кос |
| оме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше |
| оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак |
| игару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе |
| ки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија с |
| ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три поп |
| де да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — |
| рови и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лаг |
| погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне руч |
| о и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну од |
| , да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не |
| што само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} |
| плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор |
| зала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису |
| Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију |
| их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S |
| елин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, ониж |
| ма, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса по |
| јлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела |
| ита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежм |
| опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као |
| е по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као |
| уде, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску спле |
| Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве |
| жутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се |
| Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад поглед |
| ме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођ |
| ав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, |
| све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта м |
| , висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила п |
| атни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли |
| ца направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га |
| чице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — а |
| Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и то |
| а.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жен |
| го нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу |
| ије он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да |
| ад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене |
| нце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не за |
| p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама |
| а су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље |
| и по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па |
| виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката |
| ијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, |
| ве то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло ода |
| ре.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — |
| ио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у живо |
| ом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и |
| рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћ |
| синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је нег |
| гунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви |
| срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се |
| не добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева пот |
| о у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме |
| ивотић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би н |
| тарији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ |
| ихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па |
| рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема |
| сто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, сил |
| да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Пета |
| жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</ |
| В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у |
| ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, |
| ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведр |
| њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће |
| еш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S |
| ра се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} |
| не прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> < |
| здувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— |
| се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако об |
| била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну см |
| као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам м |
| цом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи |
| тварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој |
| , да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се |
| само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадис |
| чином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, а |
| и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад |
| чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је |
| а.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети |
| нас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није мог |
| је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са М |
| о тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало св |
| и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што веру |
| чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташ |
| оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њез |
| ло ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво |
| е мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, |
| овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било д |
| бу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, |
| елику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац |
| с ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би |
| стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтов |
| јник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господар |
| пред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, |
| сетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана да |
| да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у живо |
| ито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех |
| овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако |
| стан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је |
| тарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна |
| берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да га |
| ади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па в |
| како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Бо |
| оле.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле п |
| из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова пес |
| погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и б |
| онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу |
| од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му п |
| } Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, |
| и прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан. |
| е усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зеле |
| ледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> |
| отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Воле |
| а мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често |
| толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело поко |
| инили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p> |
| } Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често од |
| баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била ј |
| Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве |
| и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је бил |
| њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми |
| а“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где ј |
| уле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} П |
| ића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с ју |
| и, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље д |
| себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и |
| а жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готов |
| столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен |
| , да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни јед |
| ник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године да |
| >— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече д |
| а, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је во |
| е допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падн |
| са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду д |
| мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам с |
| се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не тре |
| ари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, о |
| д јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немај |
| оме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувоти |
| {S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У та |
| Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Мак |
| асти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду м |
| на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на |
| а ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси |
| ржави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, он |
| га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као |
| се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку р |
| Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фру |
| Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде |
| некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, шт |
| рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да изма |
| На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гурка |
| бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, си |
| а, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Р |
| /p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој |
| могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до |
| узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мра |
| из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} |
| <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> |
| а послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — п |
| мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p> |
| "156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од |
| не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било до |
| ди лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли |
| >Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се |
| рпскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је к |
| ће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како |
| адити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се |
| роши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и рас |
| лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p |
| свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка |
| па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па |
| еки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, |
| колико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео р |
| јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невеш |
| е и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је н |
| као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="2 |
| а.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берз |
| а и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да ожи |
| друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге |
| та је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро п |
| во у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а |
| уми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђ |
| оро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од |
| ји су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Ст |
| Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом |
| екоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S |
| била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову |
| он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Мар |
| Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти |
| 9" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и ско |
| коро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја по |
| којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb |
| мбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пишт |
| , у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај п |
| а око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, |
| в Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опе |
| олазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, |
| пио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се |
| о а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио љу |
| у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене м |
| ах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душе |
| <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држ |
| ије ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ |
| S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао |
| е би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој |
| еку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је |
| рибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку |
| о девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла |
| еле, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам н |
| е доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се заг |
| ја на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и бе |
| стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чул |
| а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би |
| ђима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је другов |
| нине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити |
| па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до |
| тво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се р |
| руг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више |
| лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумски |
| бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да док |
| е већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — |
| ерују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет р |
| ота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је т |
| е му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки |
| ш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да уд |
| евању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, к |
| ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан так |
| кад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она |
| октор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, |
| господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица |
| да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја са |
| <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш |
| то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>И |
| "148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господа |
| а.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше |
| није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака па |
| изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нем |
| ја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш |
| ној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb |
| , јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала к |
| како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S |
| би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потега |
| улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их |
| тамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро на |
| .{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, |
| убља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се то |
| је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је се |
| ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не с |
| ије као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта оти |
| је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му с |
| удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то с |
| о — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{ |
| рући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је т |
| детио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ |
| ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван обл |
| и ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свеж |
| деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је |
| удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мил |
| приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк |
| ила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А д |
| Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живот |
| , синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему |
| и и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба |
| а није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p |
| <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао |
| 229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се |
| и набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла. |
| ји болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам |
| м ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хл |
| ајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Р |
| .{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкач |
| оме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него |
| упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу |
| осим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула |
| анцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу |
| аноје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим |
| уска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље. |
| на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} |
| они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Ис |
| у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за |
| још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме к |
| том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наск |
| млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
| еде у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то |
| ету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> |
| јући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече |
| У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n |
| него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само н |
| о ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласт |
| те на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, |
| ко ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о |
| се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручен |
| <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара г |
| пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да |
| домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</ |
| посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто од |
| ицу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две по |
| ица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало |
| тца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Д |
| {S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душ |
| уђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка |
| а.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор |
| тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} З |
| исто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овак |
| ули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p |
| о њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто по |
| да жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о |
| n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео |
| је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевано |
| кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Л |
| соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаб |
| да? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мит |
| а фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се |
| да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је |
| ча Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радо |
| ти, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати з |
| ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка |
| тао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се |
| <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је ст |
| пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, |
| .{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођ |
| рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој с |
| р је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га |
| та „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебе |
| упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се |
| д недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцну |
| стутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко б |
| ћом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што |
| ече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула |
| пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилик |
| се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је д |
| ије ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, д |
| ије добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица |
| <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> < |
| ити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он |
| о свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> < |
| е мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ |
| о нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фиш |
| е крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био |
| 14" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи праг |
| то мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ј |
| о без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, |
| и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео |
| рт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је |
| био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми |
| милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болесн |
| о прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натра |
| оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, |
| стило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити д |
| амо да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца |
| "253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и |
| </p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> < |
| о заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> < |
| м домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена д |
| ике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, з |
| већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела ј |
| лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што |
| ше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима |
| Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса |
| уна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа |
| је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је |
| о тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан. |
| клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.< |
| га тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне |
| ко смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека |
| казује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалит |
| опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача ка |
| ога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јад |
| уди непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван обла |
| ћи шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове п |
| } Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да |
| ше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми бли |
| пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина |
| о би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те изл |
| а Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином р |
| као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и |
| шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један п |
| се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста с |
| ремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи вес |
| у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="7 |
| ука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге. |
| ногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> < |
| ла јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на |
| је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да бу |
| е то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се сва |
| купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за мл |
| ди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одб |
| а, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је |
| једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра |
| јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, н |
| моз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго |
| ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је |
| ији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она |
| l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми р |
| а, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па |
| усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на про |
| малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо |
| у натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.< |
| — Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— |
| ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — |
| закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> < |
| > <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад сво |
| а и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак |
| је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што |
| Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> |
| ев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ п |
| штво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била в |
| мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема г |
| бин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса |
| сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што |
| ногој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, ку |
| и сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда знач |
| шкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако |
| пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према ови |
| то једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нест |
| мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим груди |
| де лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подрж |
| била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић дола |
| о не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи |
| за Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на |
| је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то јо |
| ече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим |
| адовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. < |
| изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа |
| {S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па и |
| великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога |
| и да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у |
| је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки |
| Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стид |
| у како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница |
| сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међути |
| к дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p |
| а смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости |
| чери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божи |
| је прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образо |
| ју, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Н |
| овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипа |
| га — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Б |
| један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај не |
| ивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан ј |
| а и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дош |
| ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навали |
| истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на |
| кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љуби |
| и опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је |
| ема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад н |
| оспођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход. |
| етренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја траж |
| е срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне п |
| али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љуб |
| једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју |
| ну љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус |
| ку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p |
| .{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, |
| /p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, да |
| враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у груд |
| их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни |
| на, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољ |
| к доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште т |
| ко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти ма |
| страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је о |
| рьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљ |
| амбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски |
| сова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато |
| напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>К |
| п и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српк |
| ца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни располо |
| еличи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад |
| , оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испр |
| велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпо |
| мислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки |
| ћи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ев |
| В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђош |
| да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њ |
| инога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога |
| девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и и |
| ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила |
| ића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни ви |
| а да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} |
| манова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година уда |
| езла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би у |
| ица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спом |
| ку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне |
| ари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изглед |
| ите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли |
| живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна |
| да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга |
| лади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да хр |
| на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но дру |
| Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госп |
| обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни |
| ај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с од |
| милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре в |
| {S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је |
| јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека |
| р Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, ч |
| спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само пла |
| и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се ч |
| Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек |
| Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, как |
| <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узавре |
| такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зре |
| седак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је о |
| , јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" / |
| је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина и |
| убицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, у |
| е и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку |
| а хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао |
| нили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станој |
| ад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За о |
| помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај |
| аки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа |
| озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана н |
| Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме |
| } Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина мла |
| ошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој |
| о план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који |
| што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац н |
| створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову |
| азић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Докт |
| а.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са дв |
| е у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у |
| стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Док |
| отока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му |
| дњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под о |
| рестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће б |
| ога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зе |
| го, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb |
| а брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око |
| ем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном бес |
| еумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао |
| оме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене? |
| истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла |
| незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на |
| се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душа |
| > <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Мил |
| овао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, |
| дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} |
| е али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу |
| оме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је |
| уше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „ |
| и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и сам |
| и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — |
| ахвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док |
| у у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је н |
| с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким |
| храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном и |
| у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођош |
| госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> < |
| мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ |
| нца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо сла |
| гати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p |
| >Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да |
| лас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја во |
| По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у кр |
| ревија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али |
| tle>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но са |
| дила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} |
| с се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао |
| не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало |
| тао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љуби |
| и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео |
| сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто |
| едне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p |
| је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и |
| брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале |
| напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуг |
| аврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од пос |
| :</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — и |
| еник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да |
| ој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече док |
| n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево р |
| ј живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је сок |
| — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p> |
| нда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је док |
| лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старо |
| у па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је д |
| Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p |
| ио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће |
| чио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Ве |
| ра, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала д |
| часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је на |
| а му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож |
| <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла |
| а — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p> |
| {S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бур |
| кој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као ч |
| доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам н |
| иковац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! |
| њ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chap |
| јачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| о ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А г |
| оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па ш |
| је никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би из |
| рким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> |
| јка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на |
| Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло на |
| ори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, |
| довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> < |
| о, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само пос |
| у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најл |
| ао да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шев |
| ерачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме |
| нда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њ |
| ш лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дуб |
| .{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у но |
| оселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је и |
| ала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чин |
| а је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа ј |
| и <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — |
| n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} |
| е да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су |
| ка.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како ј |
| е дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те |
| е дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није |
| иле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришт |
| у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гро |
| Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао |
| Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан |
| ако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожу |
| е привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан б |
| ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити |
| ајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општин |
| ању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели |
| и-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури |
| арио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да |
| е вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица |
| воје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} СА |
| {S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго |
| ла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} |
| о и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у |
| е <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и |
| таће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> |
| ђа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако |
| те једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој о |
| видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} |
| p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љ |
| ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако |
| о грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене мор |
| е њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> |
| авре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани |
| е Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по по |
| е С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже б |
| илан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више шт |
| >Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удо |
| се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал шт |
| а што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после |
| са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није к |
| га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе |
| и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p> |
| , као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад |
| ештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да |
| ћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је си |
| на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на |
| тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет ц |
| небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станој |
| ко речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту по |
| ше видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је зада |
| на још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу |
| о кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ |
| онак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи |
| слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његови |
| војом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола |
| та ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на та |
| е у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с |
| дном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда |
| ати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред веч |
| једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло |
| се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не |
| уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју |
| , детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад м |
| јкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није |
| сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликов |
| огодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо |
| самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најуз |
| њаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на |
| ком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> |
| ио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа н |
| ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он |
| икога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао |
| дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце. |
| а његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта |
| р да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунг |
| је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како ј |
| то да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо с |
| и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин доктор |
| држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће |
| а <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p> |
| н, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме |
| а пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n |
| е бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на |
| p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га |
| благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми |
| ме — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде та |
| е.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb |
| сти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било |
| лас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p |
| </p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> < |
| а ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? как |
| мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису |
| до је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му до |
| адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, б |
| да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до н |
| м ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ј |
| ом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек и |
| што ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас ми |
| бав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре мек |
| е челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава р |
| оди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е |
| о, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу |
| .{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, |
| у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гл |
| јникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је |
| неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица |
| ш само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по |
| си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом пл |
| тору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала |
| е још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад |
| ко, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и |
| ажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> < |
| и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љуби |
| је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од мили |
| вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{ |
| грдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до к |
| ре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочар |
| а ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити п |
| лед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у |
| м је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је |
| а особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У т |
| м улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је |
| е стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загле |
| о га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све в |
| ом над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћел |
| н је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био |
| рк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град ка |
| то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе |
| ушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него |
| убица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињено |
| ље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети |
| за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити |
| на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но |
| тор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што |
| и кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо дру |
| може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Милано |
| обро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} |
| јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} |
| ога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час |
| че од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире пос |
| нам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се |
| о што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката вид |
| се на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Бож |
| ста — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" / |
| а, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p> |
| зго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин |
| ине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— |
| тао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагл |
| ега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да п |
| од мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи |
| S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља н |
| рк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напр |
| је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени |
| погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е |
| мури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме вели |
| аче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. |
| ам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила |
| у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне |
| их кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота |
| о кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на |
| ивео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири |
| а како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита |
| јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од |
| а.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће |
| о!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p |
| лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је |
| је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пут |
| га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно з |
| еста у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна |
| терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p |
| и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри |
| ак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S |
| то пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с веч |
| глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе |
| новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо вр |
| и коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо ба |
| е земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету вел |
| м јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце |
| подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толик |
| Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да |
| n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге п |
| S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога |
| борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији ко |
| чин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трг |
| цки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p |
| ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај гл |
| пи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му с |
| мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се |
| Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржа |
| ба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> < |
| оћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло |
| </p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</ |
| /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио ов |
| </p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу зами |
| а хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, |
| ље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске |
| су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да са |
| ужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо |
| у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лак |
| ледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба |
| кале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по |
| >Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једин |
| м никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општин |
| ако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно |
| ажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за свој |
| ивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се |
| ило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на |
| title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужни |
| узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је би |
| ико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одав |
| постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се |
| а него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана |
| узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство |
| ако чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млад |
| вини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и |
| пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају |
| Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и |
| дне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је г |
| у кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка |
| сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре бу |
| акше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Госпо |
| а да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном ду |
| није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, и |
| ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не пој |
| се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњаво |
| вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истин |
| а Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе у |
| о и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је на |
| осле вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Т |
| ерењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Ст |
| о је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, |
| илан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{ |
| а сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите |
| pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити д |
| а.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му по |
| ли против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утиса |
| ам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — |
| униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био упис |
| ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз мла |
| це лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p |
| више из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи берач |
| не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цвет |
| у већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу |
| ни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко к |
| Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} |
| веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славн |
| оспођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бо |
| а и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — |
| снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{ |
| амљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не |
| адници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на |
| земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> ва |
| опитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену над |
| и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су бера |
| јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчан |
| црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p> |
| већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајд |
| банско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима д |
| смевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу си |
| ара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Бос |
| те су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траж |
| пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји |
| > <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабра |
| , на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</ |
| ш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла |
| соном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, |
| за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислим |
| а.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</ |
| е образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једно |
| тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак да |
| оји мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење |
| је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је р |
| на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа |
| арицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је з |
| старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријате |
| мо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене |
| својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче с |
| а вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше |
| има њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој зап |
| </p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут п |
| Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам п |
| ="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да нап |
| ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p |
| е, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео в |
| и дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бур |
| да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да |
| рбије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у н |
| јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избија |
| ажањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставит |
| о врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, гд |
| Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив |
| лело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{ |
| канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је |
| не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као |
| подине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале г |
| , а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах |
| ахињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гро |
| овцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Јед |
| руге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписуј |
| гом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и л |
| удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио с |
| ви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим п |
| ко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га |
| /p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ен |
| {S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да |
| на — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с |
| и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двори |
| га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове |
| и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не з |
| није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпо |
| далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грд |
| S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећ |
| укастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и |
| корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуца |
| у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јад |
| н покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p |
| аци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Шва |
| је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадн |
| мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је и |
| ло по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких |
| Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца сл |
| часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују ш |
| кса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће н |
| ри седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика |
| рпским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа де |
| ; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Го |
| .{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребр |
| мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сиј |
| аном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да пр |
| ји је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брд |
| бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне к |
| м гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намесни |
| а ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је с |
| како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећа |
| ок се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.< |
| ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има н |
| ца му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ве |
| м пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео |
| } По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова. |
| ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S |
| да не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном |
| д кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Бос |
| страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како блед |
| а у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор |
| Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и |
| гледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> |
| у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже с |
| јао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је би |
| , да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе |
| кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мо |
| вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.< |
| и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве |
| јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове годин |
| > <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда |
| е школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да |
| .{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена |
| но нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да заш |
| потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао ма |
| >— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — А |
| јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од в |
| е узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црн |
| и на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p> |
| а дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правни |
| S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, |
| } Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком |
| вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знал |
| ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога |
| ољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, те |
| особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се |
| ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као р |
| на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И н |
| аји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ |
| ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, и |
| тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — |
| p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пу |
| S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љу |
| Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатк |
| и су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио |
| е само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакш |
| ктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.. |
| ојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дом |
| ше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У то |
| ишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци |
| таше.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилиц |
| зе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубља |
| ас би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу |
| умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо |
| рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и |
| егову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па ј |
| Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два на |
| Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне ми |
| а сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па |
| } Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
| ти без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман |
| закованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна |
| ко, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он |
| триних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто |
| , да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљ |
| рибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љуби |
| а па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут |
| огао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир |
| е му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдн |
| лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискреци |
| о тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије |
| аки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрњ |
| иниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају о |
| ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву |
| ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће из |
| Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин |
| еда јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма |
| а маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се |
| ца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема ко |
| ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгле |
| га родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је |
| тао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} |
| господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао |
| p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим година |
| ика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће св |
| ођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што с |
| у главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и |
| Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — р |
| су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају |
| а чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} |
| жића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околи |
| — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и |
| у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је |
| кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на |
| а кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Ми |
| дравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У та |
| еда.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} |
| квика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спро |
| садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само м |
| т уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и |
| овце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико н |
| у али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се |
| ају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, н |
| трану.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о |
| ред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет |
| еље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p |
| мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос б |
| > <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује к |
| целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда с |
| S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попи |
| амо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она и |
| смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свег |
| т под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по п |
| Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој |
| ј души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу |
| ад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади ле |
| вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не |
| о у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и |
| При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога |
| p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да |
| е је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе |
| земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кри |
| докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива гос |
| шком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у ов |
| му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби |
| еху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе сам |
| S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је си |
| Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу |
| октор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} |
| ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољу |
| замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још ник |
| hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици ча |
| екао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти каз |
| м речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му |
| а, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти |
| тво! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш |
| {S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамо |
| .{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак |
| је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе |
| учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече |
| ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицид |
| како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како |
| ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Би |
| окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, |
| > <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и |
| оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па |
| ак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добр |
| оја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси ш |
| цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуц |
| ало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пус |
| ивот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто |
| тало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић |
| нао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен с |
| а — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p |
| е за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио ја |
| ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у с |
| а женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су с |
| ти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није не |
| /p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стев |
| , ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођ |
| лици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао |
| оше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем туж |
| ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем |
| </p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb |
| један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> |
| ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало |
| 4" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је мо |
| ри, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза г |
| ућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту |
| .{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физи |
| Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се о |
| зорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвик |
| тру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањ |
| извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу |
| ваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет |
| пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полет |
| грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека с |
| тано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв |
| винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била с |
| {S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога с |
| латних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} |
| ата шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне п |
| и као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредниј |
| рвога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, друг |
| > <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како мл |
| у и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на г |
| осле.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јав |
| вик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санд |
| удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После |
| еплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица |
| це ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где ле |
| ао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија |
| осподине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Д |
| ктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p |
| </p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi |
| и трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, л |
| .</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељо |
| пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидал |
| жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му п |
| да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила |
| — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто |
| твариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, д |
| у, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само |
| ајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она др |
| пођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја |
| је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја |
| светијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, |
| узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица ос |
| пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Ка |
| једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка |
| и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради |
| разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb |
| рета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузма |
| ај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача жур |
| ного пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у кошта |
| слила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога |
| .{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њ |
| док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p |
| јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Ј |
| а весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошин |
| рт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место |
| анас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад |
| згледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се п |
| гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене |
| n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде |
| ам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја к |
| стећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</ |
| /p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старији |
| } Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је на |
| ечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прих |
| ићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станој |
| о ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И |
| е коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмл |
| им — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела те |
| — Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не |
| кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано гор |
| потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, |
| је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у |
| авка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али |
| краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури |
| би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвокат |
| се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не по |
| чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило |
| свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад |
| е очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепт |
| вила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није ум |
| тила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је |
| <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његов |
| дни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што с |
| по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад ј |
| лико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Топо |
| ом стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да с |
| је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у голе |
| ио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а који |
| р Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих вел |
| ју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општ |
| угима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за |
| затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била |
| очио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштв |
| а у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Кос |
| на није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но |
| а милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври |
| о је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада |
| Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} |
| истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се |
| p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која |
| гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна |
| ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче |
| а трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Лев |
| е би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га |
| лу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се пр |
| шту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе друг |
| затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло ј |
| брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да сти |
| анда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх |
| су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрч |
| о у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та |
| ’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети |
| и, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачк |
| тојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују |
| ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и |
| зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала друг |
| ана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да |
| раве сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послет |
| га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S |
| је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је гос |
| ко наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако |
| ође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, |
| и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па |
| <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна леп |
| кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили час |
| бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдни |
| окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мо |
| лаве са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да у |
| има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друг |
| хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет с |
| што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би п |
| о крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме |
| не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако с |
| му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају |
| ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нов |
| нао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога уд |
| ас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава н |
| ма.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда. |
| {S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ног |
| ри запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет |
| али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша |
| — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и < |
| тим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу |
| ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату |
| је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота дет |
| дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што с |
| ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши ј |
| госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки т |
| кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и о |
| л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> < |
| потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} |
| оса са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична |
| и Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин |
| по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p |
| а ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речим |
| вно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јо |
| а и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n |
| ни и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће |
| и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал |
| лија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем. |
| ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим |
| тиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић |
| ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испроси |
| ије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко |
| м главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживи |
| — А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекл |
| купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају с |
| на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! |
| ањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нап |
| мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави |
| вила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас |
| на човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p |
| га упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, |
| ј описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али |
| оспода задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек |
| очињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, |
| S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој гр |
| жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвиш |
| из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако зат |
| Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се |
| Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће посл |
| , лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуд |
| о створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испро |
| ађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стеваново |
| > <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ т |
| оседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које |
| е доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S |
| је зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се д |
| е.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице г |
| S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора |
| стала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замиш |
| и сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце |
| хвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да м |
| ио је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Ка |
| ете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — ув |
| оса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} |
| Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у |
| >Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз |
| имске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на стр |
| ни по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у |
| грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као |
| се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито |
| па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој с |
| на привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су |
| чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку |
| и од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим |
| <title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је |
| знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем |
| највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у |
| школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{ |
| аноје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није ни |
| ада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је и |
| милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар |
| ма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зу |
| а девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладног |
| који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајк |
| те тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило к |
| мана и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против в |
| љим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаур |
| le> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и прав |
| е види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа |
| ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи |
| а Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника нај |
| Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са св |
| 2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле нак |
| Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра ј |
| лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо |
| мохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и мате |
| а пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са |
| а, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речим |
| т паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Л |
| а Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза п |
| ла да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резон |
| својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парн |
| јединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама< |
| ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју |
| спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер |
| са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад ми |
| ан човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и п |
| 5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао. |
| аље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не |
| S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа |
| орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни њ |
| акав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на |
| а да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то |
| јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача |
| на куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три |
| одитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и м |
| држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је |
| Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао |
| Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла од |
| атварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу о |
| ила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, |
| шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим |
| Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада |
| оготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има |
| азидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божић |
| рија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни |
| свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе се |
| скрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га мог |
| тор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Стано |
| заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у шко |
| мар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Ср |
| број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где |
| околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као |
| ош више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на |
| којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Сан |
| вком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S |
| ди, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој |
| више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но |
| да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему |
| увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болес |
| к свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан виде |
| а за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, ми |
| .{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу |
| оји ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="c |
| дних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не |
| појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ра |
| ћао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{ |
| да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље т |
| а наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој сн |
| доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикус |
| каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према |
| ачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године |
| сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је |
| head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу вла |
| су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нис |
| од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућ |
| p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад су |
| Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у м |
| мају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах д |
| ло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђ |
| S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} |
| ан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други с |
| е људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавил |
| то тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Ник |
| ко лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она |
| њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и он |
| срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица н |
| .{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће |
| ајтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спрема |
| дине полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас су |
| окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Б |
| це ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу. |
| ега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека |
| шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило |
| ико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видић |
| ног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала н |
| > <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са |
| ндију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећ |
| .{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p |
| кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милин |
| црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много б |
| : та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако |
| аноја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb |
| ецу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и |
| тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било |
| мео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје др |
| м приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекора |
| да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруц |
| Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би б |
| рше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану |
| шће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну н |
| сла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по п |
| к, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо п |
| и спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — пл |
| ака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда |
| по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општин |
| а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је д |
| ао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте к |
| што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из |
| дба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на |
| Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p> |
| и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундица |
| им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу |
| виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— С |
| ади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, |
| ан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док свр |
| } Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је за |
| </p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевит |
| тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</ |
| покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само |
| је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али |
| га планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрн |
| рка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците |
| у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен |
| од ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје ни |
| ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— |
| а да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав |
| ше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикн |
| ре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила |
| велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би |
| ли убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања сво |
| а се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, |
| које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Про |
| сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад |
| а јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна |
| дморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој д |
| оново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора |
| ка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зра |
| пних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{ |
| од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да с |
| и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да |
| таде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула |
| > <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој п |
| .{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац наме |
| но како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како |
| у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удови |
| ане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога жи |
| орела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi> |
| ј се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти ка |
| ј уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најле |
| ом ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледа |
| којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није би |
| 882_C1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева |
| је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа |
| мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али |
| а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јут |
| рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор С |
| им болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварен |
| на срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском д |
| расла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је ош |
| игох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} К |
| зо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.< |
| Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p |
| е мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени. |
| е најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицам |
| говараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој вр |
| ерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово |
| ијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарли |
| шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам |
| вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође |
| бица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу |
| бицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојз |
| Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пу |
| доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда |
| ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао |
| ажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зелен |
| рцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се бра |
| маху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачил |
| <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа н |
| од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то |
| кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само |
| д промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто от |
| знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — В |
| баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпо |
| — Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече гос |
| о сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам |
| ао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још |
| хо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су |
| ма, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори |
| прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко |
| p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а |
| утуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћем |
| паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је |
| {S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају |
| година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разуда |
| а напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, |
| мо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том |
| м и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на |
| е према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и отку |
| , па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још н |
| , о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Госп |
| то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се те |
| и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити провода |
| амером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стига |
| рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што |
| Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се |
| руга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} П |
| без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула |
| у оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве |
| да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и |
| ајмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго |
| </p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што |
| — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изго |
| еђутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зеле |
| што друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види и |
| ко није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао |
| ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету. |
| — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је ј |
| е у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају |
| по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да |
| к је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно им |
| не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин б |
| а он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста п |
| То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зн |
| а да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна |
| е а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помо |
| дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу |
| епа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родите |
| } Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да по |
| е ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелник |
| сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p |
| су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </ |
| ва.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку |
| та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла |
| па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ тол |
| турили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци |
| свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ и |
| .{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са |
| ли дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана позна |
| есет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{ |
| ашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>До |
| во ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни |
| а два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а |
| подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да |
| чео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом пле |
| на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Г |
| том што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима све |
| коку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом |
| /p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда |
| p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо |
| рк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од |
| аваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису м |
| први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше с |
| p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте о |
| ођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милост |
| </p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака дру |
| Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је |
| ="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Б |
| шиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.< |
| но лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће |
| ћу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам каж |
| све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а он |
| рк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка |
| b n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код оч |
| мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој ц |
| о је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко |
| били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак ст |
| га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако ва |
| d="SRP18882_C2.13"> <head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склап |
| оме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у с |
| па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше |
| прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у власте |
| су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушк |
| тво у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и |
| лостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се ч |
| ла богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, |
| не тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једн |
| р новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да б |
| ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши |
| о Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мо |
| и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гр |
| хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у |
| а је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јад |
| материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер оси |
| , свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштар |
| > <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша ру |
| не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па |
| помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <p |
| осном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад прича |
| довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази док |
| адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и п |
| </p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — ре |
| м је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему |
| попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узев |
| ника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме д |
| } Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дан |
| мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p |
| о у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још ни |
| како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у п |
| о свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се г |
| о, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало пр |
| мо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га |
| идео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па н |
| је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — |
| и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога а |
| устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја са |
| ом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као ма |
| вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету |
| на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман р |
| , разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор |
| <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не |
| и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторс |
| молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије сва |
| ек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је |
| хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стад |
| — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и г |
| госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпо |
| на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p> |
| p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лаз |
| , попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар |
| Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој пам |
| ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је б |
| <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слу |
| вља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па |
| Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра |
| вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па гос |
| но је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева б |
| исаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па диван |
| редсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на |
| ихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна |
| ебо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће оч |
| оју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да |
| ође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледим |
| Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како |
| ој кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка |
| скочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз п |
| >Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али |
| а ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госп |
| оју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — |
| ада се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила |
| атити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Ко |
| а дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо. |
| Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као д |
| о је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.< |
| све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од нек |
| <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љуб |
| да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих пр |
| {S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непре |
| сови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и р |
| жак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у ли |
| а савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта с |
| као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? |
| госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула |
| туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш д |
| </p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p |
| ш Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S |
| е врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим савето |
| ош није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, |
| у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да |
| е редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас |
| } Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг красн |
| ћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом |
| ора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би |
| ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врат |
| рнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се |
| онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљ |
| њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> < |
| </p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божић |
| окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и |
| о је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| отле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зо |
| једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жен |
| фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица |
| /p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор С |
| њском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по чи |
| — Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ |
| /p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је |
| а.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од свој |
| је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је примети |
| очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у шк |
| Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је |
| кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла с |
| ца опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу н |
| а је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни |
| ову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону нед |
| зи доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко б |
| т.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p> |
| дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} |
| </p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети < |
| плим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па |
| p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би д |
| .</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љ |
| су њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога с |
| рти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се ник |
| кренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су |
| ом ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и |
| приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговар |
| га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загреја |
| држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је докт |
| Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све |
| , те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p |
| постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајк |
| кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа |
| Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „ |
| иван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с |
| ма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на до |
| бро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="c |
| та раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, ка |
| нама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду д |
| , пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и ма |
| се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело |
| неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— |
| ату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и м |
| спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле |
| спођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па |
| ије вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У чет |
| ше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над ти |
| жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим М |
| спитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у и |
| А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, ви |
| Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, н |
| а није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фиш |
| е у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друг |
| , да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити |
| оре та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даљ |
| бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љуб |
| тор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би докто |
| м Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једн |
| pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али г |
| Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љ |
| м те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p |
| > <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога |
| > <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин са |
| — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} А |
| /p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече госпо |
| некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих |
| октор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало ш |
| /p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се |
| — Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p |
| њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од По |
| долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила |
| д седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово |
| прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— |
| — Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као |
| чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао |
| р дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та |
| Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на поп |
| — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом |
| , на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега у |
| о сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она о |
| > <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради нич |
| то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће |
| трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет |
| ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како |
| <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо и |
| — А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Бо |
| /p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а |
| ем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала |
| сним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да |
| па!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста |
| е се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек |
| о то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био |
| <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, |
| "62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја добро |
| Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе |
| а реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, ја |
| та има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кав |
| ед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах |
| рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љ |
| и бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да ј |
| — Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би б |
| аређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић з |
| ије затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> |
| а.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу |
| свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — за |
| , — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубиц |
| p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p |
| и се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти |
| реба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето |
| а: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — пр |
| p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шт |
| во.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговор |
| </p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу в |
| па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој в |
| бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку |
| Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало |
| .</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам |
| ш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман |
| таклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону д |
| а белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут |
| ознаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, са |
| као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још мл |
| носио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођ |
| Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље |
| p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан. |
| , да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из о |
| ла и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпођ |
| ву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично |
| старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су |
| каже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу с |
| тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке неде |
| рка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима |
| ле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда |
| не су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, |
| амо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — |
| на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? |
| у, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а в |
| ло, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога ме |
| ли на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је |
| на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и реч |
| з воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив |
| се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, |
| ора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, н |
| а.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како |
| он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче д |
| кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бир |
| ом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, |
| </p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала |
| већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да |
| двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву п |
| преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, |
| очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да л |
| p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са сво |
| живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у с |
| Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше. |
| рса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе на |
| видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам леп |
| још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је доче |
| а оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозир |
| удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса з |
| то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобра |
| ао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да |
| ца.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал |
| лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела |
| вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа |
| ер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена |
| ла као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм |
| елу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, |
| са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се наг |
| у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру ње |
| </p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Стано |
| тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што о |
| е Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њ |
| и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше |
| од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарица |
| ="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да |
| у дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахн |
| вати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попа |
| спођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, |
| ни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један по |
| век би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Го |
| озе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први |
| ечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у сво |
| ане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну г |
| и.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој |
| а чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш |
| и.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће г |
| <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А |
| то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме |
| >— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога |
| ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинић |
| е.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и |
| а.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као |
| њу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p |
| жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — |
| > <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није х |
| p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Г |
| скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко |
| сти нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје м |
| d="SRP18882_C1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима ј |
| :id="SRP18882_C2.3"> <head>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијац |
| а своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображ |
| а седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто |
| у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу |
| јим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу |
| S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом |
| један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да ма |
| жеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— |
| , али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај поток |
| реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се |
| шила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у ве |
| а је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љуто |
| дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојате |
| о јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљар |
| доцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њи |
| от свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога |
| и у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је мла |
| где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није р |
| з ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта |
| ј се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци оно |
| епоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај |
| е сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погл |
| е, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к с |
| {S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <h |
| у“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна чест |
| , кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— А |
| вет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љуби |
| Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је ј |
| о да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у |
| и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубиц |
| главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како докто |
| данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, |
| {S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-М |
| дањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гр |
| осом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да за |
| ов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ћ |
| руштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „ж |
| цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, |
| е.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену |
| д а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече |
| ити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога му |
| оспођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и |
| еко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је в |
| да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле догов |
| и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се |
| ром о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила На |
| ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p |
| е да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко |
| смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по |
| мо да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Нато |
| ма — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак |
| а је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га в |
| то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стра |
| свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рач |
| , чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа М |
| и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више о |
| карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога веч |
| праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо п |
| биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је би |
| екса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По г |
| пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас |
| латку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би |
| з гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, |
| {S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве |
| ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово ок |
| унце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је |
| дим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је док |
| и дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад |
| е а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова м |
| тра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напосле |
| ико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — ре |
| похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу |
| у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину |
| ад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} |
| ца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим м |
| _C2.10"> <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка |
| су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле ма |
| докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је |
| у, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега |
| p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ |
| ахваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Сан |
| ких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу п |
| мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави т |
| године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - |
| да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе у |
| к-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало |
| едељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој |
| како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици. |
| , заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила и |
| али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако д |
| ко је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас |
| одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина. |
| , али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није на |
| јко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла |
| је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу по |
| ора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељиви |
| је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао |
| шна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и ка |
| ору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела |
| онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} |
| жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо |
| ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Н |
| он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јо |
| зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босин |
| <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћ |
| ивоту.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је |
| ј проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у живот |
| укавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се |
| х венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом к |
| на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се |
| же и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам |
| одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије |
| чком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причај |
| сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна б |
| јући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза ј |
| едини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми |
| ађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде би |
| рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба |
| <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ пре |
| мо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам с |
| > <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и |
| рцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> < |
| то по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми |
| Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, са |
| и доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве |
| оспођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његов |
| S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докт |
| ек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером с |
| /p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну дес |
| и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишл |
| приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куд |
| младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да м |
| ање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тар |
| а на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа |
| Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово |
| једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а |
| да лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала |
| p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и |
| да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку р |
| намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад с |
| к бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље |
| ута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да ј |
| </p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло. |
| болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало ср |
| та је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо ре |
| n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћ |
| о и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здрављ |
| а кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јау |
| p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, |
| госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се |
| к из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пр |
| весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, |
| је прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} |
| лина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу |
| па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S |
| рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</ |
| то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога м |
| Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нат |
| е овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло т |
| а прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места |
| весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или н |
| веде у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има доктор |
| ло кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ изд |
| пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По п |
| о ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу |
| из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом |
| истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, |
| и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће |
| ан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али |
| то вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до бож |
| .{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, |
| срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко п |
| оскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку до |
| , вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрага |
| и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер |
| /p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану б |
| .</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љуб |
| послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће в |
| Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се |
| аљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта |
| p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишл |
| ш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео с |
| се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не |
| же весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевк |
| намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физи |
| друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе ме |
| ло шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Бог |
| и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман з |
| враћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Бо |
| ед кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санд |
| ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сут |
| — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи сво |
| е нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, он |
| џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је з |
| на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи |
| ко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} О |
| p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари г |
| укаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово |
| о на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, д |
| ја. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан |
| д се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.< |
| Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба |
| к дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове р |
| те се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Док |
| е спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па |
| осу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре |
| и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младе |
| оје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек |
| ци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не |
| бл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповск |
| ко господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> |
| ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љут |
| м челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктор |
| у и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи по |
| еду начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и уд |
| оме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећ |
| рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест |
| ним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме в |
| е.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увард |
| /p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госп |
| игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бир |
| А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — |
| ако ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад с |
| у ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <p |
| p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте пе |
| це.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванул |
| година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што из |
| у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и ш |
| еко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо о |
| да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне. |
| оме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која |
| ви који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Л |
| ило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подриве |
| овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што с |
| прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењ |
| би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пр |
| ="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само |
| каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту с |
| још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже нику |
| кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштан |
| дине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господи |
| у <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободн |
| по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ |
| е у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада |
| јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Дал |
| и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији |
| се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде о |
| а да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сас |
| о.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда |
| е“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људ |
| ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им |
| у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нов |
| богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и |
| ало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су дв |
| олико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће м |
| ће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Живо |
| нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила прот |
| <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то |
| сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у пр |
| р је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћн |
| стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој |
| итна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки б |
| а, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се |
| самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> с |
| ила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хва |
| живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг |
| чку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и је |
| дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по |
| d="SRP18882_C1.12"> <head>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; ј |
| му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то ч |
| овој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p |
| на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упр |
| и руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> < |
| м је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њег |
| када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на б |
| круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из д |
| ре!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пу |
| ла да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи! |
| ижњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од н |
| ? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види |
| ман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну |
| тојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S |
| Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> в |
| занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, док |
| легали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема |
| ушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а |
| лови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет |
| те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом т |
| журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијами |
| > <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су |
| оворио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима |
| спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, из |
| Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каж |
| а један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву н |
| е су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто узди |
| ти у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и х |
| зе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и нев |
| мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као |
| другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби |
| ците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече с |
| што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник |
| не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ен |
| тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с дев |
| о печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћ |
| бица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куд |
| > <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га н |
| ри дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: |
| се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао п |
| > <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке вру |
| ош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је |
| — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њи |
| стита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и |
| ед.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут |
| појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{ |
| било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа |
| сао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза л |
| а мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{ |
| мбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</ |
| сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и б |
| } Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на т |
| /p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме пра |
| ечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако |
| е бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пр |
| ћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и поп |
| руштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвок |
| лави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шт |
| дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n=" |
| дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где слу |
| госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му |
| ешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће |
| ш није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да |
| азало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гл |
| {S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли |
| кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица |
| <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и |
| ор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Бог |
| посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кух |
| је онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви. |
| слетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и нач |
| тији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а |
| ућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза |
| .</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не меш |
| ад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калу |
| .{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао |
| ада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају ку |
| да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се до |
| ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ |
| /p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ј |
| с пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и |
| го кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће |
| то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гле |
| иму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хт |
| упу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на ад |
| рија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том с |
| — Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало |
| у страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте го |
| уст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прос |
| овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредња |
| ли.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љуби |
| свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Бос |
| ла руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то |
| на жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> |
| ћ.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све го |
| tle>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати. |
| ца је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> |
| дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из |
| ушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потега |
| и госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лаз |
| о знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најс |
| > <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао на |
| 1" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Мила |
| одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на |
| ан сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиро |
| једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистр |
| нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није |
| оше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натар |
| све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад |
| .{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обе |
| дију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Ра |
| /p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није |
| воркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад |
| к он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с |
| ени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Сав |
| родна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- |
| ead> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако |
| чајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практикант |
| аки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се |
| њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени |
| тишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево |
| о <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Са |
| ом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; ид |
| озити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи п |
| ше да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему |
| ман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љ |
| долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одм |
| а госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу до |
| > <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb |
| равице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем ко |
| бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребр |
| увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" / |
| је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично |
| после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка |
| и посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што |
| по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орм |
| — Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да ви |
| </p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ију |
| ођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, н |
| у је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бе |
| </p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у ње |
| риса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све зван |
| :id="SRP18882_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара виног |
| , а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, |
| S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти |
| ало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још |
| гов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне м |
| ођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би ш |
| леле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је би |
| мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и |
| нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети к |
| загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љуб |
| у да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је ј |
| рта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред |
| е рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} |
| укаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb |
| првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <p |
| види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. и |
| ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викн |
| у младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили с |
| S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић до |
| одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годин |
| ора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје приско |
| ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће го |
| и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи |
| рко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у си |
| Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за |
| pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове ко |
| доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одк |
| добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија с |
| уба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, |
| на хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p> |
| ка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица с |
| карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода |
| <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој док |
| ениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође ж |
| ји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед |
| игне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били |
| то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Н |
| о Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; ула |
| ободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да п |
| давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза дру |
| пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј на |
| ог живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло под |
| Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико |
| је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> |
| одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а |
| ће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb |
| била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело дарови |
| живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у |
| о, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну с |
| не су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољ |
| сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме ка |
| — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра д |
| у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" |
| брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!< |
| ед свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевит |
| госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто |
| сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је |
| b n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, с |
| Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза |
| на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као |
| пусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити |
| ео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов П |
| а — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Бо |
| пуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у с |
| етнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видно |
| а, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p |
| и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гл |
| ку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тих |
| часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија |
| унисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник |
| ком гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити. |
| а „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си т |
| Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље д |
| није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их |
| тен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Поп |
| ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-санди |
| свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борб |
| о тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина нај |
| е у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из по |
| бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чув |
| и мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — п |
| јче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се |
| шлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаме |
| вотића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казуј |
| већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде |
| } У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па к |
| отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и боло |
| о ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво је |
| ска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да |
| нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је |
| иле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа |
| ева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би |
| егов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди с |
| се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без |
| идели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху |
| едња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће |
| le>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се |
| зић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се |
| самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га з |
| Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, заста |
| Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њи |
| убица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целом |
| сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, св |
| м својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за кр |
| стануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он ве |
| .{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слу |
| стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Д |
| осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у ист |
| тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује са |
| се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице |
| а туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше |
| .</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 |
| речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божи |
| само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано мес |
| је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Ла |
| уча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! |
| вим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада гр |
| ац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сл |
| е ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим |
| ецо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно |
| јте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагод |
| </p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од с |
| и тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора |
| створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован за |
| /p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да |
| тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је |
| ујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да за |
| иве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива шт |
| говора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека |
| а! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољи |
| це те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јо |
| Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chapte |
| мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискуј |
| увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упре |
| анесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађ |
| ше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Ми |
| >Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина раз |
| лека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му |
| забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути о |
| осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирск |
| шила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још |
| сте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кол |
| краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала чи |
| ="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p |
| аче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки |
| зи?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру |
| ико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жен |
| лије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата |
| али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и са |
| шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге |
| о иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начин |
| ихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манасти |
| нели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, |
| реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик М |
| ац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb |
| Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S |
| ица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима |
| вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад |
| твори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки |
| а.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља |
| ад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно |
| јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — |
| ада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекидани |
| клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду |
| д тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе дру |
| ред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p> |
| „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе |
| е онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малер |
| ере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је |
| картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија |
| а Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар с |
| звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах |
| . — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други |
| не чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; |
| ујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</ |
| ч и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је |
| иха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ух |
| овија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак |
| оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не буд |
| ове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватил |
| несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву. |
| ну госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос до |
| мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце п |
| сподин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, м |
| су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину а |
| оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вече |
| ше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што не |
| сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи |
| равицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} |
| викну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да |
| шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет! |
| ле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимн |
| са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>З |
| еши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се сл |
| ше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Си |
| во грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раков |
| чине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек ј |
| па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо п |
| лава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љу |
| а њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љ |
| ала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа |
| S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који |
| S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и г |
| упиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуг |
| им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чист |
| венске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у п |
| ада је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју пос |
| аздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда |
| њу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би |
| буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко |
| не мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, |
| ош по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ћ |
| , живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</ |
| ли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски |
| еш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у ч |
| лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад о |
| ом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годи |
| , да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, д |
| ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спа |
| ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако ј |
| {S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини |
| идило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, |
| пита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лаз |
| тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу в |
| да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отвор |
| мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем |
| S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа |
| паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} |
| ој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на ч |
| е таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор |
| умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпо |
| мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога |
| </p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени |
| да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на к |
| шла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине ре |
| жних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви |
| ши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине док |
| /p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице |
| , да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се бра |
| о сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини ни |
| е Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госп |
| на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се |
| ч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; к |
| док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ да |
| једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са |
| > <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се за |
| а рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади докто |
| јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић |
| сило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" |
| сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо |
| свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева |
| госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој |
| знала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође та |
| стите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остан |
| загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више |
| {S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи |
| е задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — |
| богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. |
| но, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка |
| њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и да |
| ћи руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, у |
| а.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни |
| тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна |
| би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{ |
| нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако |
| ао да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди |
| него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си ур |
| жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покој |
| апоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа |
| пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме |
| менима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће |
| дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то ниј |
| лачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и |
| а учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва |
| а њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка д |
| е Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је |
| одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско мор |
| то полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— |
| .{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојник |
| <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у |
| ко својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више гла |
| та треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се |
| </p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је т |
| мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и оти |
| ећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није |
| тоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће за |
| рескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Час |
| к.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Ма |
| уда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупн |
| — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје |
| оумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> |
| приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет д |
| муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — м |
| ада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је |
| Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} |
| ах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> |
| орао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево |
| .{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш |
| ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља |
| ило више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће н |
| из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у |
| рк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p> |
| од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за ње |
| и из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо с |
| <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила |
| могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала |
| ило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на |
| рошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу к |
| вали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То |
| зде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од п |
| <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери |
| > <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а ч |
| га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо леп |
| и момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, |
| о казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да |
| ћ два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника |
| ије нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омах |
| пођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Ка |
| з прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, к |
| {S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао |
| , само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи |
| и кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, |
| и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би |
| година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, д |
| свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па |
| , глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја |
| сподско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здра |
| каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да пр |
| ом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда |
| ћу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Пе |
| лињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају |
| и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада |
| окторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> < |
| и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива м |
| таће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави г |
| /p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљ |
| на.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав |
| .</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству н |
| амо по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да |
| анку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак |
| } Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде в |
| памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао изби |
| ујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речим |
| ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад |
| а мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивн |
| ц одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му да |
| Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља |
| ст недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгле |
| што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што |
| тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div |
| е жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври |
| а и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је док |
| ходе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па с |
| душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много љу |
| а Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој к |
| д себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко ч |
| стина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе |
| онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да ј |
| p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега јо |
| Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли срем |
| са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студ |
| омрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то во |
| и грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет |
| а готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n= |
| глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко |
| га запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Ср |
| знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и |
| да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше |
| е.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како |
| S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у |
| јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била |
| увао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Л |
| и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема |
| испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе ши |
| ка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га |
| бама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> < |
| вца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пр |
| охвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пр |
| падне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од |
| сноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршно |
| реће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и о |
| адити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траж |
| каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ |
| воје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хв |
| прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје |
| Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку |
| отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак |
| це младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{ |
| лио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S |
| ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну н |
| — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тр |
| је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се м |
| и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједни |
| наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме |
| га девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, ка |
| оспође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морил |
| и тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје |
| је мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задр |
| киња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излази |
| се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалос |
| кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову |
| ла на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још |
| доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба |
| шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по ј |
| и се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радо |
| едној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло м |
| који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p |
| ад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се д |
| </p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако |
| а се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини д |
| ла је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и |
| и, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добр |
| <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари п |
| есту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им |
| његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али |
| није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке не |
| на почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њ |
| додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да |
| нао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не |
| лски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с ким |
| <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но |
| нас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор |
| зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижиц |
| приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју |
| дан зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ћ |
| кторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, |
| до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не |
| ре, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додир |
| ота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињ |
| људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, |
| па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено |
| оји су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што с |
| у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао |
| ву.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на кона |
| ни.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа до |
| спођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Д |
| дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по на |
| зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је св |
| то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> |
| писи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме туж |
| п Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу |
| ници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест |
| детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица |
| све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли побед |
| ркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој |
| ђа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им пр |
| или су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака. |
| је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне гор |
| у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она |
| ито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма |
| мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> |
| наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> |
| ом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не |
| /p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.< |
| се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б. |
| да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на с |
| сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, |
| ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се у |
| родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{ |
| а такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва с |
| а што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока |
| па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мек |
| .{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта с |
| анас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овлад |
| јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, |
| пођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но |
| Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерк |
| еко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога н |
| он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С пољ |
| октору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, до |
| о вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше к |
| у са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао |
| се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предиса |
| у стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звиж |
| вала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старо |
| пођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше |
| кав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се |
| неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући |
| тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за ш |
| ши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да с |
| — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком од |
| већма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема |
| о па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} |
| ушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној |
| — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му ниј |
| ду удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="1 |
| а је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса досе |
| аше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива |
| ику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе |
| ју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S |
| адноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова |
| им обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, т |
| >— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја им |
| м те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p> |
| дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се |
| Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им |
| о плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова о |
| неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање |
| као Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савк |
| и сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о |
| дин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам ка |
| живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и ње |
| /p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на кон |
| ца никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном |
| ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> |
| ога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</ |
| да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Ст |
| о вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Д |
| — Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се најед |
| Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихвати |
| очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце в |
| мем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је |
| а се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде док |
| ра Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не д |
| м знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици. |
| шкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није |
| Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад с |
| вно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школ |
| ивоту своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе |
| а да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у д |
| у запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука ка |
| } У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила ј |
| говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он чо |
| је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису др |
| о ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, |
| е веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће да |
| — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер |
| ри осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ћ |
| е чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом д |
| о је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одбо |
| је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи тра |
| дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица м |
| езиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла з |
| да одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи |
| се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, |
| још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и |
| запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ак |
| застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све |
| још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p |
| ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада |
| шима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме с |
| свртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љ |
| е познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана |
| ао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{ |
| бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако буди |
| друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који |
| /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану са |
| пскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски |
| ио већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће отку |
| S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не |
| одине спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са ве |
| доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче |
| му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стеван |
| ран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сег |
| ме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љуб |
| ле неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, |
| шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Ром |
| Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за |
| и; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а те |
| иком.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле |
| а јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љ |
| к, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избил |
| унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина |
| оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а |
| или да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В.. |
| ога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изго |
| ћу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S |
| лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под вел |
| али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се р |
| ла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене у |
| на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.< |
| њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну |
| ма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Б |
| може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, го |
| дужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако |
| рише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p |
| икако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом |
| оља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће |
| коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удес |
| се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Ста |
| Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, |
| амет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што |
| Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост |
| ила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, |
| ста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се |
| е вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет го |
| баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде |
| те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> < |
| ="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рај |
| у се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народ |
| ђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— |
| } Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим |
| пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велик |
| исти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали је |
| S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па |
| ати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку |
| .{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</titl |
| .</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто ра |
| оса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је |
| лко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши јед |
| и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно |
| етиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{ |
| у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љ |
| ор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, как |
| о већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди |
| несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се врати |
| свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} По |
| и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити |
| људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p |
| </p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами |
| се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него |
| но дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> |
| о Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p> |
| ти!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити |
| то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у а |
| ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то би |
| јкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} |
| S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми госп |
| Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} |
| аредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — а |
| ди кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и |
| ј посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У ре |
| тор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како |
| ст.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је ос |
| био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада |
| еђу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не |
| првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд ј |
| — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те |
| обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љуби |
| ла била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас ку |
| ије чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи по |
| адрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb |
| ремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не б |
| .</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb |
| ела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ак |
| ће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше г |
| S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb |
| у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком под |
| о својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћ |
| кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така сре |
| удилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад |
| другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће |
| <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је плану |
| и рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} |
| ремена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога |
| „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду |
| <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизм |
| е раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после на |
| пођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је о |
| и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, |
| брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је би |
| и из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао |
| а Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за |
| толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће о |
| торију.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па |
| S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде ме |
| утра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} |
| е нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије к |
| вим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стисну |
| обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како |
| га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, |
| д ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, |
| е данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оц |
| јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се |
| по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећ |
| {S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није |
| не заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и |
| у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Ми |
| ој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла |
| ца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну бр |
| придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк- |
| пић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — |
| али су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До виноград |
| ко икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на ов |
| /p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, |
| грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може |
| а ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у |
| а не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> |
| страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од |
| м Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив К |
| свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни |
| јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p> |
| Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале |
| из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, |
| е га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак |
| ију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} |
| зиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су он |
| по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S |
| а зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; |
| Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Док |
| жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, |
| имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како ј |
| р - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а |
| или из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да |
| а је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живо |
| у биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву н |
| о страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи докто |
| ајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S |
| девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снаши |
| није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју ј |
| поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за мла |
| и проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да им |
| се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор |
| бунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије |
| болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p |
| а јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи д |
| све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Мле |
| дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докто |
| Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и ср |
| а је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дох |
| о деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело |
| рви машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће с |
| чне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се зан |
| н Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, б |
| ји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прел |
| то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она |
| а већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек |
| ра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићев |
| кал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га п |
| о дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, |
| и, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још не |
| било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, д |
| а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само |
| тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је |
| ма истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла нави |
| н се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му |
| ђох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину до |
| ом писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га |
| у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу ње |
| о то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема |
| Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најле |
| позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је чове |
| ешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Ста |
| ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шениц |
| оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно вел |
| -Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је див |
| а испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици |
| т на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути ова |
| што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад при |
| те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу |
| еби, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут |
| с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема |
| сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p> |
| е грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољуби |
| н на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људ |
| нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не б |
| с господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор |
| те, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Бо |
| те, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> |
| итала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толик |
| е не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен. |
| е у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити ч |
| ом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на ок |
| тала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне |
| ећ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и |
| то су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, св |
| ају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојак |
| н једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему. |
| ло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, до |
| за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаш |
| етан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад поми |
| само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира пу |
| а, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ ова |
| >— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Чести |
| есрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Ш |
| и избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је чо |
| да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал |
| посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога лу |
| дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, |
| а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика мл |
| пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Б |
| ца и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одм |
| од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе |
| ка колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарбли |
| кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки чо |
| у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> по |
| ијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није с |
| нахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако |
| ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љу |
| а светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитв |
| предњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Та |
| .{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра |
| девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та |
| за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи р |
| јвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато |
| кнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је у |
| а а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје жи |
| ово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову клад |
| чију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом |
| бе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах |
| ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти ј |
| — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју мла |
| на запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мис |
| давна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубич |
| аршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала к |
| еба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — |
| ар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину д |
| поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упал |
| се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквен |
| детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, |
| млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује н |
| з Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољуби |
| — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш |
| ига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће оп |
| трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на в |
| рдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} |
| о, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече ка |
| враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љуби |
| е се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га би |
| она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће |
| це!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне теш |
| ако би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно |
| одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговор |
| госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> |
| И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш |
| а. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонут |
| /p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јаг |
| е „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанин |
| него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипр |
| <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку т |
| тор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само |
| мара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је |
| је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате л |
| м посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вр |
| е само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по |
| томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p |
| ио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За |
| е човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо п |
| бија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те н |
| атији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година |
| стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер |
| о кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у н |
| се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу |
| чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чист |
| о ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p |
| ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обал |
| бијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те не |
| тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба њег |
| но смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до |
| је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи |
| S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи из |
| одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би с |
| {S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се |
| р Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару пр |
| та на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело дове |
| али тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши мо |
| већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по сел |
| на, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови |
| ир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па |
| Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђ |
| >Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да |
| т ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила |
| <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на |
| у задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фиш |
| ека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смисли |
| S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драм |
| вца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од |
| дишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људ |
| ељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите |
| ретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим зада |
| и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па |
| еда јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси н |
| ори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Љу |
| њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још дана |
| равио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља по |
| овек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од сво |
| ета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — |
| никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} |
| е чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, м |
| јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла |
| p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да |
| — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње |
| S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар |
| д женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p |
| да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видел |
| а.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше |
| ј кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју |
| да на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој |
| посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики |
| ажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он з |
| писао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико |
| каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје друг |
| о готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећ |
| својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило < |
| нка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под зат |
| чу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше |
| шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све зва |
| ом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се с |
| ати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима про |
| отицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под |
| з сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је |
| то би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S |
| поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о з |
| {S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — ј |
| е на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашт |
| оме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује |
| сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Га |
| усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни |
| убице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан. |
| авка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{ |
| зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n= |
| спођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њ |
| га језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{ |
| нове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела |
| е на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је с |
| лити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљ |
| у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога с |
| ао неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срц |
| ила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се ниј |
| кације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милан |
| е лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је т |
| Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далек |
| есмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у од |
| то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо |
| , која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га |
| епога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попу |
| и Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај ос |
| е сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како |
| по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према м |
| оведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да |
| ља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче доврше |
| ма.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезл |
| удски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли ј |
| о грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седо |
| ра најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила |
| па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, |
| проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сре |
| .{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошт |
| тву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила о |
| Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да л |
| иле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно |
| ах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван п |
| вовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, |
| д здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекал |
| Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала |
| удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пож |
| ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то по |
| зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар |
| } Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за |
| ела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кл |
| си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — |
| азгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</ |
| жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се |
| у људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко план |
| оме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упозн |
| оре, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор С |
| Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да ј |
| ; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећ |
| а — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућани |
| нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано о |
| ла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је |
| le> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из в |
| стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа |
| седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је бил |
| оји нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти |
| на је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио |
| а се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та каж |
| } Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је |
| шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни |
| ти с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љу |
| ишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те |
| гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било |
| им осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости ил |
| да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће |
| хвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — др |
| је, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се ч |
| дрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — д |
| на и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипа |
| у и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па |
| .</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у г |
| му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају п |
| есна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често |
| ка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти |
| , који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, |
| <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али |
| } У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе н |
| ре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та о |
| ека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — ц |
| зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом ре |
| човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби |
| е све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење |
| "149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слут |
| ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а с |
| рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је в |
| гледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има неш |
| за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је б |
| забран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме |
| о селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало браш |
| бави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му |
| ас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> |
| је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, |
| ко пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го ка |
| ати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} С |
| . са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је |
| рироде.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Т |
| срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нем |
| , <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни< |
| е домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа На |
| умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео у |
| нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смисл |
| > <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рук |
| рактикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од ме |
| а да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још б |
| .{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече |
| по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је о |
| S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру |
| ; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од |
| и грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго |
| је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у црк |
| овост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од |
| е доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{ |
| уди ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек |
| сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти |
| ст, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> |
| оји не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пу |
| ме срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме |
| диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, ш |
| ић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и |
| он био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за |
| кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким по |
| ољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни |
| дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечн |
| Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз |
| ји, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то |
| нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила тол |
| ати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стев |
| воту — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотр |
| ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љ |
| бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади |
| да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало |
| } Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у |
| весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, |
| <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Ал |
| је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозн |
| су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Д |
| ледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе |
| од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде |
| уги дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје н |
| на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Се |
| вршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо трг |
| ио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала |
| е куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и |
| ута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је се |
| а не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће к |
| ли по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије |
| хвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар з |
| >Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није доб |
| S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Д |
| новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али |
| уда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али |
| че.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p |
| ом радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здрав |
| ва од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде |
| ди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч |
| утрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све куп |
| мах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је шт |
| а. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је |
| нојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— |
| ла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже ка |
| знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, |
| ико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње докт |
| вота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и |
| одсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српст |
| бље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, д |
| коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочи |
| ом опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фа |
| амо:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест |
| је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут о |
| у.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека д |
| ла да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ од |
| " /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хт |
| и да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па |
| пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то |
| тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати пог |
| ивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па с |
| у?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{ |
| ила машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хлад |
| оспођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто |
| даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше |
| је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чуп |
| ру, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он јед |
| сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, |
| ћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа |
| ки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из м |
| пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p> |
| измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у њег |
| рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као |
| други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само |
| јком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да к |
| ну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај |
| мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прођ |
| ој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби п |
| рили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и друг |
| је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као д |
| Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на |
| едала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика ламп |
| стима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику ш |
| мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела п |
| невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да |
| нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, |
| а младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, зад |
| пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} |
| усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћерет |
| </p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше |
| Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трг |
| За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да глед |
| код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Ш |
| ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друшт |
| екадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у груди |
| преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала |
| ловито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са п |
| се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису так |
| нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегл |
| тету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па ка |
| им очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од |
| одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Муш |
| } Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, м |
| ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> < |
| а је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у ма |
| молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на ов |
| дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица пле |
| дан пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледа |
| ш неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи б |
| да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се изву |
| а јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече |
| би се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је |
| је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погле |
| S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и у |
| тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p> |
| У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се све |
| том у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућ |
| де мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему св |
| брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p> |
| оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.< |
| оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листо |
| жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдит |
| <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још |
| ју и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка т |
| pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лев |
| ба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку г |
| лиже и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то |
| оши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу |
| болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи |
| аше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила |
| е више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се ма |
| а за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђа |
| и, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће |
| меш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је р |
| удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор П |
| рава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— |
| е само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне |
| е људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а |
| у као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца има |
| тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је |
| ко.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све дру |
| га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га |
| ео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да |
| /p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памт |
| болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у о |
| укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам ва |
| е <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи н |
| вка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба |
| тор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах |
| мисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били |
| а су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са |
| то ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњ |
| не у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала |
| видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни п |
| четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену |
| у: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају др |
| су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што с |
| ела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она |
| дова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу |
| почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је |
| мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја |
| ади — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто об |
| онзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су уп |
| е тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из пош |
| оја има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допр |
| ти по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не ума |
| Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о |
| <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали ви |
| ерса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S |
| усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи |
| ка — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> |
| ни би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две |
| па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће |
| своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце по |
| то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p |
| ристи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду |
| на она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као за |
| е може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Нек |
| /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после мес |
| тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се |
| је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са |
| своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради |
| те.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у |
| из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца |
| ало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече |
| помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несре |
| оја има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{ |
| лова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руков |
| тала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{ |
| е Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули |
| ко сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кућ |
| грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само |
| а и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе. |
| е у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра |
| год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и о |
| елу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S |
| осподине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кол |
| натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле |
| , доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, |
| Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi |
| ознаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би ре |
| е они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пре |
| Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Пресла |
| борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најс |
| воме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то |
| ођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима |
| ћи — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе |
| , да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће |
| ините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако |
| о појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она |
| аховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љ |
| још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак у |
| лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка |
| из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари стр |
| уд и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше |
| p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет зан |
| лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, ка |
| } Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а о |
| и.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све виде |
| езина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</ |
| е уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто |
| сле те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда |
| ц је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише |
| рко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да о |
| ора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе д |
| ео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су |
| прегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по с |
| сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и тр |
| у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још к |
| ито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" |
| а онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је |
| и и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш |
| ече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ли |
| ла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу |
| и свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је та |
| знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је |
| авиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело |
| .</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља |
| нати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој млад |
| доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, |
| шном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дв |
| Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Је |
| оту.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имад |
| плу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу |
| ти лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога ст |
| а мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била г |
| едну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде та |
| а му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду |
| о — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — реч |
| је.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратит |
| по, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођ |
| ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Б |
| двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио до |
| своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по |
| елим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где ј |
| ладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године |
| ју?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја м |
| зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само |
| з кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже вес |
| е непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> |
| изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо |
| удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда про |
| убици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две го |
| , што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млад |
| ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} |
| вога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? |
| анас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из пос |
| не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ |
| ли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве ко |
| а си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p |
| другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред о |
| а јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће: |
| Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто |
| устила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дрем |
| p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на |
| евитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да |
| па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани |
| ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљиг |
| ла у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младо |
| наге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се |
| Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S |
| долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, |
| шта — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе |
| почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније ре |
| су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец |
| рача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<tit |
| јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти |
| ице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога док |
| збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно |
| две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се |
| .</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али треба |
| де на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три |
| забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пи |
| дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не гово |
| оту.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров |
| е тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, п |
| о гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ов |
| p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и ре |
| се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се |
| едала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p> |
| а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две годи |
| је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом сво |
| сно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се нап |
| ош коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти |
| {S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{ |
| > <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кр |
| ћ главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за |
| кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом |
| е, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“< |
| јко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге |
| и ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Г |
| следњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</ |
| неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би |
| дар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Докто |
| ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви |
| е варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на ко |
| ла да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала ка |
| још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не |
| ас по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него очена |
| ан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао исп |
| ој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зе |
| е прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође |
| ого, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попиће |
| буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти |
| претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се од |
| моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну |
| ка само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то |
| ињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србиј |
| земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима |
| свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша |
| знавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама |
| тигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав |
| истрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с |
| само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипенди |
| ме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли т |
| громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непо |
| имају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су |
| но нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — |
| } Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад в |
| ће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је |
| кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо је |
| ади, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зн |
| х људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишав |
| мо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи |
| } Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу |
| наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу св |
| ој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само |
| спуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуца |
| о, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, |
| и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беш |
| ва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом. |
| и и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беш |
| више озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, |
| бљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} |
| ти доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, |
| спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љу |
| да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, |
| ође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто |
| има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Ста |
| агом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кро |
| путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га ј |
| обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцн |
| месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самостал |
| уга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ри |
| ви да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти |
| ?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је мла |
| ! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бит |
| , човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У те |
| це.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што |
| ла је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју г |
| о госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сам |
| њенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисл |
| абор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и це |
| њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам |
| прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па |
| спођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, јед |
| е доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> < |
| спођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке |
| веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провес |
| шу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако |
| нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз |
| овни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајн |
| анија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру ф |
| или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од са |
| д се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он |
| S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> |
| Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} Д |
| о за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би п |
| уче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онд |
| им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело |
| тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне |
| као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била |
| еба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у св |
| ="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у баш |
| Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју мл |
| се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прав |
| пала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога |
| же да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове к |
| да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси вел |
| то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, |
| еда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — т |
| Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан |
| во — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први п |
| о да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S |
| Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму |
| S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући |
| укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаћ |
| оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то |
| му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што |
| није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему |
| ало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на |
| десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> < |
| номе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друш |
| је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице. |
| слова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} |
| данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измис |
| ну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љ |
| обро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дош |
| љивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали д |
| јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба ку |
| у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично |
| ме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у ов |
| Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Св |
| се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим |
| — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и за |
| ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић |
| ра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ |
| лавно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстар |
| мо помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после |
| била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођ |
| в њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћ |
| — Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш д |
| до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца |
| да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту |
| знурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет повр |
| ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је до |
| ам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> < |
| стива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он |
| кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштен |
| се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често |
| и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их дове |
| из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све пој |
| бојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица |
| ћу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта о |
| аучио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта |
| њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нан |
| да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којим |
| ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори с |
| врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја |
| ра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из в |
| ле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>П |
| {S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене |
| е звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb |
| он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је коп |
| /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе н |
| како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нем |
| му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p> |
| естио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У пут |
| ; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће |
| а постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њо |
| Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ћ |
| е доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће |
| исто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе |
| ала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} |
| едио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиљ |
| удима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва |
| ба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може д |
| и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери |
| } Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p |
| еки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у |
| еко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско н |
| ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се |
| ви писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога |
| /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове |
| .{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су |
| убини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су |
| спођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да с |
| ктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — |
| а ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица |
| рта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађ |
| звади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} |
| чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као |
| још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у |
| сти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курју |
| други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу |
| у мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишка |
| час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну к |
| ма сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, М |
| узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече |
| омажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду м |
| е жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из |
| на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљив |
| јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам |
| у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на О |
| рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо |
| а што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли |
| 70" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече докт |
| исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, |
| ј то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу мат |
| амишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да с |
| у! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурли |
| — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш шк |
| Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — |
| лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајт |
| ше: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем |
| е ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до посл |
| ти уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом |
| ену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> < |
| ну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек ид |
| остива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратим |
| те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо с |
| ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што |
| , бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је с |
| ти доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да |
| пођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има ј |
| ктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита н |
| удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питају |
| клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <p |
| а, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} |
| за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Пр |
| Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госп |
| они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, д |
| окоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ |
| и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у раз |
| ње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дош |
| >На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас |
| а је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шу |
| и њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; ни |
| дњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са |
| 242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ |
| отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не оста |
| ки род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце |
| на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S |
| одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда |
| ре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена |
| .{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љ |
| ету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S |
| е зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са |
| асправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на пос |
| а фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин |
| рискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и гл |
| изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да пох |
| како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни виде |
| и њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она |
| елико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калу |
| мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме |
| . на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече |
| е то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} |
| био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од |
| где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер |
| торки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку |
| о благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у |
| S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ће |
| мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био бр |
| Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први тр |
| а врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи |
| е мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи |
| ова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби г |
| пао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лази |
| овора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описал |
| та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше |
| ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Р |
| је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ов |
| огледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ б |
| а па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би док |
| боравио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као д |
| за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је |
| агла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Сав |
| ко би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је из |
| > <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд неку |
| смоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.< |
| ти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S |
| гова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над |
| Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, |
| ји дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као те |
| но детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њези |
| исле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која |
| ра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да |
| с по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве о |
| Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци |
| у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште с |
| ="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, г |
| а стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити док |
| тно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће |
| видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну понов |
| вне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} П |
| ти већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи |
| ме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари |
| ека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано |
| авила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} |
| зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскоч |
| ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако |
| ца је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У зан |
| и.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Га |
| је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем к |
| и да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, |
| лашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах |
| ђо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божиће |
| ушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове |
| м! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори |
| ајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још |
| S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари |
| ара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} |
| излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задо |
| храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола |
| је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Са |
| вом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и |
| ица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто з |
| S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин |
| се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он |
| кама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S |
| окторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје н |
| ање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свја |
| златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помо |
| октор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше с |
| елу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком |
| на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и с |
| а и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да л |
| ао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је |
| , да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S |
| паметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p |
| а.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је |
| и певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div |
| у тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да |
| себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њез |
| ано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући ј |
| језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим т |
| тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <h |
| пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку |
| неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и туж |
| убицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним |
| . </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном н |
| е то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се |
| уо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем |
| о време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је м |
| а.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта |
| а Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни |
| рда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума ј |
| но.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у |
| ј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко |
| лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар п |
| нда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| а јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све ш |
| /p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отиш |
| S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који ма |
| стила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Ле |
| а готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први т |
| одине, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у мест |
| и душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јат |
| застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник заста |
| ма у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> |
| што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се |
| црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носил |
| и — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама |
| Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, б |
| је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова сн |
| пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што |
| ицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим |
| е.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби |
| сним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене |
| ичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ д |
| е стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свја |
| а Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за то |
| тарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Н |
| иве.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући |
| бица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> |
| ј као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, |
| јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.< |
| {S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покрив |
| сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибр |
| ио је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици |
| чуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за пр |
| е — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој |
| не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра в |
| а па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, |
| о да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне |
| амо тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} |
| наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се |
| од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво пре |
| S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко че |
| наче? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p |
| дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледај |
| неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако |
| опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке ч |
| живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува |
| си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо |
| и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у о |
| д год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао |
| задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула о |
| била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и н |
| а изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника |
| ше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у св |
| е.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели од |
| т Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једн |
| па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило с |
| ош устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се |
| а пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће |
| ="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да жи |
| аки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је с |
| да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изг |
| ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како |
| адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје |
| итаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече д |
| {S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да ј |
| ко нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисеро |
| амо себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи |
| а другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка С |
| буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе н |
| баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћем |
| како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује |
| ли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје |
| шта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Рома |
| же.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} |
| во у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Стано |
| S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао |
| а као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</ |
| <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не |
| кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко |
| а Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио |
| да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зл |
| годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се ве |
| и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе ко |
| че угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез |
| — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве |
| тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији ка |
| песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да под |
| је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога к |
| ор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може так |
| џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у |
| р је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара ви |
| код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас су |
| ти од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је |
| љим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би |
| је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n |
| доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је |
| ма више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору |
| је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је ј |
| од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по год |
| му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да |
| ати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне п |
| га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа |
| ве сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да вид |
| би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила |
| акав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран |
| ба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрада |
| свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прих |
| му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога сам |
| е у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> < |
| га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан н |
| што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p> |
| с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма виј |
| S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} |
| н кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, бра |
| жњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“ |
| шије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у |
| јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| ју и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита |
| би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, |
| у.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио |
| ра при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку |
| ече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно са |
| младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хлад |
| па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{ |
| у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски |
| и и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трг |
| не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је п |
| а сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти ф |
| оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар |
| >— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што са |
| и говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас са |
| е.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не мог |
| својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и |
| пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину по |
| сом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима |
| су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету нак |
| ваца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су |
| а на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва бил |
| ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега |
| је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово св |
| ла на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту |
| трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, ка |
| је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога теш |
| ић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — р |
| њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то та |
| зривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те |
| евојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвит |
| о неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке |
| попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>Н |
| број вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то ј |
| >.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој |
| ник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за |
| ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће |
| па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвират |
| његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде |
| ене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о |
| се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко би |
| ели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Мил |
| <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, ч |
| Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећ |
| атече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић |
| крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од т |
| вој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> < |
| овом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну с |
| не и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не в |
| ата чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нат |
| друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћуд |
| октора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год |
| а сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се |
| уше.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесн |
| оселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пек |
| о из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад |
| се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>С |
| кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплаш |
| огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="c |
| } Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с р |
| а и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад прв |
| ко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде м |
| рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз од |
| евојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| есило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала |
| ла сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, |
| ош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то б |
| а би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће |
| осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао |
| она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болни |
| ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њим |
| велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га о |
| наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мал |
| строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да пр |
| пет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у |
| се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>И |
| е сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра |
| су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није науч |
| це, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже |
| она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави |
| мејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опира |
| — Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без и |
| девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у |
| ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и |
| .</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихвати |
| као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви |
| отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав |
| у се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна |
| о одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда изл |
| п па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који |
| ћ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велик |
| е милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га про |
| дмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задруг |
| до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што |
| ати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак |
| што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он |
| оре и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санд |
| докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год |
| њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка л |
| осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо |
| је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу |
| етку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се с |
| је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, п |
| ор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву |
| , ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— |
| је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје м |
| ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — п |
| то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакш |
| ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марк |
| ојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, |
| га тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чини |
| нас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде по |
| а не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, ј |
| ној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад |
| говога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има |
| оје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. |
| <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{ |
| а је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачва |
| а с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Не |
| дрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни |
| пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то |
| или ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стишт |
| уди и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су б |
| ноћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубиц |
| пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па |
| тније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош |
| да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још |
| врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично |
| станка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на |
| је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно м |
| жак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Ст |
| а кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ћ |
| паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, син |
| е на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски пози |
| аве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По варош |
| код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село. |
| 243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је п |
| велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући |
| па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, |
| нога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује |
| } Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну дру |
| ји — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, |
| " /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као се |
| кторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену |
| омићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи исп |
| тером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — |
| } Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно д |
| ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од |
| а сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће |
| овадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је о |
| бро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће |
| да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p |
| лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пишт |
| терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда н |
| научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао ко |
| зић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно |
| кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још да |
| амеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање |
| , жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хо |
| бац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири |
| ужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута о |
| ад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио п |
| ени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{ |
| главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, |
| данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал |
| журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњ |
| у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У |
| ремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко ниј |
| на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сес |
| е бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је м |
| <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су б |
| ваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје |
| га друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њ |
| очеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, |
| били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у цело |
| е чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сад |
| убила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта |
| повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p |
| није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би |
| нама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ј |
| ек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узм |
| је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене |
| — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> |
| Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подс |
| онела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао |
| па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} |
| кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> < |
| лостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суб |
| а — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде т |
| е иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девој |
| и долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-М |
| S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p |
| већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од ме |
| о, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим |
| стом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад сл |
| ј се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђо |
| весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је |
| шена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је |
| ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У н |
| е да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветр |
| , Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карт |
| из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће |
| е за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила |
| ура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме ле |
| јде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да |
| н напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Ј |
| молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје доша |
| у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то ни |
| ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су |
| и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Ми |
| има Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије усп |
| маћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да |
| се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рање |
| грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина з |
| а блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може |
| мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се |
| та био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године |
| гао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у |
| је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небе |
| ло овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом |
| , измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут от |
| и у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало |
| ке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек |
| толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а |
| ма, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од б |
| ак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на |
| а.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је пост |
| онизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше ул |
| <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели |
| и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева П |
| и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штр |
| </p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је с |
| свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора |
| д говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме |
| ј глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — В |
| неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p> |
| дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас дв |
| што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> |
| .</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах |
| ле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете п |
| ка гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на восп |
| рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда |
| рко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, ка |
| p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није зна |
| Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој в |
| амо немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило по |
| прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког т |
| твари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико |
| Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, как |
| ај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ћ |
| } Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер мори |
| у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.< |
| о у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата |
| .{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спа |
| одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно д |
| ури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не |
| ваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S |
| гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госп |
| и добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мат |
| оту? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но |
| пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше свој |
| и кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госп |
| кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није |
| резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, |
| о, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуш |
| подара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> |
| чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чик |
| тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и о |
| <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету |
| р казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — п |
| иташе Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак |
| Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици |
| г!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама |
| девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у све |
| калица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то |
| ствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци ру |
| p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могл |
| на у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Са |
| S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" / |
| га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S |
| посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — докто |
| други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само сл |
| черу.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћи |
| едељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружин |
| ије научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба пов |
| их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имал |
| ро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а |
| е, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устр |
| ши јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удат |
| је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јад |
| таноје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој полож |
| и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога де |
| сму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а |
| е од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и |
| у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућ |
| Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће докто |
| окојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још |
| /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било де |
| га срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула |
| видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним дом |
| ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмеј |
| век, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе |
| ца је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим с |
| p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не ује |
| самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао |
| ду госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо |
| ио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту би |
| лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па |
| е кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.< |
| по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије сл |
| тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју |
| рота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се |
| вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за он |
| сли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат |
| својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љ |
| преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други |
| а девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у |
| готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љ |
| осподине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном сван |
| але заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и п |
| рк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпр |
| аде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бај |
| те болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на |
| , а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Д |
| ече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога муж |
| торе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота |
| тору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет |
| оговору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску |
| ихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Б |
| , па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не з |
| ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да докт |
| је него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад ј |
| одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Ле |
| су никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадар |
| Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвр |
| гледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторов |
| а је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа |
| бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p |
| лазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита |
| не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; ал |
| а онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј |
| је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипа |
| ме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и |
| сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселил |
| е врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза С |
| чи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title> |
| е немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стад |
| ћи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и ж |
| чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са соб |
| о.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са дец |
| своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те |
| оз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма |
| вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много жив |
| да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело ве |
| видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су |
| ајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да за |
| и дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред |
| већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроб |
| о ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо |
| боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор |
| ло је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да м |
| ћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, |
| ме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх |
| спођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила ч |
| > <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не ве |
| и.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као |
| е — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што м |
| одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type |
| мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како ј |
| чинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору |
| да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се вр |
| ршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> < |
| то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему с |
| е и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да |
| ри с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је неп |
| м и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не ог |
| ођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задру |
| пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p> |
| љем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи |
| а се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро б |
| д у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На |
| што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој |
| сине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје з |
| хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему ш |
| ат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити < |
| ра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и |
| ако је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље |
| и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поно |
| дмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се гос |
| а се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пи |
| и је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што |
| .</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели |
| вима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока |
| ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, к |
| је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да вид |
| ли за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду |
| актом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калд |
| ој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> с |
| беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше |
| испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очај |
| самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити |
| ако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души м |
| Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да |
| ако га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је |
| чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се |
| ине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паро |
| у је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест |
| ерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре |
| укуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, ал |
| е пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко |
| <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што јо |
| на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко |
| , па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро |
| мила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици |
| запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лази |
| ијатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године. |
| то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љ |
| вот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла |
| адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{ |
| одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац од |
| ла праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са жен |
| 18882_C2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да |
| свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је |
| пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Сте |
| езрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физи |
| к се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани |
| овири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; |
| Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио ј |
| ена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер |
| ори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, н |
| S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с |
| потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било |
| .2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а |
| Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах |
| то славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи |
| и.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та |
| не начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> |
| на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо |
| разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци насто |
| нако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, бр |
| стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовн |
| олио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало |
| еснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате вар |
| ом ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се л |
| очеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада н |
| ом, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођи |
| лим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да |
| с вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докт |
| Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица о |
| престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар |
| посленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашт |
| ве.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разгов |
| вај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој р |
| и смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је јо |
| кторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш |
| Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум д |
| рк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да |
| оћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била в |
| су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — уп |
| скога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на пос |
| према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана уз |
| ри, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а к |
| што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S |
| авка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило ни |
| шту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој |
| је омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, |
| а, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајњ |
| ргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да |
| ева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.< |
| то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се јо |
| лога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би |
| ки пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађ |
| што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За т |
| се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоск |
| ао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу нед |
| авка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а п |
| његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се ше |
| руги као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене бил |
| Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће д |
| ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} |
| и сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба н |
| вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво би |
| ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интер |
| раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Стариј |
| </p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет о |
| е још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни с |
| и дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на |
| буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да |
| век знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачва |
| спредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветара |
| олеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а |
| убица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске |
| а како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „мла |
| с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — |
| је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p |
| све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је |
| се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо глед |
| рећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка с |
| извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло < |
| > <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу с |
| ка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутњ |
| Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то |
| ге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је л |
| о боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да |
| је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рај |
| n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју к |
| писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и |
| ам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што с |
| иве маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пи |
| је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога н |
| је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мор |
| гарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</ |
| рице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништ |
| тор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, |
| о у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века |
| еву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p |
| догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком боле |
| ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота поло |
| >1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Стан |
| нула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватру |
| ослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну жени |
| на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем |
| клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о к |
| ad>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Буј |
| опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно же |
| а ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд го |
| овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види |
| д су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се б |
| имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта |
| а па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је |
| е, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како |
| првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Бо |
| који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сва |
| ови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали |
| Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Д |
| кова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге го |
| рио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а се |
| није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му ни |
| сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће б |
| дише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога |
| је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сес |
| ест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли ни |
| обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим |
| зићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В. |
| да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, |
| еђутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица ра |
| ичину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је |
| ри себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му |
| ије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда |
| е прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о |
| обро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавал |
| тина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празн |
| <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник ј |
| све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела та |
| <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ д |
| нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ п |
| ам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, |
| ира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, |
| ма, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада |
| азили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге о |
| невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p |
| .7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече с |
| која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне м |
| стала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три годин |
| само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друшт |
| је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на пл |
| есити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме |
| p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како |
| ко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала |
| пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга з |
| и дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати |
| ред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не м |
| еварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва |
| ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју заб |
| еленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара |
| па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелет |
| с сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све п |
| пак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срц |
| говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ак |
| > <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки |
| лан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, |
| иром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он еза |
| је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би ви |
| на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу |
| р се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непр |
| како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо |
| е то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би д |
| м буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их поход |
| из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</t |
| м рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па ј |
| скога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао д |
| дају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер ве |
| о.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из |
| како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - |
| " /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љ |
| почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати |
| гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац. |
| октор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла |
| ош пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, |
| <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је |
| и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{ |
| бица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу |
| е мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора д |
| ј глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Ла |
| скрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове реч |
| .</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се надн |
| ада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Ч |
| заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у т |
| о данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољев |
| Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{ |
| Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} |
| тра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, |
| е ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{ |
| новници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити го |
| тарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам оном |
| о сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић |
| обама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође |
| пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка з |
| брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас |
| ле су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и мла |
| тикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец |
| господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа С |
| е отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слуш |
| да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако нак |
| Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код по |
| кала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се |
| се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обр |
| ом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури наг |
| рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — |
| да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> < |
| слушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из соб |
| кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још мл |
| ј кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређу |
| снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је |
| је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети |
| , да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, |
| а јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да ви |
| какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезини |
| таноје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од |
| гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може |
| head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се |
| че што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на р |
| вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи |
| у мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели |
| > <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко ч |
| а да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, гос |
| ложај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је л |
| у тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме |
| о, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он н |
| и Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју ј |
| спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим |
| ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети к |
| ао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну |
| у бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа |
| ом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме жи |
| .</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у дет |
| ођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удови |
| оље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице |
| на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграб |
| казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја. |
| је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет годин |
| — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у |
| ле која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уз |
| <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај с |
| ћ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Кати |
| исали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али т |
| о је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза м |
| шљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки са |
| — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако дв |
| спођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</ |
| е да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станој |
| ге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по ј |
| ој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћ |
| с по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч д |
| што, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; |
| од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за ж |
| ј Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>По |
| бица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је д |
| /p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} |
| окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зн |
| рима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} |
| овој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утек |
| шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није |
| боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и |
| је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће јо |
| ушек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који за |
| а у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и с |
| асити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па в |
| а заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила мла |
| ек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим |
| Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Зб |
| иноћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли |
| p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак |
| ај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и |
| е ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> |
| муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у пр |
| реће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p |
| ме коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не н |
| ва и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушк |
| ла.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео ч |
| же од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жут |
| је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне б |
| у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме |
| е и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као |
| томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Кам |
| рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., |
| шко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> |
| па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближ |
| еодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни ко |
| у, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и |
| здух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетн |
| ка суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о г |
| им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућан |
| штву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало пр |
| ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срц |
| ене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој |
| а.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац |
| а.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му |
| давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је са |
| иралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је |
| ом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; ј |
| што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођ |
| је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш |
| илком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико |
| р није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, пр |
| е разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> |
| еше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S |
| корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> |
| ће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан |
| и још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да на |
| о, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у б |
| ару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику |
| ђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек ва |
| пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p |
| узвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и мил |
| а?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје но |
| прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. шт |
| 2" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до |
| ј милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева |
| јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских и |
| ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је с |
| „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Ниј |
| та.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Ср |
| е се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву х |
| најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако ка |
| а и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе |
| лку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу сво |
| из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе рук |
| адно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је г |
| оре, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{ |
| рај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла |
| е, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не |
| ирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то ја |
| варајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припази |
| навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — зате |
| у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су с |
| пор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци др |
| и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, см |
| p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ п |
| За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше |
| њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је дома |
| е - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад ј |
| између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет по |
| штио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би |
| е могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натра |
| играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће мес |
| цаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И |
| или на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лак |
| еце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бо |
| сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка |
| жни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере. |
| ј нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као пошт |
| и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зве |
| годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке |
| са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а |
| тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав то |
| едан већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним |
| олео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се раз |
| ом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту |
| дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све |
| дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога |
| ма отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} |
| Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> |
| ца.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стра |
| но, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} |
| ио материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна р |
| е — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нис |
| ктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене |
| а и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, |
| настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме го |
| доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управ |
| ју у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак |
| а је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по ду |
| одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год |
| још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гураби |
| елики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај г |
| варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој |
| чена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше |
| а иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице |
| ао да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи по |
| ележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био д |
| варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="23 |
| — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жа |
| сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће д |
| ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У свој |
| јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и |
| дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и |
| прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му ј |
| Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у ви |
| ше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без сво |
| је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станој |
| ре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајка |
| ово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Ви |
| о му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукр |
| тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болес |
| ој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} |
| ве после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, ко |
| вио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за |
| убица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси |
| те, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твој |
| нажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са вел |
| ке собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубил |
| ер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим корак |
| ђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктор |
| зболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, г |
| е собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече г |
| о је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Д |
| арошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово |
| ца тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку |
| загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су |
| умарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љуби |
| е рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, пет |
| о ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> |
| ио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну поли |
| то се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун |
| ета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум |
| а, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара з |
| огло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолет |
| само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за |
| ице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако |
| {S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да |
| како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата јед |
| ваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Ст |
| > <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} |
| лу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање соб |
| м; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n=" |
| ве повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још |
| у бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соб |
| убице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, |
| ма стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа с |
| д њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору испи |
| је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везно |
| није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна он |
| а и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај ку |
| госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урад |
| војски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној гла |
| пита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није |
| оман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотл |
| ти му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе |
| ва да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нек |
| } Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела к |
| визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас су |
| умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је о |
| у и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље |
| крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су |
| змар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на |
| .</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно. |
| бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му с |
| им младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са |
| урвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милк |
| ји је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још ниј |
| егну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не |
| баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав сво |
| даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> |
| чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет |
| си на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ с |
| а знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој уд |
| е бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Ку |
| ра отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити |
| ина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ ода |
| ога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви п |
| а за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Шт |
| /p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да |
| е продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају |
| ђе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече с |
| и је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није мог |
| ј кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бија |
| м мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она том |
| је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била |
| но у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да |
| ом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да |
| лушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ак |
| шла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате ј |
| мшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку ш |
| о их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се пов |
| а већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује ш |
| ло најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне прост |
| што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики |
| госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се |
| јке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са |
| нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p |
| це а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и |
| куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозор |
| о дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било |
| и се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњ |
| ица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башт |
| т у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе |
| етлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис ц |
| о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љ |
| мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} |
| ного знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево |
| к, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај |
| е.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S |
| е 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Го |
| вац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову д |
| {S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је тресну |
| они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим н |
| је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је свак |
| Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о г |
| .{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} |
| у.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што н |
| ајдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап |
| а су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу с |
| у се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога |
| а.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачк |
| ће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести поз |
| раком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре |
| ће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој с |
| рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p |
| на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај |
| ом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавр |
| исам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се |
| тнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госп |
| идети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се д |
| ји мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо т |
| че — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно деришт |
| Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо ов |
| руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, к |
| за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо |
| крштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо |
| {S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити |
| ирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дош |
| у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, |
| о сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; бол |
| себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија |
| сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету |
| еним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и |
| p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође |
| стом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим жив |
| данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да |
| е у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак |
| ј изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само шт |
| читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наи |
| шта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У |
| песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепши |
| ах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме |
| оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болесниц |
| рце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа |
| ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела |
| p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</ |
| е јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— П |
| а и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога с |
| на замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало |
| тија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| садио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на |
| љу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш |
| е може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст |
| Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — |
| а који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато |
| е своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада уд |
| оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чист |
| млађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бо |
| p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам |
| е видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била |
| у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетниц |
| а, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узе |
| брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти за |
| у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе позн |
| махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — |
| је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће |
| остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим р |
| глед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У |
| После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе |
| а Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало |
| пирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади ка |
| здахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удов |
| колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са |
| Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто р |
| амо жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла |
| газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљу |
| рк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође |
| е размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале |
| е са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, |
| оћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевит |
| да меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; ал |
| ма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше |
| све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </ |
| <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко на |
| та и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи тер |
| еки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена |
| пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по |
| је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S |
| наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових к |
| осе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде |
| ећма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дрема |
| у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је |
| им сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је |
| и на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се ј |
| и сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараш |
| n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетк |
| ја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још ниј |
| м речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ |
| д им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у |
| .{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} |
| новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођ |
| ра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Ј |
| кне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхт |
| осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје |
| зили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изго |
| кад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пр |
| га часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је |
| S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сн |
| м са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана |
| госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар |
| ађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</ |
| — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрел |
| другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка |
| а нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је. |
| те шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се |
| Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још |
| цањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S |
| екако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото |
| р је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушку |
| леко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, |
| ашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у о |
| То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичај |
| већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону стра |
| се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда |
| већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све |
| че госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чи |
| >— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.< |
| данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не ко |
| о не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>У |
| нај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} По |
| а и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било |
| д првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — он |
| аноје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је |
| велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докто |
| рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — о |
| а нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако |
| тите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, |
| ао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, муш |
| тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска госп |
| помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се гос |
| его да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p |
| , што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија |
| Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из |
| че госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама к |
| аложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и |
| евања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракн |
| е се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућност |
| порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за |
| га глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме м |
| е узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: д |
| долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице |
| </p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза |
| адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њ |
| етама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила |
| Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имање |
| се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Ст |
| ј ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ак |
| окатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш |
| окторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела с |
| х стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде |
| грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући ч |
| га не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи јед |
| и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па |
| рже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикн |
| ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „ |
| ли не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисл |
| срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже |
| бру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p> |
| своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да |
| .{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му |
| ктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом |
| пија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је |
| ник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се рас |
| љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца |
| златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 18 |
| и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S |
| ље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово |
| само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>пор |
| пило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека ј |
| је ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто |
| ји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и нас |
| оре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом |
| њега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесе |
| аноје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и |
| и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како и |
| .{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па пред |
| е педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чи |
| нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља |
| ина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огре |
| у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су М |
| грев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњ |
| 18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пре |
| приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили |
| анак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је б |
| алама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од кућ |
| о трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке |
| гаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а |
| ти писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, гос |
| ош се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је |
| ем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свег |
| пођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, |
| . — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и д |
| ано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мис |
| а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Ср |
| мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше из |
| , увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина |
| ела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младо |
| јало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p |
| ом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као |
| о насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах пра |
| тојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар |
| угу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чек |
| опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} |
| за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а исп |
| ше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. |
| се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад |
| лику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих |
| <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она принов |
| аше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{ |
| имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му |
| есница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одми |
| уке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си ба |
| а је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, |
| глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија |
| доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и |
| ицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, сво |
| имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у |
| д је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се |
| т још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и |
| оспођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О |
| бре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла |
| поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је |
| ко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио |
| и своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна преби |
| лопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти |
| захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа |
| ка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је за |
| уди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичини |
| Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисн |
| , драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите |
| е већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и ур |
| иота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а |
| ила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досад |
| ише нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док |
| тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће и |
| , које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека в |
| , прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променут |
| о плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њези |
| вог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Стано |
| место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — |
| рој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне н |
| ушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, дв |
| ави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} |
| доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука к |
| ет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S |
| <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам с |
| осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе |
| се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n=" |
| ачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо свој |
| ило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мил |
| и звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у св |
| се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади до |
| у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздра |
| њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз плани |
| косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је в |
| p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загрева |
| <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У т |
| видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око н |
| хните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погр |
| њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се об |
| А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чис |
| ши те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је х |
| оре, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и узда |
| да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љ |
| о је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету ко |
| оској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанск |
| , колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не бро |
| е не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се ку |
| нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадниц |
| у је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није бил |
| S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и зд |
| жно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једн |
| у већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, |
| тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гос |
| дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће на |
| ко је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних |
| бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} |
| тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију б |
| ио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му н |
| пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрл |
| ига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућ |
| је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и н |
| <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта |
| у на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S |
| ини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далек |
| ицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Бо |
| к-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо |
| S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} |
| њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичини |
| ева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала |
| , некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће сед |
| с је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се |
| било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде |
| је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово |
| и.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан |
| м, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана до |
| е да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — |
| нице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до и |
| Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немај |
| це лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до |
| кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви ва |
| ћу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме посл |
| о доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли |
| о да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа |
| в запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у |
| — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стој |
| з госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замиш |
| на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет п |
| више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије |
| ишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса о |
| p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином г |
| својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њ |
| има.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи |
| није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треб |
| д посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз ве |
| екарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љ |
| м књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше гд |
| гару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би док |
| седи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику насл |
| гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се |
| > <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из |
| је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић |
| м сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји п |
| заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа |
| Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли |
| ца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се |
| гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> |
| е па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од с |
| ти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњ |
| на.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се |
| нађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и д |
| и под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да |
| она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ |
| ме видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, |
| /p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али п |
| е попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су |
| оше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији т |
| ве што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари мног |
| оја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци |
| и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година н |
| ећ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топли |
| показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страст |
| у плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу |
| лици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем дево |
| о одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је |
| Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на |
| ише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ј |
| да није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није |
| сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгл |
| а Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија н |
| , сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки си |
| преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јунач |
| а његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње |
| а дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> |
| већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год б |
| ао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно |
| упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко |
| а, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p> |
| шу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо |
| а — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујн |
| /p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да |
| ана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она чес |
| к стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси |
| њи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на наук |
| припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, |
| ко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ло |
| и као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор ви |
| .{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су пла |
| бити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лик |
| ј чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред сел |
| едеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој саг |
| у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко не |
| уна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљ |
| тово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја з |
| ој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о про |
| у.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је |
| ктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим |
| де била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у мал |
| Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао |
| е доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: |
| што мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p |
| рца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се св |
| " /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је |
| , диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, |
| ери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би о |
| је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Ст |
| му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко ди |
| менула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба |
| се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> |
| у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу н |
| и тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је |
| прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да док |
| о?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село |
| шке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} П |
| 29" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео |
| Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула |
| јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то |
| за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S |
| дну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Т |
| еразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под удар |
| <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, обл |
| очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах |
| главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што |
| воје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је |
| је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој |
| октор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p |
| единчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — |
| у је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: |
| не као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну ј |
| анцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са док |
| аноје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а |
| ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако |
| душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија |
| че још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још мн |
| и шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало |
| вио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш ж |
| ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао |
| био за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Уда |
| p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе до |
| <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} |
| .</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман док |
| воре тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да |
| ију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, |
| ио доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> < |
| то да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо |
| ла зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро неб |
| > <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младе |
| овоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које |
| јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се к |
| нова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишл |
| не за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} |
| стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као |
| .{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сва |
| велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочек |
| леђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то |
| ао да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њ |
| е испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је так |
| рише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше |
| Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S |
| писати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одг |
| ет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та |
| к длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су |
| здиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лага |
| што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу |
| апали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како |
| иван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гле |
| е покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, дав |
| да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p> |
| по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он |
| алнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће г |
| ије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мај |
| тиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, ал |
| дори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n |
| >— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме |
| S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са |
| сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не м |
| ривија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бран |
| Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је н |
| Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала |
| роз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чис |
| ео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистрат |
| ају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све |
| о и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љуба |
| цали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то |
| га из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је С |
| рк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Г |
| ајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде т |
| да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а |
| аљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то са |
| лапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика М |
| ерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле |
| але вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка |
| >Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мал |
| ла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро го |
| Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула |
| и ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у |
| е бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено м |
| слушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да в |
| добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занема |
| доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће |
| у па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи к |
| лоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила н |
| га осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за |
| дање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и |
| до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушени |
| ђа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му |
| тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све |
| и су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или |
| <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ |
| а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирц |
| бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора |
| н скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви |
| отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајк |
| пођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене |
| ије ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова |
| а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спров |
| снате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у |
| >5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још дан |
| тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко послед |
| {S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш |
| да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто ни |
| у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — |
| , јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресел |
| ати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш к |
| ивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити ко |
| ме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито в |
| влук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, |
| опрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад |
| ахукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час |
| на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лази |
| Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што |
| цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је |
| агор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Поп |
| <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала ра |
| “ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — ал |
| ца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.< |
| му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стр |
| сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напо |
| леко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обав |
| своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади |
| озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечн |
| кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> |
| је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом. |
| својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала |
| лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу |
| с гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и гово |
| долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, |
| , како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уре |
| тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што |
| ти.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{ |
| кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргну |
| ја савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је дан |
| сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у |
| да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— |
| авка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре |
| рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се пос |
| егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пиш |
| људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од |
| ва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не ра |
| ор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па |
| вноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као |
| шли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар |
| а већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред |
| уздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сиро |
| етила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p |
| а имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, о |
| ма ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та |
| е да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње с |
| тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као шт |
| зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љу |
| аче да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{ |
| <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, м |
| е он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као |
| а Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заје |
| се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да |
| ђа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо ди |
| миру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи |
| о га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на т |
| све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и с |
| а <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове |
| ђу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свог |
| ако је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није с |
| p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, |
| што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уз |
| Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девој |
| допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се врат |
| у.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком о |
| тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још |
| апитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Да |
| а ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стид |
| за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах |
| ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу |
| белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њ |
| адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{ |
| ићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне уг |
| шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногам |
| енима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку пог |
| ја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снота |
| виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’ |
| таноје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо мла |
| па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је |
| <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је |
| ајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу |
| „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има |
| ме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно шт |
| ко овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући сво |
| остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су |
| жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад |
| а како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што ј |
| у, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p |
| <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружи |
| ју, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврс |
| ко, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Бос |
| е мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас т |
| В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да дан |
| <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбр |
| едан шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто |
| авна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, |
| вила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, н |
| S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи со |
| реда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> < |
| не преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља |
| ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се |
| и су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој оп |
| Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} |
| Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа |
| се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је |
| а, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb |
| ни никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је свој |
| ткину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад |
| Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа бр |
| де је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су |
| ладога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не |
| д доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Стан |
| и краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочек |
| таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени с |
| ила нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто бе |
| р они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и |
| атица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока п |
| чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је оста |
| платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S |
| Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је |
| е у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу |
| лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја |
| љено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре |
| пут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога њ |
| њу ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је на |
| ом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти |
| жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких ј |
| ло што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, т |
| е:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће |
| после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15 |
| другу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога |
| о млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, |
| што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Б |
| вом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови |
| Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да подне |
| p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S |
| едном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци |
| ових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у |
| о и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по д |
| ла три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам |
| {S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, |
| та, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крад |
| Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и неср |
| обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани |
| жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p |
| ж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да на |
| покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу к |
| ће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, по |
| два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а |
| олу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но |
| а љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих посло |
| Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улог |
| аште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми |
| е још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општин |
| жди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен ч |
| пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{ |
| ја Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код на |
| наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз |
| жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До с |
| има се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после |
| о пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у |
| ти добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисел |
| је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на не |
| није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита |
| ако се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а |
| .{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, |
| жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с |
| овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и пр |
| откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој |
| момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зн |
| родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао |
| ако би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређен |
| о сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и |
| каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље |
| слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — а |
| адоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</ |
| е по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{ |
| да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га |
| н на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p |
| била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарс |
| , оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од ју |
| не крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи м |
| ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је та |
| и ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33 |
| ивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толик |
| ланине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би |
| простите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се ни |
| ки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа К |
| шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађик |
| ћи своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштап |
| о њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат- |
| аштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p> |
| а дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S |
| огла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радос |
| а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола |
| </p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом |
| ше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лази |
| ка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се |
| у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана. |
| спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође ч |
| зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје м |
| не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни жи |
| ане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и да |
| да али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер |
| глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} |
| ла, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p |
| два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној |
| носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело д |
| о из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и |
| } Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји с |
| овате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој |
| мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, шт |
| дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као |
| он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после изб |
| " /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женск |
| го и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме т |
| војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби то |
| е и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе |
| не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена бару |
| аже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — да |
| доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпо |
| а Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила |
| у, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће. |
| пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав |
| ече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и |
| срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вел |
| је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А |
| а госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до го |
| и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељски |
| док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда дол |
| ј тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лази |
| о, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене |
| аднела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а ов |
| ио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица ум |
| адовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље |
| Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши |
| не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека |
| не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходи |
| си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Ма |
| се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раск |
| ре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарен |
| к весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео |
| ако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје ж |
| т, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни јед |
| ислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих поч |
| ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данаш |
| напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће г |
| како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма к |
| ме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти |
| рца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи |
| у његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде |
| доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст н |
| зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта |
| ла није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван |
| спођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини |
| као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо |
| стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурун |
| .{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је за |
| јама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би и |
| о другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био в |
| оле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаш |
| рта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, |
| S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Пет |
| а је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код |
| itle>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је |
| показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао докт |
| ила „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћур |
| ја Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој |
| ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, ос |
| но, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица н |
| сле ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахи |
| p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву |
| е поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у к |
| Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снаг |
| дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се |
| наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, п |
| њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> < |
| ћај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је |
| је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер |
| тор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p |
| са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић |
| ње и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћери |
| јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb |
| на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље |
| јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њез |
| пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајк |
| октор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не |
| а.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да |
| која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месец |
| изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, |
| ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре |
| шља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што |
| али у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљат |
| <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је до |
| н њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела д |
| на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се. |
| е, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У ве |
| жем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздрави |
| .</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју |
| дигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше |
| еше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И шт |
| та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану |
| рбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрча |
| </p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место |
| узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене оду |
| о, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218 |
| ан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у оп |
| а пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац |
| вре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак |
| илов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва д |
| као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је |
| дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на |
| нда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у по |
| тица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле |
| ру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штед |
| јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Б |
| е је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је |
| коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао ј |
| > <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S |
| ој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба |
| како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро на |
| астајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да ство |
| е могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?< |
| је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао |
| ипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} К |
| да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једн |
| као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су |
| оја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отић |
| ји се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу стран |
| <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{ |
| цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несрећ |
| така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац по |
| гов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће |
| га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник |
| вовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је св |
| и <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути ду |
| .{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у ду |
| ати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да проје |
| ође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на |
| бица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена |
| био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као о |
| ећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево |
| госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио |
| чи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема н |
| лива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му јед |
| прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је ра |
| Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди |
| и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не иск |
| тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нис |
| Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлиј |
| а срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срам |
| промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по к |
| писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога док |
| пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својо |
| лила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, |
| В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није |
| и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек го |
| н викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је |
| прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа пит |
| Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше |
| ла да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обр |
| кама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну гу |
| пцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице не |
| о спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на др |
| <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако т |
| ао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} |
| јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{ |
| е?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шва |
| стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда |
| ли он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликов |
| кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци д |
| е госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у к |
| се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> < |
| што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје |
| га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај м |
| Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, |
| ; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим |
| Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} |
| својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће |
| ваница, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ |
| за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па |
| , то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — |
| р она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан ј |
| ог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, |
| њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица ниј |
| гово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А |
| оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш |
| ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него |
| оклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да ве |
| а доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се |
| ноје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију |
| о.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље бил |
| ну жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде сп |
| ну прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не |
| је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке |
| осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ћ |
| а; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз ро |
| у руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако лане |
| {S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтал |
| рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву а |
| уде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад з |
| Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог да |
| ори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас с |
| /p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена |
| давши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, а |
| тире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван В |
| а — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у а |
| адањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друш |
| ојим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.< |
| ула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клад |
| } У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се |
| ка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко |
| „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стај |
| пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да |
| ављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се б |
| а својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди |
| по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им ка |
| д ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Го |
| већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се |
| <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу |
| зивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних п |
| а дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће с |
| доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко |
| „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Ба |
| е озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, пр |
| ју и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред |
| изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица |
| роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју сви |
| ице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе |
| ме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год ј |
| пша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши |
| осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а |
| /p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прав |
| ајбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је с |
| е ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а |
| је Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што |
| ело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само |
| злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства. |
| ети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако |
| S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{ |
| дне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћи |
| у здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило |
| е.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комис |
| се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="cha |
| ањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код тол |
| доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само |
| ле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа М |
| Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка |
| ар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни |
| е већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то |
| ла ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мис |
| господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муца |
| јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је бил |
| лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто г |
| и!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — ре |
| од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану |
| {S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у |
| ло препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле |
| новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек леп |
| ила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ. |
| и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће сврш |
| же помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ |
| о, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи |
| а, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С |
| S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости и |
| же на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и д |
| и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и он |
| оље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп чов |
| А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошини |
| ло да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</ |
| таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али ш |
| пе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разрака |
| ди о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради |
| преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи |
| е их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила позн |
| осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Мо |
| девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је |
| ште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи |
| оје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p |
| е “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад нала |
| сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на |
| своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет |
| Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „н |
| p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и довед |
| не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је |
| у.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде. |
| чне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој ре |
| ке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови |
| ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— |
| су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван ни |
| еби осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне сво |
| ћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да |
| а Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} В |
| радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће д |
| побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добр |
| ме свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала |
| ером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се |
| рема својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљд |
| ека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико каже |
| ?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на с |
| опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасви |
| би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити |
| ице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде |
| о и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> |
| о се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „м |
| о <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се |
| право на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али |
| мандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао ј |
| ала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, до |
| ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ нату |
| {S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, н |
| као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит му |
| ећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише с |
| борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и |
| дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали |
| рав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала ј |
| оње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на |
| се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама |
| Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна. |
| цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго |
| допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По н |
| .</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још |
| еном и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесе |
| че.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.< |
| овору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — |
| > <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</ |
| p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је че |
| ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дој |
| а издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се б |
| .</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним ж |
| а се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом сво |
| есни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и |
| у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце св |
| ивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на |
| етинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажел |
| ца врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости |
| е највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је |
| трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио |
| свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здрав |
| У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера |
| } Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку и |
| на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жен |
| ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а |
| швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} |
| не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за |
| ред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим поз |
| ро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске |
| очеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине |
| штаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се |
| ова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто д |
| н Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а |
| мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што |
| о, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио |
| га доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али |
| је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, д |
| рно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу |
| од узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српс |
| оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам пом |
| Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело сво |
| ’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе |
| икује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је А |
| е да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— |
| за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да |
| е до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше мален |
| зи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти с |
| а стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госп |
| > ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија |
| а, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу ж |
| а од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици |
| оћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на |
| у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као прише |
| д је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову ка |
| погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши. |
| како да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Са |
| убица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што |
| замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим |
| е налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он бу |
| од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч |
| — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мо |
| Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Ал |
| ади.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра ор |
| ко и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад чове |
| а којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по |
| ебало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах |
| т најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је |
| и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, |
| p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се би |
| ево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} С |
| рећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује |
| дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помис |
| ћи под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да |
| Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни кап |
| , крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку |
| је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, н |
| ца увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала |
| н ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку њего |
| ити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се |
| очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љу |
| еговоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за |
| у му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближњ |
| те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две ко |
| шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — |
| се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам с |
| су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div |
| нас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потреш |
| повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по |
| ази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга |
| чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни |
| пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака |
| чију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беш |
| евојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од |
| уке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— |
| а ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је ј |
| нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уз |
| оју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све |
| стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — з |
| глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса з |
| мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопал |
| ци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочита |
| лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом |
| аве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, шт |
| плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај м |
| и мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Са |
| дно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити цркве |
| но.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешт |
| разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад с |
| о се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу ј |
| авна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметно |
| p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у |
| ва.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се шт |
| ном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу |
| и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто сумор |
| ј све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Н |
| — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и о |
| и стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег ср |
| акне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи |
| рло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас |
| још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви |
| им очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином |
| ре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не |
| авалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, ми |
| ић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахин |
| јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарск |
| обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, б |
| <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у |
| на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не вр |
| у кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ћ |
| Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за р |
| на он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млад |
| е прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Р |
| ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју |
| ла и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жаг |
| 4" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то ј |
| </p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала |
| отеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше |
| да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов н |
| су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече го |
| је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао см |
| — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узе |
| бо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је м |
| кави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да |
| даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — |
| ијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса |
| ивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту |
| и ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута ка |
| љиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби сво |
| а вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p |
| p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да |
| ећ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је ве |
| сала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се |
| >— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавн |
| ави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо |
| и поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар мол |
| p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — |
| моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног уд |
| p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој |
| ва, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је ја |
| > <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан |
| p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> |
| о да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Ов |
| без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем |
| </p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боло |
| ће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Б |
| млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш |
| очела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесниц |
| ат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему |
| стову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила |
| пава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скоч |
| </p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> < |
| Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; |
| душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, |
| и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети |
| ој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу д |
| готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.< |
| де лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав зап |
| Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушиј |
| осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.< |
| то створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год ле |
| сте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — |
| ено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за пој |
| и су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима |
| дсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле с |
| са сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погл |
| е једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица |
| не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до |
| ицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио |
| Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — |
| ко је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа з |
| и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде |
| ало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S |
| погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у |
| рошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ |
| тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за с |
| спођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у |
| а по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>П |
| може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплаш |
| че — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, |
| се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао с |
| /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увес |
| деље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљ |
| ево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијају |
| је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и |
| руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискуј |
| le></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде сам |
| е.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драг |
| — Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце г |
| е.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у ду |
| " /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажет |
| арошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — пр |
| ги је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из св |
| ио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер |
| ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? |
| филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што в |
| пштине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти к |
| ђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да |
| </p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мис |
| женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву |
| ном и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се |
| пођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} В |
| већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. |
| днога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу гос |
| тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим |
| ебе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али с |
| нда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде |
| јаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</ |
| да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он са |
| дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што ј |
| се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој |
| слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест |
| певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно ка |
| p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но |
| од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у |
| ором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а |
| и баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели с |
| у мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се |
| е тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече |
| Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије |
| едајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — т |
| против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. п |
| инама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети |
| ажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову мла |
| Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени |
| је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада уд |
| теван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је |
| ла тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште |
| о време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник |
| ро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по с |
| <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, |
| ом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу |
| — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{ |
| својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и |
| тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако мира |
| бу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмек |
| себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био |
| великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и љу |
| ту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душ |
| гледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то |
| се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је до |
| куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. кри |
| а гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.< |
| лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у ода |
| анат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да и |
| ице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у црк |
| нда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као с |
| за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у |
| оби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је ци |
| рце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда с |
| за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете |
| и Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу |
| м помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чист |
| ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина бил |
| да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом ко |
| мо благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду |
| о има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често |
| урио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} |
| још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужни |
| равиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том |
| блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по сво |
| желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице |
| иге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих |
| ашту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у |
| — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по к |
| тари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је |
| да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па с |
| а радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад м |
| аду што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже в |
| је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са м |
| авља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нуди |
| га бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у |
| вље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута |
| да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. гото |
| ар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загл |
| крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са ко |
| ом иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну |
| ити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице |
| Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као и |
| су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му ј |
| зи, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљ |
| девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помисл |
| ар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p |
| , те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже г |
| Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као |
| ме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је |
| ити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту |
| изите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако на |
| шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и |
| лабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он че |
| p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледал |
| докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још ве |
| старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико ср |
| а Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је < |
| ећ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савлада |
| S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима |
| бави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у |
| друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадов |
| ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> |
| дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Ви |
| из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести у |
| Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи |
| > <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, |
| p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму т |
| у вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље ку |
| > <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" |
| <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој в |
| шала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила сво |
| ћу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако дог |
| немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива |
| <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око |
| .</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој удар |
| ца зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на |
| а онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз |
| радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе |
| о умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва |
| како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— |
| ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p |
| ци пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помоз |
| су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је прокли |
| и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при пом |
| ви дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</ |
| > Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у живот |
| <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три |
| ет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до |
| месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као |
| торовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој |
| Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ћ |
| <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико љу |
| дан исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке |
| дише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитан |
| ве. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао пом |
| а врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети С |
| поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годин |
| убица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој узд |
| загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили њег |
| на.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Бос |
| лан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ј |
| згрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> < |
| вапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Бос |
| а рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љ |
| огледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинског |
| ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане |
| зви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова жи |
| а је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује |
| хукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Р |
| боље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао |
| а, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле за |
| како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима ре |
| — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручит |
| еда у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто ство |
| слуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар |
| рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> |
| муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору С |
| ој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати |
| мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој |
| ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господин |
| с по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, |
| што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не |
| лава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој |
| погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> чо |
| е госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} К |
| погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте |
| е то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи сва |
| бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све та |
| ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој р |
| осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, |
| је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече |
| > <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" |
| ом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем |
| .{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наш |
| шу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно |
| а.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с |
| по владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па н |
| еном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Бос |
| је била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за ц |
| чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од |
| ди једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније |
| ухом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете про |
| м блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се т |
| <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се |
| је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците |
| у материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу |
| т рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из |
| руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић уме |
| кторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светог |
| м попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам |
| ину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин к |
| чију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — |
| крене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли пр |
| исмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим г |
| помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођ |
| . </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте с |
| ба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин |
| иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрав |
| /p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не ова |
| RP18882_C2.8"> <head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића |
| е ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слу |
| шком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је |
| Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{ |
| ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице |
| а је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она ј |
| и одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш о |
| — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види до |
| љено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад ни |
| н врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијен |
| по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> < |
| и; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни бога |
| жно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p |
| под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштарево |
| па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој |
| е беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару |
| ра, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књи |
| аман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ве |
| оже доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман |
| е.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} |
| овека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад ј |
| .</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— |
| вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа |
| е.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах |
| .</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих |
| зможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде |
| ећ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се в |
| еста па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — реч |
| бица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он ст |
| год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, |
| з раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чис |
| рекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљ |
| ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је д |
| а кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она |
| ца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још о |
| ушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако |
| а необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежн |
| <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жи |
| и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни н |
| израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сирома |
| одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо |
| амо кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово |
| ако се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно архан |
| етиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла |
| о час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једн |
| шао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако |
| осити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране б |
| Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор |
| крми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у до |
| о вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p |
| уде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога с |
| на како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и к |
| ела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} |
| им лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> < |
| Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рек |
| — Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће |
| ца Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— |
| наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Стан |
| е омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— |
| љ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Мац |
| ем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је на |
| ди раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мал |
| рви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор |
| дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</ |
| ечи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота за |
| а ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни је |
| узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзв |
| лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара. |
| олико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би |
| у госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зен |
| вим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па |
| је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни наб |
| а ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један док |
| спавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <tit |
| све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је |
| >— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је же |
| >У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина |
| ако сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак ба |
| е? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пу |
| тета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је док |
| Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јован |
| уо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да |
| </p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати |
| трепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла |
| де и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Докто |
| ива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска пор |
| е:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писм |
| фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за |
| д ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; н |
| на.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом у |
| место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p> |
| ају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те б |
| <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско |
| из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци у |
| ћи.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стев |
| атко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас ј |
| о је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли гос |
| крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> к |
| а — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то б |
| ито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за п |
| ла на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у на |
| ан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господи |
| све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини. |
| рео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ћ |
| авало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од г |
| идим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми |
| >— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А д |
| наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљи |
| ах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да |
| лазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било из |
| ерујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прс |
| две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Бос |
| а се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика |
| умачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа |
| рачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, ме |
| и увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да пре |
| све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удо |
| дине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда у |
| песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино |
| е по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубић |
| ишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгоне |
| је излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О |
| аквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарев |
| а у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>К |
| <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час оп |
| осао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, |
| сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај ма |
| .{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb |
| још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана |
| е ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме |
| ајпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би |
| јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у |
| опе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у о |
| воме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи |
| а истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ |
| } Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за докто |
| — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</ |
| камо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма п |
| стирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај в |
| сица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио |
| брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса |
| одољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову |
| p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убрус |
| свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо |
| ђа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би |
| сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{ |
| т како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође |
| Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљ |
| и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно ме |
| ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћ |
| <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече |
| погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик |
| а су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли го |
| . — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml |
| руше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у |
| ни зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаво |
| ама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он |
| кује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свако |
| ину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови |
| са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди |
| {S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад су |
| узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица |
| о.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх виногра |
| ада га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћ |
| ог физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био нек |
| тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан нас |
| н стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би |
| има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом |
| Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни позн |
| уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да ст |
| стри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{ |
| , врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и |
| куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} |
| високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајк |
| се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у |
| они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им |
| панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је |
| ада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на |
| а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран т |
| и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан |
| <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом рос |
| ст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то |
| не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болес |
| топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усков |
| ома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући ш |
| дова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто |
| ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајк |
| <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио ва |
| p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је |
| о није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости с |
| ети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ |
| нула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају |
| ију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога си |
| ште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где ј |
| оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а |
| зних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што |
| одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Го |
| ш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују ш |
| а мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p |
| p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од |
| p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— |
| оспођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шт |
| ците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— Т |
| е, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени |
| знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе госп |
| ебројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која |
| ћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим р |
| — Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Г |
| подине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините мил |
| ви толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу. |
| ече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођам |
| а „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело рук |
| шу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одуше |
| друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи |
| дравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе уста |
| више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало врато |
| се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разв |
| ит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића |
| вот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвал |
| и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпр |
| де за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може и |
| полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први с |
| пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па пре |
| > дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а а |
| око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берач |
| које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави с |
| с је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвик |
| о готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још нак |
| опадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби го |
| госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда прева |
| менио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што са |
| нај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је н |
| то шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{ |
| е прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се з |
| , нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова |
| плећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље |
| } Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би сма |
| вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; |
| расно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана. |
| и соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциља |
| {S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији |
| рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана поп |
| ве.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се |
| ада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору до |
| >— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n=" |
| ич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb |
| Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало г |
| е као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та мл |
| уто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године |
| нуло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну |
| а.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у |
| нице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им |
| ара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и |
| доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни |
| речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им ј |
| гинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало |
| рбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том |
| допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир |
| душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска в |
| ктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удови |
| погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, |
| очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само д |
| ну.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држ |
| грешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по |
| сти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p |
| који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у ра |
| један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у док |
| октору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Јо |
| већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — |
| ги.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Живот |
| исто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно ма |
| је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар дру |
| ина како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убав |
| она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару те |
| три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина |
| е пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пре |
| мео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} С |
| уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се |
| мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана |
| к у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{ |
| } Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју |
| она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео н |
| да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, |
| руги исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у |
| а се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Г |
| {S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминир |
| S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он |
| животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствар |
| ом јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три неде |
| ости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржа |
| Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у |
| тина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још |
| раси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па |
| ри и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и |
| тору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и |
| д је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистри |
| /p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат С |
| ти.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих |
| е оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада |
| ва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љуб |
| бици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Б |
| и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> |
| {S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава |
| ="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! |
| вини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер пошт |
| постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као |
| тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквен |
| још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи пос |
| пође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред п |
| рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прих |
| Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, пр |
| ша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта при |
| а сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне |
| сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса с |
| онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости ни |
| о шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш гото |
| о.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су ост |
| дна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим ку |
| адњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића број |
| је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено в |
| га дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? |
| а вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се та |
| абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо в |
| своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви |
| женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и њ |
| на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — |
| е изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога освет |
| а, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине д |
| готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао д |
| волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их увед |
| рете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су љу |
| Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никак |
| анице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да ј |
| и, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да |
| ицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула. |
| ој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цеду |
| ом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, |
| пођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — реч |
| горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гост |
| им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} |
| Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарат |
| проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p> |
| био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p |
| гу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љ |
| га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ј |
| од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила с |
| бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се |
| прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне при |
| осиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пре |
| рска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна ј |
| смехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на |
| се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече |
| днога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и пом |
| е тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — |
| зрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, к |
| ису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса сед |
| старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Ч |
| ишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане |
| шао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи |
| ога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да |
| Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле |
| спођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се |
| бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није |
| и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Ла |
| tle>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола ч |
| е пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености |
| е, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате |
| Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубиц |
| е било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра |
| .</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпо |
| иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагат |
| S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у с |
| нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; к |
| ико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не |
| по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му би |
| ко болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао гос |
| ако кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим |
| има, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у |
| ћи.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жа |
| а, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора |
| бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су п |
| логу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за док |
| м и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љу |
| а се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давн |
| ђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, |
| ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сес |
| че грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p> |
| ижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би |
| p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кро |
| мрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — |
| Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је |
| но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да |
| о доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—о |
| што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе |
| када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се с |
| гдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да д |
| куда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} С |
| але.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас |
| види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и ре |
| ати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица |
| а, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p> |
| во сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа |
| о, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— Т |
| гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</ |
| росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у |
| о шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писм |
| аручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi |
| на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу п |
| да.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах пораж |
| млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих г |
| , разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре |
| ан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубиц |
| својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката |
| а.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и |
| о сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад |
| е берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само |
| се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на |
| о по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве п |
| и болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се ч |
| јен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не ба |
| ему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> |
| </p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао ве |
| еме му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и осв |
| в и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће с |
| — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.< |
| олеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </ |
| зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружн |
| Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Ка |
| целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p> |
| n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није |
| /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не оста |
| на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као у |
| — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљ |
| 2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је ост |
| едну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општи |
| ље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце о |
| а, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан |
| чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан |
| Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу. |
| Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи аг |
| еди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p |
| а Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није т |
| >Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још |
| би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти де |
| в настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зим |
| раг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и |
| екастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Грат |
| аго њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом н |
| о и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан |
| е уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Ми |
| S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за |
| жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас пред |
| ога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће с |
| друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако |
| е послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како |
| леда ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p |
| о дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме |
| луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да |
| ијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју г |
| с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић ад |
| да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промр |
| по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на шт |
| ачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, ко |
| уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газд |
| ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само ж |
| а је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призра |
| ја је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава. |
| ао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је |
| о.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бој |
| ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте |
| ко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се м |
| раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу |
| палио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио |
| и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изиш |
| ло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лаз |
| оглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Бож |
| нак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не |
| то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p |
| малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је на |
| сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике |
| ало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону ко |
| бодан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам |
| е друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} |
| а најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке. |
| у. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод |
| и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесни |
| Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се го |
| сен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад п |
| ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — |
| узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али |
| ара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети |
| хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва диво |
| Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и |
| {S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом з |
| е ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њу |
| засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, |
| незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран ј |
| много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, |
| /p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе |
| .{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво |
| пом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} З |
| сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> |
| орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па |
| {S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци |
| ци иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и н |
| положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римско |
| врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; з |
| ала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога |
| а.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим вел |
| ву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} |
| говац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном |
| Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — н |
| е онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди с |
| кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола |
| адећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту |
| о <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар |
| ко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз |
| често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: |
| а — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, п |
| није.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али |
| то сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само к |
| домислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала |
| ин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки |
| , девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p |
| а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочи |
| али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса оно |
| јих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на див |
| ишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да л |
| је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — |
| о ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чуд |
| и су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им к |
| у нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сва |
| з у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на |
| Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала би |
| сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био |
| Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеос |
| дили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео раз |
| убица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе |
| марскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Р |
| сти.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем ран |
| ам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо |
| то.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа |
| рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу |
| ја, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло ле |
| да је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити бо |
| roup" xml:id="SRP18882_P2"> <head>Књига друга.</head> <pb n="159" /> <div type="chapter" xml:id |
| кон смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и у |
| едном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање |
| нога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњо |
| поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К |
| >Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне се |
| ће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце ги |
| ли су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп |
| ици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је т |
| и од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш |
| ам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага њ |
| !</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим |
| ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖА |
| ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКО |
| ктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ |
| му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким |
| столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ би |
| ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — |
| } Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је в |
| о уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разг |
| У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће кр |
| ве веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од |
| чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће љу |
| је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> мл |
| ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p |
| оју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћут |
| нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Са |
| 82_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица досели |
| довица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Г |
| имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла |
| млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испри |
| цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо пог |
| ује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку |
| са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тиц |
| ину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — п |
| а-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на пос |
| — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, т |
| икслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком х |
| и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" |
| ање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за поставље |
| не.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца св |
| едњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n=" |
| је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та |
| ад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да н |
| о, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Сан |
| ала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпит |
| ет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста ми |
| <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седи |
| аван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пуп |
| дмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође |
| убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љу |
| а једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се рак |
| собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила |
| хватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по |
| Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га ни |
| се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p |
| >— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја зна |
| та ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам бол |
| вка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да |
| а! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и пог |
| потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођ |
| ца заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста |
| ? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, |
| ула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у да |
| ла.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде. |
| ного горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p |
| бра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но |
| лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет пут |
| губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с д |
| пор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз |
| да иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је од |
| на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очим |
| нова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту |
| а чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} С |
| оведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор С |
| ктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пу |
| на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то |
| важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну нов |
| исана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као |
| их леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са |
| и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон |
| и и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко ш |
| ко се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког ф |
| ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по п |
| по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце го |
| ве један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских |
| х часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа |
| оји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не ма |
| ати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што ј |
| ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци |
| даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише |
| ко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако |
| ђе да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну |
| кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Р |
| и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују ј |
| ти — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или |
| угова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, |
| на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад пре |
| ко би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се је |
| варити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али ј |
| то људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, |
| своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео са |
| сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у |
| } Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то те |
| стаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14 |
| азио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио |
| свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца |
| и, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} |
| ана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — |
| жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ |
| b n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи |
| није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В |
| зала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа |
| рината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се |
| х је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужнос |
| Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ |
| м што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте глав |
| су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; к |
| и на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују |
| о што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба н |
| .{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи с |
| право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако с |
| ако би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио са |
| илице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да изв |
| њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из да |
| речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Срп |
| давно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело |
| почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више |
| ећ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — п |
| авра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — |
| о све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „фер |
| ла та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он |
| физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, б |
| х види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни и |
| по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни б |
| ргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко |
| сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће траја |
| ани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све |
| наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађи |
| а је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена |
| рније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој |
| пођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Докто |
| .{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбољ |
| мо за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих |
| мислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало п |
| ко своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио |
| век има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове |
| је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима ос |
| онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисн |
| е — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} |
| па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има |
| е у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</ |
| а срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни р |
| пић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попа |
| дмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да сед |
| ак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али те |
| он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ |
| први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала |
| .{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалиш |
| и шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се |
| е у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће ко |
| а.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су |
| не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину по |
| ер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан |
| долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походи |
| али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар свак |
| идео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па |
| им школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра |
| налац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — ми |
| о нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме |
| .</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе |
| ву нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица. |
| о јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркино |
| а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу зем |
| — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно |
| шкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S |
| је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђен |
| волила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако у |
| а осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што |
| а куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диж |
| то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, |
| да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма |
| мештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда |
| ршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве к |
| еји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги |
| адне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај ма |
| ожића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад |
| не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на г |
| се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи |
| дан с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета |
| ио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста ч |
| опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у к |
| угом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p |
| своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док по |
| јући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, |
| општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се |
| себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу |
| ме.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је |
| вакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали ка |
| Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њи |
| посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све шт |
| а били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахн |
| се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разгов |
| амохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двој |
| у из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- |
| те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ |
| ве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је |
| госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света |
| о ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Доба |
| често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </ |
| {S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био бог |
| шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена |
| е жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеж |
| ди свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и мог |
| ка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на |
| будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави |
| то и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p |
| мнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кр |
| ри — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већ |
| {S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се |
| коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на оку |
| сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први |
| опадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и заз |
| реврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле изб |
| ом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз ро |
| "17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео |
| лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје по |
| ођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p |
| договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад с |
| па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћ |
| не у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер |
| ор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том |
| исто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</ |
| {S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтел |
| е и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се ка |
| госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само |
| ву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, призн |
| </p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет з |
| појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички л |
| задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу поче |
| цали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Л |
| тор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Гос |
| аде жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџба |
| била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско |
| се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који |
| и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и пој |
| појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза |
| иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} |
| а цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор |
| ако је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу би |
| и можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је |
| само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеш |
| лушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и покази |
| на не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, |
| е никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долаз |
| а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчи |
| ва.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се позн |
| нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за |
| , људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и уч |
| е и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољег |
| ао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу м |
| кал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.< |
| тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“ |
| боте у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор |
| ко женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре |
| гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда г |
| расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива о |
| изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало |
| во: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруг |
| здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} |
| у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну ст |
| сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самн |
| ихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да ре |
| челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хи |
| лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Дом |
| ушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао |
| а већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је |
| стано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврд |
| октор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разгова |
| " /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та бли |
| нили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже |
| S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Госпо |
| </p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сад |
| дити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана |
| за сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова |
| друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача гр |
| а натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом пред |
| у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфл |
| о се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва то |
| је ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго |
| S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом врат |
| , људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, |
| оље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попади |
| <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су сел |
| етињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан сел |
| Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вече |
| n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} |
| израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, |
| и се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после |
| b n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, |
| ..</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко |
| таде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору од |
| и.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се раш |
| о махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па |
| а.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула с |
| тао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих |
| сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би с |
| ођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако ше |
| ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> ш |
| о и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад |
| ицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић уш |
| буна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеск |
| асту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га |
| зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да |
| па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи |
| срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју леп |
| ловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} |
| ек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има |
| двокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом сла |
| и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много зна |
| S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села ј |
| авек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је |
| , да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први м |
| ратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме пита |
| је било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала |
| .{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу ми |
| осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње |
| ин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо о |
| осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи н |
| е углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужев |
| — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на |
| пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повиј |
| се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> < |
| овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе |
| ам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је м |
| и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са крев |
| око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се |
| осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</ |
| цу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „< |
| азића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал |
| ом.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ обра |
| ше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико |
| а или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме сам |
| } Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> |
| лади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узе |
| уо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као н |
| очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, мла |
| ој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, о |
| n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких |
| октора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор |
| олети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њем |
| ерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао |
| великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све ве |
| једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било |
| духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има |
| моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, |
| ило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те |
| ивезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осул |
| никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ћ |
| <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот засно |
| храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи |
| се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би |
| , зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нем |
| па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи |
| су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те |
| {S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то |
| мери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опо |
| епо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече докт |
| палио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу |
| теље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекав |
| опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над |
| ица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је докто |
| е очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, па |
| ликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих |
| ве то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него |
| пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити |
| агло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у к |
| до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим боло |
| ушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, е |
| мњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на |
| сење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекај |
| рихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам т |
| а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, |
| е лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} |
| дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи |
| узео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама |
| има, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То |
| на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би |
| ој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први |
| упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред |
| > <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада |
| ше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{ |
| х шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас поч |
| је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипа |
| /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда |
| ош бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час |
| а је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} |
| от.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је бил |
| и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> прет |
| Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да |
| тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: |
| амој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је |
| уштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S |
| зузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму |
| на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та дан |
| в један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца |
| , али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица |
| ио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да бу |
| Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осиг |
| о мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би |
| пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуч |
| о мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор |
| била.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час |
| и дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано |
| нка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p> |
| 7" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли ни |
| лађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч |
| дрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ок |
| Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шу |
| она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом. |
| .</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лази |
| Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па он |
| же царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, ј |
| ту.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци |
| епо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица |
| чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву к |
| цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину |
| час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што |
| о што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је |
| ијатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд ј |
| очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога а |
| “.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и |
| аја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја ње |
| ко јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, |
| еким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више дола |
| уго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао |
| <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све |
| буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стал |
| ио се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, |
| а се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слуз |
| какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди. |
| планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жал |
| видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се са |
| ео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, |
| ожићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" |
| исто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бог |
| p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као |
| ш док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свог |
| рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона |
| кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао раме |
| то закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: |
| ли завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа по |
| умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођ |
| знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од |
| оведи госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас |
| атила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.< |
| а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус би |
| то дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кућ |
| ера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Ов |
| еме а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, в |
| Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна |
| а да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци преле |
| алдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шу |
| Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је |
| и три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца п |
| исто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући. |
| име, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин |
| на кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Срби |
| n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се |
| и једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас до |
| ку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као д |
| женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љу |
| ућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Госпо |
| -Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује с |
| м.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да |
| о мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођ |
| а живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му |
| е Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да |
| е излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозор |
| е по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То ј |
| Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки ду |
| а ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало |
| о па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радњ |
| тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{ |
| } Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало |
| мућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој |
| догледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сва |
| отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не |
| породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} |
| шној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте |
| уту томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уме |
| зовања према особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</ |
| p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> |
| оме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене с |
| едао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиро |
| дитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осе |
| се.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога |
| е спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и |
| мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> |
| аталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од ша |
| у шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да о |
| му и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо |
| Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је |
| и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагну |
| "106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p |
| никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му закл |
| ник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} |
| лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога |
| p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје дец |
| трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзго |
| В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па |
| а свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он на |
| доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном х |
| це — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге у |
| уше слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била |
| у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли |
| а мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је в |
| а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са бол |
| 5" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом |
| руштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању |
| ућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Мар |
| ови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних зву |
| је Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разгово |
| кову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се сп |
| српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је |
| идим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} |
| оли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху моли |
| овек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, |
| тор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало ча |
| да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети св |
| мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућера |
| У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао |
| е на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тел |
| у своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се докт |
| ар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за ча |
| ло у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И п |
| ј као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се |
| је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и за |
| ктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је бо |
| ка потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе ду |
| је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи проб |
| и својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике |
| и војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај с |
| реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи ра |
| о глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тих |
| стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така |
| еда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор С |
| рчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и |
| а је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро! |
| што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, |
| сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у |
| ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љу |
| тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би |
| ело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p> |
| ојим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад докт |
| и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела ов |
| ојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећ |
| октори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чу |
| /p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше |
| шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њ |
| p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи с |
| е но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше ј |
| ао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот. |
| p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља |
| р <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и |
| када није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори |
| нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Ка |
| правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и љу |
| идео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас |
| не помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} |
| " /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада проглед |
| ла; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску с |
| удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p |
| исом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну |
| боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка пр |
| тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме |
| ама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се |
| топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи с |
| ибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећ |
| а већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, гово |
| мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да |
| о глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љ |
| чаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; мо |
| а ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да |
| тих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета |
| аговања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли |
| асила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је с |
| слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојк |
| во било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман |
| уним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у к |
| ме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао |
| а — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била |
| не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека ч |
| осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три |
| д собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она |
| гих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и ба |
| ића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска п |
| 230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је муш |
| најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца |
| на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово |
| и се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим |
| реби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров |
| темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах кру |
| у који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жи |
| цу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља да |
| одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погле |
| Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својо |
| Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки теж |
| товога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме |
| аснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету |
| А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцим |
| о уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и пре |
| ме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, ј |
| ј љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је бу |
| пет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада ви |
| } Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осв |
| је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прели |
| м светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и пород |
| > <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај |
| дах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његов |
| ази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чи |
| а упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; т |
| рљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће з |
| гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заран |
| да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивал |
| огани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли |
| а, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а ко |
| и; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда |
| ме раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три ј |
| — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Поп |
| о уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те з |
| виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матор |
| праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у вели |
| а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла |
| онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе шко |
| шке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве г |
| де треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса |
| ако је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље за |
| свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а |
| ла трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад докт |
| и Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио |
| оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу |
| онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толик |
| .</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном |
| мири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Ра |
| Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу |
| им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све до |
| спити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја т |
| це његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци про |
| од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се св |
| ега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом |
| ли за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Мила |
| d="SRP18882_C1.3"> <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи |
| ога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докт |
| ри се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља гла |
| с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђ |
| њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Бос |
| гари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су |
| ’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усп |
| спођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан |
| днији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина |
| је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Је |
| окат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највред |
| и људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше по |
| те ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић изва |
| се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трг |
| у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које пар |
| у и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто пок |
| озицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса |
| десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, |
| и баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би |
| ђе туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта |
| .{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју |
| руге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа |
| ели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, п |
| сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам |
| пили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не |
| огрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи по |
| патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, |
| ије никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као |
| су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета |
| с из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти |
| — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољ |
| {S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето |
| ’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, |
| рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мис |
| ! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то |
| ецу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти сам |
| ла је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје |
| и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чу |
| на је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова ж |
| лепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та |
| Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она |
| оспођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — |
| сни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<titl |
| лио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао з |
| па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од |
| ноћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпо |
| д је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпо |
| таноје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти |
| вога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није |
| <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је к |
| ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како |
| е доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Бос |
| е шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа |
| зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако слу |
| и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај бож |
| ађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одвед |
| ле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће |
| стрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрен |
| на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изго |
| /p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и |
| з корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шт |
| а, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни |
| Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблач |
| , за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p> |
| !{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златн |
| ло почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па суди |
| лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име |
| рпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали го |
| оје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још |
| } Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала с |
| то — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради |
| и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја н |
| p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутр |
| гу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје м |
| још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да уста |
| ато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете г |
| >Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Го |
| } Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је |
| <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у го |
| руница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топл |
| молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасви |
| близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по |
| дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу |
| :id="SRP18882_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љу |
| — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — ре |
| егов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју |
| нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је ра |
| учили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје по |
| а коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рај |
| за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубич |
| , а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново р |
| кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумева |
| јом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како |
| де.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ва |
| ман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ће |
| у грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се |
| то гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога дет |
| последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да |
| адила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али до |
| ио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торб |
| маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мек |
| рпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева |
| } Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце ј |
| овац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после бу |
| огодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно дв |
| Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измиго |
| ле што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а ниј |
| ?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп |
| да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter |
| да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, шт |
| ко је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се оп |
| е у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и |
| /p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се |
| агор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, |
| осао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати |
| ао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у крев |
| {S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, |
| у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Б |
| и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћ |
| мчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи |
| годе пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни д |
| улан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две со |
| це да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</ |
| , свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа |
| рекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше |
| — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Мл |
| постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце по |
| ћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда кад |
| лаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако исте |
| другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не |
| ете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги |
| n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо |
| <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији засед |
| >Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> |
| не, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је ради |
| оће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Ла |
| а здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још |
| i> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми |
| тала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, |
| } Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — |
| радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша б |
| кога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело и |
| је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је |
| је Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе |
| злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p> |
| већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу |
| леди.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: |
| здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже с |
| Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала |
| ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи |
| ј мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под п |
| били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилоз |
| и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осет |
| ера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на сел |
| и час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у |
| Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине до |
| родици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског |
| то ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била јед |
| у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у |
| ра, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни прим |
| обило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} М |
| и Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p> |
| а ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпо |
| , још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља |
| енчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — |
| таше, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за с |
| 8" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро на |
| ећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дуби |
| ио је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој в |
| тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, шт |
| е доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго г |
| } Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сват |
| мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже |
| и сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна раме |
| ишта није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па |
| аше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође |
| у долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у ј |
| Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре во |
| ри топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врли |
| <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што с |
| рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим |
| срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његово |
| из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе |
| се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претво |
| га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на |
| је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у |
| ак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када |
| ме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-М |
| махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љуби |
| сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезд |
| у старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате |
| није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашни |
| али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у је |
| који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео |
| огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Н |
| о до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да с |
| дој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се пр |
| руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпо |
| </p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Л |
| ио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви |
| ветињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, |
| сама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Ку |
| јаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p |
| тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој |
| тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по |
| ио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе |
| Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Ш |
| лог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно |
| и је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још кој |
| ђа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика. |
| ткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и н |
| са и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто |
| шта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли виде |
| те собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и к |
| ора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више |
| ије али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледа |
| p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — |
| итом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу свој |
| здрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устал |
| нело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n=" |
| о подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека |
| жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуаци |
| јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради |
| нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као |
| чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро |
| S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај |
| грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S |
| ио је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију |
| > овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто |
| дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове г |
| што рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су |
| а Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речи |
| аца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од бр |
| >— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чист |
| је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само |
| бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и саста |
| ити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторк |
| ких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран |
| с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну р |
| се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху з |
| хом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{ |
| ај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да |
| ије то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— |
| тарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да |
| доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око н |
| хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви жи |
| надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна |
| ом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и д |
| а ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се |
| >По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бе |
| чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица дод |
| ем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с ким |
| суђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су д |
| ли човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p |
| о од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима бла |
| ац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктор |
| >— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санд |
| кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, м |
| х прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу му |
| врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најжи |
| оре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је ув |
| људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорица |
| и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људ |
| вету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим |
| обродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових м |
| српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она |
| аки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам ва |
| одило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки |
| лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас з |
| дно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплетка |
| му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности д |
| је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Се |
| нтилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам с |
| је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда п |
| е, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p |
| > <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p |
| р Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и |
| {S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—о |
| Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш |
| а сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој ц |
| а журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица |
| апитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима |
| ћ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на врат |
| ола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза |
| исто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В |
| буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра |
| према се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије. |
| као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне |
| етак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након ње |
| нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и њего |
| је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију ил |
| тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отвор |
| врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица у |
| но мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по |
| љусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије с |
| иди како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус и |
| епој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у |
| им тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То |
| згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча св |
| <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подиг |
| те се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Изв |
| је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да дом |
| о јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p |
| тор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је |
| домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива |
| е ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „у |
| пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153 |
| против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовиц |
| сали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштар |
| дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пош |
| није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су |
| <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су |
| ћа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бу |
| {S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак |
| {S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи |
| ветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао |
| ећ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон к |
| што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта |
| гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; о |
| друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у м |
| ђа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање |
| баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S |
| и ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако д |
| место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно |
| > <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше |
| шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као б |
| о лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје |
| " /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупн |
| утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркв |
| Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, г |
| арко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са свој |
| рју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, б |
| похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>До |
| онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је |
| Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> < |
| Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај |
| м приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке н |
| стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су с |
| а ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се виде |
| њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— |
| а за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпо |
| е кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те п |
| нује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања |
| у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је ко |
| омоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} |
| то дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сир |
| ица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Сино |
| им духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе |
| д, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа |
| ије тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адво |
| {S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, |
| ке тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, |
| шла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва |
| лим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто т |
| воје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У н |
| н грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Стано |
| лива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда |
| од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше |
| — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па |
| Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо |
| аноје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина |
| тао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми |
| ј се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, с |
| p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне |
| ћуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку |
| о уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! |
| не дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком ж |
| им великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар |
| да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће ник |
| омисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету |
| га.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе на |
| <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Бо |
| ојој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јо |
| ј сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се ти |
| поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти ј |
| авом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговор |
| а и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Виш |
| , за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар м |
| ога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали |
| од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по |
| еку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле но |
| леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин б |
| амо што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се из |
| о је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени б |
| /p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се |
| као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C1 |
| .{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слу |
| не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Б |
| умара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи с |
| ика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, |
| а враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих |
| ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај |
| ом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још |
| изи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би |
| не на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч |
| а ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, |
| та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али |
| а ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо |
| раје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога |
| само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси уда |
| и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој |
| то скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру до |
| и горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици < |
| о весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од |
| које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом |
| > <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му о |
| отарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна |
| ити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да о |
| ћи.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су |
| ену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа суср |
| су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба ист |
| дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{ |
| .{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер и |
| и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује ј |
| вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља мо |
| онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али о |
| у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живо |
| номе чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шум |
| жни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S |
| Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С |
| "63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико. |
| ити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — ј |
| у чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из |
| се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="14 |
| него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да с |
| темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве |
| је живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у |
| се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још др |
| у и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око |
| одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — |
| кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је т |
| било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сја |
| , па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p |
| — Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лак |
| платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже |
| мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, |
| {S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им |
| а сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} |
| > <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је див |
| опло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном |
| те како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан |
| е захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спус |
| пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, |
| тане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каван |
| с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом |
| е, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао пе |
| удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу же |
| ром му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та |
| че Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда ид |
| !</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гл |
| рце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> |
| ок му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња |
| рилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и |
| шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу |
| љу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радова |
| а дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо д |
| живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пор |
| да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора |
| ти и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори |
| Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад в |
| нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде |
| себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине разви |
| то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка |
| е.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, а |
| ка.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла р |
| онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам |
| труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} |
| вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би |
| тело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз и |
| ре ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — |
| ре помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишља |
| > <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је |
| е.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме |
| љив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво |
| овата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће зан |
| мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> |
| о би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак љ |
| ије ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али |
| ла врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда би |
| } Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> |
| о преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предл |
| ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него |
| гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандино |
| .{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — |
| шен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за п |
| живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме |
| Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које |
| доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у јед |
| о.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили ча |
| .{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да |
| и ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној. |
| учи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била |
| тра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истин |
| <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> |
| десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лаз |
| а нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз |
| дсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то са |
| ога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера пр |
| , што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у он |
| ко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукт |
| свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за г |
| посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само |
| 7" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета го |
| </p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љ |
| еше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба ба |
| Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи |
| данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радос |
| де којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би из |
| ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи в |
| а свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — |
| е радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непре |
| } Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака |
| евовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Стано |
| нагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме наго |
| ица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљ |
| ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Бо |
| треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго н |
| убави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанс |
| b n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години |
| орили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се |
| ајбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубав |
| и некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божи |
| ина дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело го |
| свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану з |
| мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p> |
| ме како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једно |
| о у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао |
| штине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Бос |
| тање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и ц |
| у их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобрава |
| звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на |
| {S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо |
| ема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са |
| да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При |
| ="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за |
| та својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса |
| астао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.< |
| а живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и до |
| ави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто |
| ка, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над н |
| <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пруж |
| а не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и |
| > <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи |
| испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у |
| едрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на док |
| ри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво |
| топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња |
| а но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и ув |
| само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљ |
| настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више дале |
| била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је |
| Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ неста |
| овек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто |
| е људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им |
| ЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДА |
| > <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА Д |
| > <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА Д |
| КА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У Н |
| инога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом |
| слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, |
| ће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борб |
| равати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{ |
| у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, неср |
| ше онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, |
| ина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толик |
| у песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, о |
| старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се с |
| ка цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да ј |
| дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, |
| е а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од |
| огледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива нем |
| оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабл |
| и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка ј |
| образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које |
| ала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и |
| не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскоз |
| је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је |
| а је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{ |
| аш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога |
| у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан |
| лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разл |
| Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за |
| знео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци |
| а носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пу |
| м прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У |
| p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у в |
| е госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; |
| дан стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђиди |
| пођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии |
| је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скров |
| г ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, |
| <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. на |
| жљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њ |
| уго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| C1.4"> <head>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан ус |
| варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана о |
| Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све |
| уло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанс |
| из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад |
| гао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога ни |
| Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помај |
| В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
| pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</ |
| n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љу |
| е спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље |
| да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> |
| ме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> |
| ним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао |
| p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику ко |
| 882_C1.3"> <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и н |
| е кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Та |
| бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да |
| залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само дети |
| едва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Та |
| к свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајсто |
| е је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку м |
| нате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да |
| /p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али |
| га сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљив |
| но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде л |
| .</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој ку |
| ина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и о |
| је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје с |
| ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка ти |
| желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта |
| ао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> |
| меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{ |
| божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева |
| у каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликам |
| и, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? |
| ахвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из |
| ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и |
| ешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје |
| небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кан |
| > <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погле |
| ти или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку |
| први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дуб |
| Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, |
| њем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива си |
| нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — им |
| орбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот |
| ечи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли њ |
| Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је бу |
| гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, д |
| х мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био ужи |
| гом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио |
| али — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па бла |
| да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак с |
| сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уз |
| и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којо |
| С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца |
| он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе из |
| уби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и |
| ију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Б |
| , а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема т |
| нима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се |
| им леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири св |
| проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким |
| ао да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало св |
| Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива |
| ога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p |
| во.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаг |
| јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> |
| пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист |
| аноја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле |
| ете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Стан |
| никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, тре |
| ловена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горс |
| ак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навук |
| и су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није мог |
| љало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се |
| лон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, д |
| а очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила ј |
| ладој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостив |
| и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} |
| с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар |
| и га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд |
| исмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у |
| ињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ |
| тар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза варош |
| надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} |
| нажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани та |
| подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по це |
| лице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна |
| јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> < |
| кох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> < |
| уди, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме |
| а вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану до |
| Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону стран |
| па да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћ |
| укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим г |
| ов дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио |
| ио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам |
| {S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, |
| на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је |
| оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно по |
| о кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром |
| но; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бр |
| срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни гла |
| а није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душ |
| и, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше во |
| у цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га в |
| поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био срета |
| мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће |
| био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно |
| мала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униш |
| тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката |
| ли што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подуп |
| едаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазво |
| > <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} |
| .{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је н |
| су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак до |
| што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па с |
| енило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовим |
| ули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Ма |
| ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спре |
| , лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва |
| роговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му |
| сечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво и |
| суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро н |
| детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S |
| људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рап |
| , је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку ми |
| p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајку |
| да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Ж |
| ходи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Ми |
| е.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, |
| није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој |
| ла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће |
| сну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у кој |
| мах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је пер |
| ст на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад ч |
| чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} |
| и са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, |
| ак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изи |
| његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или |
| тевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и |
| — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увер |
| лази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла |
| {S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи |
| к-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике гост |
| бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше пам |
| који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, п |
| несе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирко |
| чима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то |
| урно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они |
| о па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем |
| био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</ |
| к-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти ра |
| важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут |
| зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до ман |
| ки одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, |
| о С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србоб |
| е је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао |
| а виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пар |
| удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, а |
| .{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад св |
| је Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не исти |
| p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају |
| , малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна см |
| поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било |
| понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одма |
| а живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се |
| а?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момк |
| од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно з |
| бог политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Мила |
| млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви |
| о упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе |
| што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова |
| ао да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и у |
| капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом нај |
| ца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела т |
| ј не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а |
| знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до су |
| штво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно |
| багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p |
| з под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије |
| а код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за оно |
| је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади у |
| дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? |
| е речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од ј |
| као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја |
| морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледа |
| ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази |
| свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спрем |
| она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: ева |
| тиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чи |
| х и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године |
| моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми |
| „на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том пе |
| зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</ |
| n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто |
| н, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше сре |
| За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Ма |
| поваће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у вели |
| а на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути |
| ивље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролаз |
| ше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе |
| } Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи влади |
| ђу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање |
| оловима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“. |
| ао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има в |
| дао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова порази |
| дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца мла |
| а одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то |
| себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су див |
| кла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд с |
| дбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адво |
| Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="S |
| е му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу |
| есешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту |
| />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпас |
| ебала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говор |
| <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила |
| ше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде |
| мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ свет |
| ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сл |
| д ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрну |
| оме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-ск |
| им цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану |
| орђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где |
| положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да ј |
| ше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила го |
| доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, |
| е све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Стано |
| радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам да |
| ица стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још |
| она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да ч |
| оспођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега јед |
| о! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је она |
| Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица |
| ћи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а у |
| отића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази |
| ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несу |
| заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао так |
| ио најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој |
| ога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као н |
| , нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњи |
| 119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан. |
| о смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ |
| у тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племе |
| икну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти |
| граду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала рук |
| се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он са |
| сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то мног |
| ц дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче |
| вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} О |
| да је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, |
| тад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова не |
| то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мај |
| мах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села |
| дочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће |
| ла, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двој |
| вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме дола |
| еби.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам |
| ци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком |
| ината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће |
| /p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати то |
| од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> < |
| >Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Гос |
| врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило |
| ођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да |
| сподар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак |
| помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати |
| о прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у п |
| орината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико |
| ади директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође |
| тављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и ба |
| новатије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S |
| то је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа |
| ој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но зам |
| и Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба |
| .{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће б |
| лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било |
| сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску ду |
| моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!< |
| још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чеља |
| дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на сел |
| а премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни о |
| има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно ш |
| сита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће р |
| опустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} |
| пођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекс |
| лаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најч |
| ојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жив |
| еретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи |
| а лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће дво |
| то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело |
| — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао |
| кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. са |
| вани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамб |
| и новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</ |
| да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попад |
| е живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако |
| ад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у с |
| је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе |
| ачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене пот |
| је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би от |
| бица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Л |
| вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а д |
| _C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понед |
| Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу б |
| тку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни |
| Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних |
| неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој д |
| чица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им го |
| улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.< |
| ле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} |
| това и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала с |
| накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у |
| на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо ка |
| и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви п |
| и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прекс |
| битци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна |
| Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За |
| ву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштар |
| моћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше |
| срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и са |
| есно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек до |
| У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је м |
| <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, баја |
| мир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога |
| ла му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и под |
| у њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда не |
| помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није |
| у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста |
| е.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте |
| в човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истин |
| "41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, |
| вешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би пр |
| у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирн |
| мо се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душо |
| биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци. |
| отез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за |
| е — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече |
| е остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у |
| а Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица |
| лења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемог |
| ности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је ј |
| и се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момц |
| мо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је |
| арице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — по |
| сени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе д |
| зман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји |
| адничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се |
| бичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који р |
| размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је н |
| ко се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле иску |
| а српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</ |
| <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа |
| н заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њ |
| ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не < |
| оје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморни |
| А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Мац |
| њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном |
| обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p> |
| ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак год |
| чи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> |
| рошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу сво |
| ивила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њези |
| заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас мл |
| раске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Милано |
| <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица |
| о напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх б |
| радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са |
| остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што с |
| тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не |
| — Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај р |
| шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они |
| на на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема |
| ад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено |
| ће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} |
| и.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе |
| три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из вели |
| светили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави д |
| новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбл |
| за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није о |
| е недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и ле |
| е све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. < |
| .{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву наг |
| руги мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у д |
| гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више муд |
| .{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабран |
| себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и |
| алаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, кол |
| у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — |
| дмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах |
| о радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када |
| рила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазил |
| ј младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милос |
| појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често ч |
| аду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике. |
| арао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љ |
| здавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их воз |
| ло дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подн |
| ћа.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен |
| ије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици |
| прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рај |
| на тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љу |
| ке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то да |
| чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну С |
| ем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госп |
| ло док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га |
| егову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу |
| су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у о |
| дио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је гос |
| ати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пр |
| ао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{ |
| ек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много |
| и визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако |
| и у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита |
| њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ћ |
| вуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади |
| во двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, д |
| доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter |
| ко ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су |
| што шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у пола |
| што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера |
| убила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За час |
| ла за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре |
| па је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћ |
| ве ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у ча |
| душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио п |
| <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би |
| и.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам |
| птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба |
| м и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само |
| ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље. |
| ије се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмам |
| госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — |
| ов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у зе |
| Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу к |
| ла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и |
| а човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће же |
| еткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле то |
| подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу св |
| ва.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он |
| вани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чу |
| чица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинс |
| ј снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули |
| анабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p |
| и.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше |
| душно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још |
| мела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, |
| га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину |
| S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој |
| ; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, |
| не послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} |
| е млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео |
| {S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине с |
| чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом ште |
| Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужев |
| је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лакт |
| ме само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти |
| ао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже св |
| а се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се |
| знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље |
| пште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је о |
| једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клије |
| да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљк |
| Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и в |
| вокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део с |
| је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекулант |
| е у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Да |
| рилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> |
| е његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срц |
| лави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не т |
| ило ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу |
| је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за |
| а као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} |
| , слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је н |
| е што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> |
| едаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу пома |
| , кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увиде |
| ва у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.< |
| b n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало |
| оје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p |
| p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист св |
| ога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради |
| .{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица |
| е бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</ |
| боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скамен |
| коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народ |
| толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој |
| помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркал |
| — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <div type="chapter" |
| пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Н |
| ј авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и |
| на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — реч |
| пет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца |
| Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лопо |
| дио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су |
| раго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, |
| рихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић |
| ас по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да приб |
| ди у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана ко |
| устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је сева |
| тишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Л |
| узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њо |
| гледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разли |
| оју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до |
| p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немир |
| јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и |
| грне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и |
| и од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се |
| за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је о |
| што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу |
| лаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се |
| ге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим |
| им... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица т |
| саћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред |
| ба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око |
| ди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо |
| орастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна |
| цу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је |
| ти па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста |
| аца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано з |
| ајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону |
| лу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола од |
| око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, |
| ка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајков |
| пшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за |
| цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник |
| >Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи |
| нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Ора |
| ће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да |
| на!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе к |
| и и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и пошта |
| ата и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за му |
| како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} На |
| е није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ св |
| ад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у њег |
| овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p |
| ед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, |
| кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигл |
| ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви |
| заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он |
| ђе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у т |
| урио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p |
| ебао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p |
| зо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у сел |
| ратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво |
| ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб |
| >тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване друго |
| скока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по две |
| ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице |
| ти срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да |
| а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план |
| е у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље ј |
| ити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне |
| а да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба |
| се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе |
| д којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи да |
| уке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу |
| младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила |
| е брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кр |
| уштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао |
| Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{ |
| као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све |
| ада живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година |
| довицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији |
| в свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога др |
| а и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су с |
| „Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше |
| најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отво |
| има? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фи |
| не.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да |
| е у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Су |
| је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти |
| надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па |
| едим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас |
| по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по арти |
| исто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат |
| успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, |
| удео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим з |
| је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор |
| ова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је |
| дао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи |
| прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек шт |
| весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: |
| p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду |
| а стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми к |
| рисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два трир |
| пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ |
| у дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се жени |
| > <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је ла |
| лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три т |
| и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ |
| или а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом |
| е па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Ки |
| куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — т |
| <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.< |
| о дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки об |
| им речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S |
| плануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да д |
| ерила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад |
| госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверен |
| је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како сил |
| ладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли |
| цу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође |
| попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одулари |
| које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су |
| ца дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други |
| обљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Та |
| ћајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо ту |
| о и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је с |
| га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госп |
| светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љуби |
| На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му о |
| била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало |
| тиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српс |
| није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мал |
| воје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S |
| тељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању |
| рилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— П |
| вим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, зајед |
| ужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је |
| у се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван |
| е довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није би |
| {S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па |
| као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам д |
| а.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена |
| адиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује з |
| хтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; |
| } Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи |
| тора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто к |
| девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни |
| шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па д |
| Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станој |
| села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз |
| еца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном |
| Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне в |
| <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње |
| е хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од пој |
| дир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућев |
| у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која |
| оје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљиво |
| е му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов д |
| отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повиј |
| ора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође |
| и и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали |
| ли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то |
| в џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако т |
| аки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надзема |
| Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год |
| ај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у сваком |
| љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безаз |
| Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разла |
| на да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и дру |
| , чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака |
| акоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било л |
| о су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девој |
| и Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све |
| т искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер |
| неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учи |
| p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа д |
| ашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, |
| сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здрав |
| о примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога ми |
| ине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се стариј |
| S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином т |
| Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе |
| лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школс |
| н како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} |
| убица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — |
| ихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази как |
| руга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми |
| то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к |
| ере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је с |
| у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајућ |
| к. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те во |
| 62" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазић |
| авка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али к |
| оји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан |
| као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и |
| а већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја с |
| му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свог |
| је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кр |
| природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и света |
| се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фру |
| нове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим љу |
| искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изн |
| /p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{ |
| ује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко м |
| Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак |
| ад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} |
| је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито |
| ћ отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у св |
| а њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у жи |
| Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> |
| и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме п |
| <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љуб |
| ла три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега |
| трија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љуба |
| еш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дан |
| о је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, |
| вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Ма |
| да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си до |
| >— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захва |
| е никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једн |
| у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевал |
| ро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} |
| дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити |
| ко она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Ст |
| ога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p> |
| није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општин |
| ране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је с |
| га по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окамени |
| одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на при |
| договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба |
| м ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа |
| ајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац |
| и га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматни |
| што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас пр |
| д српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом |
| чи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетни |
| лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да с |
| .</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте |
| ку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу |
| уку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз гр |
| био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио д |
| n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p |
| господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора |
| страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко |
| за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Б |
| е, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац н |
| озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе |
| јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што ниј |
| трпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на |
| пођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека нео |
| оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, |
| часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет неста |
| њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да |
| ија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране |
| везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону с |
| лахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — п |
| ма за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу |
| послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки |
| еде отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како д |
| плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то прот |
| <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се м |
| не, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb |
| у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љ |
| видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово |
| Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба |
| севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви |
| Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треб |
| му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Б |
| леваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи св |
| n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, |
| орскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <p |
| ћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не па |
| па! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу |
| лио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло |
| ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпо |
| егови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где се |
| их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види |
| сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку ри |
| .</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па |
| стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| ћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час за |
| ла! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — р |
| ема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ак |
| ахне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора |
| светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођ |
| Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су за |
| ше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p> |
| исто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очиј |
| тења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{ |
| их десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, п |
| p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="19 |
| војка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кућ |
| оме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и |
| ра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као ш |
| имо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у н |
| напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и |
| жина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та пр |
| > <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били с |
| се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, п |
| су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су од |
| петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом |
| рили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух |
| ци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у с |
| њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се за |
| нама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболе |
| к се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима м |
| има је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или |
| а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и поп |
| веће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то поган |
| виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац |
| вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} |
| рози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду ко |
| е мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на у |
| ла како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке во |
| томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ н |
| ениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може |
| последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, |
| а своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" |
| оду — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у |
| га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, |
| и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора |
| о усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} |
| анпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруш |
| а, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога дух |
| н али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на |
| мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} |
| изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с |
| а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунар |
| вестије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја |
| у“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има циг |
| > <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прек |
| нила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је да |
| ојом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да |
| зађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — |
| меће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија. |
| три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији ч |
| лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођ |
| осподине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте гос |
| оди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црн |
| редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носи |
| м срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам ва |
| низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, ка |
| пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и г |
| p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубоко |
| та је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне т |
| бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава |
| пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Ј |
| се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ло |
| накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка. |
| , рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кће |
| т и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају нова |
| д хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне |
| вити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба |
| илна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, |
| Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав |
| е Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодниц |
| гуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан |
| а се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се |
| тро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорози |
| већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, |
| убици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, |
| прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим |
| поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то |
| } Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у к |
| ја партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут |
| тоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао |
| p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на дес |
| троме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о пев |
| си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двоји |
| о око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} |
| а када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па |
| "56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као |
| луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим |
| оме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по срема |
| са као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужас |
| n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то не |
| саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога коре |
| дну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице река |
| соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам нећ |
| толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушк |
| а надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и ду |
| олико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па сра |
| и у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за |
| у удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. |
| се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков |
| само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то ра |
| а би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту |
| замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би |
| ло дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљај |
| ="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да |
| приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p |
| Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи |
| воју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека б |
| сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Гово |
| /p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледа |
| м, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пош |
| — Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам |
| поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори о |
| оји зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{ |
| к! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и с |
| е било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоћ |
| и не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја после |
| о у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов д |
| > <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, |
| p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“ |
| тари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге |
| ивот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љу |
| Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} |
| то изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у |
| као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стр |
| 198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чу |
| Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да |
| јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикн |
| пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Г |
| — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у |
| је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занављ |
| ко жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занат |
| ова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре |
| елом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје |
| господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у |
| оже да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не мож |
| у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи |
| у му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме гос |
| госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствар |
| ј сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску њ |
| оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p> |
| уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сир |
| емо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи над |
| овим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{ |
| а им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина док |
| по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор |
| очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је дод |
| им ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тража |
| р сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</ |
| сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким крет |
| шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Ни |
| е може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — от |
| у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један ист |
| на му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздр |
| опићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{ |
| х уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у жив |
| се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала |
| нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка! |
| уло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало м |
| да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с |
| ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" |
| оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако |
| а се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само |
| ао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{ |
| од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је |
| сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на ц |
| у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чи |
| им створовима најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из |
| у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања |
| је сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога д |
| оме нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у све |
| Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко |
| свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како |
| се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да |
| ећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p |
| ога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <p |
| ји јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце |
| измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима д |
| тале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатк |
| она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну |
| омка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику њег |
| у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S |
| е ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у |
| р се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је |
| . и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с ко |
| у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад др |
| ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није |
| и тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и по |
| еђуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор |
| младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у |
| лу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех прек |
| тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта |
| комци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девов |
| врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалиц |
| била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први ко |
| лави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица |
| је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и зат |
| собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} |
| !</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га с |
| ка грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Св |
| а по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све |
| сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван |
| вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и с |
| драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад с |
| — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је ост |
| о је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ћ |
| сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из с |
| луће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, |
| у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога т |
| о мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких кра |
| рагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је |
| ати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред ст |
| киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами |
| ки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље зак |
| кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигос |
| поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди |
| ин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — |
| и дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, |
| у опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— |
| .{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју |
| ету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште |
| а куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не п |
| ини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савк |
| — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, |
| > <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек |
| ђа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну. |
| би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се т |
| тране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели бр |
| , дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају св |
| е.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће |
| ка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи. |
| рати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> < |
| све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> < |
| ен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов |
| ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, д |
| е чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио |
| , неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да кл |
| раху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да |
| етан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Р |
| око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ус |
| е и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и |
| ко има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па |
| чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедов |
| све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" / |
| и род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" |
| куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски |
| духнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу |
| код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, |
| неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по |
| ав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старц |
| милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„н |
| осно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута |
| тогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатим |
| <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима б |
| ичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту |
| јку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, |
| дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> |
| .{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде |
| изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; па |
| — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор мо |
| је из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} |
| лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била |
| и ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си |
| већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћу |
| мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видил |
| не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебд |
| аку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар М |
| да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је и |
| тор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко. |
| извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упит |
| она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити |
| ек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што м |
| {S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј |
| нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народ |
| ар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас |
| је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.< |
| Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила |
| но; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ |
| зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно |
| и, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем |
| троске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p |
| , да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће |
| сим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — у |
| ло јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселил |
| ље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнут |
| се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— |
| е њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у |
| га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се м |
| и, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је |
| књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — с |
| страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар |
| же, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и |
| борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</ |
| остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их с |
| ко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата |
| шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се |
| — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје |
| на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче углед |
| ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим реч |
| месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка |
| ио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав |
| сно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи к |
| разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се а |
| инама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је |
| 204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачил |
| запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније |
| језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки |
| вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна |
| н бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како |
| о: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.< |
| ку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје руј |
| на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, ка |
| нчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руко |
| љубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.< |
| де обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах |
| говала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку |
| ?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, к |
| а села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли |
| ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светња |
| есе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат. |
| е; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се |
| {S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође |
| и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине |
| м уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме т |
| ога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели |
| е да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаж |
| званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуц |
| нога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреј |
| е, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мух |
| а кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке |
| ођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наме |
| је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту дево |
| е нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — реч |
| е јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац |
| дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</ |
| валио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана < |
| већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први |
| ије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том |
| вија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да |
| ој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> < |
| ед Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам |
| е разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледо |
| а ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната |
| паде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се |
| аме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Е |
| ређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слу |
| и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и |
| сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу |
| а беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била попл |
| исто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто к |
| окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било поремет |
| з баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из пр |
| а, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка |
| ворио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор б |
| ом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гоми |
| оше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је |
| руштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћем |
| а у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад |
| што се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако с |
| дрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу проструји |
| два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћ |
| хне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре у |
| , старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је док |
| наде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истин |
| .</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога леп |
| е, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћн |
| поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у вре |
| алом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — |
| и — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада |
| е зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био |
| г изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега |
| р.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одби |
| олако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клон |
| сто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> |
| морним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак |
| Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Стан |
| и могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута |
| га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут к |
| ико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За ча |
| е Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун |
| а радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелиц |
| се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="7 |
| оло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш к |
| орило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вар |
| вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива |
| е то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — |
| среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право |
| ом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S |
| — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из |
| а тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, ка |
| ину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто. |
| ад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео жи |
| ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаш |
| о ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што ј |
| прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртв |
| е чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте |
| чити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, т |
| тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледа |
| ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој о |
| то га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си |
| ао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полак |
| Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове |
| и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто |
| то је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољ |
| ета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красн |
| азираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним о |
| ца је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето |
| народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице |
| се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само |
| ви са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој м |
| драга, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим |
| да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике |
| Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје. |
| ако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи св |
| В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једн |
| ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жура |
| несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и непри |
| Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет са |
| у почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђ |
| да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са ко |
| ; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој б |
| је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса |
| и се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — п |
| аше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји к |
| ћа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпо |
| а нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се |
| ренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој ма |
| м ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и |
| маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учини |
| иле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке до |
| е и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли нитко |
| лном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — друго |
| и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, |
| о, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, |
| домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>Посл |
| мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу |
| , пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њега било ник |
| > <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља |
| е више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не ј |
| е.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали шт |
| ја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb |
| не, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S |
| дости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањ |
| очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, |
| таје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова |
| лако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и ме |
| да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је |
| ету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора ник |
| треба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Ста |
| е јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама |
| аницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица |
| јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр |
| он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових с |
| Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да |
| >Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле с |
| вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Стано |
| ије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике меха |
| м сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и |
| друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао |
| и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у |
| дин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p> |
| ети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, д |
| х зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, о |
| е и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине |
| оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој п |
| твори се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, |
| Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Дан |
| ли су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је |
| ти рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> < |
| е.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко ма |
| ме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ај |
| уди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да ви |
| ктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је би |
| <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{ |
| ој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене на |
| ишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку |
| ао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона ј |
| азговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат |
| и Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S |
| ца обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме т |
| је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на |
| дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, пр |
| а пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат- |
| ља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже |
| умлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мант |
| у.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше ј |
| Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чи |
| -Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — р |
| ожно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то ј |
| о је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах ш |
| p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа |
| као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима |
| слетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара |
| да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју |
| ина добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} О |
| — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој ра |
| тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плахо |
| кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде |
| ћаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пеле |
| а нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није и |
| ђа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује нико |
| да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као |
| више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислим |
| ле то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се |
| бицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало г |
| октора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод прит |
| а од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тре |
| /p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, по |
| рима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свак |
| свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срц |
| кли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, зн |
| речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково |
| запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба |
| као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри ј |
| рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем |
| о поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево |
| ирода његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на по |
| {S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова п |
| ости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сва |
| аго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је же |
| Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком п |
| о обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Стан |
| шљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ зн |
| докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен и |
| него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испра |
| није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше |
| лада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за П |
| лан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!< |
| њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p |
| правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Ср |
| р.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско кол |
| ци.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама |
| рати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али |
| лом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} О |
| га ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> |
| опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете |
| урише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас ј |
| > <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пе |
| {S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила ње |
| добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p> |
| о картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је |
| т сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под ор |
| отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет. |
| ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госп |
| ну се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из |
| у да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба |
| ала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше |
| S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за нав |
| ице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n= |
| њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али ник |
| на муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, |
| сец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека |
| ада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} |
| ери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепер |
| шла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну зв |
| Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.< |
| о, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скоч |
| па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{ |
| амтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима |
| исену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p |
| из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило. |
| .{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна м |
| е сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка то |
| епо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога час |
| за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али |
| тару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврн |
| д.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домак |
| у потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} |
| оз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг |
| агу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг |
| штана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} К |
| остељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивал |
| ају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде |
| и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену с |
| За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав |
| у један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Вр |
| у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и |
| који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога |
| > <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n=" |
| живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором |
| збијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак |
| ктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је |
| >У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа |
| о <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се с |
| узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком р |
| е се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из |
| а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут |
| м школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодс |
| итао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када |
| разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као мал |
| слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним груди |
| ну том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу |
| ше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији.. |
| се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведе |
| , почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него |
| о да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. |
| о ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго т |
| уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још н |
| е већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна им |
| — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га ч |
| оје прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Стано |
| ут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гл |
| е могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто ј |
| извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љу |
| азићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> |
| а.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, |
| двокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надв |
| вакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па |
| леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је |
| лу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и по |
| оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то |
| шко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу |
| о, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути |
| све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брз |
| номе месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишља |
| исам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, |
| ицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Су |
| заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није |
| ак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није |
| ога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Оти |
| х га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</ |
| манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је |
| а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер н |
| кат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица ј |
| м светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па |
| дује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Бос |
| ана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа св |
| гом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листи |
| да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините мо |
| какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, |
| осу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Стан |
| ко често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да дола |
| што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p> |
| диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћен |
| ово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као |
| нело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде |
| рао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ћ |
| ицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, |
| њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се роси |
| Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо |
| сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} |
| ојој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по |
| киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и ча |
| ај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.< |
| о и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> |
| е створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска |
| снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несн |
| о.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго |
| бица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благ |
| помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао ду |
| ала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Д |
| гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис |
| иља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, |
| под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, |
| тану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће јо |
| надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи |
| љем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве к |
| омешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у |
| а како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа п |
| па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила |
| це; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, ш |
| .{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако ика |
| S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да |
| е свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n=" |
| а, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p> |
| Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Г |
| школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а |
| рината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нуж |
| кога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих |
| видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот м |
| знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек ка |
| Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече |
| ко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, ко |
| жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и ц |
| је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p |
| ну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим |
| о у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како |
| иш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} |
| ећ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не изл |
| несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскору |
| у.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више срећ |
| Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Ста |
| ер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко |
| стио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планински |
| ра који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју |
| опли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се н |
| > варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт |
| чинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти |
| аде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</ |
| е која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква |
| исмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени. |
| ерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога |
| мо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што и |
| оса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази |
| :id="SRP18882_C1.9"> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове |
| ви су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да о |
| мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не р |
| — Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ |
| а познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа д |
| у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта г |
| агове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли |
| еба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа пох |
| p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манаст |
| сини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће |
| <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила мно |
| е, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе с |
| а јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на дива |
| ица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није |
| ео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде |
| па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срди |
| жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по |
| оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди н |
| слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели сво |
| шљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у чест |
| >Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p |
| тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка |
| оспођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну |
| ужно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске |
| листа као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ |
| Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Стан |
| зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу |
| ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмо |
| За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана |
| раге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога |
| у имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештени |
| ојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удови |
| као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у пра |
| под леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и пог |
| сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а он |
| је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стева |
| оме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни ми |
| редузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несре |
| помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја н |
| ну пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Лов |
| p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах |
| ођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> |
| је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа д |
| нео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу гово |
| ти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му |
| ва боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајст |
| брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му ј |
| иди; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се увер |
| није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под с |
| еки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p |
| није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могл |
| љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из |
| душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неум |
| висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где вл |
| једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разн |
| замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да |
| о што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није |
| тор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>исти |
| ело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, |
| тија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође |
| ла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опор |
| чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога зн |
| {S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора д |
| рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше по |
| Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом |
| нства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог д |
| знаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прс |
| е све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта |
| мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{ |
| рв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно |
| се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врат |
| никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, шт |
| о притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>П |
| ош чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова |
| ико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад |
| ваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па к |
| лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете |
| е, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпо |
| удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врл |
| .{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> |
| S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ов |
| га.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепш |
| а „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога |
| жи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало |
| b n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се |
| уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на инде |
| зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештан |
| жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда ј |
| } Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створе |
| ећ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n=" |
| не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој |
| дите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека |
| м ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло |
| а је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана поч |
| назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцет |
| да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухват |
| д пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме |
| а је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан |
| а индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти |
| им суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који ј |
| снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један |
| ју Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезин |
| ешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне |
| арили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још |
| рла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше |
| ога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе |
| ро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опро |
| рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је |
| , није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко |
| </p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пиј |
| три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку? |
| мине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како |
| вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је ст |
| дличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљ |
| S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задр |
| њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк- |
| срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много жив |
| фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ниш |
| о најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало с |
| та не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска |
| е то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он |
| натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпо |
| на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S |
| прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика же |
| ено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; ни |
| ста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не |
| ћ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на туж |
| ви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпо |
| вога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржен |
| ад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, |
| Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа С |
| е Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он |
| <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n= |
| уче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све цркве |
| рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам |
| да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој вл |
| дај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан све |
| рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — |
| ије ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре |
| е домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми |
| але, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку |
| н и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му к |
| зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта с |
| камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> н |
| у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која ра |
| ели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, |
| са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше |
| поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити |
| О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад ј |
| ећином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они да |
| <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; |
| а о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном |
| е мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{ |
| си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то боби |
| друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> ш |
| а и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде |
| њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада |
| била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље |
| к-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужас |
| ј, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да за |
| да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледат |
| овица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекс |
| ноје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор |
| није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, ко |
| ло заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="c |
| ровести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих |
| авке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питањ |
| се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме |
| да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Сав |
| — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече |
| нда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше ко |
| /p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весел |
| ад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да |
| а била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикуј |
| них му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људ |
| вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине |
| нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крсто |
| Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном |
| је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је к |
| оћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено |
| жавном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајков |
| су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> < |
| дне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази |
| е то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су |
| вица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне |
| аставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p |
| ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су |
| општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} |
| је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери н |
| јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану |
| мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао сам |
| на те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра. |
| ктор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно н |
| мо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је д |
| о — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ј |
| у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још |
| да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а |
| па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао |
| — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још ч |
| ром — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Чест |
| оп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га поглад |
| тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила с |
| и се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А им |
| а господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напос |
| у разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим р |
| ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа пев |
| — Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам с |
| ио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката |
| p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету |
| ријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпо |
| — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвар |
| и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још сино |
| ну Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у ста |
| мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, |
| ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стев |
| е зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</ |
| љиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да б |
| а рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут |
| је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — т |
| рије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се |
| .</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчил |
| .{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и дру |
| у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући |
| су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично |
| млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузел |
| пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима пог |
| а и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под зе |
| n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече |
| у.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доц |
| S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ћ |
| ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, |
| су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који |
| а и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену |
| би, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао ј |
| а њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањ |
| Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од |
| b n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко |
| зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, ду |
| ="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршље |
| предно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго |
| ко нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p> |
| ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Ром |
| ласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали |
| двокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по |
| и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину |
| огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у ду |
| ски послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега ј |
| аром па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скуп |
| > <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но |
| ваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив т |
| у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао |
| о је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине |
| е и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још |
| и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као ст |
| ао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више |
| да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p |
| ље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет ока |
| пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу |
| > <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо |
| , да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спав |
| — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да |
| } Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео ин |
| p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Са |
| а да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у т |
| лађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} |
| p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицам |
| ала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гуј |
| узети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је |
| ће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој |
| p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом |
| колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из ње |
| убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку |
| Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србиј |
| ва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не с |
| ац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а |
| ро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал |
| !{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чуј |
| не тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело сво |
| е обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удов |
| његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити |
| у окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толик |
| ас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да у |
| н, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би о |
| вина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се докт |
| . <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Г |
| ле хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха |
| њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p |
| т на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити |
| ме свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић з |
| вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне |
| Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ |
| еоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не б |
| S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под г |
| зујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, д |
| дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам забо |
| ктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисл |
| Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му |
| и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У ду |
| рљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| д Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкр |
| гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се |
| ојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те |
| и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па а |
| авим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — п |
| ко себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из |
| еште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила. |
| /p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама ле |
| а господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="5 |
| Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш |
| арко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — реч |
| а игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно |
| , не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада. |
| калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њ |
| о што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају |
| p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим |
| бица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најј |
| си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чул |
| јка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на |
| , да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином. |
| рже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, о |
| аком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p |
| пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда уд |
| е.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, при |
| доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли |
| ице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радост |
| у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.< |
| бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— |
| му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да ј |
| пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена б |
| ите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па о |
| калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши с |
| Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та |
| , човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и |
| ху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога |
| p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{ |
| лаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одго |
| и уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли. |
| иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним пу |
| сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихват |
| кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита |
| руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном деб |
| весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> по |
| сподине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љ |
| Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови |
| p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шт |
| анда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била н |
| роз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n |
| и церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака |
| ер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело б |
| ну, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, д |
| на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више бр |
| са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало х |
| > <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, |
| оспођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био |
| </p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је |
| шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p |
| е ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S |
| Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на р |
| тра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним о |
| еситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњи |
| не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и |
| .{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред крава |
| т па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p> |
| ица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Г |
| ете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запо |
| се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лази |
| утра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сре |
| а чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у |
| аше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, цр |
| јке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш |
| засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше |
| у једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумс |
| Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет запл |
| ао да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада |
| рихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да |
| на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од су |
| велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манасти |
| {S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још ст |
| т хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из |
| кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају |
| што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прош |
| бре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда |
| д на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмер |
| жна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном |
| и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће зн |
| је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак < |
| и оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га п |
| о је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државно |
| у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори |
| нога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и ж |
| ама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој б |
| укне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први п |
| свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то боби |
| и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или |
| ати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ћ |
| > <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том и |
| а, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну сл |
| о у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као < |
| ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци п |
| та мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био |
| нутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красн |
| ела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева изл |
| ко се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше |
| својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су сто |
| сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ет |
| оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на |
| ти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на |
| е да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људ |
| имо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у |
| а и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што са |
| де очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рај |
| почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој |
| нала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госп |
| не издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Са |
| посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том |
| убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</ti |
| ојим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ра |
| рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса |
| гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весељ |
| српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа |
| , изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпо |
| кладно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од м |
| >Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега ср |
| уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, |
| им срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па |
| нојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на |
| ко њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се ро |
| лети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а ру |
| е ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети |
| ј помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга. |
| у са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а гру |
| љуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој пос |
| што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу |
| олазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" / |
| {S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— На |
| </p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је |
| оје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чист |
| о.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, |
| <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} |
| нала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала |
| е др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи љ |
| ивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јад |
| је од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла |
| истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} |
| нину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној с |
| </p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савк |
| о обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и |
| .</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> < |
| ово у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меко |
| јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној |
| ена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је м |
| ица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси д |
| јој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су |
| дмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.< |
| лова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много |
| му осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан |
| ер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао |
| — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по кој |
| околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да зан |
| сак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога в |
| а цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бр |
| ого говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то п |
| гаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их п |
| су гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био ст |
| еко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може |
| спече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју |
| јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе |
| су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и |
| Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато |
| и.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, |
| ек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам ј |
| е чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа прити |
| обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огле |
| вет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе пр |
| м као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор С |
| ко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се с |
| S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећ |
| кше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва |
| то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом н |
| >Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића |
| онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је |
| удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест |
| p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" |
| већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најте |
| девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се |
| то још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и |
| ко се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку |
| крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоћ |
| е пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> |
| ле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка |
| А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</ |
| За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло |
| ље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана |
| први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била в |
| се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благо |
| ешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен с |
| се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктор |
| ка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и |
| </p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи боле |
| p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први ве |
| оља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати п |
| — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Док |
| да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам дан |
| или посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао усп |
| а је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица |
| , па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.< |
| азда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад |
| ги пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> < |
| ца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> < |
| , — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зн |
| не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, мо |
| оље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да |
| исто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих |
| госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не види |
| оље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Т |
| ав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју фили |
| Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако |
| ркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обич |
| сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а н |
| ватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p |
| Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — |
| „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
| ћа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака |
| Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оче |
| ити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатс |
| волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за другов |
| уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. < |
| ао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се ч |
| ит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зн |
| науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кава |
| а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла нека |
| ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, |
| о ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не |
| Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви шт |
| е учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то веч |
| се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љ |
| а и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волет |
| да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ства |
| илан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао и |
| тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра |
| боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} |
| ве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фи |
| опадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што < |
| Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу |
| Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, ш |
| } Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} |
| ледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хо |
| мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здра |
| ћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што |
| ледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а |
| и међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја сл |
| Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, д |
| почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо |
| ам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а |
| S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам |
| тојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господ |
| ирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не по |
| е.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја |
| јом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљ |
| </p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе |
| и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на п |
| ма бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад о |
| и тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лек |
| поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из ко |
| е на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n= |
| Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица |
| чело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради уве |
| вако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варо |
| у младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, м |
| > која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин у |
| вне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још ни |
| p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Стано |
| е божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се |
| е остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други |
| ђе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p> |
| рац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовим |
| љуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као |
| удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.< |
| ма ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, с |
| је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше |
| чега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после |
| аром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н |
| Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код |
| е часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и шт |
| удија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио чо |
| о јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друг |
| да форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица врати |
| дне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и уде |
| друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана раз |
| ћу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S |
| себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>С |
| д њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{ |
| ић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио ал |
| дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није |
| селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> |
| ико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, |
| Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну |
| казао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у ње |
| ранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зоро |
| у у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво разд |
| оји ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огла |
| астану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће |
| убица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Си |
| што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те ј |
| ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на крев |
| > <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако пра |
| ши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти ча |
| три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орло |
| а Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика М |
| Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у том |
| ављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да посе |
| о ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом |
| се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше |
| сне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој |
| сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — б |
| па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место |
| олило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био чове |
| коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије |
| неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и |
| свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и |
| е још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запеч |
| p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} |
| риступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} |
| иђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто п |
| ега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} |
| рсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се |
| вуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису |
| ле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне с |
| дбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Мл |
| и фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— М |
| спођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана |
| слиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то и |
| а па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је |
| покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу |
| .</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац |
| а да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичи |
| о похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други до |
| расан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но о |
| станете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете м |
| много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на ње |
| ене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била пол |
| како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се |
| акој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на |
| он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра |
| поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главног |
| а весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски |
| S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриг |
| авао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегн |
| ини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на с |
| ило ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, |
| ="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би |
| ак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на |
| имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и ун |
| недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Са |
| она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да ј |
| "178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| еља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду |
| p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита ку |
| — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд про |
| Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није |
| едра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као |
| и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичин |
| /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{ |
| адио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нара |
| уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш |
| Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро |
| а је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним |
| у столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и |
| тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост |
| чајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропас |
| ог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни |
| траховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих |
| и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више |
| дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест прол |
| друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., ма |
| кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху с |
| {S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је |
| а лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — |
| ијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часа |
| вакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело |
| о али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и |
| док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, |
| пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, |
| е <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад |
| попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би |
| казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други све |
| све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу с |
| радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и го |
| дње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{ |
| се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па осл |
| јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа мален |
| ли тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке не |
| је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се до |
| у и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи свој |
| ј свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку бо |
| о по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој |
| много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попи |
| ој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срц |
| атих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код |
| к али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погод |
| се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалаш |
| необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> |
| <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: не |
| како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата |
| едну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душ |
| ођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и да |
| лик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, |
| е у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њез |
| га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан |
| дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико с |
| е са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лаз |
| ти дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се |
| а сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку |
| ишо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми |
| /p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад мину |
| {S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег нитк |
| ој обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва |
| к свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме ч |
| ог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Дваде |
| тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се го |
| } Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да |
| а са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало |
| " /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било |
| одужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код кућ |
| ажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадно |
| {S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио ј |
| и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади |
| Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стој |
| рани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ћ |
| у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ал |
| а изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом |
| ечима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— |
| век саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, |
| ова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „ |
| надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да |
| а вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме дете |
| ници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се д |
| устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Ј |
| само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз |
| на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој при |
| , колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду |
| најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче |
| p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беш |
| арице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и |
| вати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим |
| чели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их прим |
| је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је |
| нити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> |
| и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је в |
| се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се |
| ам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У ист |
| већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — |
| јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— И |
| ама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из с |
| Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега |
| баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — |
| а, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и |
| ову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те |
| свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца нек |
| којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необич |
| е, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у о |
| те своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узм |
| једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њој |
| ној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као оба |
| ла је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили го |
| и је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила д |
| борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на ко |
| p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно |
| љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави |
| и позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није п |
| њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихв |
| гађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а о |
| p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сироти |
| мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S |
| креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ и |
| и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала ј |
| хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу |
| љи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па ј |
| !{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, |
| лији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред к |
| да, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и му |
| сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у |
| е дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У ж |
| нао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му |
| ичест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу у |
| ћу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косов |
| двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У |
| видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако ле |
| е изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на |
| лију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће |
| ога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је |
| риликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, д |
| то му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за К |
| ва битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се он |
| њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не |
| јни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет |
| ођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радо |
| — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико |
| окој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затва |
| ако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина н |
| е чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће |
| а је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> |
| .{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и |
| према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложи |
| пало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није |
| , спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Б |
| ко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је п |
| д га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што ни |
| декс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он |
| у и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да с |
| ан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда |
| ила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој |
| змерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је |
| лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни |
| штини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожи |
| са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на |
| гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, |
| отарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска веч |
| е детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа са |
| а доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућ |
| } Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чек |
| пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да |
| орба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички |
| омогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихвати |
| и није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из ку |
| девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербан |
| стови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овд |
| мама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђа |
| се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, |
| рос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би п |
| се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад жен |
| неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви стар |
| Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који |
| још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као |
| врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клону |
| уци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао по |
| с, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и |
| олико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварим |
| иле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Ст |
| ао оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у |
| ш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела ка |
| као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својо |
| ку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је |
| лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све |
| госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она и |
| ајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! < |
| ио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Р |
| е рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства |
| гов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван |
| е размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је |
| о кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па |
| као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упозна |
| ељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси к |
| атим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је ј |
| утарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала ча |
| и ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је |
| своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћер |
| це — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у з |
| ца судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним |
| су у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да |
| и лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> |
| ко наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још |
| ле.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпо |
| о по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом |
| ућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у к |
| title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појат |
| тре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица врис |
| ивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима |
| ла што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је с |
| а госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике |
| е чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С |
| а полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први |
| роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викн |
| Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, |
| вако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="2 |
| .</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупи |
| <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, к |
| брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </ |
| не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n |
| ојега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како ј |
| а широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега |
| баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Ср |
| лагом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури лис |
| hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он гот |
| тарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којим |
| ашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Сан |
| е ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лиц |
| ивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна |
| е друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помо |
| последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрча |
| му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећ |
| ста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цел |
| дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што жел |
| ћ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса ј |
| м сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим |
| је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је л |
| ој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој |
| <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама |
| знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако |
| ладога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укра |
| томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, |
| у одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Наме |
| ска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову |
| знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса у |
| ица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p> |
| д је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја |
| </p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташ |
| о би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S |
| јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и кр |
| ши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S |
| S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на н |
| . у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао н |
| нда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију д |
| и доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту ј |
| ања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилаг |
| лом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>Пр |
| се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су |
| чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што |
| ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле ис |
| но, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Ар |
| <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми о |
| воје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволе |
| октор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> |
| тоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме |
| нем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се су |
| ад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и з |
| , брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да с |
| ре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет |
| а је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати |
| о одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у б |
| да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће |
| S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју |
| ви; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p> |
| едао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењен |
| уд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чуд |
| у претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се |
| и га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била |
| ни, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан би |
| реба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљива |
| о је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је |
| о другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ н |
| крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрл |
| а близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како |
| им речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само мла |
| лан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Ста |
| орца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је дов |
| млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; н |
| — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови жи |
| } Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана |
| била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар уста |
| ром о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и по |
| о. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — |
| ње од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо |
| жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало |
| претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дан |
| га! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за ње |
| о.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на пут |
| свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иш |
| во ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог с |
| као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно |
| ко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, как |
| Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> < |
| етан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо бил |
| видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај |
| азао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="25 |
| Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— |
| ам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177 |
| да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила к |
| су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им с |
| с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас |
| се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, |
| он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око о |
| дела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити |
| >— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је ми |
| ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те |
| — И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретн |
| ка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само |
| Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на у |
| е се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чуј |
| и лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах бил |
| те ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} |
| у и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица зама |
| о каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — |
| <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће ул |
| — Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, сла |
| длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба. |
| рта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мисл |
| ево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ј |
| ко је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата |
| аљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се з |
| лаву па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снужди |
| ах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љ |
| а поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први ка |
| ста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака. |
| S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки |
| је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јадно |
| а конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Та |
| ко жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љуб |
| <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле |
| мелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски |
| управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени |
| м се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико г |
| је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другарич |
| режуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је н |
| Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над |
| ос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надв |
| ега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сре |
| раве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај поз |
| сте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друшт |
| дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало |
| пале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад прого |
| д нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање |
| , а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није мог |
| , као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са с |
| 47" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапи |
| видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, док |
| и ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је дост |
| као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред со |
| ба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радиони |
| p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпо |
| е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> |
| ту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса х |
| одина био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p |
| је, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево гд |
| ги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је |
| је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притис |
| ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоно |
| им грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто пора |
| ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео по |
| спођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: ка |
| ламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале за |
| е моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обис |
| са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пас |
| — Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе |
| обе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, п |
| први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту. |
| раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може |
| } То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошл |
| /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако |
| еба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову. |
| S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љ |
| ћ, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам |
| оучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам с |
| љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за л |
| Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа |
| доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општин |
| осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаће |
| ва и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S |
| је све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се б |
| стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран див |
| да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила гос |
| ана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се |
| загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што |
| часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први пет |
| не докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде |
| та положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се |
| октора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта |
| су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да на |
| едни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> |
| кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њи |
| p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на ср |
| /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! |
| о чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Н |
| рачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико п |
| тор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је |
| ма.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} |
| ињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да вид |
| су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену |
| ошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика |
| овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав з |
| ито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За |
| ђа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до уш |
| је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају |
| {S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога |
| да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Нат |
| сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} |
| ао што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јо |
| ко ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Д |
| иротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака дух |
| уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо повод |
| о срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се |
| а кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа ч |
| м уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је кр |
| већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама п |
| и синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеж |
| о и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ћ |
| слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, ка |
| глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко |
| ије никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често дол |
| ко би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене шк |
| n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата |
| ад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво вра |
| Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> |
| а сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Ист |
| ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је за |
| окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „н |
| Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада |
| му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP |
| мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога ново |
| како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови друго |
| ла — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — уп |
| {S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледал |
| другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила г |
| школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва прибл |
| било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савц |
| војачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је би |
| ад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златни |
| је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у кошта |
| да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни јед |
| тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планинс |
| и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскор |
| је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајк |
| — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, п |
| е осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч |
| тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у мор |
| 57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Р |
| дом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко |
| ити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос |
| е среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, |
| о је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, леп |
| није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, |
| рије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепш |
| ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало и |
| апао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се пол |
| Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућ |
| кати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савк |
| жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторово |
| За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради дир |
| ко као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша с |
| изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је |
| исто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год |
| а у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Стан |
| је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ |
| је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; ал |
| /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотаро |
| воје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе разд |
| а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не |
| оро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зор |
| пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело |
| у, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој |
| е запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе. |
| зић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у |
| писе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.< |
| у карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, |
| се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, ка |
| о оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се ам |
| оведа.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује о |
| лано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се |
| рзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, г |
| и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски пр |
| азао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је |
| Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје |
| селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз |
| у речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже реч |
| чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је |
| испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, |
| е гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима |
| ио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до н |
| p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p |
| оцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд |
| <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љ |
| оме осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке |
| дама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразу |
| ко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље |
| е бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изг |
| и тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима |
| , како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу ј |
| је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери д |
| рло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици |
| >— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у |
| злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави св |
| — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да |
| Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача ж |
| да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не |
| а; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај |
| и га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо ст |
| тор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може д |
| н исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио |
| а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а де |
| устила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако ј |
| и на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} |
| певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се ника |
| ачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} |
| и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније |
| и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рук |
| га ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно |
| ну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута п |
| моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и |
| бе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте |
| трча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу х |
| ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те |
| удњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим |
| дањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакуј |
| ери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Л |
| а да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада |
| р су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја зн |
| да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних приз |
| која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборав |
| и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, п |
| с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са |
| једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке ду |
| S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде |
| он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не г |
| S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он |
| оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу |
| а није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала |
| ога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби. |
| арији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво он |
| је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни са |
| во диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа |
| ма и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчи |
| Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога р |
| разовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, па |
| ајлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После не |
| сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} |
| и о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће гов |
| езадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго леп |
| Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила |
| он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — ми |
| 49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио гла |
| њи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па он |
| а; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје д |
| м хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему |
| Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од не |
| ат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се |
| чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Срб |
| S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки па |
| рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буд |
| свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ |
| оћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте |
| ким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им преко |
| ве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је |
| до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто |
| у кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пи |
| S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из ти |
| р па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су в |
| b n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже гос |
| лашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у че |
| окат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити |
| обија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гран |
| их једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млак |
| проведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор |
| доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је |
| их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да |
| тор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао |
| а.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p |
| Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свог |
| је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>по |
| то му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зе |
| је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођ |
| е.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, а |
| Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадит |
| ма у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа |
| .{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, |
| да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао |
| жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о |
| и, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, |
| ли у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве |
| /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у жив |
| 8882_C2.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару ма |
| У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестич |
| ад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао |
| ивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост. |
| устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш л |
| с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} П |
| ега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао |
| ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и бо |
| ворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке су |
| е знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао дон |
| ају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило |
| </p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам |
| ЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> |
| . ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> |
| Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се ш |
| из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме |
| е био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да с |
| ини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову и |
| <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никад |
| арне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до доб |
| да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> |
| родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Стано |
| шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаћ |
| ином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидб |
| да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај кора |
| вци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је п |
| већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а |
| тору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У м |
| дост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитаниј |
| све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уз |
| прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па |
| ио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љ |
| ма.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећ |
| камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука |
| на.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких |
| надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више |
| носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господс |
| лупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чи |
| во.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће с |
| орти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и во |
| кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, |
| — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, ка |
| болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени |
| шује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, |
| ам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — пал |
| а.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи д |
| ва.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јул |
| оским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву нед |
| госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ |
| сници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радос |
| } Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, т |
| е у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М. |
| {S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота де |
| ознавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, ниј |
| >Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зе |
| кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш ка |
| е боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ |
| Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с |
| се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са своји |
| е радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се |
| е дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала н |
| говора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први поч |
| ужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> < |
| де косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Рома |
| поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га суко |
| .“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило |
| се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.< |
| тву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била |
| ише скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива го |
| S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју ми |
| а Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускр |
| ски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте ј |
| вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћ |
| ор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пре |
| ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили |
| ав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хл |
| су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, |
| зишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се из |
| Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ к |
| Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је |
| дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и |
| се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — р |
| е да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала |
| јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је |
| стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у ње |
| е боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поста |
| доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Д |
| црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно |
| поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та си |
| у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољ |
| и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што чините |
| цу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то |
| пци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили |
| колама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћер |
| дити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и |
| авра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође |
| је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, |
| азић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пу |
| рце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завид |
| рки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, |
| </p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хлада |
| есне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже |
| челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бле |
| тидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осу |
| ка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под б |
| квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји |
| срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља |
| сумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p |
| тре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торб |
| ођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана |
| душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који |
| вој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p |
| ки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било |
| вати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно |
| нови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ће |
| да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше |
| скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто ст |
| младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да о |
| } У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убиш |
| ен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна д |
| ек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — ре |
| у.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, ма |
| зврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> |
| p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка ви |
| огледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. |
| господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва |
| кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али |
| емице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака |
| .{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико н |
| ети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту пр |
| Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и млад |
| ктера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг прем |
| и све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а |
| људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшил |
| чица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</ |
| то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манасти |
| на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој |
| узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Е |
| како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге вољ |
| трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.< |
| очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога |
| је откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вака |
| ћу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном |
| његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло |
| ио више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог у |
| ј нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, м |
| у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му св |
| тор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није |
| колине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом |
| редно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да пр |
| а умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити св |
| ка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мр |
| а земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве који |
| акће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, т |
| урноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помиш |
| ко поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у сво |
| незда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи |
| овина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општ |
| а дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали |
| већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, к |
| у су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљ |
| е родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљ |
| м.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одм |
| зић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечн |
| то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки |
| Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна |
| ковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка |
| ајвредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати |
| ме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин в |
| у у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и |
| чица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да м |
| .</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад |
| 0" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оста |
| то има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час |
| аш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин и |
| .</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље |
| знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад |
| сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> |
| оји је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свог |
| > <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу н |
| октор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело св |
| ој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скид |
| уди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасл |
| двојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у |
| алуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да |
| тала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује |
| вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није |
| ци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво по |
| она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко |
| живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на |
| своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер виш |
| оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и поја |
| уо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је |
| у по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> < |
| — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше |
| а није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту б |
| а Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се с |
| а привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када |
| следњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, а |
| чку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а |
| ждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме |
| се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дај |
| д <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Вас |
| ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој цело |
| ад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имај |
| грејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је |
| е ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело |
| онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— |
| о с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било п |
| ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— |
| спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмур |
| а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на |
| стило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још с |
| иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до |
| тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме |
| од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опорав |
| не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема |
| Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нем |
| <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао ш |
| исме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица г |
| дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за |
| крено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за п |
| има у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели си |
| ме се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не |
| воје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и ка |
| ан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, кој |
| ити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} |
| е пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја |
| .{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете |
| ак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киш |
| је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Р |
| кога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на |
| се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну л |
| За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо т |
| орината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић ст |
| што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната |
| а своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео |
| лико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место |
| да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и |
| S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на свет |
| ване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У |
| ју већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о |
| наца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија |
| рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов н |
| е не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а све |
| се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али кри |
| вим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>К |
| у раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе |
| великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љуб |
| је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту нови |
| и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и дру |
| а у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојз |
| } Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађ |
| јева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, поби |
| му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му јо |
| ђа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Ту |
| нимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим р |
| це неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се |
| ако је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредуј |
| Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се н |
| ераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоњ |
| е разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и ш |
| и ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајко |
| заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљиви |
| </p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трг |
| рироди <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу че |
| еба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о то |
| црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општи |
| есени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Рази |
| а догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{ |
| рило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога |
| а сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} До |
| сти — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му |
| p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа |
| ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред |
| коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и |
| е учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на |
| што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитат |
| љу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог |
| а са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћ |
| скога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што |
| нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече г |
| стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или |
| јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је и |
| актиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Ср |
| своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислим |
| ад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је |
| о ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S |
| стити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљ |
| рца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудњ |
| јсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> |
| .{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, кој |
| највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а т |
| <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> |
| е се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међ |
| ше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој доч |
| Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој |
| је било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики |
| се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке при |
| ве и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка |
| к; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> |
| ти избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, св |
| х разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при то |
| који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се уга |
| шаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк |
| </p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на д |
| уће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав |
| ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога је |
| ном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долаз |
| и се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и тор |
| чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, |
| ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат |
| баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, к |
| анастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да |
| грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, |
| х да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим суза |
| е се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико ва |
| д пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њ |
| се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи из |
| казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{ |
| ед на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За т |
| апљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије |
| када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских |
| ашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову |
| } Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по неко |
| ко је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не |
| , али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудно |
| на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме г |
| а — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинс |
| како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу п |
| ат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непре |
| S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолит |
| ло.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изг |
| о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је |
| рно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој |
| > <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни в |
| у ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је докт |
| о је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају. |
| еће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те па |
| и, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када |
| ли је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче брац |
| ко ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не |
| прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S |
| апне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муњ |
| е види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допр |
| лутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога |
| ем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га н |
| ор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се з |
| где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо |
| срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њези |
| суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипа |
| попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и забор |
| гу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</ |
| бе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Дол |
| ој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала |
| речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вин |
| ј позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} |
| Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу |
| војачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Сав |
| >Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко поте |
| искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љ |
| га Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто |
| ака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа о |
| била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, |
| томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега |
| свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали |
| у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор |
| стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Мила |
| у свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У |
| ђа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душ |
| .{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p |
| да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је о |
| испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш |
| грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Сав |
| зи <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи |
| илана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прич |
| строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко го |
| Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гл |
| задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од оног |
| Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не |
| ао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узел |
| е питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није |
| аља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима К |
| ко тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и б |
| /p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са зем |
| диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другариц |
| војче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна с |
| исто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</tit |
| аја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјеруј |
| ора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте в |
| изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме |
| и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали ч |
| осподине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p |
| како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевнос |
| в усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песм |
| <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у |
| Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — реч |
| из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њо |
| аче.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали |
| да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем мест |
| га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купус |
| о на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изне |
| очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; |
| дна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу |
| а трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та |
| ситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашце |
| део.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим им |
| ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине |
| рили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при р |
| аман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и прв |
| да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут |
| о делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би би |
| апевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{ |
| /p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, са |
| познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вам |
| единцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што с |
| и, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију |
| а докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пре |
| .{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брин |
| био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, н |
| ену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите м |
| м шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова с |
| бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе — реч |
| везала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш |
| дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво с |
| крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и н |
| јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар н |
| октору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, д |
| ј човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекид |
| <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пал |
| тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је |
| последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће |
| задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број р |
| а се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спр |
| шлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и |
| умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила ма |
| г мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и с |
| е стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се н |
| спе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на |
| е поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао |
| опадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; |
| љ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта |
| госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић б |
| n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи с |
| чима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p |
| л те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још ко |
| ну — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — пит |
| атом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пош |
| ко се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.< |
| о је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задр |
| ну што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само н |
| зићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде ј |
| а.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ип |
| свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с м |
| арта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје б |
| /p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају |
| ву је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само по |
| октор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека н |
| ма, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће с |
| тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> |
| Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа |
| а својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућ |
| ани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Л |
| у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречн |
| није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у с |
| и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лази |
| као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном |
| природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на |
| тров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, зараз |
| век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука |
| S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад ј |
| да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се вр |
| благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица иш |
| а истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила да |
| игнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и г |
| а и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усн |
| и је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> |
| струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је |
| Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} |
| дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, к |
| то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали на |
| х мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</ |
| таје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, пр |
| {S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао |
| сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} М |
| г синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је |
| нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадим |
| рко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Ст |
| > <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао |
| } Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ал |
| у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало |
| доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа ни |
| лану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да |
| p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и се |
| quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како |
| е госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж наб |
| мо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и п |
| сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рај |
| ина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к |
| и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је |
| први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да г |
| р госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата |
| {S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Ма |
| већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то |
| прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Бос |
| а, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се љ |
| може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним даним |
| орске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целом |
| ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим с |
| та га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ств |
| ве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистиј |
| зић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у |
| /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Ра |
| ра, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекн |
| је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему прв |
| на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у |
| вали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад |
| а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи са |
| у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га |
| реко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. на |
| рунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се прашта |
| хо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Тр |
| аву.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је |
| ће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p |
| толу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у |
| венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се докт |
| старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођ |
| у јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан за |
| у и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно |
| ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си он |
| учио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио |
| арко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стева |
| >Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S |
| ја све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве |
| остигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је са |
| онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говори |
| мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по ку |
| ојој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од не |
| амо насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах п |
| > <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио ба |
| о је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога |
| шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, |
| ад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш н |
| </p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Ра |
| вога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек ча |
| оврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, ал |
| и живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога. |
| ао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права |
| доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истиц |
| део да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Се |
| удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчиј |
| ада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица |
| <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као л |
| и си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко |
| /p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао |
| постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказив |
| а света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепо |
| адава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу г |
| к нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да |
| ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} |
| и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, ал |
| рати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговори |
| обу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место |
| ли се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слуша |
| идео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је |
| у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Љу |
| ровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове |
| рио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић |
| ђе на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24 |
| > <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће |
| о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина на |
| ="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер |
| е разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Ста |
| абе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирн |
| ало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч докт |
| добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли |
| кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још |
| да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и пог |
| онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, |
| о туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога сам |
| а њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских пева |
| ио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог |
| само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се |
| да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе |
| сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голуб |
| се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{ |
| ка неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор у |
| ицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар чове |
| штина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту дв |
| на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретно |
| мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у ду |
| {S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруг |
| .</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али |
| нуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, ча |
| .{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој |
| својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о |
| осле што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а н |
| , по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на |
| То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени |
| и га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима |
| шта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза к |
| било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за пр |
| га шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога ли |
| Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове. |
| доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и н |
| јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, ре |
| сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила ка |
| овим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако а |
| ешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као д |
| д овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лаз |
| из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — ре |
| ом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је д |
| не се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја |
| пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до коле |
| а тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} |
| тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки паху |
| овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио |
| ти.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ће |
| е дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све не |
| е ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори по |
| бимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да |
| е сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило |
| друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинам |
| дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? у |
| м пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није С |
| провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како он |
| па месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друш |
| {S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испр |
| причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу |
| Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге |
| аноје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза сумор |
| оспођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{ |
| е на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и р |
| а видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ов |
| постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} |
| без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове поз |
| его дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, |
| </p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</ |
| еку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да |
| укама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" |
| квим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уве |
| уго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић исп |
| {S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то |
| разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S |
| више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бо |
| види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус |
| ако је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су |
| ве четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у груд |
| рђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко пр |
| рукчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан п |
| је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, ал |
| та ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лаган |
| ори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека |
| било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прет |
| и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор |
| ерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћ |
| авку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њ |
| одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на |
| ушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци п |
| ећ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и о |
| најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се жи |
| н, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито сл |
| љубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса ч |
| ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дива |
| је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се мак |
| сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно с |
| Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаг |
| ма, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљ |
| и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка |
| е јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу |
| -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.< |
| као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Г |
| атељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја |
| двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту б |
| ласају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица. |
| би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено ш |
| ада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам т |
| неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што |
| 261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Ми |
| Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми |
| из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа на |
| S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорно |
| уло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у сво |
| ш добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено. |
| му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> |
| ј слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја в |
| вега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и приону |
| најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца |
| варину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ух |
| ори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што |
| тка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно! |
| тров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба |
| место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровин |
| ди, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не тр |
| свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не јед |
| и на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако |
| е!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на |
| кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље |
| шло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је сам |
| аде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, |
| брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка |
| нога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто |
| бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, |
| ић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао док |
| ти у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним |
| ливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љ |
| се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је |
| шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој ј |
| а чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор С |
| ицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да |
| ије преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како г |
| очекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у |
| > <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љ |
| већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — |
| краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — н |
| " /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па |
| на.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намеш |
| века, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све |
| с па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник |
| >Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунав |
| ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумар |
| рала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладил |
| знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од |
| — А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа М |
| од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај чове |
| је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица |
| о брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му |
| ше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских |
| чима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било |
| у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до крај |
| ад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истуж |
| мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, |
| !</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задирк |
| ва у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попини |
| i>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала к |
| ју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показ |
| младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. |
| ин а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благосло |
| да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти |
| у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страно |
| оје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећаји |
| о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српск |
| аре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће с |
| цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћ |
| ивнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из пота |
| ни Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бек |
| бица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој прит |
| в Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле |
| аре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n=" |
| к-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће |
| иљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за |
| јке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S |
| јекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хо |
| ј је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца |
| ч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S |
| се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се п |
| .{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда |
| ас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах с |
| и богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То |
| и нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда |
| ходе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је неш |
| тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под |
| све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку |
| а код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако |
| а је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесн |
| отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима мо |
| ече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова |
| куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица |
| као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где |
| ом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} С |
| , узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачиње |
| к покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чар |
| један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво з |
| да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и дома |
| али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне злик |
| се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их |
| S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца |
| Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика з |
| устио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није приле |
| > <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и п |
| воју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће |
| рева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој док |
| ој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим да |
| <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код |
| е је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина вес |
| Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три в |
| х помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спази |
| n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па |
| ла са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па |
| на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и г |
| истом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва ст |
| оцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у вел |
| Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић |
| м ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам |
| /p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{ |
| о окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубиц |
| >— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збо |
| <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину ду |
| .{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чиву |
| рочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? п |
| узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог д |
| p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђ |
| р језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све ср |
| остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себ |
| пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да |
| е на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, т |
| тнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, |
| ави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти |
| зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије у |
| девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Ста |
| ним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, висок |
| бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да |
| ику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа |
| интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико |
| два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка |
| мо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> |
| рости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину |
| тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас |
| — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипен |
| нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што |
| а Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у соб |
| Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезин |
| е у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а |
| ; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{ |
| ео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у |
| не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> < |
| л Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — |
| штих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза |
| поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила к |
| написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на |
| таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује сна |
| ати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу н |
| ве а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пре |
| кан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта |
| исао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пр |
| е сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да ј |
| ајволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек |
| друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на ваша |
| трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у раз |
| господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли |
| снога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан до |
| д му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигн |
| а је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пре |
| /p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је |
| > <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутро |
| тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим п |
| ину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се же |
| како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор |
| ти ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу |
| ваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n |
| га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру |
| ј</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца. |
| В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирс |
| на домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хва |
| ци изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p |
| ају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле с |
| пога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} |
| — Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>П |
| има.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Д |
| вост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— |
| ку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу. |
| лазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је бор |
| лада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком ж |
| S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никог |
| оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузман |
| <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, д |
| загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече |
| де ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није |
| га и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у про |
| p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слој |
| е очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по |
| ским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојби |
| итургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзак |
| или су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свим |
| ток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити зв |
| ед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поре |
| Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, |
| ста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро |
| у јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођенд |
| коме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли |
| овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" / |
| ла и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има не |
| лица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену |
| у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје |
| >Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно ш |
| } Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да |
| а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S |
| с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао |
| и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Не |
| наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке с |
| то важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну н |
| својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко з |
| ејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће |
| га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и |
| одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настал |
| иди своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суновра |
| стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намесни |
| ошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре |
| осто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела |
| авно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико |
| рце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то |
| сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће ст |
| к ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак г |
| жљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи |
| n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузе |
| о променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лиц |
| р.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па |
| испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолиш |
| кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> |
| да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, |
| е страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутил |
| а само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодара |
| црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>До |
| зе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и она |
| ћ, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје |
| добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудн |
| о ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било не |
| старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ће |
| {S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад |
| на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздиза |
| намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту по |
| не кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало |
| да натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Ст |
| <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпо |
| чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака |
| и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена. |
| pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ д |
| а гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је у |
| а покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је |
| а бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али |
| Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, к |
| о велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напре |
| докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад о |
| за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак |
| Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се оте |
| ија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње |
| е но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.< |
| тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за |
| ина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када д |
| ктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару |
| очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</ |
| и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје |
| е у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — к |
| највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни г |
| ваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очеви |
| о све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку друж |
| о уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле с |
| гођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душ |
| груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беш |
| м преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише друг |
| из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> |
| по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаме |
| тарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шум |
| ноја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром. |
| ра Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на |
| мају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна |
| бицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је |
| коро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Ста |
| S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посет |
| езина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У п |
| ле месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило |
| у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, |
| S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је сн |
| попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је д |
| м? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад са |
| својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче п |
| ста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место п |
| ија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по к |
| а девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је јо |
| виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде |
| хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад ј |
| p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре. |
| , јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу |
| ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали |
| е дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под миши |
| тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била то |
| к-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиро |
| не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе н |
| ли већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у је |
| вом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ |
| ца је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава в |
| е мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" |
| >Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чи |
| вом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у |
| па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год ид |
| <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, |
| 5" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Д |
| леда она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила прив |
| S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га |
| књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љуби |
| осетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за м |
| е, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо |
| ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао |
| а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лаз |
| а први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не ум |
| девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком |
| о живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Ваш |
| <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је |
| ила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више с |
| снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме на |
| им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна к |
| прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу с |
| ица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија пар |
| м нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била друг |
| а је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књиг |
| нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи к |
| ице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се |
| а Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити доб |
| скујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај и |
| </p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми пра |
| упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица |
| ктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати пис |
| ице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и |
| Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} |
| пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је |
| > <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али с |
| а тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто |
| к иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по |
| заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао |
| и је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бр |
| не од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га |
| >Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да |
| ове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбић |
| оглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неи |
| од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у |
| срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор |
| ође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> < |
| {S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала |
| е и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како |
| ну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у д |
| гога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је |
| а њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опе |
| бље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарс |
| г љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу |
| ећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бер |
| месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мешта |
| с и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа |
| о на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше |
| деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у |
| му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свеште |
| рао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме |
| ка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не |
| а млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици |
| да?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха |
| ћ није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне |
| е брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приањ |
| пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гос |
| ђих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утиш |
| у само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у ње |
| егенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то |
| ти мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге |
| рестоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци би |
| ежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам увер |
| свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особи |
| а, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више |
| де мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Сав |
| о, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему б |
| аци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црн |
| о уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно ре |
| нас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврш |
| е речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, |
| ека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, |
| ста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те тво |
| јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца |
| .{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је |
| оје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи п |
| бици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њ |
| ристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n=" |
| но бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове |
| ло у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је жи |
| шке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <p |
| намо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљан |
| Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се в |
| те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином |
| да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице. |
| ш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је докт |
| еба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> с |
| од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попи |
| ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости |
| аћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела как |
| лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога роди |
| у ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их мога |
| кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуд |
| едан сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра си |
| и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче |
| не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком п |
| е му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој н |
| умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>З |
| санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедуји |
| в као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео |
| срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се |
| е, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор |
| јодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле |
| сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше нем |
| ш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} |
| <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а бе |
| лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Кати |
| е се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне |
| глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љу |
| зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лаз |
| пасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и у |
| очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра бо |
| се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „ |
| ога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглу |
| што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пи |
| о тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; |
| које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно н |
| ца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу |
| } Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, ча |
| а трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уз |
| ри да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина кој |
| динама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом о |
| а добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко б |
| зу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ |
| отраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Ч |
| е, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, ж |
| шу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него |
| S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћ |
| се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</ |
| а, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Мар |
| ази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча гос |
| ника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p |
| је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио д |
| е у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која |
| ас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p> |
| а он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али дру |
| пред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина на |
| покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе |
| те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда пу |
| а маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — |
| ј вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; прија |
| неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку |
| дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани. |
| и то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета звере |
| жи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте |
| у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак |
| “ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „ |
| рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим дан |
| је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћ |
| ја — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић |
| </p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је |
| и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад им |
| у свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади св |
| да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, ни |
| ље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" |
| рквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао |
| је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је ми |
| е Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на |
| год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба |
| н а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо |
| е у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем п |
| час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p |
| својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црно |
| наге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да |
| ље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је ве |
| града било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице пева |
| е једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели |
| ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи гот |
| умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чи |
| ика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} |
| о тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, д |
| а смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже |
| ађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“< |
| н.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо к |
| а да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан |
| Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се |
| стити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; |
| иште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиш |
| урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да |
| а помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе |
| а и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њ |
| е Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто |
| нтно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о том |
| ерачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме же |
| си што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љу |
| је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то |
| о Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шали |
| о млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- |
| спођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дош |
| ван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпо |
| >Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је |
| Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мич |
| пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ |
| би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у |
| зићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу |
| {S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду у |
| } Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Дан |
| и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала |
| гне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне |
| сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нов |
| м.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим |
| ирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у |
| новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непреста |
| ују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — |
| ирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је |
| ундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су к |
| калашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, ве |
| ктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{ |
| опали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Ст |
| "SRP18882_C2.11"> <head>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Стан |
| шиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на о |
| госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов |
| атворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођ |
| ка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво |
| ко устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што до |
| ки ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, |
| и јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од от |
| и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој па |
| предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у б |
| у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али |
| ор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> |
| и храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на бо |
| исам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело |
| сто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љуби |
| града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући |
| о је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну лов |
| } Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу ка |
| није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се оже |
| у за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати |
| ко ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ стр |
| е миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се |
| ва суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и весе |
| кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако ј |
| шла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици |
| да са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео |
| тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров |
| ири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајст |
| ојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би ј |
| па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учит |
| <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија мол |
| ном.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечер |
| Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и ме |
| се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са ул |
| торе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — |
| уштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Зад |
| коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S |
| а, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да |
| довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђ |
| астови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми |
| лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У двори |
| .</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице |
| } Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско г |
| , али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци и |
| к са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Поп |
| епо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже н |
| месник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак |
| у Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала ду |
| био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, ка |
| оманова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, |
| па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S |
| је три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за |
| ајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ о |
| ле здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{ |
| } Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за |
| т шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли |
| /p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ. |
| d> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Преди |
| и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за |
| з њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив ли |
| по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чи |
| и и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни да |
| пођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац н |
| пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор |
| {S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у варош |
| дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једн |
| је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за ти |
| елико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Го |
| њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} П |
| витој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Гор |
| у.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица < |
| кренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне |
| драва била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — |
| гога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло п |
| Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у |
| е му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушк |
| лио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се |
| је.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од |
| у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</ |
| ајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако т |
| у, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчи |
| ер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже |
| ине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни са |
| боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече пош |
| ха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запи |
| ји се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман |
| ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.< |
| гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слов |
| жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос |
| своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој |
| нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у живот |
| варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја |
| ој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге ј |
| не, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грану |
| /p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитв |
| ицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По |
| за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу |
| динама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је |
| иње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на |
| је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада п |
| а поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана н |
| убица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећ |
| е.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан |
| себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на ст |
| научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су п |
| <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме |
| а фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало зао |
| емену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и |
| кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају |
| рче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмариц |
| у се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш |
| што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек са |
| и, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — с |
| сто по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све м |
| виђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са |
| да ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме о |
| живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога |
| напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак да |
| :</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесник |
| ха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <h |
| као? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ниш |
| .</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни |
| ј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа бри |
| ита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у |
| езине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању о |
| мету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек шт |
| ућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, |
| м на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће |
| а је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по ули |
| ишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде виш |
| сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас |
| к дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како п |
| } Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица |
| гаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то |
| екао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што |
| паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Коли |
| а оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиро |
| зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили с |
| х већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамо |
| тевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то ј |
| ше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће |
| трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости |
| ила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у |
| За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, |
| ођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана ј |
| е скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госп |
| оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме гос |
| е па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стоти |
| једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам |
| и јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> < |
| јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: г |
| рила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме |
| јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</tit |
| његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, к |
| ису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од |
| тала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тр |
| апао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са |
| су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран па |
| ли су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу |
| јкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновц |
| први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намеснико |
| тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је дваде |
| .{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамур |
| је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог п |
| о узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, |
| пођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, не |
| ни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то ш |
| корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио оч |
| е ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаш |
| болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, ман |
| није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула ј |
| као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега т |
| о да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је |
| твори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би |
| лику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не |
| кин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала м |
| ога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђав |
| на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је твр |
| , да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — |
| ни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки |
| ве ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку |
| ијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње |
| као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово би |
| еном, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, и |
| а не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини н |
| кше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се сти |
| цу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да п |
| е ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица вр |
| <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ра |
| се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се |
| р Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђ |
| <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>По |
| длануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво |
| пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне |
| ли ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци |
| вени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега |
| а њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, ј |
| и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутр |
| за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да |
| а.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше |
| >— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад |
| .{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!< |
| Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан. |
| тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рај |
| к-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији |
| Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанств |
| <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је г |
| ила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је |
| бице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само к |
| ине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Ал |
| једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад |
| д је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- |
| ва што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуч |
| лом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цига |
| ан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом |
| аре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре |
| на.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је |
| е брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Ста |
| кну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши уд |
| > <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — |
| осподари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да м |
| ада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну |
| Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он |
| велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — |
| <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> |
| рк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и да |
| p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да с |
| <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, ка |
| еста.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришап |
| > <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> д |
| нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да по |
| легли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тиши |
| не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се |
| ше или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па |
| , зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога |
| ива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p |
| и је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око |
| божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила отк |
| берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку б |
| су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међ |
| } У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Н |
| у воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ј |
| тране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч. |
| собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје с |
| је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару |
| поја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> < |
| ора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — |
| јке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће |
| највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакн |
| оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни |
| бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а ја |
| ована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и |
| и капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S |
| ајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из п |
| му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и |
| слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види г |
| алер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову |
| просио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} |
| } Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма |
| је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше |
| лањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму т |
| се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но |
| таровоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто |
| у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињ |
| ица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да |
| .</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпо |
| /title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на ули |
| кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор С |
| ачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Март |
| р Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже једин |
| оја кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко ј |
| з прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових зан |
| ечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издрж |
| p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави |
| е те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек |
| то и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се г |
| вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показал |
| а шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један з |
| о то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, шт |
| авка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагл |
| чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако каж |
| ј друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb |
| а и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па |
| стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод. |
| тогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео |
| ореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} |
| <pb n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> |
| <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> |
| се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на је |
| и лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко к |
| даше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица с |
| а се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и дв |
| е му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погле |
| ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ |
| .{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је ос |
| и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њези |
| то; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — |
| <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој |
| другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десета |
| виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p |
| у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранк |
| ако ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколе |
| у, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је |
| одом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> < |
| .</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што |
| а обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним у |
| чких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрек |
| ада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{ |
| јно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели д |
| иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <p |
| ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" |
| ветле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога |
| н весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што с |
| и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима |
| Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Р |
| {S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{ |
| В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади до |
| .{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада |
| , јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S |
| одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— |
| укама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> |
| , да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фру |
| и да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече |
| в повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толико |
| о је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p |
| да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p |
| оходе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни |
| па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док |
| >— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер |
| {S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца |
| ац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи |
| био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи К |
| Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но |
| у да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око п |
| .</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерар |
| их ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љу |
| и их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега ос |
| дом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достига |
| Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседа |
| .{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да б |
| исао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу |
| ће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са |
| и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је св |
| најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да |
| а ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— По |
| ви, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србо |
| кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика |
| по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавск |
| и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била |
| нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао |
| девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он |
| него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се сел |
| о.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он ст |
| есетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и в |
| оло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који |
| м те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духо |
| цка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који ни |
| уде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и к |
| л Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралиш |
| е ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себич |
| рћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу |
| по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и |
| >јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов |
| ј млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— |
| ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи |
| што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала |
| у две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пу |
| а их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде |
| Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
| изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Л |
| ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на свој |
| добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако |
| али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико н |
| егну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумев |
| је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким |
| а види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је |
| у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма пр |
| бље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „ом |
| пођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</ |
| већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он |
| је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео ш |
| пић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до г |
| им руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако т |
| равом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та |
| /p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сун |
| да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је гос |
| .</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје с |
| нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то та |
| сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним г |
| аћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да |
| јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам |
| господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — |
| <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би |
| о топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници. |
| кох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин С |
| де ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја |
| p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> |
| у па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разг |
| ва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је не |
| е и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине д |
| оју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом |
| <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном куће |
| животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да |
| глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренерази |
| ца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> < |
| и мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом |
| оје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније |
| је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше р |
| жио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пођ |
| поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зи |
| о нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје |
| о било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узб |
| лика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину |
| тари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер св |
| вамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазић |
| ит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам |
| Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га |
| и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат как |
| а клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „госпо |
| ама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташ |
| рошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили кр |
| га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата к |
| е истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> |
| шка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — реч |
| н ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} |
| љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очим |
| > <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> < |
| е доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа |
| м одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су м |
| као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По |
| људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он су |
| {S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу |
| ></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишка |
| ди у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за |
| У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерн |
| една кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све с |
| је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктск |
| овце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{ |
| ешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прион |
| ана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а о |
| а.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло |
| не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом пре |
| о платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем т |
| убио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Чес |
| е напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S |
| је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Сте |
| још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> |
| у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини |
| у пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је ис |
| бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чик |
| ао утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али |
| је него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недељ |
| својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</ |
| га наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по |
| вра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто |
| нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат б |
| зине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи |
| прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре изда |
| чиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак |
| рнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавниј |
| Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш м |
| >Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао |
| <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПО |
| ЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОП |
| В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p |
| чунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати |
| зо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — |
| у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном на |
| .{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} |
| клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се пол |
| допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љуби |
| кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука д |
| да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, с |
| оје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој |
| /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</ |
| она је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде |
| пођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га пок |
| посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко ули |
| p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју млад |
| зишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка уб |
| } Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од |
| Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Са |
| гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и ме |
| пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Как |
| смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју |
| а му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао |
| а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се |
| а је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело |
| — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је би |
| Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збого |
| се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> |
| ега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагер |
| доше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке р |
| облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама за |
| бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а друг |
| је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор С |
| је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у |
| брадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Мила |
| огај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Рома |
| ански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стевано |
| очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је су |
| овица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор ни |
| ира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој поло |
| но што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло |
| ојом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изи |
| .{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној опш |
| о је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте |
| већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван ч |
| х.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре ру |
| иваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потра |
| .</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека докто |
| .{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина |
| зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па |
| ци.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред |
| нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не |
| ре! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="11 |
| ад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да |
| кад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Се |
| данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свеж |
| {S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају |
| а уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{ |
| а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца ње |
| домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ћ |
| ежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано неб |
| ила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се |
| ио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мал |
| е раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у |
| 194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су љ |
| х колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја |
| е.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци св |
| пштинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све |
| ао рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старо |
| је ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без па |
| и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали ме |
| стао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш лат |
| му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Гор |
| а га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла |
| о одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја са |
| на пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танк |
| када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљив |
| ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помо |
| арају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затвара |
| штра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пу |
| на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде заста |
| међу смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки бог |
| јности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега бор |
| а. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— |
| на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде ве |
| .{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад |
| чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја н |
| та треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе |
| шкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни |
| ка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а он |
| одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да ва |
| дара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p> |
| испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца сво |
| пет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша ка |
| оје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће? |
| бро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода ј |
| кој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево де |
| ебро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати ви |
| е.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене |
| око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немили |
| он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му |
| ђе поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S |
| ше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ |
| е пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке |
| соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у |
| о.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} |
| pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први |
| е ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из к |
| јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину |
| е.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи |
| ао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Ма |
| грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као |
| ако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио св |
| b n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> < |
| е-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што |
| ер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у |
| тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на гла |
| животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га с |
| сли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Јед |
| манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са |
| де тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили |
| а лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је |
| плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у с |
| за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале к |
| е ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље своји |
| да ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка |
| љену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, |
| е млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе. |
| д би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p |
| ило је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремил |
| е био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — н |
| ана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунул |
| у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни |
| рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево |
| а и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у |
| етињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад млад |
| ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишт |
| чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себ |
| плашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио ње |
| бичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор |
| ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиг |
| е ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић |
| казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о се |
| У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, |
| се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је сам |
| ра је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стар |
| Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат ј |
| у којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је н |
| станак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту |
| ана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{ |
| потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога н |
| ме, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не вер |
| гме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> |
| и и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није |
| су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника. |
| општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући |
| сти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву |
| часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштв |
| је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме |
| је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деве |
| Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</ |
| да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>З |
| е ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој |
| .{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шт |
| нама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној си |
| елике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њ |
| .</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров кр |
| је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одо |
| било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да |
| ине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S |
| Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видел |
| поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло оч |
| аки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо |
| <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла. |
| рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад |
| ругом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био поп |
| ла је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном |
| а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно та |
| Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба та |
| знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њ |
| ка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој |
| Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жен |
| о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сра |
| <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; |
| свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, |
| а.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица |
| торе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, |
| оњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p |
| ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p |
| а судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад |
| о у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је т |
| задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре ж |
| ју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак г |
| су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и |
| за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога ф |
| о, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега |
| мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје |
| ликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у |
| ладе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се зате |
| о треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти |
| јавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник |
| ма не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угоје |
| Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да |
| а чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме он |
| {S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти |
| гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> |
| сом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то ни |
| {S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што о |
| а лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храс |
| дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фру |
| Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни |
| е свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, н |
| кће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, |
| рима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан |
| , где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздола |
| у ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разгово |
| е ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p> |
| пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру |
| радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда ј |
| о треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брз |
| фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор |
| не ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од све |
| да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро н |
| у по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим |
| заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и гос |
| а Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак да |
| е, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка |
| Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га прос |
| су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све к |
| њаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи м |
| </p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да |
| за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са с |
| док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи |
| ла; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погле |
| ма.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што |
| у они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са пок |
| нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима ј |
| ругу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Слов |
| ручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале в |
| на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне |
| су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пу |
| ли у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В |
| е општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чист |
| ују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихо |
| танула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из н |
| ашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Ми |
| ктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште свој |
| дан другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тог |
| Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко пр |
| ледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ва |
| } Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапск |
| оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не |
| одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику |
| ази, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном рук |
| ор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се |
| n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друк |
| сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{ |
| лима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапу |
| е рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>М |
| <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им |
| и матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им |
| внаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</t |
| Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намешта |
| ма.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један х |
| мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује |
| сле вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госп |
| своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</ |
| с прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је уме |
| агала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако оста |
| или на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен |
| — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова же |
| ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса |
| лем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана т |
| ладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вран |
| ало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа |
| у жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p |
| носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, |
| шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и оном |
| ажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Г |
| } Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и |
| пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под |
| трану.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек |
| исто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јес |
| им варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цр |
| је и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на |
| о и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по сели |
| зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је |
| ноје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разго |
| по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао |
| јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</ |
| е да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније |
| че отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питањ |
| ци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три очен |
| адна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доб |
| побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им па |
| знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S |
| Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док |
| а то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се н |
| Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још мл |
| што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им т |
| о и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због полит |
| кога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало д |
| ’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} |
| а.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да |
| ов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то к |
| животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор |
| ед очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S |
| носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и |
| pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се по |
| аметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово. |
| нђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до |
| нашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио |
| велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да н |
| иберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну |
| ши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи |
| арка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој доне |
| и, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У |
| о од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S |
| тију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч |
| поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако |
| било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута |
| енуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{ |
| еба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је |
| су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива жив |
| гнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, |
| спође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовиц |
| о доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из да |
| {S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око |
| то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S |
| ија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</ |
| шем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци |
| ица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно б |
| ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче |
| у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, гос |
| и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Та |
| и има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.< |
| кочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци |
| лику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје исп |
| лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост п |
| </p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, што је остал |
| Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јо |
| од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није о |
| предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ћ |
| је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Бос |
| .</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник |
| да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из |
| било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имањ |
| лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ |
| томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће до |
| се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, ал |
| бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела са |
| р би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него о |
| сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" |
| да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Ла |
| асом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај |
| кове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и ус |
| Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагов |
| он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то |
| Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само јо |
| и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу |
| јом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корен |
| тина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} М |
| кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али |
| S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „с |
| pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изн |
| а седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се зат |
| а и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину |
| изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у бо |
| ко их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, кој |
| у и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више |
| тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад види |
| ерују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — |
| година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb |
| ећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на |
| низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство |
| ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго са |
| о, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Мила |
| рикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за |
| ењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Ла |
| ви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен по |
| — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграб |
| дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе |
| брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и од |
| ао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго |
| варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још |
| о се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде фо |
| наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцн |
| нало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија |
| шиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица |
| ао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што |
| лом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Нај |
| е оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару |
| S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па |
| Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и је |
| иромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије |
| </p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пу |
| пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи р |
| да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић д |
| :id="SRP18882_C2.5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и ј |
| :id="SRP18882_C2.7"> <head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Ла |
| а влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио |
| и боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио гот |
| истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази д |
| о на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је р |
| човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одм |
| уди није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а по |
| уквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} |
| се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој |
| а је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо |
| интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Же |
| ека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из п |
| .{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а |
| већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки |
| .{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана ка |
| ош два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и ц |
| ли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S |
| зина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по ког |
| ице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја |
| есто, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су ула |
| ад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а н |
| ад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће |
| о сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар |
| кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушк |
| ева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном оз |
| ла прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па |
| } Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, б |
| ило.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} О |
| </p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла |
| е још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне т |
| е — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> < |
| е госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је |
| одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипа |
| једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи |
| уне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који с |
| ом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четв |
| > <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
| поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно с |
| е Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и о |
| о у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга опш |
| вицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> |
| а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико |
| х, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође |
| Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв |
| ли у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено |
| свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је сте |
| сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спас |
| адио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; |
| нима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала |
| ди доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> |
| е пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску ар |
| и исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби |
| е у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није ника |
| .{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под неприја |
| ом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој |
| у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ак |
| матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући ниј |
| и, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлег |
| морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Мила |
| } Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честит |
| е сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто |
| само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и |
| Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу |
| и у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много |
| добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на |
| ка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећо |
| ца -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи |
| ра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има |
| кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти пр |
| ије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из сво |
| а седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је |
| лико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме |
| ко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу |
| Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из зах |
| оље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су |
| е дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по |
| ината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стек |
| је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до нај |
| ер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није |
| <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Ма |
| сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} |
| цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са |
| тежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и С |
| Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само |
| ало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању дол |
| ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотароше |
| октор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео в |
| нска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ |
| познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном о |
| о чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај |
| е требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстари |
| о је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор |
| а земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову н |
| јдешператнији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца бу |
| и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и уне |
| {S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на ст |
| о ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у |
| доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док |
| <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси- |
| з шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осе |
| у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ће |
| ишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треб |
| ме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад |
| ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име. |
| е и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће |
| сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гав |
| дгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мисл |
| да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али са |
| ктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У та |
| дна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S |
| ога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ |
| и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} |
| што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са доктор |
| бом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да |
| увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је |
| а туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против |
| господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</ |
| гла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био в |
| име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко м |
| није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у |
| , јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезин |
| је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком нео |
| , јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, в |
| срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту |
| доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по п |
| су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у свак |
| n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} У |
| обом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сино |
| је нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а |
| Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник ц |
| опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа |
| еларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — т |
| а сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фа |
| сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Р |
| — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље ис |
| бирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ра |
| цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи |
| за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госп |
| е наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се уз |
| е једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па |
| е.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени |
| о — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Б |
| току рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари х |
| е шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све ст |
| иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љу |
| појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на у |
| јка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у дру |
| е, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродни |
| ки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> |
| добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На ње |
| на да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио |
| це кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а |
| мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би с |
| воје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више |
| ђемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли б |
| је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри |
| ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе |
| Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју ј |
| <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак гос |
| а јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту |
| д тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — ре |
| а таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p> |
| а и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полет |
| ена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи |
| ре шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и |
| погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху зас |
| и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ |
| ека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, |
| ике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орма |
| е очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је п |
| то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зли |
| азића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" |
| — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор з |
| артије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, |
| p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом д |
| најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипен |
| оћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао |
| на, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица |
| адоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S |
| горозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се најед |
| је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и цркв |
| чи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „н |
| јачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је |
| не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће сти |
| ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у |
| ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако |
| {S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, |
| не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору пом |
| у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је с |
| n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада те |
| се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца см |
| конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није |
| ишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно рад |
| у се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} См |
| ла сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада. |
| ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога? |
| крзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је г |
| за места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се |
| дишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту |
| те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље |
| е каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће |
| и је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало в |
| Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} И |
| Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп поло |
| а то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто сум |
| акав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро |
| воју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и |
| е остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се |
| и у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу |
| каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S |
| .</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу |
| је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притишт |
| едала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада |
| арицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају |
| диђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко о |
| игне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>До |
| ком пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планин |
| ко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледа |
| ива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову |
| ор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепш |
| поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао п |
| вито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно |
| ећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— |
| ако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, |
| лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што |
| рка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годи |
| укавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан пов |
| а на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речим |
| био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се |
| тку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поу |
| да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер |
| ком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни из |
| по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати д |
| по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S |
| ко храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у т |
| а девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у је |
| ла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ход |
| сли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p> |
| часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога но |
| кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би за |
| ошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје си |
| ред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шуми |
| заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> |
| е мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</ |
| своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очи |
| .{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из |
| појаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто за |
| смо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је |
| буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" |
| то нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и л |
| ило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у мест |
| ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из ман |
| обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у |
| ске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати н |
| ском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним |
| рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да поли |
| Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адво |
| .</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад ми |
| са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На ко |
| ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са св |
| је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи |
| е лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дот |
| а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лаз |
| ака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште во |
| ко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка |
| рце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што ниј |
| помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај погл |
| цу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и |
| скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лу |
| p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како с |
| .</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика С |
| кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли п |
| тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на прес |
| новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час |
| е тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце |
| томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, |
| 271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но |
| буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на |
| p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно ма |
| ма у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шт |
| ица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n= |
| просио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде прек |
| већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да припове |
| р.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из |
| а смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје |
| да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак лана |
| је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега |
| а, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чист |
| ме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S |
| а сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласо |
| зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божи |
| е се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данут |
| шао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али |
| , потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју б |
| бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом |
| д угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек |
| иво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега народнога |
| има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и |
| сто, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине при |
| чекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, |
| живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово |
| о вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све так |
| га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор |
| цу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једно |
| га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу |
| смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката |
| два изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — |
| } Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глав |
| или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и је |
| у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и |
| вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и |
| а била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била |
| ишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из бу |
| ту, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила |
| RP18882_C1.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи |
| у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај проб |
| у се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа |
| јне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, |
| ће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Г |
| селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две неде |
| а јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па |
| једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{ |
| њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, |
| сму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словим |
| ин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љут |
| > <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јо |
| бну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине |
| /p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови |
| м да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је уста |
| не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију н |
| ће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим |
| рироднога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није и |
| рем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бац |
| догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} |
| би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapt |
| ата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се |
| љубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица |
| Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу |
| авља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој ми |
| ак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му |
| зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како |
| њевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога |
| ишта за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћн |
| одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три дру |
| ра свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај ма |
| 48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје мол |
| Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, |
| да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладне |
| мају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих бил |
| е још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари |
| а њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити ха |
| немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у |
| шак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} |
| ш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи да |
| одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим |
| ити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као |
| <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњ |
| рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да н |
| мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све п |
| историја и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле |
| ајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у с |
| — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а |
| ја.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишк |
| као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да и |
| /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор |
| ко је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели |
| p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд о |
| се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да зап |
| еше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и |
| дину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ ј |
| и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше |
| еш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду |
| ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје |
| н и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мо |
| зиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је |
| ну пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="2 |
| е се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} К |
| е Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S |
| животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} |
| а мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> |
| "168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а |
| ило што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте н |
| ише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, |
| ад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једно |
| овијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тих |
| пође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, |
| ајсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, доб |
| ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти д |
| /p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} |
| атар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смисли |
| ала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школ |
| е оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека го |
| е то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све шт |
| ц, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да |
| овој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се с |
| мојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S |
| хат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стевано |
| не ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} |
| атим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као д |
| овом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по |
| најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и |
| Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с |
| ан Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпо |
| се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, |
| Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону |
| вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло |
| их нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што с |
| па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</ |
| о до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога поко |
| има одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док с |
| е свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те б |
| ић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисе |
| мо ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као шт |
| } Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје прија |
| на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест |
| ен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с |
| сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отво |
| не на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — |
| пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком |
| ише од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће. |
| јдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је о |
| је у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све ш |
| S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога пи |
| коме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и |
| — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их ј |
| о су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред гос |
| , вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане чес |
| S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан |
| ају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се |
| у људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука |
| е опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи иско |
| авом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка |
| десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се |
| и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истра |
| ма и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда с |
| ли да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, |
| <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</tit |
| а: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским наче |
| дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са |
| ве јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.< |
| је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околи |
| месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је |
| есет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкал |
| о у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год |
| <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Ка |
| си.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратил |
| азили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њи |
| е још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, |
| ш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи неш |
| екса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бог |
| гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају |
| су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали. |
| трују.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити из |
| више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, свак |
| њи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тут |
| ају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на |
| ко радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p |
| е она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радит |
| ала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али с |
| у зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло нео |
| ој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечи |
| ора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болес |
| па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по |
| урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце |
| исто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је |
| кле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају |
| у — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила |
| асић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога т |
| се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у |
| </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто заста |
| сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко |
| Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да |
| ћа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у нед |
| јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога |
| икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — ре |
| кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма |
| ати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш |
| а ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</ |
| рецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта |
| ј очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и пог |
| оживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — та |
| <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} К |
| тор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се с |
| невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „виз |
| куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, |
| :</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није н |
| само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас н |
| Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем с |
| ли крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даљ |
| има — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворе |
| Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да пр |
| во слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим |
| е своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја |
| е отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, к |
| а за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А на |
| јеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту. |
| , или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одм |
| хран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од г |
| камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе |
| е ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при ти |
| девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу |
| .{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и оча |
| је више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје |
| говори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у л |
| ио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни јед |
| уде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и т |
| шом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи |
| е бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш п |
| ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга |
| лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Млад |
| слоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихо |
| да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа |
| лим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна з |
| бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто |
| та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај јо |
| нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на с |
| че Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, |
| ако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђу |
| — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} А |
| <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да на |
| приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек |
| бица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сео |
| <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату |
| пи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо |
| Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа |
| обом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та |
| еду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрост |
| тару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића |
| никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер |
| е која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ћ |
| се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите доб |
| е ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, тр |
| ици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас с |
| Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та |
| ашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону |
| је — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити |
| и ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — |
| м не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станој |
| е све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погл |
| лу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и |
| л’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући. |
| тво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — |
| хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узм |
| у крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам |
| ела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љуби |
| и доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње не |
| адоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопа |
| и се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву р |
| анда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240 |
| ор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похи |
| жупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам |
| е љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</ |
| смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Ма |
| ратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ка |
| рла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају |
| е!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од б |
| удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" |
| милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је |
| тињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то |
| Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити о |
| стио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тут |
| сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига |
| b n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</ |
| p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} А |
| мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели |
| ле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти м |
| о ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је ка |
| рце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зан |
| л што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на |
| > <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече |
| јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> та |
| ростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ниш |
| p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} |
| се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ с |
| та, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на |
| и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам |
| /p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </d |
| о говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то пре |
| и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана бе |
| е дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могл |
| е од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да с |
| то да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих н |
| новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипи |
| оље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} З |
| ам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поум |
| вакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и ме |
| p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама уг |
| дога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратк |
| ици мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно |
| подине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— |
| ко је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности |
| усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма. |
| b n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. |
| > <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само |
| <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пиш |
| живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим |
| а ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шт |
| ктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Б |
| во је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је док |
| а не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је г |
| о слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из гра |
| Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора ср |
| .</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на св |
| .</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој млад |
| оље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. |
| ерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и |
| стиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћн |
| ог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, |
| укати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам |
| од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог |
| људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам |
| рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — |
| у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке |
| лан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си |
| ем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојниц |
| тци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив м |
| е, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју |
| и јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутр |
| {S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш |
| <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и |
| прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што н |
| у, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напев |
| в мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу св |
| сто смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори о |
| младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се |
| гим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуд |
| осподин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на |
| та форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже ка |
| жмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи |
| и ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, б |
| доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да |
| ј на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за ма |
| леп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а |
| ење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к м |
| му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде |
| ећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, |
| д куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна |
| ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам |
| о, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љуб |
| непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Го |
| и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адво |
| ју нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко |
| и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће |
| падија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рек |
| але газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што љ |
| е и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, |
| </p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, |
| о кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се |
| троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди на |
| из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> |
| али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ једи |
| но — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се осну |
| будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће п |
| Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајк |
| одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште |
| се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што |
| Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане куса |
| аће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Гос |
| ло — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека |
| .{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај с |
| ого боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се ве |
| није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне ра |
| и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни |
| <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задр |
| Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда |
| о.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви с |
| ој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људског |
| тирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго |
| Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се |
| а, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устр |
| али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде |
| се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Са |
| да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још |
| ј отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погл |
| зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду |
| велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспе |
| већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. |
| у је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од св |
| е пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— |
| е Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те |
| ече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје |
| ко година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место уз |
| се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љ |
| то се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути уста |
| у, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руч |
| и су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> |
| ља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, |
| се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српск |
| икових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубич |
| амо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку |
| је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да |
| ћу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага |
| који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је |
| рким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, |
| ратском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара |
| а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледо |
| и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не ос |
| а су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући го |
| у.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди |
| воме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како пот |
| еизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} |
| >Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су о |
| шао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален |
| ођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} |
| ан, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јест |
| трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има виш |
| ме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло |
| сла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па |
| е доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, кој |
| p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа |
| читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докт |
| ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Ваше |
| на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, госпо |
| тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог |
| ихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар би |
| рата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тро |
| ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Ни |
| ешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} |
| сао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Ра |
| ћ је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашл |
| зију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стип |
| дмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та з |
| тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Ни |
| укрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не |
| "78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко |
| било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње |
| аскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од теш |
| и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> |
| евну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S |
| мислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она т |
| у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних |
| све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} |
| кнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандир |
| докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.< |
| ош плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санд |
| које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај н |
| отовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом |
| ом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} |
| S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умоч |
| ха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, |
| немогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих тр |
| уле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу |
| осачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до |
| а, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, з |
| Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за |
| ко знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бо |
| , чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, докт |
| ним јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца св |
| ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то ј |
| дмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} |
| е говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да |
| јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете |
| вуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.< |
| то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао с |
| се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи докто |
| . сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се |
| обар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је |
| је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руко |
| ени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишл |
| пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росн |
| осподину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његов |
| рти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се б |
| аноје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, ка |
| ме што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомич |
| се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да |
| младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> |
| како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и му |
| је.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради свој |
| ј планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово |
| е то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се |
| о очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки |
| олести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да уд |
| лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе |
| у.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дан |
| кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће |
| е из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свр |
| ило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, |
| јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; на |
| то му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се ота |
| ор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна |
| на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} |
| у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао докто |
| су разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, д |
| и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p |
| рпско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојз |
| адава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је докт |
| .{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нан |
| вао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор С |
| цем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухва |
| та им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је |
| војче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. |
| ну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојч |
| надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим |
| е из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, |
| ревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} |
| могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робов |
| </p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ ј |
| о своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чи |
| > <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу пече |
| оћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.< |
| знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју ошт |
| иташ кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа с |
| дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све |
| је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лиза |
| о мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако изви |
| јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на ус |
| апојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Ра |
| ј се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред ог |
| е снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где |
| одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p> |
| ева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца. |
| д празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да го |
| , како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарк |
| у је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној в |
| страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из |
| жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="chapte |
| мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу |
| код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта |
| р Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва |
| ка зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови |
| горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и |
| раткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не |
| Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле н |
| лике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнс |
| га ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? |
| ари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражи |
| .</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати од |
| зде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечнико |
| уги прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То б |
| пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Ч |
| а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излаз |
| у и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удов |
| {S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> |
| ада су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу |
| ујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њих |
| и, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</ |
| док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Гл |
| срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога л |
| нуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско. |
| Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Ст |
| е попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Л |
| еђу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није х |
| осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету |
| ј бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод |
| е ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их с |
| } Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од |
| ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије как |
| запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та саста |
| изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио |
| животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино? |
| спођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете |
| о <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски |
| ва овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисе |
| у по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћу |
| да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што |
| ови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам н |
| еда са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога а |
| {S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога |
| имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним |
| лизу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће н |
| отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до |
| очитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата до |
| ит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима |
| се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опрости |
| ретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> < |
| спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Ле |
| узбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника |
| евљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио д |
| Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао |
| нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала? |
| >— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније |
| на има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни ба |
| ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p> |
| ећ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p |
| издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је р |
| д вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа С |
| сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се |
| букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо ради |
| ло покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде н |
| ица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега |
| да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, |
| нало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њ |
| та прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се |
| ба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га |
| ати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже |
| е чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, з |
| .{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и |
| а вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је с |
| ли су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бив |
| RP18882_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је до |
| би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је роди |
| ца гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер |
| ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући |
| </p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљ |
| лико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала оче |
| том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен ч |
| баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сест |
| та кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у к |
| иће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с кол |
| head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље з |
| ћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две с |
| ао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако ч |
| њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Х |
| ођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и |
| ктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да вид |
| је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто шт |
| 258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребр |
| ак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла |
| у нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ о |
| >— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла нег |
| ктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечи |
| м погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p> |
| здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепш |
| да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а |
| ека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљин |
| } Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, |
| лио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из н |
| , где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, |
| е већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је к |
| pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек |
| 74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Ка |
| {S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је м |
| акле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хте |
| Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако зн |
| ела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шт |
| ек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љуби |
| у љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p> |
| е фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њез |
| атице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попош |
| сподар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовиц |
| провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао |
| диже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју сн |
| дишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и |
| али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> < |
| је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долаз |
| сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица |
| био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине |
| ио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви |
| на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у жи |
| собинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе |
| тране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао |
| а је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћк |
| над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију |
| е „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био ода |
| челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но ис |
| то га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела |
| — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> < |
| те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин пре |
| , ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не |
| .{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла н |
| је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да поло |
| Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред |
| чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени де |
| гледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мо |
| и пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великом |
| својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шољ |
| кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мо |
| ад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на че |
| ако је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни |
| дни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од пр |
| S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће до |
| S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љу |
| чник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на |
| и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута к |
| а у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна ку |
| ет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> < |
| авни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри кој |
| ави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</ |
| д вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала |
| шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина п |
| свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} О |
| оштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други р |
| шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с |
| и.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Љу |
| шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb |
| тељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека ја |
| е несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ |
| рца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу |
| алуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто |
| омоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојач |
| Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није |
| но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади в |
| положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S |
| огледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искр |
| Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко врем |
| а“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Г |
| пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања |
| сту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше |
| и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко |
| ју.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начис |
| нас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а |
| стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто л |
| по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће ј |
| акне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа |
| > <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у г |
| к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи |
| ео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никак |
| га спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева то |
| спођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кућ |
| до веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и в |
| Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} |
| лила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојном |
| е.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није б |
| убица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је зн |
| Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у сво |
| својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава |
| иметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи |
| у незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумл |
| p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чини |
| лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови га бране, веле: жива му ј |
| е све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годи |
| p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема |
| мет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити |
| ка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој |
| отово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88 |
| на стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била сум |
| тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га са |
| ре.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — |
| ође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила т |
| е исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе |
| је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и мо |
| почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, |
| ј лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица о |
| и на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; |
| она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко. |
| а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку њ |
| у а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из |
| олико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беш |
| плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; |
| ало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној опш |
| оме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно |
| а.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање ку |
| га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће |
| е једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор |
| нао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p |
| га рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није бол |
| е бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што |
| ној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за д |
| а како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свет |
| већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцав |
| Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сањ |
| пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегеди |
| м.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ру |
| глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> |
| ино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап |
| ити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да |
| е — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Ду |
| о“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило |
| га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— |
| е стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа п |
| и као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну |
| } Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> |
| p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разго |
| жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно обл |
| ња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} |
| ебе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу |
| шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о в |
| > <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами го |
| хта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n= |
| p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n=" |
| оју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрез |
| лник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нис |
| гарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о т |
| ена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Вас |
| анда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за јед |
| Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу |
| адовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су |
| ело — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан |
| и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што |
| ах.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од сво |
| мим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор |
| из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је |
| е персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохват |
| памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она уки |
| ећ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек пам |
| ста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само ње |
| да удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу |
| еван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота |
| ла јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{ |
| и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу |
| а и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне пр |
| пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и от |
| н баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли |
| ећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта |
| Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни |
| ај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погле |
| ветој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама |
| војка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шт |
| ао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехот |
| на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести |
| га жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас п |
| ући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће |
| ма дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре |
| це као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} |
| а грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} |
| ије овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана н |
| невештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно |
| дравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала ј |
| је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала са |
| и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче |
| пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликн |
| уде, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине |
| ица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је о |
| о је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи н |
| у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она |
| а мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни по |
| 9" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило |
| и па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му но |
| сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — |
| а намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је ст |
| } Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и д |
| био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за нов |
| а и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у се |
| ело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог |
| млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу |
| има у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе уд |
| јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за |
| бица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро |
| {S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> < |
| бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две |
| кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што г |
| и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако р |
| очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чу |
| ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— |
| пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала |
| па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу ма |
| hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најп |
| коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да |
| ли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у |
| „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друго |
| она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као залив |
| верила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто ту |
| срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како |
| но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливад |
| за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу том |
| вет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај п |
| ала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је св |
| м, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворц |
| .{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде ј |
| пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — ј |
| угарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очим |
| докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктор |
| е до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори |
| ла је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од |
| то још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године |
| , ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{ |
| чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да |
| ни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ з |
| ђа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино |
| ђа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</ |
| а Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До п |
| а Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би побо |
| а, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне ви |
| није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и |
| писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму го |
| о мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је |
| те, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући |
| лупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му |
| ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту де |
| о, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло |
| сну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја са |
| Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене та |
| ажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће по |
| о тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љуб |
| оплим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој |
| ни душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јо |
| ди из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јар |
| а Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још |
| ра а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на с |
| па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До |
| } Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љуба |
| лаго.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у жи |
| е речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајк |
| пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове д |
| еда у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш |
| други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} Т |
| а до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — |
| дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак |
| о немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи |
| девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Прем |
| ку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило |
| љиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад |
| — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ни |
| Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и |
| Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Ка |
| капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</ |
| она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легн |
| етити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> < |
| им кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>С |
| цу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сј |
| /p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на г |
| S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је |
| {S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у ду |
| це поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар пону |
| ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах д |
| на девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божи |
| м узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на |
| н позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ дола |
| ао бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Ан |
| је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици ус |
| а чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужа |
| редимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се на |
| ота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува пр |
| његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону |
| згледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му. |
| сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није |
| /p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио ул |
| го, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно. |
| ћи.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила |
| берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први п |
| о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био |
| пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у та |
| о што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви до |
| кторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и п |
| кратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, |
| а?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало |
| њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помо |
| ила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачи |
| гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У дв |
| удновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада ј |
| ла и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — |
| ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо |
| олази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марк |
| Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> < |
| еље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крч |
| то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањениц |
| к.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна |
| лио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се св |
| био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да |
| .</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у ве |
| } Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио |
| зон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два |
| ко занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одма |
| ица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пук |
| те се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види ва |
| ар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да |
| ивот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> |
| жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брат |
| ле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <d |
| ма, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустил |
| спођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање |
| Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљ |
| њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи он |
| дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је |
| добри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непреста |
| Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико ч |
| нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љу |
| му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајс |
| о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живе |
| данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако пот |
| .</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сад |
| ко треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, по |
| гу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госп |
| убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пу |
| "210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту н |
| је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је л |
| двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она |
| </p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку |
| ије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — п |
| вориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Докт |
| рег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у |
| је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> < |
| прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је с |
| а домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад к |
| ле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не |
| ио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек ш |
| уца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је н |
| лава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој с |
| целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала с |
| ра Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Кат |
| ј Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{ |
| и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и ис |
| м! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} |
| њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Ста |
| туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма |
| вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да |
| истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за |
| до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога н |
| рбе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својск |
| кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да ку |
| ш у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мо |
| Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и докт |
| ији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, |
| које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмов |
| замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ |
| и почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Срп |
| о, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови др |
| не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише и |
| треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајк |
| јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и п |
| две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да |
| те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одма |
| нила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „хе |
| ћи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Стан |
| — Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад |
| ап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јо |
| ла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала |
| ван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром о |
| ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити доб |
| лада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хва |
| сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе |
| да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети ст |
| ој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да |
| ритисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада |
| е хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дан |
| није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме жив |
| енула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — |
| говоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну |
| авно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Б |
| ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је ст |
| .{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње |
| Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, |
| ојска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обич |
| {S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је ос |
| } Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан |
| >Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одм |
| су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих |
| а покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба ј |
| покој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила |
| и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по годи |
| су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у шк |
| ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У прв |
| а, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остав |
| ла, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек о |
| о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о |
| ена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакам |
| е главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би д |
| } Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је гос |
| ом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година ал |
| ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да п |
| госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту |
| у никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне |
| > <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и |
| RP18882_C2.9"> <head>9.</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани |
| е њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болесн |
| му, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако ста |
| опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улиц |
| да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева ку |
| "115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким терет |
| ме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Са |
| а цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љуб |
| о и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{ |
| је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић |
| удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина к |
| а сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је у |
| ли сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станој |
| стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља б |
| егови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос |
| /p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи |
| о изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје са |
| богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашт |
| на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продуж |
| 80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукам |
| је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Д |
| од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> |
| ом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па |
| ега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав |
| <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је сн |
| к, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Н |
| е ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи |
| у смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужа |
| p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима |
| а.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се си |
| поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девова |
| још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милос |
| о.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној не |
| је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има докторовој бризи и вештини да захвали, |
| Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице |
| <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која |
| вијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} |
| м се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити та |
| ндо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру п |
| пођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окр |
| !“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је сп |
| изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе |
| а нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом |
| Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја |
| господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови. |
| гове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу н |
| хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред |
| бица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да |
| а као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати а |
| илана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обо |
| цу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као |
| се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Б |
| </p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је |
| ица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Стано |
| а погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{ |
| рт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милк |
| Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није |
| ати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — п |
| амети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара п |
| м прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме мест |
| сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створо |
| на.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живет |
| доруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима. |
| ило у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} |
| били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и |
| не.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гле |
| ј је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор п |
| рим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хлад |
| убица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срц |
| сови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је б |
| вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да об |
| то зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче не |
| дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, |
| ка па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за |
| у никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S |
| зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко го |
| снуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, |
| тиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из гос |
| чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јес |
| .</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ |
| ри људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно |
| оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо |
| е госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.< |
| а су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у обр |
| ла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки те |
| олео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од |
| ила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p |
| лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој варо |
| евљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега к |
| и уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, |
| топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — |
| Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра |
| ра у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а р |
| рнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде |
| ала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ |
| ="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> |
| Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањ |
| у.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да |
| омислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом. |
| на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупил |
| Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} |
| ло, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најб |
| зи њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кућ |
| мназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио с |
| > <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила б |
| де.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па |
| тиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провал |
| {S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужасн |
| ead> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује з |
| е до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погод |
| анине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело |
| доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе. |
| е а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и н |
| вот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; з |
| до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне ли |
| > <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час са |
| једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јо |
| данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила |
| у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко |
| нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, неког |
| у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва пр |
| подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, пог |
| је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева г |
| е пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу д |
| ја.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала |
| бац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се |
| смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се |
| није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се |
| ло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамн |
| лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је пр |
| а види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузи |
| ца је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону |
| ођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од |
| отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да ј |
| ове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу |
| ва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезин |
| е, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свак |
| d> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког с |
| а Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{ |
| а окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што |
| су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха сво |
| горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сир |
| та је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је |
| а јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ног |
| разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срц |
| ину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. |
| у, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над |
| аће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p |
| то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и С |
| девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је |
| о играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у |
| ловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема бер |
| више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" |
| је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док |
| е је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи |
| подин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санд |
| стелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} В |
| а? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увред |
| падало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из т |
| е у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази нику |
| SRP18882_C1.9"> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В— |
| јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би |
| ; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, г |
| адањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти |
| тола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим |
| је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намешт |
| {S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе |
| мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бу |
| мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему |
| />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, |
| У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан |
| скреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су зна |
| х господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор чов |
| “</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога д |
| грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да д |
| .</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По не |
| .{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек |
| се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли |
| а гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђ |
| аво — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ позна |
| учица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У ис |
| есници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко о |
| две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“ |
| а, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све |
| C1.13"> <head>13.</head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да ожив |
| магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни д |
| м.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Н |
| најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју нед |
| али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зи |
| p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор |
| ођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај |
| а Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ер |
| је никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од ка |
| ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једног |
| p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Мац |
| коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене |
| Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми м |
| јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што ј |
| треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао |
| су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кад |
| е да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не бери |
| и неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце |
| — Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве |
| p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p |
| ремишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одг |
| има дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје дру |
| е Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубом |
| те оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије |
| , да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој так |
| } Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, с |
| је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ни |
| клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којим |
| ад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не ко |
| најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на |
| оспођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— |
| не; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде рец |
| езду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да ј |
| ио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав п |
| да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, рук |
| ца — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су с |
| еће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је |
| Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним п |
| дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах |
| вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији |
| егов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ак |
| ој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у т |
| Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жен |
| — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и н |
| ари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави |
| вине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици |
| аро и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, беза |
| икла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор |
| излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и д |
| , — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш |
| је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Иде |
| <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још |
| чеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој суз |
| на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Л |
| S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да |
| је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та |
| Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају |
| би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је |
| днога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је нов |
| и почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слиц |
| тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа С |
| јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та н |
| Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најди |
| доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда |
| махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикра |
| S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кора |
| ало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави |
| појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу в |
| и био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p |
| младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> мат |
| никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и зла |
| ст.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</ |
| дрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га ј |
| ала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодо |
| ућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећ |
| Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест годи |
| ву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни |
| ктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих |
| ућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика |
| ше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор С |
| ледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој |
| се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да с |
| Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска |
| ше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече г |
| чу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувал |
| сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — реч |
| рво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у ко |
| аздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може б |
| аздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-М |
| ило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Р |
| примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у о |
| еве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у сво |
| па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек са |
| као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао |
| у који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ства |
| ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био гото |
| не дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он |
| да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после |
| ка прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удов |
| ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа |
| није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би јо |
| , али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћ |
| денути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „г |
| чи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} На |
| и су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S |
| е у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало н |
| ог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо |
| <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет с |
| да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу |
| своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћ |
| је ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; ст |
| ор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој |
| је од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави сво |
| черњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо |
| теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би подн |
| атке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} |
| а — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удар |
| , да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та ока |
| Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходник |
| речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — |
| е тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с |
| знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крп |
| ивота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону |
| га ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара по |
| оћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има |
| или.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи. |
| оброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек ве |
| .{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у |
| нцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Ник |
| ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као о |
| врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, д |
| и чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и н |
| а је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет ост |
| никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила ру |
| позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су п |
| ла Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по |
| ту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још план |
| ољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога кор |
| 123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло ј |
| ес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је |
| њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе |
| и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни ма |
| рича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три но |
| у се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то в |
| о јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} В |
| показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој п |
| о јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</ |
| па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкал |
| е грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти н |
| ку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да буда |
| ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p |
| Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи |
| на цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ ко |
| а.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p |
| а кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из ку |
| коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуц |
| дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је |
| е рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене |
| на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од |
| а у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што |
| а. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући о |
| се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам |
| је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад |
| о већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се ж |
| га гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на за |
| е уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— И |
| ли једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се сти |
| у је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас су |
| младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан кор |
| коме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да |
| на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила ј |
| де ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет |
| сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</ |
| а времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по м |
| котрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| о и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одго |
| и дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна |
| чинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк- |
| ог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци |
| ло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, р |
| о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распит |
| то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се оп |
| оме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са св |
| оспођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она |
| се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу |
| пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да |
| а дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово к |
| се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи к |
| овек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји |
| н, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да |
| даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани стра |
| ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" / |
| е тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано |
| почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно гр |
| вим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет заст |
| <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа |
| и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се н |
| ј кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>До |
| рада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — |
| се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху |
| S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на дру |
| вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако заду |
| згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом |
| ши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станој |
| тама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да ј |
| <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> |
| није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој д |
| учку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Ок |
| з уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на |
| настира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по |
| о до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у ј |
| је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску прет |
| Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелет |
| ена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по |
| она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто |
| се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових ки |
| , то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надал |
| ме часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једв |
| и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, |
| од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њез |
| котрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се |
| видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учи |
| баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи |
| о грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сва |
| {S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S |
| не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег б |
| о у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила ка |
| еш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жа |
| слима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чист |
| зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело |
| да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај сво |
| а јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђени |
| ђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни |
| оја разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља |
| авље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с |
| ’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тр |
| шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим |
| сам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољн |
| вињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нис |
| то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били |
| мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом |
| иве најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и |
| лих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозниц |
| као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љ |
| оћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било д |
| р Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко |
| ли молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је |
| да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Мног |
| дао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да |
| лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без |
| ао што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S |
| ла тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати план |
| војим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до |
| е што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — с |
| сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у |
| у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само углед |
| су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да ви |
| из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечни |
| њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> |
| и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љ |
| курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких |
| бе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и сву |
| .{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожу |
| и јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг |
| њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се |
| је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи прав |
| међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је |
| е пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се |
| г зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, на |
| о кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није |
| гу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да доч |
| није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се о |
| ру Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша пош |
| хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и тр |
| /p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — |
| што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога ве |
| скало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезал |
| : нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, за |
| ла за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то т |
| а очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, |
| узом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> |
| два је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испре |
| , — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и |
| ћа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, |
| у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично |
| е зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као |
| ако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загр |
| Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} |
| дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи д |
| је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи прав |
| бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, ј |
| једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици |
| n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — |
| и је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, д |
| а, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадниц |
| да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско че |
| господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пр |
| ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, з |
| се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Мила |
| омишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, је |
| болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека та |
| <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се |
| госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добр |
| ла ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} |
| а.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb |
| слима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па дево |
| што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу |
| и је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докт |
| то им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не зн |
| у му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— |
| бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на ле |
| — Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код к |
| вни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело шт |
| е Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, |
| ма нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити |
| дмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мис |
| неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да |
| Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је |
| тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у к |
| ј девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне |
| онак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та чове |
| и.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се |
| ко рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као |
| p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно |
| вој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се на |
| орушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оно |
| се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан |
| е дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Кру |
| да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад |
| ско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ м |
| е, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико д |
| <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве |
| ик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после то |
| аковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више он |
| ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда |
| и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, ка |
| ече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је прича |
| је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>С |
| зић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} С |
| рта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућ |
| ћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра г |
| истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да |
| и руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p |
| ће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} |
| био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом иш |
| а.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха мол |
| му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је д |
| онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био ј |
| и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, с |
| то нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се |
| идала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љу |
| отив доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је |
| рно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна зв |
| ледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и л |
| ове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> |
| а стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се нап |
| таноју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је |
| ал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о |
| из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Р |
| рво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола |
| пило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део |
| и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Бос |
| марица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} |
| песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је |
| не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напо |
| оја је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давал |
| денова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслон |
| је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелет |
| ишта за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спа |
| што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће |
| ису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија |
| и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окрену |
| л’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али гла |
| ире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— |
| пођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто не |
| се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она и |
| вља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се |
| ао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза |
| и, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му на |
| се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се ви |
| ац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Д |
| већма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у члан |
| војка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога ср |
| каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд |
| оброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p |
| га старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше п |
| ; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то в |
| реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да проч |
| д и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Ва |
| ог оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је на |
| ат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Нас |
| а, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., по |
| рнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана н |
| и једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше св |
| ри куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} |
| д наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бо |
| ели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином п |
| оје би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није зн |
| е братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи у |
| расли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта п |
| ео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван с |
| ми</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи |
| ље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја оста |
| ришта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нан |
| {S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у ко |
| ци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, |
| е Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш |
| стоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у |
| рога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима |
| <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњ |
| рен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред |
| ече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има |
| е; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови |
| то га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште. |
| којнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То |
| им кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца с |
| есекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у п |
| >— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курју |
| уцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друг |
| пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли |
| е, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је |
| вати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Ка |
| разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља б |
| една по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он |
| две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога слика |
| песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од |
| ековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао |
| им речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како и |
| а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога |
| по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђуј |
| рајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице |
| њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још |
| астане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није |
| очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Г |
| да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња о |
| о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је о |
| ашноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти ру |
| ако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаре |
| прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје дола |
| оје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој |
| ао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> |
| ве не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће |
| моћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца |
| p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него са |
| као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим т |
| ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фруш |
| на дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила. |
| озна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак позна |
| егао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља |
| ва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења |
| ла је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима пом |
| већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине |
| па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нис |
| лицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно |
| је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Дана |
| тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>П |
| се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у жив |
| ицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, је |
| е ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу |
| неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубав |
| ни и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n |
| дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храс |
| читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, |
| нска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и |
| зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.< |
| рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан |
| е то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Вел |
| ва реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — |
| е Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даљ |
| о је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда |
| оме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али сл |
| да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се |
| и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, |
| <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и н |
| ци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до г |
| уде да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, |
| анови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад |
| ђи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде |
| оспођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Ми |
| још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су |
| ке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор |
| о“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали |
| на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чуднов |
| оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала д |
| Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице д |
| а.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако п |
| Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госп |
| снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ о |
| говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрост |
| зи у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору св |
| е па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p |
| је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне |
| и је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нем |
| ност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њез |
| рицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шал |
| очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Б |
| у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марк |
| више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљ |
| з дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она |
| шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместил |
| .{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чу |
| сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну и |
| толу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведро |
| казујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако |
| а ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица с |
| та је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са д |
| ке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче диг |
| вет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, м |
| су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све ч |
| била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде с |
| отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтел |
| лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млад |
| о.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па б |
| о.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога о |
| евито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах мин |
| " /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љуби |
| октор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по |
| нај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадов |
| ло док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се |
| а чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса ниј |
| ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се т |
| {S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и ду |
| што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> |
| ="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Са |
| тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сад |
| ици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци |
| Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p> |
| сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је |
| ада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби сам |
| >Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у т |
| гаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p> |
| очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! |
| у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потег |
| ше него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понел |
| обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{ |
| гога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће ја |
| Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> |
| > <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у ча |
| о је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио |
| и.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да |
| е нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на п |
| бици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро |
| један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанц |
| њи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко |
| енас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, |
| исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несре |
| ти, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је река |
| видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки |
| још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па |
| душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на н |
| ена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је див |
| свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао |
| задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, к |
| све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила |
| е је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лак |
| је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; чов |
| јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већ |
| што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била ј |
| ао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шт |
| рађујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то дере |
| крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и нова |
| јевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На о |
| мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окруж |
| вра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себ |
| нај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг л |
| пали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шв |
| бунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни |
| и тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њ |
| и мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу |
| ктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи |
| у! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја |
| договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало |
| и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека сам |
| многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Бил |
| </hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати |
| сти свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ |
| је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад н |
| Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме с |
| лом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно |
| оћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да ре |
| пи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таки |
| која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пуш |
| ла је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала т |
| би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби не |
| д се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим |
| т.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што |
| ти од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљи |
| тојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за |
| нима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеш |
| тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је јо |
| што ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је с |
| > <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Мар |
| — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија |
| за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој |
| га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста |
| ке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи |
| ј Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђ |
| еменитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тиши |
| народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим сп |
| Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да ни |
| рдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће к |
| p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао |
| ица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У та |
| Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла |
| о је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија |
| >— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Са |
| ог мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разгов |
| <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци ј |
| е са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на про |
| на и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је |
| — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у |
| >У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада д |
| реви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>о |
| да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, ка |
| момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао д |
| n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч |
| вога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо про |
| који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам |
| > <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n= |
| ила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта вел |
| ла жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је ув |
| Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година |
| јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада зале |
| од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Бож |
| девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк- |
| ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сл |
| е умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти ј |
| јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{ |
| била.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто д |
| рко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да по |
| емо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му н |
| жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, је |
| окторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећ |
| да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p> |
| шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} |
| кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, |
| трос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — уз |
| иже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати |
| S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и дов |
| ктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, |
| ице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој ср |
| и као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло |
| па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио |
| друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни |
| .{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{ |
| о ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне ј |
| ој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он |
| у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песн |
| а од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дуж |
| ви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— |
| >— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак |
| вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихвати |
| 128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко ва |
| ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Сав |
| ече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајсто |
| p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали т |
| буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хо |
| 7" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да |
| р знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како |
| жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро ви |
| p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} |
| р Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја |
| там му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави с |
| уст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада! |
| ало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као и |
| да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> |
| па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били |
| е се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била го |
| даним лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз г |
| хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихо |
| ркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је |
| се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву |
| из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко |
| види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се |
| азима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сес |
| аш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо |
| Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је |
| госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што н |
| .</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да пол |
| ругарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући б |
| /p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другари |
| исто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p> |
| и се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозир |
| пути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се н |
| сподом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Мар |
| ћи, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, |
| тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто |
| ш синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло |
| а! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — реч |
| постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" |
| Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти з |
| те моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Ма |
| ш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа |
| вена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“ |
| шло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор |
| у, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са |
| своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се т |
| је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — н |
| још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мисли |
| гне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рука |
| јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} |
| њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала |
| е венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љуба |
| p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се |
| љак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и гос |
| ла у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у |
| обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} |
| } Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљ |
| сивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста |
| ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до мла |
| то к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она ј |
| и.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{ |
| нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онак |
| олела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не |
| ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман з |
| иснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто |
| веда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадиј |
| очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и |
| речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна р |
| сли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једн |
| здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> < |
| ’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још |
| познала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче |
| нежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У свом |
| ла у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ |
| оштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексино |
| ођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер |
| тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа |
| су ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти |
| д год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад |
| о слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по |
| есенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу |
| своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру |
| ева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не м |
| анда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше |
| , како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје о |
| {S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да н |
| па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа |
| е и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чу |
| > <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у ду |
| га другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и о |
| ала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући |
| довицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} |
| дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мо |
| гом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса |
| ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку |
| штовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољи |
| змерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео по |
| м на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом ч |
| је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад |
| чи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу |
| >Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и он |
| {S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. |
| дала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна ш |
| избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и |
| ежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина |
| еђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца. |
| ктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје |
| >Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страхови |
| снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p |
| ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љуби |
| ајдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и |
| убица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и по |
| ечи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће на |
| } Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то с |
| ема човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није |
| да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви жив |
| н час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Мла |
| те, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око докт |
| едне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</ |
| познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у |
| tle> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенск |
| вим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љуб |
| пунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; је |
| ћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили |
| а.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи св |
| своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме прогов |
| оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта к |
| р се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био не |
| тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би ј |
| волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку |
| о причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина |
| амет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> |
| е зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра се |
| на у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима с |
| Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах |
| тинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрв |
| есни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали |
| боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он сте |
| а више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више тол |
| талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се |
| лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најте |
| едао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у п |
| ивоту срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} К |
| су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати |
| очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица уве |
| и у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја |
| личити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутр |
| — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све |
| ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Так |
| е новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благ |
| а удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту |
| господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо |
| <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рук |
| ван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи св |
| н падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немц |
| два своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њ |
| — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако ова |
| ади своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила |
| слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га бу |
| Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу |
| јине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити |
| олико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., д |
| а диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла |
| — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило |
| е наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, бр |
| ња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да по |
| Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдаш |
| свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим др |
| ираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је до |
| писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на |
| у а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живо |
| свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој с |
| о онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави пис |
| заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да |
| жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жур |
| е се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо б |
| пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали |
| о прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камени |
| и смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући |
| ам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу |
| ас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе |
| Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, |
| о, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> |
| рво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрек |
| у.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим |
| мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме |
| дња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је м |
| или. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вече |
| другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога к |
| , запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком |
| Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сур |
| Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изд |
| на киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и |
| и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа ни |
| варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао |
| и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на ко |
| овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; |
| лиже.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је ув |
| е их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговар |
| а жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба ч |
| ијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палац |
| са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена б |
| бачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директ |
| ати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то |
| нуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћ |
| ођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ј |
| р Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катиц |
| присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} П |
| на за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Б |
| годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер |
| веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је |
| пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је па |
| танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје |
| ра ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње х |
| добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type |
| више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очи |
| а жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила |
| ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак л |
| а су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу |
| шке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби л |
| ј се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није н |
| ако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продива |
| братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под |
| 2_C2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је |
| ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отп |
| из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да пред |
| а.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних |
| сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик |
| ђи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар |
| поћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Д |
| .{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра д |
| ’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали |
| а грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јури |
| ђе и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Л |
| дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога др |
| . за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и н |
| у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио |
| сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Ми |
| то против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупе |
| их ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У с |
| м постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, госпо |
| ево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са |
| а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости |
| не груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу |
| е човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} |
| ху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио |
| ише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не |
| о кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек |
| RP18882_C1.8"> <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, |
| у не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се |
| {S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења. |
| са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било |
| ећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахер |
| пут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а |
| > <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне |
| о га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у |
| еву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако л |
| ди оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} И |
| ло чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као д |
| ио сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му њего |
| рао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особ |
| етале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је до |
| да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после |
| р Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је |
| да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал |
| мати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> |
| што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њег |
| pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело. |
| овоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и |
| ник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" |
| га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек п |
| ратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао |
| своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена о |
| е службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да |
| , јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} П |
| гова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> |
| ги да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са |
| а онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косо |
| о уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села б |
| душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасн |
| о се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да ју |
| ни.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чу |
| оме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против ње |
| на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе |
| уди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше |
| ржао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, |
| стао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва |
| кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисн |
| га.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек и |
| а онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</ |
| би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов |
| а.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Ми |
| ање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и |
| ктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друш |
| јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер о |
| праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад |
| не душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила |
| ову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је ж |
| а тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи |
| читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одол |
| одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у |
| >Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да |
| болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на |
| је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и |
| у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} С |
| ке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.< |
| данпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха несл |
| свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га |
| Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му д |
| оју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да |
| 241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није мог |
| дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа де |
| ад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ |
| ади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> < |
| ечи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи бол |
| е и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити |
| х се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској кас |
| ктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Из |
| буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду |
| ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих љу |
| жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца |
| 163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и же |
| о потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ос |
| " /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, |
| о?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за к |
| ко није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е так |
| ла вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и |
| един.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је г |
| астајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p> |
| адило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане ра |
| лепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао к |
| царије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули л |
| има ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мал |
| да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и з |
| лесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао |
| Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три од |
| авра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио д |
| у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек |
| д друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака једа |
| од других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи |
| љати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприро |
| {S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао о |
| једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити цр |
| ао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав |
| о.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седел |
| у.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбу |
| десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након |
| } Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћери |
| енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, б |
| годно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако в |
| а у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госп |
| ни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е са |
| што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољ |
| о он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" |
| Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно |
| села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао |
| за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет н |
| ли мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што ј |
| пођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кум |
| обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће из |
| окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по |
| , знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило |
| љад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану |
| рно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је в |
| ак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Ник |
| дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће ниј |
| латне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио |
| ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљи |
| што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би |
| ики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, ба |
| та је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и к |
| га Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња |
| се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са свој |
| и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, по |
| већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли виде |
| почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа |
| Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је |
| >Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трнова |
| .</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто |
| ана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан к |
| тељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној |
| о је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао |
| лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година |
| зин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину |
| он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио уло |
| азговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је о |
| јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.< |
| Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће |
| су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане с |
| иће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пр |
| "SRP18882_C1.2"> <head>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица |
| живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју сна |
| промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива шт |
| ритрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пр |
| упна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и |
| око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени |
| претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — ре |
| ј, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги гос |
| то је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, с |
| о је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да |
| " /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше |
| ичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму. |
| Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту |
| ћи, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га |
| а је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње тр |
| човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу |
| к који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где |
| тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се |
| ек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и са |
| редио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила |
| тране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао |
| боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинс |
| чник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једв |
| Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко |
| н брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака |
| да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и т |
| ему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим времени |
| енду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко п |
| , друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S |
| читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима гр |
| у се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се с |
| је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да о |
| ад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са |
| јој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па |
| .{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату с |
| он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај с |
| те, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта |
| своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан |
| ом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то |
| тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све |
| и!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара г |
| своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како |
| ва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се д |
| ку кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на |
| и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљи |
| е се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме |
| уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио |
| а јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паме |
| о подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} До |
| оје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се у |
| </p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих д |
| октор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јад |
| ад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су |
| скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према окол |
| > <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Ч |
| кивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, ув |
| е мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који ј |
| ко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њ |
| њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште |
| у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео три |
| говао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, д |
| ош никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на |
| видљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који |
| него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он о |
| у својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих |
| га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгоре |
| но да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмл |
| х поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на |
| нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с |
| је младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type |
| Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; |
| да се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Оно |
| о просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада в |
| баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Да |
| та у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то |
| њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој од |
| кве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика н |
| р сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи |
| ој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета. |
| , смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дом |
| био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котл |
| ци ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да |
| га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлад |
| аноје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Им |
| ad>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му. |
| и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У то |
| либе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српст |
| ва види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</ |
| > домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.< |
| попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{ |
| p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“ |
| .</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава |
| ичан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао |
| је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" |
| ши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи м |
| ту.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} |
| о на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дан |
| — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се |
| ноје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ |
| тор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељо |
| г стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући |
| ио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу |
| ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време |
| кога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштве |
| ајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће и |
| е неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од гос |
| горелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на преча |
| уго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да про |
| приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за |
| вих на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све о |
| дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свак |
| оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало о |
| ца што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредн |
| уморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око с |
| се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и |
| ао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је |
| е какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наско |
| р је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речи |
| исерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио |
| тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што ј |
| } Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао |
| пали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти. |
| „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар |
| а и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чу |
| није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у кр |
| епријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усу |
| кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S |
| ио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим д |
| растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за ч |
| зели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи |
| инство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се биј |
| ада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бак |
| је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Мил |
| ди разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му ост |
| ом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уру |
| а се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, к |
| у као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њ |
| и од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери шт |
| лону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није д |
| да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слут |
| ар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у |
| мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из дале |
| поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суд |
| знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: |
| но дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сев |
| ођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништ |
| леће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне |
| рана, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на ч |
| послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и |
| иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „извести |
| зо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то |
| ођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица |
| ебе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и по |
| о човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше |
| .5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да по |
| је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није до |
| — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те |
| а да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се разм |
| више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се раз |
| бом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на |
| да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту д |
| крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свак |
| другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи |
| Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови с |
| јаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ |
| {S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих р |
| сти.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{ |
| аким приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танк |
| дени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку п |
| Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушк |
| ићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се |
| 8" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај пл |
| о попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећ |
| ма пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога |
| него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њом |
| х спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пр |
| Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је |
| тара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена |
| убици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити |
| у повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, кој |
| ко потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћ |
| уреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — за |
| ина рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама |
| и шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, |
| ине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјај |
| ека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ћ |
| ; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она |
| а улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем д |
| а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Б |
| ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мат |
| .</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала |
| госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли же |
| ник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три буре |
| ка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у ду |
| слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по ма |
| отином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили |
| .{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; сва |
| ако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву |
| д је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p> |
| ица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто су |
| ошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од п |
| од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела |
| а.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што |
| очекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну С |
| ња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се |
| d> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет ш |
| аде жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на доктор |
| окат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p> |
| т.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да п |
| Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родил |
| Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши |
| јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В |
| опадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану |
| ењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>лите |
| це — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш |
| појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све н |
| и од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и траж |
| стра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро п |
| во у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала |
| ; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где |
| прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке? |
| тане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није зн |
| тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па |
| притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгр |
| да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</ |
| да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као м |
| то прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још д |
| је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} |
| аде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Од |
| >Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружно |
| мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану |
| ао два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је |
| n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења. |
| чекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> |
| је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерн |
| њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке рад |
| аже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> |
| се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одоле |
| заше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве зву |
| — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у |
| та који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на |
| о да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више |
| Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станој |
| е госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си ју |
| ћи да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како |
| е и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — |
| децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по п |
| S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради |
| је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{ |
| овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепш |
| је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, |
| се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек |
| у чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је г |
| о није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железнич |
| леда у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора С |
| ајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па |
| {S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— |
| е проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се св |
| емим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочар |
| ек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли |
| ему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила |
| му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, ка |
| тко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да с |
| а, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годи |
| ође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим б |
| да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је |
| сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у г |
| тило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> < |
| ицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, д |
| радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљаго |
| ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово |
| поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека с |
| Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао |
| .{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не вер |
| кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Ш |
| дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао |
| икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући. |
| >“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љ |
| , јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромаша |
| никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмака |
| м се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео |
| тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи н |
| и на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио |
| та је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека |
| ор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на |
| астио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке |
| по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он |
| 882_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у по |
| на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вр |
| с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало |
| к доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа ст |
| инама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на дв |
| анине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни |
| title>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу |
| једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> |
| Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, д |
| доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title> |
| ом и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у вин |
| подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.< |
| то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот |
| тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по |
| аним очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да ј |
| ажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме и |
| ве собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љу |
| огало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њ |
| није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам д |
| /p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио |
| утала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p |
| да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; |
| роз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да ода |
| о, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седе |
| о.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљу |
| ва укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам |
| p>— Доктора, зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ |
| Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p> |
| могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло ле |
| жа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто пр |
| ети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној опш |
| покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три с |
| по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{ |
| оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису |
| тишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао гор |
| а живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био |
| говој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А. |
| сује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је |
| бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало |
| о.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не бу |
| 2" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нот |
| стро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{ |
| штро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је |
| рема времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље |
| другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и |
| > није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општ |
| ав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчав |
| ла да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје |
| надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и с |
| та то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било |
| ке, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Са |
| } Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру је |
| 882_C1.12"> <head>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста |
| ива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему ј |
| P18882_C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја |
| тора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div |
| а своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе р |
| осто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га н |
| ен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан ко |
| ера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па |
| не. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љуб |
| P18882_C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венча |
| остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу |
| одинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буд |
| даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb |
| цала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да ви |
| ума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више |
| г удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> |
| а — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — п |
| ћ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна ста |
| Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у ж |
| ину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — |
| а.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је св |
| ; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну |
| то се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је |
| а је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себ |
| оцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко тр |
| леда како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, |
| {S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола к |
| им затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се б |
| љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се |
| ца уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — р |
| ? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љуп |
| а која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва пре |
| о и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овак |
| ало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само и |
| на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Сав |
| Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица л |
| свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос д |
| p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту |
| у фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Ни |
| удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Л |
| војче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана н |
| {S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и весел |
| о.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p |
| грли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег |
| нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојз |
| това.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Ле |
| ту — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси |
| , Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје |
| .{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата з |
| енутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то ј |
| — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој |
| и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину кра |
| слетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи |
| ћ, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну дом |
| и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тих |
| чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих |
| школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године пр |
| ка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати пр |
| окторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко |
| зи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је та |
| али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</ |
| хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} О |
| могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и памет |
| тли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и с |
| једанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва |
| мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго |
| претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре с |
| о час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса |
| е улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити |
| ни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас |
| мах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и |
| е врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа. |
| к баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну |
| но друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је ва |
| видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам сам |
| и госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која н |
| а ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није |
| готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ј |
| мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте |
| прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам вол |
| познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао с |
| о ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — З |
| кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у |
| у светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује |
| Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножи |
| се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В |
| то му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пе |
| не а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како |
| аскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — |
| да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту |
| а је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи |
| е донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те пр |
| ма се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас це |
| вим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболе |
| ве то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и б |
| шта да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У то |
| и није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — |
| енити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он |
| леди у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госп |
| старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „ |
| рдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су |
| да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се |
| е сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у дру |
| сан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не |
| о је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад доб |
| вреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи |
| — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било мног |
| ице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико з |
| ин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веров |
| м зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва и |
| ело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође ц |
| па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се |
| ратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и пед |
| “ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најж |
| ћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у |
| општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са сво |
| опада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по |
| у болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Стано |
| а.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами |
| и су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше свој |
| .{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћ |
| да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која мн |
| <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" |
| — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страст |
| Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је гово |
| му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} |
| лом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила |
| ула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, |
| његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несрећ |
| емљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих |
| а картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од |
| у као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога |
| тора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало пода |
| се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје |
| ј се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне љу |
| да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркв |
| и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога гос |
| рују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има |
| е не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са от |
| ти с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варош |
| вић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа |
| Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписа |
| торовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" / |
| ила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и дец |
| свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и |
| е Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> |
| ојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — |
| потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлац |
| их светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} |
| јкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме в |
| је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад |
| тим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода шт |
| вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали |
| дога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је |
| Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што ј |
| те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора с |
| ти Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео |
| ерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански г |
| је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио не |
| су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ го |
| ер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из |
| е, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју |
| ре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су с |
| сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којо |
| /p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку докто |
| клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мр |
| колово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то б |
| рову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Санд |
| лану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у ку |
| е све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено. |
| на уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268 |
| ску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које |
| остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и в |
| чао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указ |
| Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњев |
| о би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му он |
| рније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам |
| а и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежн |
| са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет ва |
| „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили поса |
| као.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непр |
| говом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погоре |
| ла, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} |
| } У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту |
| p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом |
| Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Р |
| тово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би т |
| ца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хт |
| вих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет ми |
| да снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло |
| S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом с |
| ише оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> |
| вих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О б |
| ристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула ј |
| на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не ви |
| вицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а друг |
| ом, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| але свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздра |
| њивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђ |
| у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну |
| цају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} |
| о.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<tit |
| сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да |
| очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла |
| да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце жив |
| вати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не |
| Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} В |
| куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад н |
| шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови |
| да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да |
| ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској |
| а у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она ј |
| био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад |
| носила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло |
| > <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бри |
| како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него |
| ори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће |
| ици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће к |
| Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплаше |
| живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему ј |
| свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали |
| вој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити |
| у смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не |
| човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле |
| да као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, н |
| воје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао п |
| Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је |
| учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако ре |
| а није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} |
| и, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је сва |
| ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу ш |
| о се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још |
| жићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љ |
| стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како |
| јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч |
| к доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два |
| се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ шт |
| р би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у |
| ако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савки |
| рачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају |
| прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па и |
| у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај |
| што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађено |
| јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан |
| сирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи папр |
| , мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасав |
| да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се ра |
| зговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито о |
| да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n |
| јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у |
| форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што м |
| ла без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала |
| Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док |
| — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, |
| 18882_C2.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Ст |
| доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти м |
| > <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је би |
| да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни о |
| >— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако |
| помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су б |
| ор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слут |
| убио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао |
| су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, |
| оћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Мил |
| ти русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове |
| у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових оп |
| он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> |
| ке неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p |
| асно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се |
| то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа ле |
| и девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад на |
| твараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у |
| ада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љ |
| срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако и |
| очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> п |
| ђи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто |
| уло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери |
| оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор |
| ма.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{ |
| и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није т |
| е прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ с |
| руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у њего |
| p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто раз |
| тала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не |
| риповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чуј |
| Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Док |
| ноје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им |
| међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попини |
| сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доист |
| уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао. |
| Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад докто |
| а се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уред |
| околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким |
| ћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова на |
| леда за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла же |
| рема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску а |
| ред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не |
| т човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве |
| е, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни ј |
| сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пре |
| ну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, |
| гло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хит |
| твар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе |
| ија, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио |
| били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас |
| ора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се пос |
| /p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! ре |
| у главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи у |
| обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим к |
| тор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица ј |
| шњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на ком |
| а то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромаша |
| ује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Д |
| ргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као |
| ас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него ка |
| ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра поч |
| им, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, |
| ону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе го |
| е госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако |
| љубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Мо |
| Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пр |
| ="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било |
| нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која |
| и врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{ |
| <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе на |
| њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек < |
| и разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био |
| газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како |
| чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око к |
| особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек |
| одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то ша |
| болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге |
| } То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после т |
| пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, д |
| ојом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој |
| даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамц |
| никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену г |
| м сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружи |
| гледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је |
| знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је |
| мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени је |
| и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко |
| ица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, |
| е ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега |
| ве осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S |
| њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала бо |
| Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— |
| жио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> |
| ајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је |
| убица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станој |
| или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љу |
| заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће |
| је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> |
| асвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина |
| данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није |
| ретила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: |
| и нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} |
| н?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом в |
| још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се н |
| берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле |
| а макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље л |
| авра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је вре |
| ободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и |
| данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обичн |
| о из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесве |
| х у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да св |
| о шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те но |
| и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} |
| етна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да |
| уги сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Сос |
| спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као |
| тински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њег |
| на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћ |
| е и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери |
| им из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој |
| а у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ст |
| без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби |
| м за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукоб |
| атити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} |
| сти се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не |
| порек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар о |
| питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та |
| не, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше т |
| етињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесн |
| ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао з |
| је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећ |
| {S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да и |
| е, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У |
| шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је |
| инограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, |
| пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица |
| а врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо дан |
| о смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану к |
| руго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> |
| утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" |
| ро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше |
| совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жаго |
| и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каж |
| ку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало |
| > <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очи |
| спођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништ |
| се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је з |
| октор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало најед |
| је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то |
| чаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да по |
| посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу м |
| огу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски |
| мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одај |
| ак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор неж |
| пац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовн |
| ија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се и |
| равити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докт |
| црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, |
| било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још |
| јао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то леп |
| алеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србоб |
| оле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти |
| грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под с |
| драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио. |
| али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а св |
| места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Ова |
| и Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Стан |
| и својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p |
| она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина с |
| Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. |
| b n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он л |
| сто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санд |
| де с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладн |
| први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше |
| се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана ју |
| или заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била ј |
| о то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо |
| ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb |
| је било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто |
| је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је зна |
| та мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор б |
| .{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драг |
| а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац |
| живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме б |
| показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао |
| зић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах к |
| ната, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Б |
| рне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} К |
| човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да уго |
| а тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи |
| м што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе |
| ="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи |
| оји вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино мо |
| Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. |
| причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге т |
| е његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први |
| та.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде |
| оту.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће |
| плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по |
| Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплач |
| бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет |
| а се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</ |
| задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек |
| све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су п |
| атељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање смести |
| е у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропс |
| погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но ма |
| откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S |
| осле ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута |
| унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како |
| љи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та чести |
| онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста ниј |
| ло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће |
| ике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко |
| д Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело |
| "248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро |
| гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже |
| p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе |
| реба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то би |
| аш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван |
| на и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога |
| ао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од к |
| дима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону те |
| ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.< |
| таноје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по к |
| своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по |
| узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране |
| а ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опе |
| о разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узм |
| у је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борб |
| виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нех |
| ћи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што |
| ета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} |
| у што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадо |
| . морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго |
| ма сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар- |
| м!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види |
| ао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне |
| опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леде |
| ска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љу |
| е; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву на |
| она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господи |
| пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три н |
| о је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила. |
| у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да |
| о над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те |
| p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> |
| млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је дру |
| планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечи |
| ио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао |
| а се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, |
| јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опе |
| бица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први |
| рише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као |
| ца бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, |
| зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и |
| му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ. |
| не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат |
| благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је свој |
| ао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> |
| је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још ни |
| лађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица д |
| о по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здравље |
| есту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи |
| p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући |
| олијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим по |
| војима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из |
| Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар |
| , ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје |
| есени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео св |
| вци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али |
| тају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту |
| друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са жен |
| чекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верује |
| етко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика бр |
| 3"> <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадос |
| В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим г |
| ре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јо |
| ама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела зараж |
| <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту |
| лађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло у |
| , али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на |
| Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је |
| ра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ип |
| Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} |
| це да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њем |
| у поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоц |
| па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши |
| и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па |
| <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Ста |
| да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и па |
| е од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је би |
| 8" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а он |
| што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на в |
| е Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каж |
| р Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.< |
| нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су п |
| одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су б |
| вакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљув |
| није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело |
| ре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатељ |
| п жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио |
| на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — ос |
| е зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком тор |
| у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што |
| Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћ |
| Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Р |
| удски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и |
| води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који с |
| е беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Сав |
| а мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љуб |
| мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> |
| гу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима |
| т шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</ |
| нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код ж |
| рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка |
| а. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} |
| ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ |
| му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа |
| ма — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушка |
| и: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа |
| са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помисли |
| а до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је б |
| едиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жен |
| тва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи |
| се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећ |
| ила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у ис |
| т, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, к |
| ам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — |
| , где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> < |
| нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати |
| од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је |
| бори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p |
| S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је |
| тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, ког |
| орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако с |
| д њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — |
| вути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Срб |
| о живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођ |
| се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно |
| ла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су с |
| ет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша об |
| .{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли. |
| ла што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, с |
| о су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— |
| <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом мил |
| елити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у |
| И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, |
| ушу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао |
| три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа д |
| — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а |
| јим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да |
| ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој |
| ло га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су г |
| ини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили |
| сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да |
| Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напи |
| И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то го |
| ала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поноси |
| тинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не при |
| земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} У |
| Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги бр |
| у подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад |
| о су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њег |
| је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек |
| и рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, и |
| ="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стеванов |
| ли у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али и |
| нашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да про |
| ије ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p |
| оговориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, д |
| , бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам каже |
| у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па ј |
| да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина ко |
| ужила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на |
| жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирско |
| а.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У за |
| о, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, |
| илком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Стано |
| /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз оп |
| у, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца дев |
| ак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев ф |
| не позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ |
| ћета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па |
| сти и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућо |
| анарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држ |
| аорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине |
| а се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за жи |
| ити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је ч |
| p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бит |
| — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се |
| азивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ст |
| ш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као |
| а је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Тр |
| епио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n |
| Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек |
| рснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек |
| , прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми |
| вану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</ |
| једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мр |
| блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{ |
| полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форинат |
| <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледа |
| т година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то |
| убав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан ниј |
| но и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ож |
| , ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва за |
| басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју |
| важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека |
| ој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с |
| Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу |
| против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа |
| мислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у ж |
| чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, сл |
| и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом |
| кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са т |
| нас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом |
| ко и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орл |
| па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај м |
| о у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотин |
| Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ |
| рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје |
| зића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно н |
| , а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме |
| , затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, ор |
| се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала. |
| авка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар |
| убица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У |
| еку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће |
| ој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до |
| преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати к |
| поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Га |
| опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, бил |
| S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академи |
| ила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога рад |
| ас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</ |
| питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није мо |
| ио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Њего |
| јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца. |
| узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да |
| ги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то д |
| ца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и т |
| он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерк |
| је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју поко |
| аље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, |
| тва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не |
| о су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је |
| Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га |
| две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Фо |
| ге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Г |
| гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно |
| дати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на поко |
| што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће |
| {S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па |
| на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си т |
| пазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече М |
| да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да ј |
| на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p |
| ца устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — |
| о тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био |
| одари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млад |
| кле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико сто |
| Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љуб |
| ћ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, как |
| аш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, кој |
| е, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="22 |
| сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас |
| је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу т |
| но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зн |
| пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све |
| д овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, са |
| боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове |
| мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{ |
| ада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Док |
| Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш ч |
| епа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа виш |
| пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, докт |
| е читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле |
| стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар з |
| овица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се |
| >— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар нис |
| исто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у |
| ије било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком з |
| о швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској п |
| како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и у |
| рх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако |
| ачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} |
| естра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спава |
| као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су |
| оз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном |
| створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожеле |
| е песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетан |
| дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им |
| да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала |
| исала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалн |
| се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} |
| ли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина. |
| ђа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, |
| и као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прош |
| о је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ј |
| На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали |
| а Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, |
| илостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата |
| .{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда |
| окторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са |
| о одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питају шта ј |
| спода и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора |
| је хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по |
| жем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога |
| ејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је з |
| долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> |
| >Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још ниј |
| била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мра |
| тско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — |
| их ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах |
| се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи |
| ара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа |
| аки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и го |
| им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из |
| а свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само трен |
| помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрн |
| шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много с |
| и.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат |
| њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели! |
| поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаља |
| ете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу |
| и су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све |
| ису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били |
| тор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица |
| свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, догова |
| оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Сав |
| е са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до |
| у једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме пора |
| грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши удари |
| људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има и |
| ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни скл |
| олета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очај |
| о.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може |
| вица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али |
| неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, мор |
| , које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело |
| адати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима |
| да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</ |
| старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, ниј |
| рзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станој |
| p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — ре |
| а, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb |
| азио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> |
| а — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — по |
| естио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари |
| иротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Н |
| 22" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p |
| кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи |
| сала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љ |
| су другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је н |
| азић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошко |
| за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, |
| а с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадош |
| сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јо |
| ћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је |
| ричу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но инач |
| рати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају с |
| читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су |
| нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title |
| људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало в |
| >Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранит |
| доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, н |
| ођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако |
| боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе б |
| тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два |
| бљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео |
| <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.< |
| и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да |
| у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујн |
| година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу |
| за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јо |
| октор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч |
| густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но д |
| и једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни |
| е ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушава |
| уке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи срп |
| њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној п |
| о сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху д |
| м селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио с |
| а небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што |
| рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида |
| ки послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити |
| рце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу ње |
| унце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се |
| кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Стан |
| и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а се |
| н и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу |
| у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обал |
| /p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што |
| о џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примај |
| он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме |
| је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другом |
| иле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне |
| о, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву плани |
| о умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојно |
| м —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као |
| кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке |
| уо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом |
| се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и |
| а још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шум |
| му рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> < |
| крипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и с |
| ва чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга |
| се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркн |
| сту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још |
| а одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу |
| репирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — ал |
| осподин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист своји |
| стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n=" |
| уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака по |
| .{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у |
| е на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје дру |
| кој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с с |
| српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} На |
| отвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше |
| уд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} |
| такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{ |
| В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се |
| — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара ру |
| —ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже |
| оже да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су |
| зика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и |
| пило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прело |
| " /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српс |
| их слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу |
| чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С ве |
| момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S |
| е би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које |
| очиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер |
| лога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски о |
| то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада |
| а уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и |
| скога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са д |
| ве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару |
| очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год |
| жину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским |
| } Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дот |
| налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код |
| зведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затре |
| ајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не н |
| има свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију сво |
| ; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Кос |
| ио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; |
| па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — п |
| опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се |
| штина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну |
| мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су |
| евну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> |
| и.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову ист |
| оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отр |
| ене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дру |
| ећма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктор |
| удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се игр |
| тара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар |
| head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда |
| рк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван |
| , ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам |
| и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено |
| а — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица |
| рата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто сраме |
| ош кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицо |
| о бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; |
| апоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах ож |
| нако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, ј |
| множила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n=" |
| етар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на о |
| <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. |
| е допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет |
| и Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и |
| села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Не |
| тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из |
| лио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— |
| ри чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк сме |
| е се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан |
| била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком |
| нски грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је |
| огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по мах |
| , а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле на |
| е био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи |
| моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — А |
| ме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, гос |
| ђа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да |
| амо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује го |
| > <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.< |
| и у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" |
| ахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она |
| азе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма ш |
| .{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на |
| оју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све |
| Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с |
| оспођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак н |
| } Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само |
| ан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је коли |
| у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да |
| а јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој |
| ошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Друго |
| сна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} |
| опеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљи |
| грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној |
| пођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тума |
| наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од |
| ај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ва |
| давно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја вел |
| ије оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде до |
| опчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очи |
| маћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда |
| е јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер оси |
| узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села |
| Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије ш |
| попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да ни |
| се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипр |
| S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језг |
| лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то с |
| иси <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски |
| е обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и инт |
| да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— А |
| ратску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је чес |
| е брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љуб |
| аштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се н |
| оје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозор |
| да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквуј |
| ђивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позван |
| у на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до г |
| носи.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при |
| већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан у |
| и га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесник |
| се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а и |
| нуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у |
| о-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто |
| еван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бо |
| то се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала н |
| ељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Вас |
| Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни по |
| p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну |
| ? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p> |
| S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није п |
| не и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на |
| у да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио. |
| да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га |
| д је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичи |
| с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих д |
| о, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> |
| отписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељ |
| тор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p |
| <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — |
| Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега |
| ти свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се |
| е стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин С |
| „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него к |
| поме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} К |
| ица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p> |
| н.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сун |
| ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице у |
| е докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога |
| брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били зај |
| ви лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у жи |
| али међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним по |
| добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо |
| ајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је д |
| .{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друш |
| де по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Б |
| е већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на |
| дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је би |
| есно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — |
| осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но до |
| е се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала н |
| S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спад |
| о је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час споти |
| разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том |
| о да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови од |
| а звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и |
| т разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад з |
| е а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо |
| пођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад д |
| у благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У |
| задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S |
| ако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без |
| оја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, о |
| ладен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се |
| Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док |
| славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра да |
| доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога во |
| кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му |
| е а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и |
| су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће |
| рити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о |
| рема околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са св |
| дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде |
| ба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала |
| граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али |
| Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не б |
| ође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невољ |
| зда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је луд |
| а што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да |
| е доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне о |
| као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј мл |
| ору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете с |
| <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> |
| дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптил |
| плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Марков |
| S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни |
| ко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Њег |
| погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукл |
| з кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притвор |
| га Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарс |
| .</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита |
| шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне на |
| >Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да |
| попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Кат |
| — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, дост |
| па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да |
| /p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој |
| спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мора |
| бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат С |
| :id="SRP18882_C1.8"> <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћела |
| мисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ ко |
| десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак |
| /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто |
| што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види |
| е по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онак |
| у, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке |
| м песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана п |
| зео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Док |
| јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов |
| Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно |
| је куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <p |
| цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S |
| главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенк |
| тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p |
| ас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда ч |
| ем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по |
| нији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — |
| њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не по |
| ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — |
| </p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пит |
| момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вешт |
| е видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана жив |
| кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече |
| глед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— |
| — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја |
| о чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само |
| доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођино |
| ворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не мог |
| Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим |
| нањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан ос |
| је данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат |
| све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува |
| две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Изме |
| поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p> |
| ринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове |
| дмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин |
| — Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми |
| дим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће г |
| накав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто |
| па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада |
| и то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то |
| , набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бир |
| у капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када ј |
| мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и са |
| ористи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио |
| мајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да ј |
| рише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте |
| а.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи |
| емој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже |
| — Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођи |
| а „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знал |
| Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу. |
| сничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној пр |
| > <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{ |
| ива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно рук |
| грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву стра |
| .{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред |
| ишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха м |
| д магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, те |
| аноју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, д |
| леће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом |
| а Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела н |
| чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и о |
| ом часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{ |
| чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — в |
| > <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топ |
| .</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стар |
| адржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан |
| а јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пре |
| петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рај |
| добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољуби |
| </p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћут |
| јзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље |
| S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онд |
| што текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако леп |
| има, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орм |
| >Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као |
| ише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па |
| у стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чи |
| ђа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете |
| Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им припо |
| ним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, са |
| никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p |
| Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допи |
| додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису друга |
| она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станој |
| е погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p |
| тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када |
| јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила |
| тење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злоч |
| ђа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њези |
| рчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше |
| стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одма |
| гачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетен |
| е и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чи |
| ојавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сам |
| , да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна т |
| доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој |
| заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше поп |
| а на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкин |
| ла и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У |
| ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снеж |
| ки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних |
| први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем бл |
| е мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, |
| о да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за |
| , јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману |
| тора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је ис |
| S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу н |
| а је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</ |
| ди.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то |
| " /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по с |
| , ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она |
| нас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПО |
| лага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може би |
| мах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да и |
| а доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да |
| последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у |
| своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јав |
| вка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, |
| а је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на |
| ла да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кућ |
| урила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није виде |
| и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело дев |
| забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче |
| ци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кро |
| итала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици о |
| по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У |
| лижила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би |
| ди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прек |
| госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу м |
| S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче најв |
| а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме мес |
| м часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи п |
| нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја |
| } Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} |
| еки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива |
| розница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни сн |
| ји <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће би |
| ца пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му |
| дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена |
| чи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече го |
| очело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необичн |
| робне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да |
| божно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само |
| о би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p> |
| начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се |
| одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном б |
| рце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на |
| ају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То |
| као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла в |
| од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на кл |
| о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раз |
| истом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим уз |
| годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати за |
| о очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> |
| рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нат |
| м па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беш |
| тељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва не |
| м чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк- |
| шаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p> |
| зија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муште |
| ђа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — ре |
| њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у сво |
| уда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, |
| ни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики в |
| ата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је гос |
| го што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апоте |
| Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи |
| спођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љуби |
| себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p> |
| риђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресл |
| чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа о |
| ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим пао |
| </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер |
| никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је |
| м одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој |
| ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима |
| бица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа н |
| <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире |
| /p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића |
| а самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљени |
| х послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> |
| жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбуркано |
| их и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизме |
| теде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је |
| о подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих |
| раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад в |
| је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онд |
| ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опрост |
| арави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна п |
| а беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} |
| убица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужног |
| е.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се т |
| отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав мож |
| или!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица нат |
| а је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, |
| марицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму |
| драсла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су |
| а песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, |
| прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога док |
| ема крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој |
| ти чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Н |
| другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа |
| се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и |
| и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је |
| патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у |
| своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> |
| против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када ј |
| а је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љу |
| риста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За |
| о пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот би |
| шиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу |
| а — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У |
| им кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велик |
| а брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки та |
| га беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се |
| рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек та |
| — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам |
| х сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли с |
| аје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и |
| ека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде |
| су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, |
| о ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год по |
| ље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште |
| а кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој ч |
| стрешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Та |
| че Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босин |
| д јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућиц |
| више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цв |
| ему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад п |
| /p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n=" |
| је сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Сав |
| е у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова ш |
| Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме |
| арога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све мил |
| и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја |
| им очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на |
| е буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих мек |
| ба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула јо |
| ј другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо |
| .{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке |
| Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме са |
| планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој |
| у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела д |
| уку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће с |
| аморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с |
| ла жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како м |
| трије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замо |
| ас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По |
| кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се исприч |
| в човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дуг |
| овито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на |
| Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже шт |
| м паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипи |
| своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је |
| је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги |
| је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горс |
| о одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како |
| ихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у п |
| <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде ок |
| фу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече |
| острујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислил |
| м поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека нео |
| неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, сме |
| а диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде г |
| леди правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као |
| Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не |
| тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност до |
| опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако |
| ћа прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>Н |
| ком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чи |
| </p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце |
| не дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и ку |
| са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опа |
| У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти сна |
| ом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама бе |
| лила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, јед |
| ину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред |
| и за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер |
| p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ј |
| како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А ком |
| огледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде шт |
| , а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“. |
| pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и св |
| га чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој |
| ица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и |
| милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли ц |
| ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госп |
| в и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чу |
| невом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољив |
| ко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме д |
| нда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећ |
| нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милос |
| могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога |
| /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ |
| и оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за п |
| како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми |
| едује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} С |
| е по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p> |
| да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то |
| е већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има |
| а дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме жи |
| > <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је |
| оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна неде |
| ице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са ч |
| огледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да доз |
| У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно |
| да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па пос |
| анич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина једи |
| је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њез |
| } Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будн |
| аднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена ч |
| опадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — |
| још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У |
| наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на |
| па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па н |
| ка бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака пога |
| ла је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, |
| ка жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је |
| о доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој д |
| часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође |
| ко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све |
| /p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на чел |
| оспођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жи |
| > <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је стра |
| у, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p |
| а је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> |
| веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у |
| а као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p> |
| њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње |
| Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубок |
| пут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету |
| p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, |
| се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а све |
| године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Поз |
| е!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, сам |
| ега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p> |
| етеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а у |
| да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у г |
| у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси о |
| и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра на |
| ла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је д |
| тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p |
| S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се |
| ко речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ћ |
| е.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да |
| и.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је |
| у према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја н |
| це ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро |
| .{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Мила |
| далу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне б |
| оса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звуч |
| .{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој |
| сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах |
| ило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви |
| има Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи |
| ога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да |
| је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо |
| то сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми |
| је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чу |
| .... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну ч |
| рмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — |
| е као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша |
| ина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса |
| е имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беш |
| и тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} |
| ломе телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је |
| о — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ |
| ва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гн |
| а пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима |
| сподар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила ј |
| ак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхт |
| ину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је ошт |
| тита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је нек |
| само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу т |
| оће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино ра |
| ји дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господ |
| лед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пу |
| иво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада |
| ала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило. |
| ица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо |
| или код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} |
| румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p |
| имље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна |
| дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око |
| се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} |
| да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пу |
| ила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом |
| на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p |
| и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То ј |
| оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обл |
| ока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила |
| их две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути |
| асноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило |
| пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој |
| аволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила |
| вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p |
| све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето |
| ако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица |
| ка вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по м |
| ћи.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да с |
| лесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубиц |
| его што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа С |
| ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави пош |
| м Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није би |
| као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делил |
| ан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да |
| убица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и гос |
| p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био кр |
| добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајн |
| вци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прв |
| је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је |
| едној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало мн |
| давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ |
| Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све ра |
| следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, |
| шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупеж |
| о нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више мо |
| он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју |
| реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве |
| синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто |
| готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може |
| пих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са доб |
| није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — у |
| } Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је |
| ећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше р |
| ије сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина н |
| а вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље |
| е одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезин |
| ла, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њ |
| де роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} |
| тор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Л |
| е сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке |
| ошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни |
| даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њим |
| и данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да |
| , мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, |
| је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се поду |
| ожанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојц |
| еже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лаз |
| е кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала |
| пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p |
| еку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани |
| ла те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа |
| де лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на о |
| понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како |
| егов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком ча |
| а доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те |
| ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де |
| и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити |
| да нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађа |
| берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор |
| p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су |
| да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га ј |
| овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да |
| ој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњ |
| попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш |
| ођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} |
| то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море |
| а њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се пром |
| ите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у ва |
| , да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао |
| домислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ић |
| ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, ш |
| варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу |
| торов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову |
| у удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се |
| ећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи м |
| е рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зу |
| има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико |
| ојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S |
| из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ћ |
| штво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та |
| муку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све |
| гом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа |
| већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада г |
| ци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар |
| анима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је г |
| ечи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па |
| ти тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с кр |
| S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, и |
| а је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико |
| ише брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад |
| ојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку |
| још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али |
| огом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко |
| јој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све |
| пођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, |
| је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челоп |
| ршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он ј |
| ра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али |
| .{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог мо |
| чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, |
| рачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут |
| рво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господ |
| рођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу |
| и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем |
| ђу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је јо |
| ађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, |
| Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи л |
| } Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} |
| е требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати |
| у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у се |
| је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — |
| предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хв |
| Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо |
| ктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је го |
| века Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, п |
| Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упут |
| е чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад |
| дне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> |
| један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} |
| је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се |
| S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> < |
| е тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњ |
| е ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро. |
| Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све |
| аљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као ди |
| војој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> < |
| ео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био |
| ено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Ниј |
| ана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не испов |
| полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планут |
| врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој м |
| тао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, |
| руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком бо |
| ор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер ј |
| ена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недо |
| у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обрани |
| ца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господ |
| ојницом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се |
| и педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан па |
| знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ен |
| е чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је |
| чао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стига |
| чи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb |
| , јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало |
| мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи ле |
| Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри |
| мице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако |
| сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бив |
| живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове свој |
| S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан у |
| љало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p |
| јнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете зна |
| е брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у |
| {S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, |
| бу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се |
| дахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је р |
| а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као |
| <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита п |
| а проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу н |
| да тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време |
| и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она |
| га господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у ви |
| ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, |
| баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и |
| росио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И |
| још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем |
| берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини |
| ира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом о |
| облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, изви |
| обице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу |
| реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и |
| риклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету он |
| да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме |
| а да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праљ |
| доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.< |
| причавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити |
| ица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч |
| Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из |
| а се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни |
| збиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Марк |
| му су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да |
| " /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села |
| а жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотри |
| е чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да |
| ружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре |
| Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су |
| жани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби |
| ристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} |
| <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом |
| ви мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Су |
| .{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом |
| Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторо |
| ље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а |
| молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђ |
| а је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— |
| изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први ч |
| ураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="chapter |
| е Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај с |
| е се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у |
| ад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то су |
| /p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни |
| љда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до з |
| више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" |
| ицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи забора |
| S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као |
| — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу ка |
| b n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови |
| од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им |
| ам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољ |
| кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види ка |
| е ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је |
| ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао к |
| ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је б |
| Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и за |
| е поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ћ |
| Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло до |
| ктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за |
| е му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.< |
| ни и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте! |
| радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се на |
| ог шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крсте |
| из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и м |
| о мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој ј |
| горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па |
| а дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је |
| па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући |
| , али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова д |
| својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на |
| ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и припове |
| миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души свој |
| м пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће с |
| <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p> |
| а њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</ |
| физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га х |
| атиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Ј |
| се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друш |
| ника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, |
| ође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лази |
| арту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан до |
| мо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако в |
| >Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" |
| т враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи |
| а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој |
| -Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сат |
| екао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако ми |
| дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме |
| ати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и |
| ви шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова |
| ећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Он |
| на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n |
| же.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли |
| љиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла |
| — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хте |
| од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p |
| вцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило |
| Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а |
| , но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса |
| троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда |
| е био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ ј |
| писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се би |
| огледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у п |
| квену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припрем |
| опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом |
| боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа |
| о! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је |
| вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на |
| ва — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашен |
| на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љуб |
| има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо |
| мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стеван |
| , друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.< |
| не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="1 |
| добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Бе |
| ње дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили |
| сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и |
| ноје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да |
| из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуц |
| за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не за |
| орила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ ви |
| у <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту |
| е курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то |
| ово, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, т |
| ју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим |
| навској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била |
| од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха? |
| се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела |
| госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново |
| ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} |
| ш веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајк |
| рви дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} |
| епо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађ |
| је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> |
| душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру паме |
| в доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је не |
| уће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> |
| Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој |
| м се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жи |
| лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а |
| само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже ш |
| .</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десета |
| це В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} |
| госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је |
| запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? |
| подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>С |
| и му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јун |
| чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк |
| еснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присена |
| у на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сања |
| в Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршн |
| — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја са |
| чистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У |
| дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви с |
| ане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко |
| час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало и |
| пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од са |
| Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, ка |
| ина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације |
| дини.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у |
| ај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чу |
| октор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} |
| звиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на ње |
| азилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љ |
| и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена ср |
| о се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разга |
| песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је с |
| .{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и г |
| но јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпо |
| из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</ |
| Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, |
| као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на |
| е жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубиц |
| p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састав |
| ам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попу |
| } С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не пом |
| тину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{ |
| само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали дев |
| ких врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог |
| Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утир |
| већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пр |
| а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и т |
| ари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанк |
| али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — к |
| слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово |
| лада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизм |
| — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата |
| ад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свра |
| о му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора |
| о не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем |
| о.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Оном |
| > <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за к |
| S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио |
| S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— |
| а видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на |
| а фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио |
| се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођ |
| е нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — |
| лове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И |
| Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су пр |
| ца <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа п |
| косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? |
| ла фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада |
| обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{ |
| аљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише ка |
| есто а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди |
| а ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен |
| џијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по |
| велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се промени |
| биће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!< |
| итаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, М |
| <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није |
| у се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар |
| <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од |
| тати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срб |
| ло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та |
| } Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од наднича |
| ам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оз |
| ашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{ |
| срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о |
| >Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да |
| за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели |
| тан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњ |
| поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни д |
| убицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје |
| , — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на |
| притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих дос |
| <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужван |
| ли су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одл |
| ле Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На |
| Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клон |
| у исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, рани |
| не три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за |
| ер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нис |
| зговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бија |
| о човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их д |
| ели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек посл |
| момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро у |
| видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из глав |
| рај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто |
| својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани. |
| ли одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примил |
| ре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу каван |
| и, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тог |
| чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко |
| живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у |
| скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S |
| иртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер свану |
| а и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа |
| у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким пр |
| анда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам |
| опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када |
| е, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајко |
| ану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде |
| до безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мот |
| тарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати |
| а је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> |
| ед својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак |
| право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p> |
| него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам г |
| своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона |
| ово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није би |
| пин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само у |
| што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па д |
| жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје б |
| {S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислим |
| ије видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи |
| ече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{ |
| се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне ли |
| м је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година л |
| зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81 |
| ћ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> |
| а хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како |
| и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из ба |
| махне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другари |
| ни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Ла |
| о су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то |
| прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта ј |
| то оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има љу |
| је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор |
| се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам д |
| риљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и |
| ма.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч док |
| зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} |
| га носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, чели |
| ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари на |
| — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се мо |
| а и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, |
| самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад |
| с и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетни |
| е ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као ш |
| у ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ћ |
| дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по |
| лила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи |
| је остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим з |
| Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах |
| лика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубиц |
| е уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истр |
| исто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци п |
| зорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, надне |
| ад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску |
| о бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага |
| з.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице |
| није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало |
| се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда н |
| јнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb |
| д старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће ра |
| е могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да |
| мало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док |
| ћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико реч |
| општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зау |
| мештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане. |
| , што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг. |
| октору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша |
| три на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лак |
| при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у груди |
| едан хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена |
| не у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џе |
| ић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господи |
| p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла с |
| у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска пр |
| не дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био гл |
| а нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из ш |
| изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница |
| трајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукн |
| ва два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{ |
| ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једног |
| ио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, |
| мо не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није |
| им борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, |
| поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надов |
| рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала |
| старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у ру |
| са. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> < |
| том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испи |
| а захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би |
| ису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно |
| освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан |
| у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промен |
| само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлост |
| остала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је |
| идала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манасти |
| је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био |
| <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су |
| - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама |
| а јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као |
| ица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама |
| пан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћ |
| — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </ |
| ли на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помо |
| вена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter |
| ead> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав |
| ице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у ње |
| е, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што ни |
| К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S |
| а се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Б |
| за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно: |
| али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му |
| нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} |
| ој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто |
| иловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи хран |
| о, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, |
| , једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко и |
| љена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и |
| кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затре |
| јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше |
| он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу ха |
| е умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гроб |
| д’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да јо |
| , али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и госп |
| ка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва ст |
| ат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и |
| есрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пе |
| је а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као оби |
| о, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из |
| посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан |
| ћу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју |
| ђа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било изненада. |
| отле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорози |
| се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, биј |
| удна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога ча |
| а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енер |
| а залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p |
| Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав |
| а у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводи |
| е колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо |
| ни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили |
| S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро |
| човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама |
| у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, зав |
| Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први т |
| ице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца. |
| остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се |
| /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се |
| вој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздр |
| ако је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи |
| Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде! |
| што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и н |
| ање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нат |
| сиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице |
| а је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој друга |
| ромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како т |
| дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> < |
| реће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му |
| ш синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батал |
| <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у груди |
| ину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су диг |
| е роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се |
| десити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и |
| и његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу |
| Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нат |
| адо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и |
| на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим |
| та ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> |
| онуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће ја |
| д га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцар |
| ице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женск |
| и да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечи |
| а тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретк |
| тор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И он |
| ас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трип |
| описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разроји |
| p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да с |
| госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се ча |
| истроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{ |
| ао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене |
| В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана |
| је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“ |
| — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се уч |
| а из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кућ |
| да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ћ |
| још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу ње |
| још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, |
| /p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књи |
| од куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</ |
| ји је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.< |
| , да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p> |
| " /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и о |
| снији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од г |
| , промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром |
| > <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао |
| у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни д |
| >— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и по |
| је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нек |
| /p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јо |
| овице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и п |
| p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш |
| знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу. |
| ма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила |
| ада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> < |
| убица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> |
| м мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па |
| амо што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва м |
| -Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по |
| до што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и н |
| ућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је |
| очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> |
| к и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта ј |
| на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду |
| .</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад |
| то година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, |
| елена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> т |
| се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина н |
| и за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p |
| еко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у кор |
| кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лисн |
| то ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па бр |
| , жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма |
| , весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована |
| а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чист |
| ну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, виш |
| је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске миш |
| ше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом |
| тор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је з |
| <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није к |
| Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидел |
| а узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око |
| е су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да з |
| будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на |
| ву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, |
| p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округл |
| загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му п |
| ек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те нис |
| ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, и |
| ње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бо |
| ега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на |
| а било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају д |
| ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што |
| ни своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>Посл |
| } Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у жи |
| а, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сак |
| кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је |
| пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA |
| вина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које |
| ане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је к |
| ли одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао |
| /p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да |
| Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде |
| је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она |
| ких времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n=" |
| у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса |
| ђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, де |
| колини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћ |
| која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин уст |
| није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће |
| оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у м |
| ладој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да ода |
| на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та |
| грљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече с |
| ургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзаков |
| кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да |
| днику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — |
| .</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде г |
| стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, ка |
| ш тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети |
| овица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чи |
| а клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор С |
| ој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било |
| еславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије |
| реба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после веч |
| је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и |
| али у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајку |
| </p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затре |
| едају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> |
| ну коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и п |
| естри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ет |
| опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко |
| првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће |
| p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није н |
| би свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље с |
| ело, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича |
| оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко |
| говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам |
| а би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племен |
| " /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек ј |
| кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, б |
| стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} |
| јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој |
| ме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очиј |
| азу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загр |
| ћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p |
| тов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> |
| ине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло |
| Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски нар |
| ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претеруј |
| ноје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је |
| е женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор чов |
| p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор С |
| млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине д |
| Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два |
| ођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толи |
| ва форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни |
| </p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај ц |
| о и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, г |
| ви.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време |
| налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је посл |
| је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то виш |
| је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на в |
| .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и инт |
| о да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; сред |
| која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше |
| лина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов д |
| пет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зи |
| кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за ча |
| виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда |
| ј млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се ст |
| S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с кој |
| > <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како |
| није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе |
| написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра |
| ену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, |
| убица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} |
| адија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђа |
| — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је п |
| ало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> |
| ио уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по пл |
| је срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти |
| е Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{ |
| четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије |
| помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би доб |
| и и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свег |
| се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса |
| Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чул |
| клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом |
| ктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи п |
| пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пеш |
| > <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој |
| ћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p |
| Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то |
| о висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. < |
| стирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на |
| од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То |
| уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љ |
| за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S |
| рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер. |
| ца је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој гла |
| оли био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собо |
| зница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха |
| рк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — |
| дило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у ма |
| у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Св |
| пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоц |
| све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила |
| доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- р |
| која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила |
| па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, б |
| изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} К |
| све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, |
| јком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачиц |
| речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на |
| се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво с |
| пођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значај |
| о земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска |
| чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога д |
| е скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаж |
| о против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала ал |
| о мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једн |
| у, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је |
| трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу. |
| а и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је гос |
| они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Ст |
| злету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> В |
| ти на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се |
| је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за ве |
| ру Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио |
| фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пи |
| на не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно |
| ају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом |
| се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с к |
| јка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здрављ |
| накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики |
| не а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа |
| песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха |
| оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа |
| чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ћ |
| им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осети |
| свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су с |
| нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љуб |
| млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици ста |
| део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума |
| о, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> д |
| али по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, под |
| Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} На |
| аца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, пр |
| и; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> |
| атио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете |
| њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да саз |
| p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сад |
| о чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном |
| почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} |
| да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — ви |
| аг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том план |
| осподар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истин |
| ети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је! |
| ад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у ј |
| у је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у |
| аска у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косов |
| вољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</ |
| а је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родил |
| ио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов ж |
| срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </di |
| извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само срет |
| је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште. |
| ко нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису п |
| .“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим ам |
| <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куп |
| Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за |
| он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред о |
| о, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу |
| то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у |
| сти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О бр |
| себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и мира |
| .{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} За |
| ..</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац к |
| !“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпо |
| за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— |
| утра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка би |
| не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је неп |
| питкујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарал |
| р је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацел |
| ?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после некол |
| ихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очај |
| и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шт |
| ђе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где |
| 11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса б |
| ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> < |
| удили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; т |
| и живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако ј |
| усед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и |
| прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
| екају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јак |
| крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила |
| нажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену |
| д, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S |
| он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухи |
| говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и |
| ворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако |
| p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да |
| а јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S |
| ила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и све |
| ијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно |
| а Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она |
| три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} |
| епрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p> |
| воката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лаз |
| тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити |
| алица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена. |
| ио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искре |
| азговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских |
| од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} |
| па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице |
| овима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити пр |
| ст.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е |
| на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић |
| о ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.< |
| те!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} |
| </p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће л |
| да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} |
| е — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — т |
| „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S |
| ј ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима |
| у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су |
| а је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</ |
| коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде |
| с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лак |
| а то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други |
| ме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почел |
| р то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростит |
| пао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та к |
| газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор |
| <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово ш |
| продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад |
| — А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка зав |
| отарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi>< |
| тар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> |
| дина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и |
| оре, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја |
| .{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и госпо |
| ноје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласиш |
| /p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће с |
| знао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајеви |
| <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек |
| м све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, |
| лашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим бли |
| } Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само пр |
| просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће п |
| у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с д |
| сти.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица |
| али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава к |
| ричам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваљ |
| дела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подр |
| е за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама |
| није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S |
| не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужн |
| х руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснув |
| е да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе |
| мах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх. |
| ећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Мила |
| о у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да са |
| > <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мо |
| руга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштв |
| ице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш с |
| бочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, |
| данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p> |
| ест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? |
| е, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати д |
| Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час |
| зић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу |
| вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p> |
| аме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповес |
| и се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати |
| рлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, |
| оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} В |
| и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није ник |
| Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан |
| а је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је с |
| ти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по |
| оре, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним |
| е — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар т |
| једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапн |
| н је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш |
| “ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је |
| ој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за го |
| дном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном дет |
| на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо др |
| Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник |
| жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Сан |
| тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В |
| p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој |
| ори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је ре |
| ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет јо |
| иноћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и |
| p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лак |
| руд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита |
| ој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његов |
| ина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на пом |
| ој књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први доша |
| а да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хо |
| тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Срб |
| еће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и н |
| {S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка |
| аместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како |
| — Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сед |
| самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрен |
| </p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио |
| зића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала |
| ају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, ка |
| оњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пре |
| е на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удеше |
| м сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мал |
| мрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајава |
| о би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад ј |
| етио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, ј |
| спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Дру |
| {S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у мл |
| ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умет |
| ио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала |
| ца Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што |
| је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како ј |
| е Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта ј |
| залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредн |
| носи, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди с |
| >Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, п |
| ставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p> |
| ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ |
| еш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е ниј |
| смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у жив |
| о њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" |
| је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам см |
| ца би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, |
| свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се бе |
| дина слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Б |
| ст не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p |
| Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће д |
| октору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се гос |
| е добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може |
| игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и п |
| ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја с |
| а општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту ж |
| па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, |
| ао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па < |
| дела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" / |
| ознавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у ње |
| дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег уж |
| Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахи |
| а је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим |
| ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пр |
| лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га ко |
| има.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна |
| нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се ника |
| кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> < |
| свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" |
| етка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У |
| ако је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну осно |
| огу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{ |
| о сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на сво |
| је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки |
| алом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, об |
| а по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја |
| ена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје |
| рошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запа |
| и у таким приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе |
| јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> |
| јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше од |
| и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесни |
| је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светко |
| у.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх |
| а Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала |
| head>7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају |
| n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуц |
| то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову н |
| ле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општинс |
| p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и к |
| речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је |
| Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилуј |
| ада их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало вид |
| .</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха к |
| ском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
| е, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће в |
| " /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p> |
| р о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девоја |
| Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти та |
| га пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; опи |
| рхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у св |
| и доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, |
| Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових ле |
| уди, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по кро |
| враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без ме |
| но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и к |
| етињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћута |
| ско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живо |
| ила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станој |
| трашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Н |
| пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претр |
| што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Га |
| Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш м |
| е само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — реч |
| е арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне до |
| ић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољах |
| то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече |
| оја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко к |
| о је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим п |
| <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој |
| ђе на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разго |
| м колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој |
| ј се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</ |
| је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје |
| ужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које ид |
| <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p |
| о запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу |
| : како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како |
| ек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак |
| акла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле |
| им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му |
| ру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да вид |
| материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим шк |
| а види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по |
| д милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом |
| и маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ |
| аше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим |
| мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштри |
| о за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, |
| говорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви |
| идела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај |
| е преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — |
| таром; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како |
| дила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па |
| сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, уз |
| .</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је до |
| ман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће ра |
| кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо неч |
| чере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још ниј |
| о ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који |
| овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичи |
| ом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим р |
| би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлеп |
| >— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фиш |
| Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је |
| рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима. |
| уо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодн |
| ља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје |
| писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варош |
| {S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што |
| но рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје |
| ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни је |
| ђа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко |
| замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбољ |
| ст — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госп |
| е није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по стари |
| S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — реч |
| Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Х |
| е у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То |
| упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте |
| више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од т |
| илан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, |
| недеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три |
| туричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, |
| воцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом |
| реко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то |
| а доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице |
| е Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — |
| би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио леп |
| мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из пра |
| ки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора |
| ампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници би |
| в.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То |
| је од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи |
| о бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепа |
| х ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса |
| грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила ко |
| ? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не |
| за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји с |
| кају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како кој |
| ко бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољн |
| на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни |
| како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек |
| земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост |
| се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала |
| аче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио н |
| ла кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p |
| рта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, |
| задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лиц |
| је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на ф |
| ко се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} Посл |
| {S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{ |
| е Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао неш |
| ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах |
| рпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је в |
| три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим свето |
| ћи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој ја |
| кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штет |
| . </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је |
| {S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје |
| Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, ка |
| ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — узда |
| head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем |
| наткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин т |
| </head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни по |
| лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године |
| ца младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на д |
| о се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сест |
| ричаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са гр |
| е адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p |
| и клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му ота |
| своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све |
| сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" |
| уседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је им |
| {S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није т |
| ad>2.</head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрт |
| вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међут |
| и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва |
| окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</ |
| кој шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешт |
| а.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је |
| јде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физи |
| нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за |
| ути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте |
| спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи |
| е свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бе |
| децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.< |
| к да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим ни |
| пођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и б |
| ?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само нас |
| воје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све |
| старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, з |
| хватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће с |
| тпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јад |
| о, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе |
| са.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и |
| да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србо |
| о чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi |
| и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је |
| је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било би |
| е, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме га |
| Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, |
| на не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са М |
| воје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре |
| госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама. |
| у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њ |
| чи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ на |
| су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био доб |
| о ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад |
| те али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се |
| е за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</ |
| те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо је |
| дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић |
| заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да б |
| ио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те |
| а руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</ |
| } Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док |
| са је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој |
| ко десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта у |
| тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. |
| усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну ш |
| е луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} |
| ане него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад вид |
| је ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у ср |
| у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој |
| ет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, ниј |
| Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазо |
| материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном |
| лео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговањ |
| уке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани |
| е снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу сун |
| неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на у |
| је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати к |
| и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудил |
| исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је |
| адна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је о |
| боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку постави |
| зе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево |
| ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и |
| ла бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, до |
| <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S |
| {S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“< |
| ="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и ми |
| поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погл |
| воме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве |
| навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="16 |
| на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <for |
| сећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, |
| она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у |
| вета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У св |
| ан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи св |
| еки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда |
| p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> < |
| сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле м |
| и „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко ни |
| она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S |
| нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се |
| м приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и |
| шко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - |
| а је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да |
| путио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком |
| оћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докто |
| шко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену сво |
| олесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са ма |
| ада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубиц |
| 9" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичај |
| а своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа С |
| о јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их |
| </p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у |
| Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице? |
| тор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, как |
| оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала |
| едва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу |
| се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; |
| испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од те |
| мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би нео |
| ма; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{ |
| p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом зад |
| У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, кој |
| ица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — |
| човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрв |
| кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и |
| ила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, ка |
| а <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбу |
| одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова с |
| а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чу |
| видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све ј |
| о причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе |
| астара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу |
| наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а |
| ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p |
| ије тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, |
| ди чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско |
| хнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Б |
| та и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—к |
| се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одм |
| ако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса |
| е две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој св |
| није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; |
| излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљив |
| <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— |
| на у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи к |
| а ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбо |
| ; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три |
| p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој |
| ла последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљ |
| та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" / |
| .{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па |
| ал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да |
| и не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, та |
| је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застир |
| ако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и |
| Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се од |
| пељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина зд |
| но.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће ч |
| осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар |
| се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испе |
| pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може п |
| ује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе у |
| има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час им |
| а.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</ |
| сли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и ужив |
| се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синк |
| а ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца |
| глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — |
| лена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку |
| па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро |
| једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санд |
| ра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је |
| како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођ |
| . да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наиш |
| власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушка |
| од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише. |
| ад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко |
| устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни жив |
| те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па |
| над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у |
| знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме |
| јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак |
| ити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и бе |
| ко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја |
| зном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Сте |
| е грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан |
| ећ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се |
| ети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом |
| детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они ми |
| тежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, |
| не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи |
| хне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, о |
| калица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса д |
| ирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докт |
| ила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубиц |
| штар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у п |
| тре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини. |
| е.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а |
| еђани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаш |
| Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу двор |
| столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и з |
| први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрес |
| у су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај пото |
| ена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне |
| сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га |
| аше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине. |
| ћи Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према |
| ок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под ше |
| о од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, ал |
| стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слуша |
| рце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се р |
| че доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим |
| ор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним |
| <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писм |
| е, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Извол |
| Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кида |
| ало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот |
| Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе ма |
| хао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јут |
| p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало |
| опано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да |
| као него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапорти |
| ко и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као д |
| ом.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лат |
| писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто зами |
| готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад ј |
| овек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, |
| век мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је би |
| а и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био прв |
| кала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино |
| ће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне |
| е пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> |
| са је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени |
| Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољу |
| едељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази |
| у топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје |
| разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута оп |
| ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањ |
| лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај |
| p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" |
| што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написа |
| густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а к |
| дати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику |
| гао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин |
| није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, |
| це погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то н |
| ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би |
| есело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, н |
| и поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се к |
| је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубиц |
| нце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема ле |
| Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у друг |
| ао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз |
| ла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста |
| риле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и дух |
| их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, ч |
| подина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради ј |
| свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе ј |
| > купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млад |
| ајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и |
| аурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и |
| пој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{ |
| ?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд |
| у писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ств |
| еде код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се |
| вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песм |
| како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и |
| јте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрх |
| а домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице |
| и у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак тер |
| } Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада фор |
| брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада |
| ај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својо |
| ругу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници д |
| дога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот ње |
| е седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а |
| то:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љу |
| бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па |
| <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој |
| бица Животићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лаз |
| се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца |
| види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били св |
| а који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде ка |
| цу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не че |
| њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и |
| ај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна ср |
| Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа М |
| а ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да н |
| цу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичиц |
| закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура к |
| и не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко |
| заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи |
| о је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато |
| Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет |
| се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже |
| Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке |
| а.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из ду |
| <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добр |
| Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила б |
| а је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није |
| н час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике пла |
| ху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> < |
| . — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — р |
| једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра |
| е из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S |
| ао писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била |
| утра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој п |
| јући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиш |
| је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека матери |
| pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вам |
| аћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове св |
| же шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пук |
| .{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{ |
| убица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити |
| у ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: н |
| га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну п |
| ј дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{ |
| сти и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја |
| ове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и |
| у сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе |
| бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два л |
| д њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни друг |
| > <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у мана |
| де нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, к |
| ауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх |
| века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српк |
| а у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном |
| лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да б |
| Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, п |
| јом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та |
| пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем |
| .</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Ма |
| да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који |
| под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је траја |
| продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Прев |
| вом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је од |
| — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n=" |
| овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда жив |
| јем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се |
| Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У |
| еснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише |
| а похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није |
| ио дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мал |
| што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изнена |
| то с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу |
| рати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Т |
| свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је |
| адити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишка |
| ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али |
| орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, д |
| у ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је т |
| јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapt |
| и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има? |
| ад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог д |
| осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпо |
| на обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовал |
| дала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљ |
| а жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укор |
| јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кор |
| де би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да |
| > <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а н |
| па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Ка |
| ца плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти |
| вораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и |
| во а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толи |
| свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb |
| т.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p |
| плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све ко |
| Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити пр |
| ч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одско |
| е првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме ул |
| чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душ |
| на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из и |
| } Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаћ |
| а буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да за |
| вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица |
| као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p> |
| ли, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су |
| те вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да д |
| оспођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Бо |
| ника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино |
| сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајк |
| ест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не |
| , долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час о |
| арице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да |
| , суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Р |
| наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно де |
| собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљ |
| вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми |
| живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не го |
| Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је |
| с сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у жи |
| шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ра |
| ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили п |
| ла.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутури |
| шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице |
| уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле |
| {S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на друг |
| а пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лак |
| ари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из д |
| сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час |
| бишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога |
| се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту ве |
| наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и у |
| ливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа |
| ица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је |
| дољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто мол |
| >Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чис |
| а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но |
| није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не |
| о.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Докт |
| Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њ |
| ан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љуби |
| да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шт |
| а рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крп |
| а своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у |
| овите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор |
| да докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Стано |
| о грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со |
| ти запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> < |
| беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао к |
| а по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, |
| таше златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се |
| ђе доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букну |
| > <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У с |
| ег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и боси |
| је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице |
| хну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Ром |
| Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка |
| S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније |
| кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураш |
| издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санд |
| нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па са |
| ти на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана |
| сна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њези |
| говори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њихов |
| једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи ком |
| ами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и т |
| врне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштв |
| руги лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, |
| ешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога |
| цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и |
| утила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>М |
| и калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то веш |
| р нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали |
| палио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које |
| Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвал |
| оре у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да з |
| ијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, |
| оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ок |
| ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује |
| <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} К |
| ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубиц |
| све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Ва |
| Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме |
| да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из |
| осови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> |
| ра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мал |
| мо по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и п |
| ужише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су гово |
| своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра ш |
| Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора |
| а томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће |
| Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљес |
| у ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни з |
| ла на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се |
| о се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја |
| ила је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био чо |
| ан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од |
| осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе |
| ама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — |
| блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћу |
| ицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме мол |
| ође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја благ |
| чима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу т |
| ђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и |
| S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још је |
| нину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једн |
| а би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века |
| ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буд |
| ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утиц |
| и разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго |
| ал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају |
| било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Свој |
| его један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега че |
| том ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка |
| далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла |
| n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помиш |
| н мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погле |
| очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да |
| ља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И |
| ?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар |
| лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им |
| едај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе |
| је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да |
| о захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућ |
| {S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти ша |
| тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зве |
| бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник з |
| ући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у д |
| ао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се |
| радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се |
| цио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и |
| попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па ј |
| В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p |
| одне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете |
| {S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак |
| њства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} |
| Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, |
| запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет го |
| и као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и њег |
| днога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Ниј |
| ед брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шу |
| постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не р |
| аден Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него д |
| баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмариц |
| оворио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отр |
| та, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони с |
| опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћ |
| атко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела ј |
| ње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек ос |
| ш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од |
| “</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање |
| ји није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор св |
| ођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим |
| ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам |
| долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осу |
| ктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у |
| } Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као |
| нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поник |
| аре <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја ре |
| } Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је мл |
| лој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно б |
| ишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице |
| госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате |
| пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине док |
| >— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— |
| В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су ве |
| ки сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није б |
| тко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана |
| тегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, ка |
| етло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бр |
| рестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини |
| свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога |
| асто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Пошт |
| — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter" x |
| ше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали би |
| дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни |
| а писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се |
| арица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама с |
| каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне бољ |
| да.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је |
| у њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца |
| , најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о тргов |
| ор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У кој |
| р Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно |
| кидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад ј |
| грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта |
| ста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео |
| ам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не |
| е три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сут |
| изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. |
| кторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После дв |
| х двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе |
| тарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече пр |
| ри године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у |
| .</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога пос |
| а новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па те |
| Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена |
| убина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као ми |
| бљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> |
| а, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.< |
| тор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник з |
| е па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — са |
| епили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; т |
| фовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске. |
| ком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па |
| е и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се н |
| анини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зрак |
| {S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери мој |
| ју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његов |
| х је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе |
| S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, |
| лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је |
| никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад ви |
| p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји гос |
| — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јут |
| о, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— |
| рви дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само |
| ји господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, |
| Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као |
| није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb |
| м, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па с |
| баше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у кле |
| вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни |
| радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успо |
| , да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{ |
| рактичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели в |
| лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со |
| овица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене з |
| у котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће |
| мо живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој |
| у Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.< |
| к јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим |
| р од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до ме |
| рио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус по |
| , па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И са |
| као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска раз |
| <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој на |
| е рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је з |
| мркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да |
| које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и јед |
| олена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо ок |
| ру.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је |
| е као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопа |
| се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа |
| о ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу как |
| у се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво |
| еш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марк |
| о јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p |
| е и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погл |
| по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она |
| га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачван |
| ова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура г |
| што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор |
| ноја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се |
| ула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све бли |
| се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, н |
| а у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, п |
| натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као у |
| који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај |
| ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по ку |
| ано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што н |
| као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му |
| . обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спах |
| /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору С |
| је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, х |
| лед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па |
| као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад |
| увена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година |
| вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није |
| зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, т |
| ило сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што |
| а је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво сво |
| меном свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време |
| х ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</ |
| ом дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутар |
| S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушк |
| дарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је прист |
| ; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу |
| На место правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кор |
| з целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} |
| спођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смил |
| „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саста |
| аставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која г |
| ! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на |
| >У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, п |
| ас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно сваг |
| p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— |
| черати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунај |
| као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фиш |
| , а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш |
| ао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p |
| спођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — реч |
| зела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљ |
| у карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; |
| здан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа С |
| од куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је |
| ка!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Ј |
| ечуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да |
| ицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам |
| друзи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, пре |
| раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ |
| д сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица |
| о је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и кал |
| осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је види |
| куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала |
| злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оце |
| десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и про |
| подине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, и |
| попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се |
| нам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{ |
| и, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему жи |
| Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан ј |
| ио незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече |
| о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је л |
| сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не |
| ом те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају |
| ежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} |
| — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p |
| Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Т |
| , нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. шв |
| га разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да не |
| ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећ |
| губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће по |
| <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да |
| недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да ј |
| падија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога |
| в човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа д |
| Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Докт |
| пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, По |
| адовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не |
| ле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша |
| а годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на свој |
| а да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" |
| пио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из гор |
| уца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ |
| ричала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског ма |
| слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није ни |
| дија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све ш |
| > „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та |
| јбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Пр |
| о други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека |
| о што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — та |
| о врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењ |
| подар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, прист |
| има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ |
| /p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ мож |
| пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Сан |
| S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло з |
| лази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћут |
| бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мис |
| рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао нео |
| се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> |
| свим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и пору |
| младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је |
| другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добр |
| просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удови |
| игне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.< |
| ри.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, |
| у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпу |
| Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво |
| е друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ н |
| , то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове р |
| је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је |
| у поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на ње |
| у тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и |
| овољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{ |
| е три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна |
| ој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S |
| је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, ср |
| ашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Ма |
| ајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застреп |
| У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на |
| ио момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже сп |
| ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек |
| са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи ви |
| , јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, д |
| не да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од |
| акује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</ |
| маћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је к |
| S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p |
| чене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада те |
| а у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни |
| дну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које |
| о овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду |
| сла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, он |
| и се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} |
| у је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића |
| : обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су |
| н било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није бил |
| азе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, зн |
| ктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позл |
| како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, ниј |
| , ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод |
| а дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао ј |
| чкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двој |
| и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све п |
| по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал |
| — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватић |
| е његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бе |
| рестоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Б |
| плашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руц |
| о саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојников |
| осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна |
| единце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с |
| а честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чи |
| е с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим та |
| .{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне |
| вађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире |
| на суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити. |
| ће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра |
| паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у бо |
| > <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; са |
| ила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек ка |
| Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој поле |
| пази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га |
| >Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на ус |
| ој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Са |
| да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> |
| -сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Туто |
| мице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим рук |
| у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезин |
| о брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка |
| такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пил |
| своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечер |
| ика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повл |
| својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат С |
| а које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођ |
| тане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} З |
| м недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста ле |
| ом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом г |
| једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама н |
| настира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за |
| абинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају дома |
| S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друг |
| ad> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па |
| вим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а оку |
| се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек |
| устили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки |
| ове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће |
| јим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту |
| ица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станој |
| овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић |
| еш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћ |
| ви повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брд |
| у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</ |
| ки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кр |
| уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја |
| по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли |
| а далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба |
| Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте |
| унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки |
| младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у живо |
| овница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, с |
| суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопа |
| чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну |
| јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне |
| прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>И |
| својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана како је фи |
| задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удар |
| Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног гр |
| /p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и вре |
| рате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да С |
| , а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и с |
| у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти д |
| пад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га |
| Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у позд |
| по, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извин |
| очило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца рад |
| руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао т |
| .{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку п |
| се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну |
| ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуг |
| ишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под |
| млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним обра |
| така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима. |
| бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је го |
| зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непо |
| у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као |
| рпкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> < |
| } Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју уми |
| лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} |
| и лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има |
| удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетн |
| уча страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.< |
| , али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунаш |
| можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твој |
| војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти занови |
| у избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{ |
| обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој за |
| асу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Ш |
| м сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну |
| бише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Рома |
| али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{ |
| а пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као |
| елике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто |
| извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном |
| сима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </d |
| ледње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се с |
| ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждо |
| ла.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало |
| от најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао |
| овек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по ње |
| и по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку пост |
| уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Ниј |
| ај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуља |
| Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} |
| е млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте доктор |
| а своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар не |
| у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се је |
| р, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</ |
| ремишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одск |
| лава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњ |
| пита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, к |
| анову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише и |
| ешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дрено |
| p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам св |
| на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар |
| е брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али |
| које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад повет |
| љу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се |
| неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се р |
| имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, оч |
| сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз кр |
| n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Бож |
| ило где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И |
| и пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, ј |
| хој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа бри |
| десило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p |
| што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће |
| ype="group" xml:id="SRP18882_P1"> <head>Књига прва.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
| ype="group" xml:id="SRP18882_P2"> <head>Књига друга.</head> <pb n="159" /> <div type="chapter" |
| ко често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборав |
| ић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири с |
| Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> |
| дионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} |
| једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простр |
| сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, |
| н, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако в |
| о</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих |
| <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ С |
| <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ С |
| p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n |
| елики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како |
| уда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Мил |
| о песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најду |
| ава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Ра |
| љу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p |
| ване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id="SRP1 |
| ку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допа |
| к на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} |
| је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко |
| пне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Л |
| ли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог дет |
| шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би т |
| га — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута |
| а званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се |
| му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p |
| е и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо он |
| ховника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасви |
| ога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стев |
| же оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ств |
| селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него |
| чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су има |
| ј мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин не |
| ега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима и |
| ло по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први |
| и могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n |
| Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет |
| осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> |
| ч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој |
| епо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — |
| и су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па у |
| кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што |
| ити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног син |
| зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а |
| од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би т |
| ва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречиц |
| ћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери |
| во вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, в |
| родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу ти |
| о и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га |
| у клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман ниј |
| а ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него |
| подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан |
| уштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p> |
| — Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! |
| м тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко сум |
| ини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је та |
| друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада п |
| ао муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све ид |
| Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура с |
| ога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштв |
| анастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима ж |
| ме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је с |
| илана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више |
| се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старог |
| о лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p |
| а брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирниј |
| ору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док с |
| ећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш ка |
| извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену |
| рицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман грун |
| пена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тих |
| подар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао |
| а стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме ошт |
| — И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за |
| ест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај по |
| ати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себ |
| а је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар |
| ако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше |
| ти за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната |
| звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту |
| ваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечеро |
| одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што ј |
| еселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</ |
| нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикр |
| на уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну г |
| нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S |
| су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши по |
| шо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и сво |
| е Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињ |
| о ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу |
| о и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву влас |
| исто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> |
| у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он јед |
| га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>Посл |
| целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се |
| о ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — |
| ћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му |
| н није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не гов |
| лакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неко |
| рковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ва |
| ула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила |
| лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хлад |
| јао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали |
| ци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Б |
| га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту мал |
| >Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из д |
| ђу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван |
| После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга пл |
| атадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <p |
| ајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава |
| и и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она |
| се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила |
| ло а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ. |
| о — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако ка |
| ћ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор |
| и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> |
| о нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— |
| о је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у гл |
| ржи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвар |
| мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично |
| чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — кој |
| те који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Р |
| тари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио |
| суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се |
| вка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су |
| е Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац р |
| це излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе. |
| и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су о |
| м цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то |
| пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од чове |
| био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, |
| тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више |
| оји је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неси |
| оме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Ра |
| над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада |
| узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа |
| се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се |
| ема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у де |
| да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то |
| Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше бр |
| октор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај |
| ана је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе |
| — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури |
| која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се |
| и пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, |
| сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмо |
| ав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често чита |
| ило што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пр |
| радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан |
| ина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема |
| урен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби |
| нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је кр |
| дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли м |
| ри да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили б |
| вабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни |
| роши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Мл |
| алан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стра |
| а Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и д |
| таревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врат |
| у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво |
| м.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неи |
| е свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци. |
| ица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена |
| да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођи |
| де па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне свак |
| слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си |
| тало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" |
| раво, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му ј |
| забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога |
| е па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио |
| охођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Мар |
| и једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже ником |
| то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на ва |
| Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у р |
| вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само |
| се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко прово |
| етири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, |
| > <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко |
| ће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој ро |
| оринта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> |
| бито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми М |
| и те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гу |
| д шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жаго |
| болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као чове |
| су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себ |
| p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Стано |
| агу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то та |
| и над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој |
| утра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Ка |
| ста и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их ви |
| Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у |
| ише да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је |
| па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер |
| на лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="7 |
| а — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот |
| оркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам д |
| куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је б |
| шну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига. |
| је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета |
| о су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога |
| мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош |
| шао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не |
| гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у к |
| код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде |
| не“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} |
| суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече М |
| ије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је ле |
| дмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све |
| } Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа ч |
| кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па ре |
| р а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да |
| е стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првин |
| стано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да |
| толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишка |
| а он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адво |
| приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нов |
| .{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Как |
| е, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{ |
| трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече |
| а.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од с |
| а мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар ј |
| поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктор |
| {S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, г |
| морно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не |
| су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што ј |
| ац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује ко |
| але воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва |
| , јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује дома |
| среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него л |
| Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно |
| тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} |
| о није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдек |
| их Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у наш |
| кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу |
| , простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хлад |
| то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То м |
| а својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па глед |
| исао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи ј |
| чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> ко |
| хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не з |
| то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лак |
| живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би |
| рици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.< |
| а га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђ |
| неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је докто |
| било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да пореме |
| еше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомен |
| му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је |
| срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су |
| ади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила |
| то му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ |
| волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још сам |
| имо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — р |
| баву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који |
| м, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се |
| аки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељ |
| се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — < |
| њем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савк |
| ије она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узви |
| а ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни о |
| м милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Горо |
| а још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећном |
| аки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они |
| да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. |
| жу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та |
| о вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још а |
| .{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да |
| рна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе ње |
| .{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комш |
| ицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор |
| тор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог в |
| е окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити ле |
| а будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} |
| нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг сво |
| ркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} |
| ивела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко |
| {S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за |
| кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се |
| екући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има |
| безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, |
| } Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој небр |
| S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији |
| p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у д |
| хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продав |
| штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а |
| .{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо р |
| чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у |
| ђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крс |
| људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помог |
| и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво по |
| грнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" |
| баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весел |
| у се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш |
| цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије |
| p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види дол |
| богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаниј |
| лаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у буси |
| што да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мис |
| брана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи но |
| поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сир |
| нама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спаз |
| х гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних уса |
| амац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа |
| одина чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни с |
| ретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца њего |
| вио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисат |
| ло се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озб |
| тво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју |
| уше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Т |
| извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше |
| Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским р |
| вару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једнога српскога |
| јева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога |
| а је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и о |
| у — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да |
| и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђин |
| мути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој б |
| Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету |
| у човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се од |
| чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци с |
| аља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Р |
| Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да |
| м животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господи |
| ла докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде м |
| , живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах к |
| заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли |
| круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погле |
| само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до са |
| а - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за |
| ула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако с |
| дар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ |
| ст не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом |
| месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у |
| ана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче је |
| о у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је |
| ј посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се уз |
| пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; |
| ти га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и пра |
| едном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p |
| к свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он до |
| ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чул |
| ише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадош |
| у донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишк |
| зи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара нај |
| атељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то |
| је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а са |
| мео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако бил |
| час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и о |
| а Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Оби |
| тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет п |
| S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је би |
| та Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће до |
| да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто |
| ар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеле |
| њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божи |
| ла млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица |
| на с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никад |
| } Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у нам |
| их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер те |
| а коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плахо |
| жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адв |
| им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} |
| у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има ви |
| чарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео |
| а зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који ј |
| ивљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А |
| лед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потеш |
| и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући по |
| мерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нек |
| укну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, за |
| макли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, до |
| сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде м |
| ован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цве |
| леди све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изг |
| у нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они |
| је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему |
| е коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему ј |
| кад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} |
| ги лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора |
| триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се |
| н, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Веруј |
| Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење |
| ање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ћ |
| еч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и докт |
| У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо л |
| тојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; нек |
| S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p |
| ац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{ |
| зда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је |
| — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Р |
| који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином |
| застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" |
| Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву г |
| пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то с |
| дрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако по |
| } Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} |
| особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S |
| сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма б |
| човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи |
| } Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабра |
| то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то |
| јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да |
| ивања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — сврт |
| ије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досе |
| томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и |
| Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} |
| један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још |
| ао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захва |
| ар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стека |
| ма да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сре |
| шљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је р |
| у и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао |
| да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и ст |
| је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од вин |
| ечи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче |
| и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре з |
| мо да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч |
| жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом |
| itle></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то дру |
| ило доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији поло |
| е болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрат |
| застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже свој |
| дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали неко |
| даш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газд |
| лео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, |
| е млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у |
| аше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако |
| S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме |
| о време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па и |
| ући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко не |
| алогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а |
| ром — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати |
| ло са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви пут |
| ати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то н |
| мрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, св |
| шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p |
| м; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву |
| S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у |
| зго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим срп |
| </p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} |
| ако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их диг |
| нашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> |
| е углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да з |
| меше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше |
| е то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах |
| којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али за |
| остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари |
| није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао мл |
| њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над о |
| благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који ј |
| ик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом |
| лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на та |
| p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док |
| дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега к |
| к на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по |
| већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чек |
| аспири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, нег |
| а ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како |
| аде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p |
| страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи |
| а као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту ос |
| на су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S |
| авио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке |
| бо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха |
| опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве |
| ација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подр |
| век гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и |
| света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се га |
| то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у |
| урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћута |
| дућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за н |
| ге материнске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у |
| ојој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љ |
| онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и |
| ођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и ст |
| је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по |
| окораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко |
| животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама кл |
| е Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао |
| у — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа |
| Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату |
| /p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у |
| >Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казн |
| исто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Ј |
| опа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану он |
| ака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Са |
| Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су |
| свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило |
| чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини |
| поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млад |
| кус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} |
| једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, а |
| ву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи |
| подски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љ |
| еобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве де |
| старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило. |
| јој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, ко |
| ему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха |
| о“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и сл |
| рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да пр |
| је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом |
| /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људс |
| окторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, |
| та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Мили |
| о схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, зас |
| Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S |
| е мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештин |
| па кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуј |
| људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој л |
| , а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је |
| сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а докто |
| цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> < |
| поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природ |
| сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> |
| та песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају ти |
| , још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S |
| е даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре |
| и тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну |
| узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо п |
| оумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива |
| м сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно |
| дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у |
| лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му н |
| од руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} |
| ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у |
| је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна |
| овека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желел |
| прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој |
| а.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га поглед |
| говоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се |
| ра госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, |
| tle>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p |
| >Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка с |
| већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, |
| } Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не |
| Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити до |
| руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и с |
| о пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би он |
| прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда |
| рача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да |
| ас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда пошт |
| туда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <p |
| {S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало |
| е, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. дво |
| убица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка |
| је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та дав |
| то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није мн |
| држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p |
| авала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век |
| га — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема па |
| олину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону |
| помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је |
| е мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили |
| бицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко |
| >Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да |
| а за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди приста |
| несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала |
| Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станој |
| пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да г |
| у да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије |
| лила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; |
| ала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не |
| S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је пол |
| а купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу шт |
| се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — т |
| био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе |
| помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицо |
| ове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђ |
| па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбу |
| >Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази л |
| .{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер |
| пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата пис |
| а врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Докто |
| У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима |
| ике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посум |
| било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда |
| у и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само ври |
| пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка |
| не седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки |
| <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из д |
| умља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће гос |
| руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати |
| пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео до |
| ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити с |
| ћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гле |
| да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписа |
| и кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је |
| о, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Доб |
| Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање |
| <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p |
| зео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла г |
| шти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад |
| гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег |
| <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да |
| {S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p |
| то пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — |
| Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих бо |
| до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има с |
| борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а ср |
| есрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века с |
| му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она |
| е предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је к |
| а.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчев |
| .</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше |
| атки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо ј |
| и је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{ |
| ма.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку поглед |
| е.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у |
| ога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народ |
| Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш М |
| е је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од ко |
| укла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да |
| се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шт |
| ко од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је све |
| лика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купи |
| ђе времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама |
| о’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао |
| га друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио послед |
| ша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Д |
| , њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је ве |
| ојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p |
| ао опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тр |
| е би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихва |
| p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час |
| цесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори |
| екују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна ра |
| председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хват |
| аставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади |
| а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мал |
| је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p |
| м смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зу |
| са.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> < |
| пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спу |
| > <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, |
| хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је |
| мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узи |
| којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун |
| е им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторо |
| уше: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сл |
| не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕта |
| ше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зи |
| оз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да |
| кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакл |
| неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближ |
| и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куц |
| а.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, д |
| угога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и пог |
| господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе |
| тило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час |
| тора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурни |
| ав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под |
| ињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситн |
| пску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материја |
| ној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило с |
| вно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је |
| ба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месе |
| ао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред ме |
| Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та |
| p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредсредила с |
| нује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год с |
| е било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њ |
| врши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па о |
| да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и |
| адило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба ода |
| еку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем жи |
| — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње |
| тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији |
| е доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се |
| правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка д |
| ла дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се поче |
| и и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и му |
| иван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по |
| са — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо |
| ша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, |
| ј седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се |
| о осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у |
| о па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бес |
| S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те |
| а се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она |
| 21" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица |
| бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Н |
| Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — |
| где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> |
| е су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти |
| ић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и д |
| т је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> |
| ањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у жи |
| ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море х |
| и је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани |
| љаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</ |
| ас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као |
| срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу |
| неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом с |
| рила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да |
| о реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпо |
| љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро |
| настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је |
| сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ва |
| љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — |
| о а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb |
| кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, |
| кав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се ника |
| т па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао |
| неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — про |
| ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега ј |
| а у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога леч |
| Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — |
| то и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} А |
| ку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људ |
| о није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи к |
| буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве |
| обусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> |
| је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Ка |
| дошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудим |
| м својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио |
| велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има тр |
| чноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо мој |
| а, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни |
| тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чвр |
| сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> |
| , што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} |
| спођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.< |
| а млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господа |
| Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та манит |
| о осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пе |
| ић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животић |
| на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода ст |
| бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи |
| воју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Так |
| ко млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић и |
| n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби н |
| ли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре а |
| ње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешни |
| } Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но |
| је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Гр |
| — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да |
| Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши |
| Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је |
| ила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих |
| трпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је м |
| нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но а |
| ка од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху г |
| д бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до |
| бе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „ |
| чићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, гд |
| > <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну |
| море те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; он |
| ева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњ |
| је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то |
| е како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га |
| ветога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима |
| а.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му наб |
| зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на план |
| а таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манас |
| укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто о |
| ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и он |
| данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поч |
| еру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Б |
| што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb |
| зи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је |
| умио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што б |
| младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десн |
| уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да |
| је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трско |
| зла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи |
| м мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није см |
| ице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од ун |
| оспођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— |
| - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроб |
| ије од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса с |
| а срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен о |
| Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на мест |
| се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји пр |
| пут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози |
| <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и л |
| е доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлиј |
| 0" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа и |
| скре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе |
| онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве |
| је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују по |
| орби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> пре |
| ну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенат |
| лепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога |
| н фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клиј |
| ао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари |
| цима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новац |
| воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и п |
| ра.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му |
| е све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с к |
| развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић ј |
| е око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав |
| су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли јо |
| ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечера |
| ла фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! |
| није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица се |
| лим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају |
| о бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, погле |
| спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас п |
| > <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> |
| р, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{ |
| ских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка ко |
| х на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке кос |
| Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија ч |
| и, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била |
| а у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој |
| опадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборав |
| вићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под који |
| к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој |
| се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор |
| ак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборави |
| прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стој |
| је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног |
| ноје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, |
| S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} М |
| којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а |
| е први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме по |
| ри долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крва |
| ечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није ум |
| око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души не |
| туда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> слав |
| ко стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи д |
| мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мил |
| браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песм |
| д се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом |
| ломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав |
| висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, о |
| .{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким |
| реним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике нао |
| незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се дра |
| >Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два пл |
| оиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као с |
| драва, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не |
| чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n= |
| пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса |
| по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од |
| све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - |
| је, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изг |
| у пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — |
| е <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира. |
| да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном |
| дранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе |
| е Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну др |
| лоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати |
| котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па о |
| :id="SRP18882_C2.9"> <head>9.</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Из |
| де не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога |
| е доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} |
| два је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао С |
| в бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Ду |
| живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, д |
| фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме неш |
| ки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас тр |
| не као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} |
| .{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље на |
| ада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> |
| ма.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши |
| о у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару |
| бре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотри |
| {S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и на |
| ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпреч |
| елога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала |
| у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав |
| пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео |
| пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њ |
| шао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, д |
| вицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч |
| о образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико |
| умар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n |
| м плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа ј |
| у.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину |
| да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{ |
| ати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је с |
| треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан |
| , из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копао |
| кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савк |
| је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — о |
| ло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по руч |
| а.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љуб |
| нога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била нен |
| , када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека |
| ала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац |
| агрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта |
| снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти ј |
| пске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну |
| оћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били |
| аду, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љу |
| има.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо у |
| угога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је |
| звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој |
| {S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га пола |
| детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не |
| а — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n= |
| ор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога др |
| ас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</ |
| Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци |
| ђа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргова |
| ла као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се |
| се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се диз |
| а Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи д |
| в отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, |
| се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаре |
| ад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <div type="group" x |
| од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су по |
| не, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су б |
| к никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.< |
| ране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су |
| разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува о |
| ући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душ |
| ад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, срет |
| к — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да |
| ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та сто |
| ој није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубиц |
| Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да с |
| се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој ј |
| бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким |
| полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом |
| .{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца |
| укама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе ве |
| гло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од |
| р</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда ј |
| зић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича |
| је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио ча |
| а сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жељ |
| у жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тог |
| а да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она |
| морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли |
| ногоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па |
| оспођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није |
| ли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="1 |
| о је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Ник |
| где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да от |
| дине најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године |
| ају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће да |
| ор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у ф |
| мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. |
| ереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се |
| у ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики тр |
| краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам |
| оврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студениц |
| зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на |
| к-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је |
| ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи м |
| ји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} З |
| а леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсн |
| ше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од |
| као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лисн |
| тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били пр |
| ?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Ла |
| > <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помо |
| и рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгода |
| самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јо |
| оспођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојн |
| Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као |
| а човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душ |
| кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке приро |
| е у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан инте |
| доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим |
| зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Ос |
| јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово |
| убица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи |
| ча, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту кл |
| исну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу к |
| } Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник ча |
| у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија |
| S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га ни |
| .{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено |
| .{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се исту |
| <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су |
| е дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу к |
| чки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав б |
| је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди |
| му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да т |
| жбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздр |
| а нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — |
| шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова дв |
| е руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над |
| и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још |
| соколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станој |
| вна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладно |
| лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда |
| нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га ј |
| токо сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад ви |
| да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио |
| — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старо |
| га кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу |
| рцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сут |
| ској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живот |
| назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајк |
| е да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле д |
| доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусо |
| днако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце |
| радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а ле |
| и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па н |
| .</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85 |
| а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса хра |
| тницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу с |
| га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао бле |
| јем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на п |
| игне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је ј |
| у се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на веч |
| је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кол |
| ећи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго див |
| праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десе |
| да неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла ј |
| аше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђа |
| ном говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одра |
| , где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад с |
| ветлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p |
| ма ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на о |
| а друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песм |
| посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад |
| у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећ |
| у његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети |
| хлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене |
| једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких |
| ала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: бе |
| се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година |
| Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} |
| није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она |
| <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили |
| у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у |
| дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другар |
| илан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе |
| а се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само |
| очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} С |
| ило чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да |
| њца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерал |
| је Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога об |
| еч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> |
| е, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече докто |
| учице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У обр |
| азмахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га |
| ољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежњ |
| оту.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје |
| ва прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико зане |
| а у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недо |
| ше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час |
| е руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у |
| Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она |
| ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> |
| Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела |
| к кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст |
| оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх |
| е отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док с |
| оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како |
| царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролази |
| кује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бу |
| то стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по |
| ко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у |
| и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: |
| у.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У |
| овеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга с |
| је горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — |
| p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Св |
| ри своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изглед |
| тро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што и |
| у, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења |
| еда младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра ш |
| ла, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> < |
| е по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час о |
| винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубиц |
| аде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлу |
| ане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстов |
| према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет. |
| оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је с |
| смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пун |
| орали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затек |
| пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} |
| вде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а |
| >Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио к |
| саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри |
| Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју цр |
| би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовит |
| у снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што м |
| ово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је |
| , да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се вр |
| питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто судар |
| ко рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишм |
| ај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али |
| а чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си |
| ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити |
| {S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, |
| онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Г |
| } Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лу |
| Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да зап |
| у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</ |
| ложи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај ма |
| аш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, а |
| дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била в |
| S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица |
| се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми д |
| речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — |
| мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Таког |
| нпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да |
| што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу обе |
| рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мо |
| ј једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ |
| ом Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њ |
| } Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа |
| руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу н |
| ранце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S |
| да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је оча |
| д недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци ко |
| олико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, ча |
| кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје ре |
| век чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану |
| е изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају б |
| ву па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио |
| ист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спу |
| ју пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верн |
| по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види |
| везде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гасн |
| зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јеч |
| {S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапа |
| улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога |
| рио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну |
| а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По виноград |
| тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p> |
| долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је от |
| ичине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љ |
| <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам ка |
| та сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да ва |
| доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за ње |
| — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је |
| а му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, |
| ихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису |
| у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то вр |
| доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устај |
| itle>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи |
| о бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани |
| Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз |
| /p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.< |
| и.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу |
| казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сан |
| уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да |
| и росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда пос |
| дне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану |
| {S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им |
| адна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред |
| њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Ста |
| ону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи |
| ије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око да |
| но стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тв |
| ти одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још |
| роз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске г |
| е Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па д |
| ати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру де |
| аки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи мог |
| оћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене к |
| просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио |
| ц погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је т |
| е удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</ |
| је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је |
| одара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} |
| то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли |
| ка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као |
| у је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и д |
| одужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се |
| — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S |
| убави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп |
| су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се |
| есрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их |
| јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било |
| .</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назеб |
| ра, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји. |
| зио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахран |
| доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, |
| а го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Мила |
| тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но |
| прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила |
| , има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купуј |
| осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> < |
| есто чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу т |
| почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све |
| та доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо |
| .</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла |
| о видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на д |
| свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стаја |
| те докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим н |
| свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња ко |
| — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— |
| туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива! |
| ко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сам |
| раво Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки |
| то би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у п |
| тове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и |
| , па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да |
| иланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није |
| а: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који |
| олазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар в |
| куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада неб |
| уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире с |
| дом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни д |
| се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добр |
| S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на зем |
| Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Т |
| јстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се то |
| ћеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је це |
| ислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или он |
| страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће с |
| оји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у њего |
| оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чег |
| призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и ш |
| о му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ов |
| кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам |
| ца није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешт |
| тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жа |
| ве долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у |
| арта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк- |
| tle>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па с |
| срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седа |
| руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Ми |
| руге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један в |
| вна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их |
| м.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се |
| у тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не би |
| сподару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји |
| за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту ма |
| е се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, |
| њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку |
| е бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, |
| ке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онак |
| ак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек |
| езграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше |
| осле првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, |
| ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div type="chapter" xm |
| носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за |
| оново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевк |
| p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој |
| јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спа |
| рк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љ |
| молише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила п |
| е и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb |
| видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се у |
| стило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" / |
| за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса ка |
| али свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку |
| е <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хај |
| о, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим т |
| е до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начин |
| краде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, пр |
| лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар |
| трану.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као |
| /p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А |
| и морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, д |
| Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љ |
| о би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчал |
| о болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им |
| за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у с |
| е од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ ва |
| н ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменам |
| дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва ок |
| срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са докт |
| гао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после д |
| доше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађ |
| аца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневиди |
| а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздес |
| брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље |
| арим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена с |
| ету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити о |
| дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фи |
| , где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће к |
| им ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је |
| ада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се |
| брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо |
| кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она д |
| кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљ |
| разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удов |
| ћиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под ш |
| познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, |
| треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је |
| ћ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, п |
| а лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева П |
| дине дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини варо |
| ма, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на |
| } Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их |
| ила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да пр |
| а се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а |
| ос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи с |
| ој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што |
| нски се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и м |
| — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар |
| је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само |
| ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јел |
| ожија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго |
| Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</ |
| <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој по |
| <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну зми |
| бу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути |
| десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој |
| га дворца била јој је књига веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман ј |
| баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на п |
| о што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето х |
| к Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Роман |
| гова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живо |
| ем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта годи |
| лост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара ку |
| ђа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p |
| реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао зај |
| ра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а |
| ико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „св |
| тлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка п |
| зић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним |
| лога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Ста |
| о у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се сру |
| сла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави но |
| жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се |
| у и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи. |
| ивеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воло |
| на од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чуве |
| Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бл |
| а, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала |
| ко се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту |
| о руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за |
| еје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило |
| нима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни |
| своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био при |
| подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Сан |
| ечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на о |
| оче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад так |
| го добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} М |
| р друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом |
| кала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у |
| не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побо |
| само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и нај |
| за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом |
| старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спал |
| прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну |
| наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за в |
| не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу. |
| икад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја |
| паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекидан |
| по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} С |
| уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој |
| р углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће |
| подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S |
| пина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од жив |
| раних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добит |
| </p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче |
| орили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су с |
| е сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето |
| у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је болов |
| децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} |
| себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам |
| да и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канце |
| , заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да б |
| ико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица |
| воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три |
| р тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица |
| што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што |
| ио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но г |
| те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лави |
| Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Н |
| ојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div typ |
| ак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме |
| анас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је д |
| <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој |
| ачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пут |
| се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у гр |
| пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на она |
| откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао је |
| до ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек |
| /p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим р |
| е и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Л |
| о доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то пр |
| излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свил |
| умила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, сн |
| ја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше |
| андила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S |
| доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Б |
| м штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се |
| х био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, д |
| света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је |
| диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово в |
| ештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; |
| лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} С |
| три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за св |
| живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, |
| му.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падн |
| ва била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — би |
| своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаћ |
| ну не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тог |
| по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мисл |
| тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од поп |
| арко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији леч |
| >Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како |
| ти ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем |
| велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у кој |
| пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, св |
| осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за из |
| где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод |
| </head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас |
| b n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разго |
| уцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише г |
| ди, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих |
| ећ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срц |
| } Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су до |
| на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи |
| са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb |
| есетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, к |
| у, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали |
| душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком |
| о је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих кри |
| у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара с |
| ат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа |
| је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као с |
| а века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред сво |
| лазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас ј |
| ка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на |
| ило већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајк |
| есрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{ |
| ави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи п |
| својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кућ |
| лас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се ра |
| на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> ос |
| о вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ћ |
| pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, к |
| ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да |
| свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју |
| ао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он са |
| адала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне |
| али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме |
| а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова |
| има, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер пре |
| оба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати прол |
| њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загл |
| д су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би |
| ори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпо |
| ње сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} |
| Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута к |
| часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа пароброд |
| а се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> |
| а она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била |
| моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја вл |
| и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа |
| ло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, тол |
| свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чис |
| што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је докт |
| ћ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда шт |
| но, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да |
| Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао ј |
| и дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} |
| чкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарски |
| о па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у м |
| ше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санд |
| господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не н |
| и дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на пут |
| ња брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпре |
| ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим |
| улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован др |
| ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, н |
| ки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напос |
| ји су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; т |
| аноје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, |
| тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је |
| их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} |
| а ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за свој |
| .{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је ве |
| све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кр |
| део је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и |
| крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> |
| часноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници |
| ослом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да |
| збуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су |
| ица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} С |
| октор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још ни |
| .{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли |
| хвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи |
| </p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми |
| а, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред |
| } Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је |
| ј, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очеш |
| војом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не ка |
| је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узел |
| па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину |
| , гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а |
| ујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p> |
| кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом зах |
| то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; ал |
| ињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигн |
| иделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихв |
| и стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зир |
| Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана мили |
| за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је ду |
| у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... |
| крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p |
| к свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} |
| е па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Б |
| брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевк |
| то притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки п |
| ргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до |
| ead> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколи |
| о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне |
| га живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни т |
| у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од |
| т своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти |
| {S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче н |
| викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се |
| да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван било |
| живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="c |
| ку да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота дев |
| кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови |
| се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола с |
| но шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{ |
| ада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S |
| назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни |
| Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледај |
| па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то би |
| а и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништ |
| го доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, |
| аха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и з |
| ном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом ш |
| пођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље |
| онули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће |
| ин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава |
| !</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана круп |
| У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа л |
| а Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина. |
| ливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она с |
| спођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану |
| ћ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић вес |
| азић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну |
| попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћер |
| па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како |
| доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у |
| ни с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што |
| опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећ |
| месникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и |
| пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као д |
| >Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса с |
| p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им |
| госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шу |
| је одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од сл |
| радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинско |
| ла нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чу |
| ма код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога ве |
| ти в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји боле |
| оту.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младе |
| ада је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
| орише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођ |
| дила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љуб |
| ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо |
| ојој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зи |
| рк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у берб |
| ићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си |
| пут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. |
| ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се |
| , није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њ |
| умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S |
| што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта виш |
| се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи т |
| о прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у ку |
| је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће пов |
| ванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n |
| {S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је би |
| упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се ра |
| хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
| јницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n |
| ој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођ |
| ер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око же |
| аљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им ниј |
| удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатиј |
| како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало |
| иноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков |
| су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него |
| пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и |
| оичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако |
| ве, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и нак |
| то не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су |
| сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се |
| — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на |
| речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају н |
| своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p> |
| .{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом |
| н и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз |
| — Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда |
| она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на |
| силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била |
| Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи |
| сти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завије |
| Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јо |
| чком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што |
| ко, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и |
| у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа. |
| жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госп |
| едом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две в |
| домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се |
| ре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи м |
| оспођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на у |
| га мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него д |
| ила дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра ј |
| ом лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана. |
| се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Мар |
| ао курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој |
| чело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то |
| ројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љуб |
| ихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да с |
| ебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза |
| и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита как |
| о чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутал |
| ахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса |
| иком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Мла |
| и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се |
| срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — |
| е госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујем |
| смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече |
| девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила т |
| о сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то вели |
| уде у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се први |
| кога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњ |
| гриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра нар |
| је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још је |
| а сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у све |
| где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> |
| из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.< |
| јој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном ка |
| спођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене |
| полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким |
| агазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давн |
| госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p |
| ба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} |
| станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лази |
| ече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кр |
| како нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни и |
| други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се так |
| о на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За д |
| ислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до |
| нав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је проша |
| Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>М |
| м, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђ |
| мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путн |
| е видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p |
| ду школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни |
| што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм о |
| .</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу д |
| о још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је по |
| омци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са шко |
| >Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад |
| ебе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко част |
| емљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кр |
| ца с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаш |
| еше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човеково |
| разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, |
| особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим па |
| им гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Об |
| у болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа |
| че, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p> |
| p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, |
| само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је |
| дела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би и |
| е теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погл |
| госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу |
| и Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега |
| ажим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи ја |
| спођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице м |
| </p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ |
| зишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што т |
| ајвећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и |
| огла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <p |
| а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, ман |
| е бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор |
| ко општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинар |
| била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубљ |
| убор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но |
| н већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао прими |
| ави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с де |
| ет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> < |
| да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себ |
| час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напр |
| испела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они п |
| ану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</tit |
| се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак п |
| раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија |
| ока који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} |
| очело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <p |
| дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није ла |
| помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љу |
| се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице го |
| оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он |
| ркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још че |
| олесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му |
| .</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S |
| онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како |
| ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот |
| младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p> |
| се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да |
| тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали в |
| {S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота |
| три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средин |
| то она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ет |
| трошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb |
| ежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јак |
| м кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко |
| стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа ј |
| ећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В |
| до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста |
| још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ |
| , драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја |
| , вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— |
| се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p> |
| е, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што |
| путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" |
| ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео |
| у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа она |
| м лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болес |
| нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топл |
| >— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марк |
| p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да |
| Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> < |
| </p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом |
| у.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио д |
| тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно зау |
| о бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену |
| коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љуб |
| аву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — д |
| о о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и |
| их да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарки |
| искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мис |
| рскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, |
| важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице пошта |
| ном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштв |
| фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих бол |
| о најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у та |
| е“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је ч |
| е за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у |
| есносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у пл |
| а камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим о |
| а им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и реч |
| ном и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама |
| и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би иш |
| о окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Срб |
| се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борб |
| пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — |
| вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прич |
| то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се св |
| ва чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па г |
| Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} И |
| ју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба |
| лила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи ше |
| а младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом. |
| е на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други |
| несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што |
| вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у |
| ити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој ј |
| а радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу |
| али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда н |
| жно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће |
| се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је о |
| а ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је њ |
| и рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, бри |
| /p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n= |
| ешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="c |
| гле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а |
| је време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел |
| сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по |
| p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p |
| от а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — р |
| — Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у шк |
| и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића |
| ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана ка |
| књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> < |
| дну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> |
| а својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако |
| ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше та |
| у наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколик |
| се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слуша |
| уком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај ма |
| и је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да ј |
| ајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога д |
| срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је < |
| Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу ж |
| аву му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у ње |
| пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, г |
| е разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице |
| луд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Гос |
| тица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по |
| да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варо |
| ва срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
| најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је с |
| што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Сан |
| о је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је док |
| аве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није сме |
| аде жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се |
| де је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љуби |
| ак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S |
| Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем |
| тим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њ |
| а тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од с |
| леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча. |
| на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај ли |
| а је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке |
| Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини бо |
| руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце |
| о схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и поп |
| , кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки пос |
| ебро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
| као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да |
| рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако |
| да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала |
| е старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се виде |
| а чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока |
| ошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </body> </text> </TEI> |
| p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапни |
| свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Ст |
| head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан св |
| ћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота |
| ли чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.< |
| мљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетног |
| је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| ом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и |
| беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко |
| вануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем |
| миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да п |
| а се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан су |
| на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти |
| Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима и |
| ако је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојиш |
| имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику зад |
| ица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стишт |
| и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која м |
| рима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, д |
| а <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље б |
| осле тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, |
| породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почел |
| је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их ру |
| гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — |
| аки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу |
| е сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибр |
| аовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше л |
| ео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од кам |
| лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутр |
| > <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> |
| јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над |
| ишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта |
| ед собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у |
| ажност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре не |
| час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошин |
| роши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица |
| заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, |
| два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих раст |
| н да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напа |
| у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера м |
| кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је |
| Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло |
| уо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p |
| — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај м |
| ену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} |
| е за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?< |
| реба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздра |
| анким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, сам |
| рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор С |
| ватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти |
| ду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која с |
| бицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала. |
| тавио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оск |
| по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца |
| а.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се |
| у.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли |
| е као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека |
| отив њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је |
| Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој |
| а.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто дево |
| на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах |
| е срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољу |
| ан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девој |
| и тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем |
| {S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи |
| зусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде |
| ован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед |
| е био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за т |
| до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи субот |
| Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, а |
| е то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до |
| састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> после |
| сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико |
| о обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто |
| е тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Р |
| је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, |
| је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, |
| те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћер |
| ајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, |
| отика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господа |
| дравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још де |
| а Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила го |
| етак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути |
| се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до |
| трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та по |
| .</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а кит |
| девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак |
| жак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Мил |
| Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује |
| ђа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној гор |
| ињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поће |
| ш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна. |
| и је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихва |
| штарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div ty |
| т јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо |
| да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, |
| му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођ |
| у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душ |
| атила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка |
| октор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста |
| оса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p |
| ини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Ка |
| p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче |
| заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут прокл |
| .{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погл |
| с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне пр |
| ко гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њој |
| прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се св |
| места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затре |
| се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: ш |
| дина знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} С |
| м другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јак |
| е ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, |
| каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури кр |
| један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у да |
| е.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни г |
| ца у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице |
| удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црно |
| прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предо |
| њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђип |
| зио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спа |
| <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а и |
| ш добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити |
| ако је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младо |
| да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасит |
| у задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова |
| не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штапов |
| ти.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се жи |
| ке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљи |
| рка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу |
| дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духн |
| } Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи |
| је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; нат |
| сећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га б |
| жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их |
| ећ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутро |
| под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} |
| кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је б |
| утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло дв |
| Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љуб |
| уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала ј |
| сећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n |
| {S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слу |
| образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на ње |
| олак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се |
| ш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у зад |
| уну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван о |
| е јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докт |
| — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} |
| а јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао б |
| е с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао |
| пођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погле |
| ма јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукан |
| тотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео |
| Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о до |
| у је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да |
| ина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два |
| о друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, ч |
| ћ, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао |
| ници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати |
| бе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпо |
| му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме |
| е преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га |
| екаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у д |
| а госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</ |
| ијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако. |
| чише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S |
| ешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> |
| ин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главо |
| преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље |
| ој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неко |
| > <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него |
| p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу |
| осу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће |
| икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме |
| као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се |
| литици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима п |
| рошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Г |
| дне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај |
| очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му ј |
| нога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића |
| иђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младо |
| њао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{ |
| а, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту |
| же Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љуби |
| Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче. |
| виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу |
| еху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка |
| м обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поре |
| цу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рај |
| рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођ |
| тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће |
| њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, |
| о шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога |
| сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из |
| о јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{ |
| и још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> прв |
| ватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на посте |
| есто у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина |
| ињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, кој |
| ла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошл |
| оћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чист |
| д бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубиц |
| о манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако |
| орним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре св |
| гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце докто |
| ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам с |
| р.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса |
| ла ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али |
| с две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.< |
| ођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да и |
| и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бо |
| будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Ра |
| Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете |
| <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу |
| доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно д |
| ромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба п |
| је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, |
| а ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ћ |
| тка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински |
| у моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, је |
| , нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p |
| оса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је те |
| на се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали та |
| о је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео |
| Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој бо |
| тељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је д |
| <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим свето |
| аху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћ |
| >Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да нас |
| угине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фиј |
| предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се за |
| Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога |
| ао што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.< |
| ље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — р |
| ку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{ |
| о.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг |
| ацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте бил |
| о води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се ме |
| да поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с |
| у се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпо |
| жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — |
| <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио |
| ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Га |
| спођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удов |
| ариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже |
| на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} С |
| есмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како ј |
| стојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој дома |
| доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је во |
| ренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кост |
| срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и за |
| Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љ |
| а поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику |
| мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варо |
| овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Р |
| е лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим |
| а пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза кој |
| нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међ |
| уди, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита к |
| е друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти. |
| ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њез |
| зине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шт |
| и, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љу |
| и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаш |
| — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад см |
| своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он |
| ио испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки пове |
| души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавр |
| вога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге |
| ро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то пао |
| <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попад |
| гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! р |
| о је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пеш |
| — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало из |
| ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекс |
| кога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, |
| и да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је мла |
| убав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву |
| њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао |
| з постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је с |
| цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је ј |
| у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе |
| је лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде |
| смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда |
| онела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу |
| а.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше оград |
| т пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} |
| и! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из |
| е хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће |
| помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} |
| а ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се роди |
| фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милост |
| {S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун |
| p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за |
| разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом гу |
| кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — |
| {S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваља |
| то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докто |
| м огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала |
| свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чин |
| к у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас |
| еби дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сва |
| х је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им |
| ђер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела де |
| воју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у сво |
| Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој ма |
| Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова |
| ви.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у |
| е.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни |
| у гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке год |
| вања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота поједина |
| с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије с |
| или, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку |
| и бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе |
| о је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме д |
| све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас |
| не.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стев |
| , здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто ј |
| ад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа |
| у, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у |
| зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас дола |
| о шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што |
| — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече го |
| <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, господарским кораком |
| о ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви |
| еван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — к |
| је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а |
| данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да дана |
| ви доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, |
| После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарк |
| в сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време |
| комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту р |
| би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да |
| ему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман |
| писана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако |
| посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као |
| ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да |
| се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручи |
| нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана шт |
| но освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </di |
| е још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, |
| ише деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико |
| књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан |
| млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћи |
| ка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и |
| е, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак |
| ="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечи |
| осе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже и |
| а сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици |
| чицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да н |
| ена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> < |
| су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше с |
| — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече г |
| дмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може |
| авка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, док |
| е хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које у |
| кам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био мома |
| је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако |
| о усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично |
| Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекри |
| ако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга врем |
| рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад п |
| те?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> |
| а у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си |
| на човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а са |
| а нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из |
| акав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хв |
| д се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође об |
| ретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} |
| госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и она |
| е.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој на |
| з престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све т |
| акључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Л |
| је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младо |
| {S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што |
| за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи бол |
| ије искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љуба |
| се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим ис |
| е нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што |
| p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај |
| било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од |
| аподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две пов |
| их, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило |
| год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових |
| рави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, а |
| етак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се так |
| теван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је |
| ли по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Сте |
| и најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за |
| ктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи |
| {S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек пош |
| ворио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и н |
| овор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком див |
| канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило ш |
| Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама при |
| ије могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у сво |
| аношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за б |
| ко јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — ј |
| еше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и |
| о душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из |
| вор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива в |
| имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи св |
| <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; ст |
| Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста докт |
| разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том |
| звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Р |
| уда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, с |
| вају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је |
| није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као |
| Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> < |
| ј ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у д |
| з интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, д |
| ме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници споми |
| еви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толи |
| авалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно ни |
| <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату |
| > <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мирисно |
| та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло л |
| читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку ј |
| пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, |
| ере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих |
| бичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила д |
| к-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} |
| а куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове |
| на чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку |
| ма, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није в |
| с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца |
| е дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда ка |
| а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то ч |
| дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом |
| p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српском |
| октор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би д |
| топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зор |
| се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нар |
| као па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила п |
| за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простр |
| ксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често м |
| ије теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне |
| овек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но |
| — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку ба |
| е у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — к |
| шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју ру |
| ра сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната н |
| а, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић. |
| сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни |
| ај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као ле |
| тора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви |
| била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је |
| е био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад |
| де летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, т |
| ко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како |
| о тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор |
| видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам проп |
| у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру уд |
| диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињо |
| о да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво |
| а се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше п |
| слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсниц |
| се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди |
| паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму |
| сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас док |
| лом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечн |
| она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнур |
| венуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби |
| аје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега с |
| исказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео ш |
| ога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Ру |
| >Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био ј |
| и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет |
| ретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор |
| а.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, |
| јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просија |
| и да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље гово |
| била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву г |
| својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне м |
| , добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му |
| га.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђа |
| з тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше |
| м и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан |
| то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често |
| ћу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку сво |
| човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољн |
| S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране и |
| сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Мири |
| се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је |
| ом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на врати пош |
| о душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско |
| а многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је |
| обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се св |
| кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако ј |
| </p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк- |
| зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа о |
| речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</ |
| е се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станој |
| сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{ |
| о бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико |
| ио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попад |
| био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а стар |
| амо лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у |
| да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су ус |
| руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове ре |
| Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема |
| ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва |
| а ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је |
| а да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула ј |
| само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из |
| олак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа |
| који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред |
| ="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад с |
| дне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим в |
| жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мо |
| бица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био |
| о шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добр |
| мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, ди |
| пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан |
| ала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње? |
| оту.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p |
| ђа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, |
| овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела |
| га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни п |
| ао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним жив |
| ије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и |
| ава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да < |
| м је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шт |
| ло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p |
| У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније ал |
| тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако |
| прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са |
| ело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар |
| } То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у ш |
| ога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељ |
| онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је уз |
| агнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље |
| н.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где |
| светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје |
| госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто |
| најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којо |
| смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико |
| са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се од |
| ођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам |
| од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје мил |
| иди шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и о |
| — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчаш |
| о јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува талас |
| ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јо |
| између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица о |
| пала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешт |
| да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја кл |
| ажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је |
| пају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p |
| весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p> |
| творено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{ |
| ам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љ |
| , препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје |
| н га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад д |
| ароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан ни |
| рко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем н |
| ; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне с |
| ре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно д |
| више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало |
| , па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? |
| рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познаје |
| олика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече |
| <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, та |
| Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од уз |
| и прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није у |
| >— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се раз |
| идим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, госп |
| углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није бил |
| ају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи гово |
| орко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани |
| а Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса досели |
| госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, |
| није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p |
| штва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ра |
| тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа |
| че Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то ј |
| племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у т |
| е.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић б |
| грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у свој |
| изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, ка |
| његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком не |
| н на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, сву |
| но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам |
| прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану |
| ош једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомба |
| ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор |
| оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— |
| алеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста |
| S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што |
| ења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треб |
| Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи |
| ћу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао |
| шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже |
| и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" |
| вит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун му |
| предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неисп |
| — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким |
| ветове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао |
| а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и поле |
| е и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку г |
| икар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена н |
| у дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су нас |
| и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој |
| } Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака при |
| а?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гле |
| .{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у д |
| косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојн |
| ву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном |
| се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је |
| апита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љуб |
| јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила |
| епу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе сам |
| век доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За п |
| ој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он |
| трога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером |
| ма.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали |
| оје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се сл |
| те круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чор |
| ови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо |
| а су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њо |
| ац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање ч |
| ај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже |
| кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љуби |
| на српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на види |
| вања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се |
| духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како |
| ско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових |
| е жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби св |
| {S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне |
| рену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и |
| ио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне сн |
| у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и |
| ушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} |
| рај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и нај |
| више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне гла |
| ва нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, |
| на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се врати |
| је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно |
| госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пож |
| едељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпо |
| ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио |
| је могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p> |
| <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дањ |
| наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред |
| е.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си |
| огледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито не |
| да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу пр |
| S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пуст |
| мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљин |
| м под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено |
| рота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве р |
| је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца не |
| на туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Сав |
| ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то ув |
| ор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести |
| тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази |
| па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} |
| ики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој па |
| је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на |
| поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је |
| ије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да |
| есна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него д |
| а другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здрављ |
| јка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга |
| а тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је мл |
| угу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега не |
| погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено |
| е за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ |
| {S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима |
| прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше гр |
| <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа |
| у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Сав |
| икну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане све |
| а поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни |
| рпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} |
| се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она |
| необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило |
| ајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— |
| звади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само с |
| пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га |
| је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бле |
| ека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чуднова |
| е у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, руме |
| а лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама |
| >Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p |
| в.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једв |
| зић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их при |
| њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} |
| никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само д |
| као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{ |
| и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одби |
| } Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> |
| сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, д |
| и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а |
| ава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<tit |
| !</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји т |
| i> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на ж |
| е треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рук |
| </p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> |
| део већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекс |
| о у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесн |
| сташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је р |
| р целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бр |
| р Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{ |
| би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави. |
| ким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да м |
| млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из |
| ар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што ј |
| м ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Лев |
| и поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S |
| када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубиц |
| нде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће по |
| ови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку пр |
| ош му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом н |
| е заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну два |
| души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предс |
| о, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису |
| Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили |
| о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако пот |
| ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, |
| /p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли гру |
| е стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од д |
| ре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их пос |
| у се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, ка |
| сподскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва с |
| ра К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога |
| бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то |
| ола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин |
| и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а |
| као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господ |
| воје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу о |
| ане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршк |
| S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb |
| он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим з |
| спођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- |
| се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим ре |
| госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Н |
| а су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— |
| орао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите |
| само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па |
| } Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је |
| а осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — |
| јче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торб |
| у свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— |
| ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин |
| ђу десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео |
| и још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немо |
| д кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он |
| лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су про |
| > <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухв |
| о, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ног |
| а ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долаз |
| кадемију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Го |
| вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он |
| тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим п |
| /p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да |
| уо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, |
| притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — |
| да удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што с |
| о нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не т |
| крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је |
| .</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S |
| у штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци |
| тура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што |
| , по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи |
| } Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао |
| парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S |
| ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева |
| амиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су |
| воме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а |
| зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш к |
| ћи и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му |
| е њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту |
| анас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. |
| еболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је |
| главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љуб |
| умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део ча |
| млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака ку |
| рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и |
| о слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовог |
| у своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка |
| већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом ил |
| нога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је |
| одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ип |
| а и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сут |
| стеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку |
| хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да с |
| р иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураш |
| то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је т |
| p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све |
| се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а |
| ере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он |
| ба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна сво |
| ица свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој с |
| b n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узд |
| етње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из |
| ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим с |
| живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мис |
| о много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло |
| знова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, ка |
| вала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису у |
| енка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манаст |
| иноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у |
| .{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опе |
| апусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брег |
| ала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су о |
| дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне г |
| а је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> < |
| своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се нач |
| ка Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца |
| и за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, кој |
| рукчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче ра |
| аже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки зано |
| пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада |
| ла <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по св |
| навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, ис |
| ба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> |
| на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради ј |
| ви синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — |
| ста.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и оч |
| е јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Та |
| да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар |
| обуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> < |
| и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <di |
| све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупо |
| роб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице и |
| е пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Стано |
| своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то жи |
| и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} |
| у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у |
| прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као д |
| топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојк |
| рода.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла ср |
| то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се |
| е може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у це |
| седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вр |
| а.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно прот |
| да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лаз |
| начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да |
| о речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ниш |
| октор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран гл |
| Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли |
| ру томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изаз |
| мо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осе |
| а ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што не |
| Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов жив |
| амо последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по гр |
| а и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиш |
| разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља је |
| рим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још врати |
| десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — ре |
| ераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ |
| а утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, |
| образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зрако |
| ти као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не |
| опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад |
| изаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Не |
| } Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родо |
| /p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из кућ |
| и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако бу |
| {S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборил |
| само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госп |
| пи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље н |
| седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а до |
| у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, |
| ошао, било да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад се |
| их је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Д |
| нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од с |
| а коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у оглед |
| ога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала г |
| ли оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни |
| диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор |
| сењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да доч |
| Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је нагов |
| ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јо |
| иње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто за |
| ње; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа као да није и |
| таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописа |
| немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n= |
| дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у зв |
| стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је д |
| одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, ба |
| њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога |
| ако су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.< |
| и, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази. |
| Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо |
| а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је |
| д чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се з |
| еху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је оп |
| штарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десе |
| е им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У |
| а.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да |
| је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу ј |
| >У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p |
| му прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ен |
| ктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио |
| рају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње |
| , која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се н |
| а око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, д |
| <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце д |
| естом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа |
| Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она о |
| о извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је |
| бици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка. |
| уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала дал |
| је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор та |
| ко тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би нена |
| ањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред |
| е нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протр |
| : „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе |
| .</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај |
| — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са |
| нији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим св |
| коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико м |
| али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још |
| не сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекл |
| са је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала ча |
| <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очев |
| ешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без вољ |
| же из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у |
| е јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела |
| убици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ |
| бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је до |
| а за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Т |
| ва сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први л |
| 2.8"> <head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у |
| /p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је свој |
| о празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали |
| /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успоме |
| огао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљи |
| а!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто моле |
| уња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У та |
| к, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинств |
| трнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је |
| ар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само по |
| осподине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Ва |
| та, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је |
| им пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележ |
| век би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> < |
| ер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, |
| в!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.< |
| ога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимун |
| ек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{ |
| авка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило |
| још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године ста |
| лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је св |
| ри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано |
| <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и с |
| <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и |
| /p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несре |
| на.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје |
| е час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај |
| похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељад |
| огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезд |
| ица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Ск |
| наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети ј |
| га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p |
| зболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља боле |
| па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују д |
| лижње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да ј |
| ом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није |
| женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у |
| /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племе |
| тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела ка |
| одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је ст |
| ог шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да |
| тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезин |
| т.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у |
| рао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да |
| d> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је в |
| p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је на |
| > <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су |
| еђе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Стан |
| >Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем |
| девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су |
| оме <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад |
| е, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Ма |
| удима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млад |
| је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки да |
| .</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је |
| арски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата. |
| нтени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb |
| ика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете мо |
| кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две вели |
| шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дод |
| >— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — р |
| ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога мл |
| > <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="19 |
| Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па |
| сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја т |
| шту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што с |
| није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <p |
| > <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</ |
| к.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помисл |
| ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољ |
| <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина |
| S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n |
| ите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио |
| диш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb |
| ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи с |
| диш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу мног |
| да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>На |
| чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборави |
| мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си ур |
| сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк |
| p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди |
| тињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и |
| е.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Бос |
| воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он |
| причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине свој |
| вили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме прич |
| собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али |
| жарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се |
| уме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадов |
| Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живо |
| злило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне |
| </p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, |
| Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу т |
| до.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — |
| је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном |
| ало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто б |
| а, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумара |
| бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гле |
| ах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p |
| ђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Ра |
| уга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., мале |
| арошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечер |
| оследња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше |
| је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки |
| а друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела |
| нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је |
| ркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога |
| јачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бива |
| у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станој |
| ата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свог |
| није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала у |
| радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њи |
| а десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк |
| у.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се |
| По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се |
| једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би |
| а њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут |
| казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> |
| Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам |
| ему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. |
| ј падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Ст |
| дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око |
| текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо об |
| ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила |
| едну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођ |
| ј је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није в |
| жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цр |
| а мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замис |
| Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка ст |
| </p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако т |
| сти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Н |
| /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он н |
| од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слуша |
| — Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољуб |
| > <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, д |
| ћеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен поко |
| ла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као |
| са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</ |
| ј клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спре |
| мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је в |
| ецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на п |
| с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> < |
| и из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је |
| риге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} |
| Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да ра |
| страјемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе р |
| а ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женс |
| обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а до |
| срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој |
| е моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко |
| е ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли |
| и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и ост |
| онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би |
| го није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом |
| чај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чел |
| машна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није позн |
| лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла |
| како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто |
| агом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи доктор |
| омоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по |
| да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, |
| и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта |
| и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} К |
| ику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. |
| а Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер с |
| ка тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз т |
| је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Бо |
| епрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долази |
| ушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је с |
| а његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвалн |
| ти ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано |
| ћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се з |
| ву смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже туж |
| презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али |
| ла дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пр |
| суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како |
| чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла д |
| на каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли |
| ретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој б |
| лачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — |
| , лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у |
| меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да уп |
| хталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај |
| е — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у |
| о и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и р |
| збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше л |
| о је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као |
| проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приме |
| ашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма д |
| аху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека блед |
| и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Пом |
| горети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз |
| е жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пођ |
| се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јо |
| хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко сто |
| буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној пр |
| тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана пост |
| и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> б |
| S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу к |
| ла? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тих |
| ца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто с |
| е — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун т |
| местила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type |
| тра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор ј |
| а, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> г |
| ље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „н |
| — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме з |
| икаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни |
| мо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад |
| у, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јо |
| но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пр |
| одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} |
| обе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> < |
| и госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господи |
| нога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресн |
| је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову |
| ра да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном н |
| та, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у |
| моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} |
| ан загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На сви |
| ну на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже и |
| па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, пис |
| се тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, ме |
| емљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, |
| а и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Р |
| плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — к |
| и је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори |
| ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и |
| рози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пр |
| растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ве |
| њасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. < |
| уго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разић |
| 78" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| а у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у |
| <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда |
| — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јо |
| Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n= |
| аноје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга в |
| да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрен |
| > <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на |
| P18882_C1.4"> <head>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра |
| и ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, јо |
| .</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скор |
| а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна т |
| своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М |
| готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне пес |
| ранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра д |
| се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја |
| госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих дво |
| команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник уко |
| сванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмар |
| Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, |
| а сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она науми |
| уо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до да |
| , та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински по |
| Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и |
| те, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детињ |
| p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било |
| не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној |
| расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је |
| ој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне к |
| ло у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле |
| не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је |
| шкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а |
| {S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман. |
| олећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни |
| променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу. |
| окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> |
| оходи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упозна |
| p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није мо |
| а, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Та |
| ло одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не м |
| е био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о н |
| сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љуб |
| шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка. |
| ао да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div |
| девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута |
| , повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бр |
| те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако |
| ести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, го |
| . да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста про |
| а, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и |
| би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Стано |
| р Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јут |
| а се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло |
| Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би |
| у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар |
| те, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> < |
| ић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети н |
| релетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била |
| тренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и |
| едеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебде |
| се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{ |
| по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибеле |
| , умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није |
| орац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пу |
| е а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S |
| тељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће |
| тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће |
| да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себ |
| грли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се ру |
| жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се |
| је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад |
| тола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, ј |
| га друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња ко |
| а дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и |
| предњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише |
| м о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ б |
| к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах |
| ра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила с |
| Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како с |
| е вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу |
| лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са про |
| уда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} |
| аки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, |
| и госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Ч |
| адио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче ш |
| да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да |
| p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтал |
| астаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезин |
| ачајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла |
| ге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове |
| <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> |
| — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Ка |
| у погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди ве |
| " /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубиц |
| — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукл |
| ако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала |
| за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али |
| ти ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div |
| Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прос |
| неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бе |
| н исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте |
| тало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху |
| та сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помаг |
| а и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} |
| нуло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво ка |
| октор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</ |
| и сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред соб |
| усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љуби |
| а још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су |
| ину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији. |
| Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те ј |
| адају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као |
| шој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p> |
| p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни из |
| заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срц |
| >У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођип |
| у се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа |
| ецо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својо |
| придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како ј |
| љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало |
| самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па ка |
| и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала см |
| и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би река |
| јмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило |
| ао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке |
| и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређа |
| а Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и т |
| румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — |
| омајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру |
| , коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стар |
| гу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, ис |
| сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} |
| вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто о |
| срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи |
| а је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога |
| изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје друга |
| ктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео |
| ше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Ха |
| био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз дал |
| сто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је н |
| > <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p> |
| ило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, |
| мана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се оти |
| а су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме о |
| и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам |
| сови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло |
| женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка |
| а М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ћ |
| аки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p |
| етврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако |
| тор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла сам |
| а, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а |
| у откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у |
| ануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — |
| њем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује. |
| .{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да |
| .</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су п |
| p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачун |
| ла као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажуд |
| им сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и |
| питању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у жив |
| киде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буд |
| уларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одбо |
| јака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да но |
| показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули |
| очила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирањ |
| 235" /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се рад |
| у“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински пос |
| разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају |
| они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, |
| {S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке |
| тре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде |
| другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписи |
| пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера |
| прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговц |
| собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не сам |
| ухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Г |
| тива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе |
| дану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је |
| имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — са |
| аче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да |
| и онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су б |
| тедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине |
| у само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак |
| .{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разго |
| у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су |
| е је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто |
| нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече |
| се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би |
| о ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали у |
| то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n=" |
| апета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко |
| ори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној |
| десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има |
| х још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула |
| још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осва |
| новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједн |
| ре.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а |
| /p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како и |
| о на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда |
| S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали |
| ка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p |
| ри овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе |
| дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све |
| за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је н |
| адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако |
| много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} |
| оспода, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћ |
| пустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— П |
| аквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> |
| и одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољи |
| ло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш р |
| ло ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору друго |
| ци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посл |
| ено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докто |
| свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што |
| ја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади |
| људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро |
| берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци |
| и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељск |
| ислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио ди |
| .{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје |
| приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, д |
| , ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, моли |
| н; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се жи |
| авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — реч |
| е дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S |
| у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на |
| то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кре |
| у.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, вис |
| </p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче с |
| ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у друг |
| азић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или о |
| је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Свак |
| оспо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој нево |
| јни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега |
| ли с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватић |
| општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чи |
| имао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и |
| а, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> < |
| и како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на |
| ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих н |
| ри оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојка |
| ица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она о |
| клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муште |
| ић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих кол |
| човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида |
| жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длак |
| ати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће |
| тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја |
| ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — |
| стратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, т |
| ад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме |
| у самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> |
| а која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла |
| “</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери б |
| е за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост |
| неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни |
| ди у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с |
| ало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и |
| и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поз |
| це је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9 |
| и су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n |
| а места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> |
| а их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, |
| млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају пра |
| је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Ла |
| му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела св |
| асти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови жи |
| лупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првог |
| рвим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љуп |
| ом за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србино |
| им путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је дива |
| беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и к |
| > <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијал |
| стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме прот |
| поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срц |
| н пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да |
| пођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </ |
| промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p> |
| ли ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај сам |
| вот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав пра |
| асак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, |
| ћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана |
| >— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и про |
| окторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ух |
| ињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху заглед |
| нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може |
| дала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накостреши |
| или као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</ |
| удео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напа |
| и му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што н |
| види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p> |
| о ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{ |
| ко си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред свој |
| лила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питах |
| своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Ла |
| ажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ сво |
| плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — н |
| да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Р |
| вичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пл |
| свесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктора! |
| Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара це |
| } Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да |
| а зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме |
| .</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први раста |
| старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година к |
| а је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензиј |
| се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири |
| .{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и је |
| напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а др |
| задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не упи |
| ештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били сам |
| ли.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све |
| САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="4" /> </fron |
| П.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n= |
| РПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div |
| ник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из |
| ој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју |
| је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанп |
| међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко п |
| своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две уп |
| окторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је докто |
| чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој |
| је Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма д |
| ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако |
| рата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си |
| тица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућ |
| гне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијан |
| расла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак |
| ве је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више |
| ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, |
| рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој |
| title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио и |
| тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на |
| га треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу |
| и је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али ли |
| гла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпо |
| ти седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је |
| <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само |
| је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p |
| еко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи д |
| да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Наку |
| рана изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом сна |
| , који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и |
| /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије х |
| омана је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долаз |
| апред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по под |
| година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је |
| и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p |
| а да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та |
| .{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра |
| навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била пр |
| ила је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у о |
| р и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра гла |
| з нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речим |
| од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, |
| ржати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од |
| ли, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову ш |
| ру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су св |
| есту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била |
| и господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у |
| на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав |
| ње јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писм |
| шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, |
| баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што в |
| о лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојн |
| лијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво неб |
| ћ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — дан |
| десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у с |
| а Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветн |
| е јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то зн |
| о је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па |
| ктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је ост |
| још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је ос |
| ће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> |
| а не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и |
| а собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник д |
| т.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић |
| само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њези |
| оти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цв |
| овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах ташт |
| и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да |
| када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је си |
| во небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није с |
| екрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрал |
| приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога |
| ко је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div t |
| кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог у |
| Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јо |
| ена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија. |
| а не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до уши |
| се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девој |
| д јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан |
| p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и |
| Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и др |
| упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код велик |
| млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Мом |
| о ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на сред |
| р.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама са |
| ошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући |
| арао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити са |
| ако се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу пов |
| — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" / |
| ио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада |
| ред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор С |
| ких и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит го |
| е се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова. |
| ко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другог |
| а зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као он |
| похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} |
| са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава послед |
| лагим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести |
| шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S |
| збије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија. |
| неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје |
| причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у |
| сно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Д |
| још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихват |
| она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље |
| не из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се п |
| им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном и |
| вице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако н |
| p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече ј |
| и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — |
| ев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жар |
| p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти |
| са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је |
| је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од ј |
| > <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте брк |
| <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав к |
| пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме праш |
| о ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао |
| е била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позн |
| иказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могућ |
| Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају |
| и ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са |
| ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор |
| о.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се не |
| с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да вид |
| ку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, гос |
| пак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} |
| кој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота ст |
| ра да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, з |
| мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</ |
| бав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године да |
| рхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — моља |
| унце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога |
| поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наи |
| ла, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти |
| враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb |
| ло онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко |
| да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чив |
| е.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све в |
| пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да |
| > твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p |
| но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они пра |
| еретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Бо |
| ина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а |
| ему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, к |
| о у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у прир |
| Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, ј |
| Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од |
| посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро |
| пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине |
| есних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и да |
| рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихо |
| ј се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише |
| лиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку ран |
| и су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти зв |
| ој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у |
| зати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, |
| а надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Бо |
| скоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом |
| а постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца. |
| ка је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас |
| студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чис |
| бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> < |
| <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница сед |
| овек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили |
| аочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини |
| ротив другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S |
| Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове |
| о је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за |
| Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним ко |
| пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је |
| по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим |
| ише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору |
| био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синови |
| уде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како |
| чку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописа |
| отарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтел |
| нам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p |
| је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу трој |
| лави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледа |
| све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шум |
| чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи порум |
| таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рука |
| , је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени |
| аше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. |
| Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и |
| нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дуг |
| о прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гла |
| ле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} |
| ино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разг |
| више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, д |
| ом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч |
| ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу |
| езиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло |
| о подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор |
| ом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на насло |
| Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а |
| само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језик |
| илама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се |
| цу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад |
| загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све |
| њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, |
| . Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су |
| етио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста с |
| еј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> |
| и се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода |
| а се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{ |
| ру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто |
| чети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, |
| .</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко зг |
| алила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Гос |
| долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу неш |
| жнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао |
| оказао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће |
| ла очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубиц |
| ти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p |
| алу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи |
| Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> |
| је.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жил |
| јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је |
| коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Ст |
| > <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као |
| некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући |
| добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она њ |
| {S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју |
| а доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, шт |
| рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак |
| S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцето |
| стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која |
| — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућ |
| > <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за р |
| у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на |
| p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли г |
| е Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Ле |
| самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући |
| са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а |
| >Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунил |
| осетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјави |
| ри туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му ни |
| та затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треб |
| теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колута |
| к по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи с |
| ипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која ко |
| се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје |
| а је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Би |
| њала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе н |
| е ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, |
| персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — пр |
| <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет |
| е — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим |
| велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти н |
| о иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је т |
| где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздра |
| рлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где |
| се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто зас |
| доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са г |
| та јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Ми |
| ичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.< |
| рјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> < |
| ло да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест |
| нских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фиш |
| како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати |
| Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је в |
| остили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће |
| ме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила с |
| кну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђ |
| на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се |
| ова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубиц |
| S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је |
| ш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се |
| ју твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо б |
| ога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико |
| колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева |
| д међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три б |
| није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у ис |
| е Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер с |
| ехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после неш |
| уга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај |
| к-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се на |
| пала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Д |
| тва и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} |
| епо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и |
| Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док о |
| цом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као |
| еца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вред |
| о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{ |
| n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а |
| унавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе |
| о?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало бр |
| етак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он |
| би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир |
| м; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се |
| веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S |
| ли сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, |
| жда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегу |
| а изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова кло |
| ма тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225 |
| ађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p |
| амо, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доб |
| једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почел |
| > <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком |
| оса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је |
| к-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био не |
| д, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живо |
| о срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с |
| е би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца |
| то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако |
| ктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад ј |
| о тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде |
| развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица |
| осторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <p |
| ико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединче |
| што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици |
| елила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </body> </text> |
| „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се б |
| увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — |
| 2" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало |
| кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, |
| p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S |
| рах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> |
| ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде |
| онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док ј |
| зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша |
| /p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми |
| о врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога те |
| ош за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да ј |
| О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скуп |
| октор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њези |
| оље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на у |
| већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута |
| ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, т |
| а, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих |
| изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та |
| утско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} |
| сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичица једног |
| /p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. |
| ан Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер с |
| још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио |
| му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце |
| све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S |
| ма, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна ч |
| н умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са |
| био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и |
| или се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p> |
| поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај |
| шка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових г |
| зе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепота |
| pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, д |
| доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојат |
| к, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — |
| раздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— |
| разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије пр |
| у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и м |
| није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек |
| и свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила |
| х гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су |
| затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десн |
| е треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени б |
| ану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га |
| умла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у |
| уством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већм |
| то „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после сва |
| а бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики |
| овац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Трид |
| а рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај |
| } У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге д |
| {S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше мл |
| Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћ |
| о не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, позна |
| о је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да с |
| а мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто ј |
| болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризг |
| и, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Л |
| тишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело д |
| ање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи тре |
| Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госп |
| е била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на |
| и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по |
| бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
| је добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не |
| час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узел |
| ку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p> |
| ао из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кв |
| reign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који |
| /p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p |
| пљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапк |
| о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са с |
| е им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина |
| дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" |
| аду у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да |
| Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама јед |
| говац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S |
| е зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу < |
| ћа, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи |
| пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти т |
| а Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала н |
| мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из |
| их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој д |
| лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће |
| ана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да |
| >На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине |
| ц, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Ш |
| ица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> < |
| а главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берач |
| <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права с |
| а.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га ј |
| раче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре ве |
| n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рај |
| ош није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу бр |
| ађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу |
| нако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} |
| ку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, |
| у већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере |
| и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће |
| се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћи |
| ак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта |
| <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да |
| ћи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Влас |
| ажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му ч |
| е твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај |
| сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде |
| буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се ве |
| ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало ово |
| рану да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођ |
| </p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прослави |
| брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили |
| S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{ |
| ди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине |
| уку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то сре |
| ена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Д |
| “ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> |
| ичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помо |
| је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било |
| то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су |
| <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није дал |
| о госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ |
| b n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком |
| рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути. |
| спођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћи |
| те, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро оз |
| нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично поно |
| ући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, |
| <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као из једног грла: ијујују |
| <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ћ |
| "SRP18882_C1.7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда |
| онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, по |
| друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за р |
| Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме |
| доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све |
| а пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како |
| је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још њ |
| изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огле |
| е Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="8 |
| ога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n= |
| и какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извиј |
| се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гл |
| еликој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју |
| одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад ј |
| Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шу |
| соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице |
| д, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдн |
| чим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се |
| .{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љуб |
| да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из кућ |
| ло се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао ре |
| уштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши |
| це диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који в |
| друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човеч |
| p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио |
| а како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и дес |
| ајмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па |
| а су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему дан |
| ази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах б |
| Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана |
| ма до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко нау |
| су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.< |
| сени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу |
| <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није |
| далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна ле |
| све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закит |
| бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" |
| но ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће |
| " /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко |
| ла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и |
| ј се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А |
| <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — |
| ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и н |
| одерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе б |
| у.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро: |
| S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није |
| бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо |
| </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> |
| старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко |
| а наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три |
| навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у к |
| х — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикр |
| онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер с |
| Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вин |
| ам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађ |
| пођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове |
| игне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ише |
| и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику га |
| приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глав |
| чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер ист |
| октор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним |
| оњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још |
| окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са сво |
| на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама ок |
| но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се |
| што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педе |
| воркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> о |
| описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то бо |
| ану над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође |
| а ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, |
| госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге |
| > <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у х |
| p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" / |
| p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега ис |
| воје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, |
| Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце |
| <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-са |
| кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не п |
| мила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та |
| ине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да |
| ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао |
| — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Пе |
| ?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор н |
| и па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде вес |
| нуше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била |
| да би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" / |
| емљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је |
| вице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мат |
| ада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у суј |
| већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку |
| је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата н |
| ти нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, к |
| ати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпо |
| онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је по |
| а правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорк |
| ран и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан |
| а велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љ |
| по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао |
| i>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — ал |
| ка у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хте |
| настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а |
| а.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Ра |
| ађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предише прол |
| рже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докто |
| бици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо |
| <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, т |
| а знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не |
| .</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n= |
| , па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и док |
| о кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећ |
| смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речим |
| ла.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} |
| о што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p> |
| ен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, ко |
| илку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече |
| <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посет |
| у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима из |
| а — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{ |
| шнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога п |
| омах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре прими |
| мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала |
| на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да |
| ј милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - |
| ка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за св |
| енисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и |
| Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сут |
| тра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у |
| ђу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се сви |
| су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љ |
| S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисл |
| дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисл |
| аже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па |
| ештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре н |
| рпско коло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њез |
| нак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шт |
| готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} |
| носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па |
| ече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто |
| нас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, |
| га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколи |
| </p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пре |
| млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо пона |
| тем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, полож |
| звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а |
| аш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— |
| Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Паз |
| ухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— |
| до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му не |
| </p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, |
| ита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно |
| уло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкив |
| вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разго |
| за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка |
| и, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са сто |
| субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју ба |
| —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само н |
| а је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је |
| и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама |
| дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој |
| видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скр |
| p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи п |
| другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан |
| е крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирк |
| тила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попић |
| и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката |
| љаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима |
| ити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим |
| и.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче с |
| овина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S |
| није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по |
| грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није оно |
| ци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед то |
| зином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасн |
| испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице |
| а ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спа |
| <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станој |
| смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по рез |
| грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље |
| а миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па с |
| ника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. с |
| <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе |
| тице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> |
| а онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком |
| ло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро |
| рисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета |
| агло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p> |
| нула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си |
| убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо го |
| /p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љуби |
| јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да ј |
| лаву и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} |
| као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није |
| већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мисл |
| и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>з |
| то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на |
| етрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића |
| рио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо |
| а.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога б |
| синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p |
| ко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.< |
| тај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — |
| о срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његово |
| да хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, |
| а одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свис |
| шта, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p |
| навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из |
| оца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге |
| на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одб |
| нте — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Госп |
| а не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у ист |
| ече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази |
| чу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диж |
| промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида |
| и по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млад |
| небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с |
| ре, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Ко |
| поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране ман |
| ука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше |
| јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста к |
| знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор |
| о и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево |
| еслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене |
| љу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у с |
| се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косо |
| приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А ш |
| иле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће и |
| ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да |
| .</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пуст |
| доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро |
| Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни с |
| тно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на |
| чи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога |
| им познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p |
| десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставил |
| истра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и он |
| ети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се |
| госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да |
| ошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје |
| S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} |
| и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју об |
| х сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> |
| док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на |
| стоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток. |
| } У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па |
| ен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напр |
| а миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом н |
| бравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али |
| 135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што |
| као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па оп |
| анела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гла |
| оски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, |
| вора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и д |
| заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала |
| леснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата. |
| и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за |
| свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> < |
| или су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад о |
| , а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не |
| тургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић прика |
| м је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар |
| га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу |
| ао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим дивано |
| нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица ве |
| а а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сад |
| ислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде |
| >— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наме |
| етнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу соб |
| ту своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица |
| у и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека д |
| p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а |
| ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да |
| р тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то |
| ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако |
| ише госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је |
| трвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цве |
| зела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповед |
| — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако |
| о рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> |
| е моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога д |
| ити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не |
| ко ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се у |
| да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смел |
| бица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране |
| мање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим ш |
| А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је |
| ова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове к |
| око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи реп |
| из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић н |
| али су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а он |
| е, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст |
| .</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још ве |
| изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, |
| ио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устр |
| ео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младе |
| љу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у |
| мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем |
| .</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него |
| 89" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, |
| и зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последњ |
| уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом сн |
| нем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n |
| х злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме глед |
| ам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{ |
| о моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад |
| у довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ход |
| да као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Моли |
| а теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си ла |
| Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем |
| нам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Ф |
| а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често та |
| прекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па |
| тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у |
| ат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам ср |
| из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам |
| осим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се |
| .{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљи |
| S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена |
| него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика- |
| доше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе |
| дном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на св |
| анас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у |
| а у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> |
| ене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људ |
| е викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чаш |
| „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони о |
| > <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу м |
| два је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Ст |
| ећ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} О |
| 1" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после |
| ш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — реч |
| и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неап |
| у својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — ре |
| о у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му |
| </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах |
| што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} |
| а.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на на |
| , голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју друга |
| е, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио |
| е је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да |
| руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај |
| ш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је |
| ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе |
| одина дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испуни |
| туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар т |
| ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наум |
| .{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и м |
| нити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у |
| сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прође |
| то, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред |
| свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан |
| отраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаш |
| лију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са св |
| палила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар |
| свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала |
| тор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, по |
| маћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су |
| врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо н |
| у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме! |
| иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који с |
| Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин |
| но, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва |
| , срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је од |
| на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и |
| какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и |
| p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек |
| о своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала ка |
| х је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, в |
| ди нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Дост |
| живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто |
| у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, д |
| сти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрај |
| них и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — |
| длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све |
| прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица |
| ад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца к |
| то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи |
| ле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка |
| н облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад ј |
| осетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, |
| ше немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је |
| два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је он |
| тиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но до |
| готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава |
| у — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте С |
| ој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, ч |
| <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и пог |
| ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубиц |
| као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је надан |
| ри се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на |
| мена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаш |
| се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак |
| она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не |
| мах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, р |
| од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио |
| несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гу |
| је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетк |
| ра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> < |
| нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму |
| е се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спава |
| а увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш |
| на да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су |
| ећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, сло |
| ш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</ |
| јнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са ст |
| а и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
| .{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам |
| кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је |
| Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад нос |
| то ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, < |
| лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико |
| чујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је з |
| и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплаш |
| соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви |
| њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ |
| то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, п |
| оре — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако с |
| /p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили |
| позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Б |
| ти па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила |
| жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у ку |
| променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће |
| тпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} |
| л, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из л |
| ка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак пр |
| Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p |
| ођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу ка |
| .{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испрос |
| горозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’ |
| ако се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћи |
| а соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње з |
| одајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што ј |
| домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чист |
| , зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да |
| о наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову ка |
| знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! |
| а то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни |
| у поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће ра |
| кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би в |
| могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у с |
| .{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље д |
| судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахр |
| има бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу |
| о и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао |
| </p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у сво |
| а шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p> |
| једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, |
| а и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их |
| e> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагањ |
| леђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио с |
| едала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уо |
| ко женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је |
| </head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При |
| е.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чист |
| у се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок све |
| ше вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло до |
| га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој |
| > <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Бо |
| у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци бо |
| а се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У се |
| пска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општ |
| ајвеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни гра |
| : кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па пог |
| та то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни |
| е она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезар |
| и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p |
| врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој< |
| ца се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна |
| уде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" |
| оград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p |
| <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути |
| па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио |
| говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да |
| напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи двор |
| госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се м |
| 3" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је с |
| ире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Ј |
| и бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на стран |
| о.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb |
| ака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи п |
| журбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве к |
| земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S |
| сника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али |
| рти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је |
| ија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти |
| породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор С |
| ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал |
| ићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко к |
| head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb |
| што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазић |
| д ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> ледено |
| ер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" |
| pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле с |
| једа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби ж |
| још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врат |
| о тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хла |
| чима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племен |
| роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна |
| омаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је до |
| је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а |
| <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе нек |
| ле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто |
| чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спр |
| жић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и |
| и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га пр |
| анова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту с |
| ће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати ха |
| Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развали |
| недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да |
| општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, д |
| е све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узмож |
| на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} |
| ео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на |
| ивот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом бук |
| арошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, гов |
| Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зн |
| ојурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У к |
| ого пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у |
| оме, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од сво |
| тор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој |
| разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквен |
| шња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се |
| исао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих с |
| одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са при |
| паљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа. |
| .</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био |
| и ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби |
| века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — |
| о — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече |
| људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад |
| тинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктор |
| } Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева |
| ица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у стар |
| још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>У |
| кла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“< |
| м ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде јед |
| е да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у |
| , а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p> |
| дине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан |
| n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велик |
| Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео |
| {S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па |
| ала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, и |
| узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја |
| што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљен |
| томе.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађа |
| ењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов |
| би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правц |
| божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, ст |
| ти, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља ј |
| м.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после о |
| домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један ш |
| цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> б |
| ављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседн |
| но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд |
| аса да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навали |
| убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежа |
| са силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p |
| писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је д |
| у да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види |
| о се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! |
| шао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спре |
| ојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну |
| ш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто оча |
| толови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањи |
| али.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста по |
| жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на цр |
| арију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа |
| су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што с |
| а у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је м |
| ва киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шт |
| гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао каш |
| се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци. |
| а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две |
| кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови проби |
| ломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико п |
| <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речи |
| дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади |
| круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна п |
| у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи з |
| д разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те |
| ој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлеп |
| вно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217 |
| тит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита ч |
| рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — д |
| ине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где |
| и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p> |
| о нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме чо |
| {S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — ј |
| дети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни |
| ати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има дана |
| какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат ир |
| Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа |
| ори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица |
| -Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да |
| о и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те |
| и ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би м |
| јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни ч |
| што да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио |
| и је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о то |
| одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани стр |
| и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, |
| иш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и с |
| е докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још др |
| ао да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> |
| > <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудн |
| , а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{ |
| таше госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе |
| ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је н |
| !“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} |
| сим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много гово |
| јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — |
| е диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео каз |
| вка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p |
| , знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне сто |
| да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао |
| а.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и |
| екса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега |
| та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо п |
| врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк- |
| исто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље |
| доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе кар |
| дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није |
| о би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="9 |
| мо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, е |
| боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљ |
| — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај и |
| дби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше ка |
| вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселил |
| уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је |
| , могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим |
| учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра д |
| ена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху ос |
| и.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам |
| и ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето |
| и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта |
| ки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што го |
| > <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у |
| ету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Сан |
| да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему |
| — Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да |
| {S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво мно |
| о лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој |
| 6" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас п |
| у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и |
| е.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице мој |
| војим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бит |
| девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело |
| ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русва |
| ри Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубиц |
| а песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни |
| едујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, |
| леди као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, в |
| ом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахи |
| још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше |
| у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма |
| нам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је каза |
| га, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Ла |
| ичао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је он |
| } Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а |
| и и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним п |
| рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми ј |
| — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је |
| ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> |
| јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте |
| надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p |
| <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар з |
| да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихв |
| а ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула по |
| n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко |
| ли ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори |
| — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мај |
| {S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пу |
| ио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> < |
| више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — |
| онемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше р |
| оја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој удари |
| > <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имал |
| је росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко |
| нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући |
| ="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А |
| обар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А к |
| и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро |
| ао што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Стано |
| > <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{ |
| сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао са |
| стор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам |
| /p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Н |
| , ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је д |
| раштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборав |
| {S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје |
| о пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега са |
| {S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та ма |
| Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокну |
| начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разгов |
| <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и |
| p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да |
| е мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако ка |
| о, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.< |
| ао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће би |
| о рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког б |
| огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом |
| десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, ма |
| >Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека |
| лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> < |
| по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом ка |
| жала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, |
| видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сест |
| ће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић |
| д очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни |
| Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти ј |
| еће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у ку |
| па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне |
| Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љуби |
| S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и |
| ју слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо |
| невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах с |
| свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љу |
| тву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошл |
| ео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се п |
| ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љуб |
| га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и |
| живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар к |
| за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица |
| А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, д |
| што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p |
| рк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио |
| едили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад г |
| /p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала. |
| сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер ј |
| ала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на |
| петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој |
| о нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада |
| живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека |
| овала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Ра |
| а Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума н |
| 11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} |
| а тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замисл |
| мљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рај |
| ека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану |
| окојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је полас |
| е вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се бил |
| p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у |
| ко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихвати |
| амети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја так |
| ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ни |
| госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госп |
| па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки |
| ојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах пр |
| е! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ра |
| ена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, т |
| м често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да пох |
| ме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и р |
| ао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слобо |
| тидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</ |
| се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује |
| ћ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а та |
| </p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајц |
| вим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка ки |
| и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нис |
| ло случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за прак |
| ичала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њи |
| /l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркуј |
| као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љ |
| ди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш |
| мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они |
| Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— |
| Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, |
| ћ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то ниј |
| о као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n=" |
| међ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису |
| тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену се |
| и, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — реч |
| у трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му |
| ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку |
| е о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се ра |
| /p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је ј |
| Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек ч |
| толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо |
| о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> |
| не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p |
| ајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка пр |
| уше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше |
| етскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића |
| ариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{ |
| ти њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се |
| Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Ра |
| ни да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часа |
| то је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како ниј |
| о брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметил |
| одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су |
| спода?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, ч |
| крете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да |
| ла су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд |
| женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпо |
| из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} |
| ње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> |
| а Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, д |
| е кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојн |
| е, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друг |
| и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попи |
| од ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S |
| ко необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div t |
| фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је |
| с зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се |
| ом радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихв |
| то су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у п |
| кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ по |
| це у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: |
| {S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти зна |
| .{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми |
| нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, ч |
| едном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко су |
| куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да |
| вешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђа |
| сма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Р |
| а својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} |
| ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјар |
| тересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— |
| </p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} |
| шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже |
| али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље до |
| уго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за наве |
| а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По гр |
| ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шу |
| плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{ |
| вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гле |
| е крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме |
| на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изнена |
| а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта с |
| ка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија |
| е буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— П |
| , да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави |
| оспођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду |
| подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да |
| е кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити пра |
| снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љуби |
| ти пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка |
| умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! |
| еш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах |
| х као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних |
| необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед сво |
| било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> |
| етету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када |
| и гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак н |
| су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако |
| аше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ д |
| уша, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита за |
| а по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напа |
| ругарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада |
| ачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних |
| епе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родил |
| а час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају |
| м на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њ |
| ламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — з |
| иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке |
| /p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога обла |
| и јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да |
| к није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх вен |
| когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста про |
| ом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова. |
| <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као |
| } У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетрени |
| {S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештен |
| {S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> |
| на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли ј |
| свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету |
| да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Ка |
| р Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види ш |
| .{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио |
| . <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње |
| ако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p |
| аше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну |
| кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и |
| Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Н |
| ме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и |
| макао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} |
| ад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила д |
| им старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, ко |
| ћице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело |
| узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> < |
| еда очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога п |
| као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала каш |
| а, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити |
| како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем |
| када ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Ј |
| од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо в |
| рко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори с |
| " /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла |
| га дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу н |
| и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?< |
| </p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту |
| ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема |
| опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је М |
| тер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари |
| ва.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан |
| шара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фо |
| коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ни |
| азговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплаши |
| : да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога бл |
| сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада н |
| то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родил |
| младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| /p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слуш |
| је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} |
| држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Докт |
| стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, |
| Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S |
| упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испо |
| се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <p |
| ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били вес |
| довини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово |
| разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра |
| уго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изиша |
| нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка ј |
| ах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Б |
| У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони |
| лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе с |
| као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са |
| се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, а |
| узманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплати |
| ви ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{ |
| убио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвал |
| p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} С |
| а прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески |
| p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са ди |
| ко га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала |
| е куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом С |
| е она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву б |
| вљу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше |
| ро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да |
| а?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак |
| аву не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру |
| упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочи |
| /p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— |
| з вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро ш |
| одлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још б |
| сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да |
| ам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Оти |
| онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — в |
| зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише |
| а се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина док |
| е, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука ма |
| стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој |
| арапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да |
| за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог т |
| тску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то с |
| воту, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребр |
| Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е пре |
| авку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а чест |
| .</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је |
| баца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор |
| ица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, св |
| е нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— |
| их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на кл |
| показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Гос |
| ах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18 |
| Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па |
| ини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена |
| сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</h |
| више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их |
| не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Ма |
| S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, ко |
| <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пега |
| дрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збого |
| ах.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања |
| :id="SRP18882_C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу С |
| олетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter |
| ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из ва |
| ни звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор |
| n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је |
| што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајк |
| врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је с |
| брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb |
| проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа Боса знала је добро, да има до |
| теље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> |
| сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће |
| к саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, д |
| м чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубиј |
| покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром |
| га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> < |
| <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био ро |
| ја би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на гру |
| га друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{ |
| је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је ста |
| ветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њег |
| Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> < |
| су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива д |
| ка врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој |
| грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, |
| чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су ко |
| авио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спа |
| а ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господа |
| ?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, |
| оје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није |
| !{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шума |
| је и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позав |
| својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у с |
| ло тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у двор |
| По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у |
| малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, се |
| цом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова ист |
| оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на |
| т; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, прол |
| ро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак. |
| у крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кућ |
| воту.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са |
| то разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једр |
| 122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} |
| .{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</ |
| ни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дође |
| е тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, |
| Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — |
| а.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да |
| и председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У |
| од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њем |
| мислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа простру |
| .{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло |
| ста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на ли |
| и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као |
| што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало |
| ој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше д |
| ка, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све ј |
| де.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто |
| је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних |
| мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица уст |
| у се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у лан |
| аљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом |
| ло брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручи |
| о ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докто |
| убица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче |
| а се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој |
| дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се |
| јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> т |
| га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста муч |
| се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док |
| госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — р |
| ћ.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом |
| жђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су пон |
| дар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено има |
| обро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако кр |
| се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> с |
| днички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари |
| је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако т |
| свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардат |
| ано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па |
| .{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је посл |
| n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек ос |
| S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} |
| tle>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и |
| гога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу |
| вету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привиј |
| он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које |
| борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које јо |
| чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" |
| и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлос |
| лико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој ј |
| а испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да |
| у.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита м |
| сити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господско |
| рага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: |
| р Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и њ |
| ене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А за |
| му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дош |
| ана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мисли |
| , па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отвор |
| ију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзите |
| не од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време |
| узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све |
| хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала |
| он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве пу |
| о о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку од |
| ој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако |
| Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и ле |
| а Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скро |
| анствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сес |
| >По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора |
| време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подно |
| S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га св |
| воту Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Ст |
| и ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у |
| је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел |
| лаг и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за ч |
| ке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што ј |
| разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт и |
| је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена им |
| анас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар р |
| епо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је ду |
| ешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезин |
| о у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S |
| ио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима |
| ду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове |
| и у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје |
| чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на |
| у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, кој |
| живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} |
| ена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где ле |
| њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој р |
| не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе п |
| учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко |
| а њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Ог |
| p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га д |
| е јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју |
| ула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и ника |
| да тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела д |
| о није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је |
| ио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р |
| ала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, |
| шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам |
| чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка он |
| рко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету. |
| аће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда дана |
| и за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто пон |
| ве лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа |
| ога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се про |
| во ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћет |
| девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ изра |
| >— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш др |
| ј је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су мом |
| а рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висин |
| често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим п |
| а када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура |
| ет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, |
| је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум |
| крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила |
| је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи тер |
| оворивши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{ |
| и са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлос |
| у?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи |
| и се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива |
| тнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> |
| адао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — н |
| ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у |
| таноје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта м |
| p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горск |
| му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="14 |
| бранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само н |
| поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Кат |
| , па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док |
| р — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када |
| троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.< |
| а ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" |
| вела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Пе |
| аседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ б |
| ну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово |
| > <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — ш |
| e>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити |
| само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јад |
| ц био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту |
| та а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бе |
| још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, |
| прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> |
| } Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето т |
| е чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је бил |
| о:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће |
| ођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да |
| м што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, д |
| pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— М |
| изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, |
| 82_C2.13"> <head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарс |
| издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све |
| То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није зат |
| вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори М |
| ске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се с |
| није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> |
| мо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збо |
| ада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцел |
| /p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло |
| отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лука |
| ви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин |
| Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одва |
| ојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били |
| удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нан |
| аху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип |
| а се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта ј |
| шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила |
| бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме твор |
| реба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога |
| иде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега |
| у.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била ду |
| браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настат |
| зовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паро |
| а.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ћ |
| овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. |
| се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у |
| ли.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесн |
| Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица |
| н.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— |
| S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек са |
| била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ра |
| кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе |
| аца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће |
| </p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — р |
| ица чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешк |
| него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за |
| бру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> < |
| алије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се др |
| ђутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важ |
| јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка друж |
| и — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњишт |
| питах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из |
| > <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> в |
| е, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ћ |
| , па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да |
| ећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господа |
| о нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране по |
| Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила д |
| уга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме би |
| .{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу је |
| стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода |
| ди. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивови |
| е којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си л |
| планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па |
| а је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једног |
| !“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прих |
| еније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале |
| честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> ш |
| /p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш |
| а. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше |
| тав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли б |
| е како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и п |
| а доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је он |
| вот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме беја |
| давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда |
| — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле стари |
| >— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p |
| p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, |
| е дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— П |
| рати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а |
| ове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше р |
| </p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва |
| ту а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну кос |
| рви поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ |
| у.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млад |
| очекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећ |
| им месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак |
| поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајш |
| <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи н |
| ако се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! ви |
| у се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! |
| идбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље |
| а одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио |
| ј кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зав |
| а девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све |
| :id="SRP18882_C2.8"> <head>8.</head> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Л |
| а удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја |
| након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга го |
| це, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове с |
| м се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људ |
| је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу ру |
| , та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у |
| па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој |
| уће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и |
| свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надм |
| нара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удај |
| тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и н |
| аденце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога |
| Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом |
| х погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле с |
| p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, |
| стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од |
| је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала |
| оју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним |
| погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећа |
| разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што |
| млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици п |
| им како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем г |
| као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима |
| а оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, |
| <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала п |
| па паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из њег |
| Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата с |
| ьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га |
| p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са св |
| ће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p |
| о образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај |
| ема другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> |
| ве већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а |
| огледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била |
| дио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана им |
| ави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?< |
| брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — си |
| није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту бил |
| радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као |
| су разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав |
| оју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговори |
| — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p> |
| вна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни |
| и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу |
| отом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда |
| ца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је об |
| јно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла ку |
| јој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту |
| Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице |
| сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до дана |
| би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница? |
| е се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине |
| пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да |
| у потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме зав |
| S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разле |
| на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче |
| а-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Мар |
| у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се др |
| к нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на рас |
| списивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе св |
| нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беш |
| ао да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на |
| Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, |
| за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту |
| првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо |
| ="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ак |
| ао што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, гл |
| ким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млад |
| акога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око |
| Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађем |
| ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је се |
| > јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек |
| ко би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола за |
| је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и |
| разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p |
| о свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није |
| општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем |
| није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво неб |
| цом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — осло |
| д је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у мест |
| говор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко К |
| откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни мили |
| ека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је раз |
| и не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо. |
| оглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе |
| не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имај |
| пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</ |
| одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо |
| , коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љ |
| е у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, нос |
| ах јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака |
| лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђ |
| оји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто |
| аду жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп чов |
| ад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у |
| евати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне |
| ао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од п |
| и гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> < |
| итијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пуп |
| е подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, |
| довице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако |
| и знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Са |
| љао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српс |
| азгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фи |
| оследњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге |
| израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело жи |
| спијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо т |
| су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега |
| гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни |
| невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас ј |
| јлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки б |
| <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="18 |
| .6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, |
| светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жен |
| гао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.< |
| руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је |
| све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то н |
| .{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да од |
| стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не |
| хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да нам |
| p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се сон |
| таноје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш је |
| ним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи. |
| га тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бу |
| оплога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор |
| ?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрос |
| лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> |
| близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је |
| рцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се |
| Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забавља |
| х, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p |
| ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" / |
| поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, |
| ба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајт |
| лава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала о |
| <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих р |
| као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта |
| пи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — |
| човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица |
| У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука |
| аузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, с |
| госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јес |
| с цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши |
| p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом |
| при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам п |
| и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — по |
| ="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу |
| раници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у х |
| врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум |
| исто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада жи |
| у и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице |
| то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине. |
| то је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кр |
| хом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио как |
| таноје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их |
| Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, |
| тор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, |
| и, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} К |
| е Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се про |
| А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још |
| — Има две велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала к |
| бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би док |
| зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде |
| ли младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— К |
| ад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске не |
| падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки |
| улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рука |
| ле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с |
| а сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марково |
| зић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор сво |
| о је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији пра |
| буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и приј |
| Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љуби |
| ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто |
| ји су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном ле |
| акиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Ник |
| у реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одм |
| авни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из дол |
| био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер |
| один попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито |
| и оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Мар |
| одлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже оп |
| и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још по |
| и у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, дец |
| еце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у ко |
| заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</ |
| акав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од н |
| ишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати св |
| преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, д |
| затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чем |
| било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што ни |
| љ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, |
| нска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их |
| Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школам |
| ета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно |
| тајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема |
| ен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замиш |
| листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је |
| свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је |
| ако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели |
| нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазић |
| интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. п |
| извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић из |
| мућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одо |
| адијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <ti |
| а чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власт |
| ложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је м |
| ? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад |
| Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разве |
| твари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замиса |
| цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако |
| 113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одгов |
| на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у |
| о па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за |
| р она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да с |
| поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе м |
| вица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло до |
| омеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како |
| Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо |
| ци је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити не |
| ако је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој |
| ође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и п |
| и зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласиш |
| га вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да жи |
| у, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јо |
| уге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама |
| а би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај пр |
| у је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке ал |
| му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он |
| леграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, нег |
| у је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво |
| долети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала к |
| давде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово |
| ов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долаз |
| ш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је |
| к-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још дец |
| најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најво |
| угом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после |
| ели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Тр |
| таво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе |
| едав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији. |
| тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимов |
| ош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да т |
| како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb |
| гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта с |
| Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се п |
| свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и сна |
| ти адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је врем |
| смама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волел |
| .{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса б |
| нага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, кој |
| ражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није |
| .{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава |
| > <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — р |
| о учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и |
| уци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага |
| е знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бој |
| ик бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица ј |
| ктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згоре |
| p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше сам |
| а опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица ж |
| .</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао ср |
| она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи д |
| њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с л |
| љуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <p |
| а посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правн |
| оје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знат |
| > <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу.. |
| о је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев г |
| ожај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Л |
| жића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да |
| кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p> |
| Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се |
| .{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни |
| се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. |
| око захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаж |
| дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српс |
| ц дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте н |
| несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што ј |
| иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи. |
| кар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило т |
| ио у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старог |
| друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су |
| с, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни |
| <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојев |
| то би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пр |
| опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајс |
| у.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет |
| <p>— И мене је будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству |
| цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пр |
| би.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак |
| } Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у кр |
| ако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаш |
| а докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљ |
| акше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у ру |
| тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{ |
| ох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов с |
| , која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да |
| аке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру |
| е му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на ово |
| грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке б |
| чно понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није в |
| ао крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло до |
| преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога пр |
| на нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје це |
| а му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јо |
| вету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он ј |
| оброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало |
| њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудил |
| ћу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом |
| и дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од теш |
| ини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би |
| ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да |
| би нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога |
| екле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, по |
| и на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Лан |
| ју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље |
| а су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао |
| После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би н |
| <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућ |
| бало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да с |
| хватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p> |
| било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и с |
| .{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које |
| једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на |
| споменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра. |
| три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Е |
| , тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хо |
| у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас п |
| ије казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи |
| таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му |
| ш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да с |
| тива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу |
| ја ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на |
| чинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изиш |
| тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Ре |
| жасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љу |
| и близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад п |
| ски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао |
| — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде ж |
| е опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још |
| у дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те и |
| најемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам |
| ложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски доч |
| раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле |
| ћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ |
| а од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћу |
| кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— По |
| у да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да падне |
| известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не зна |
| све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада |
| ко степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше с |
| ем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као сво |
| е све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше љ |
| ићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има |
| > <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашт |
| као је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то д |
| обађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба но |
| само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне |
| амо да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — |
| казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље |
| и борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито ка |
| а хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си |
| авити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале с |
| е ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућа |
| мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па ку |
| есета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је |
| има.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставил |
| нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p |
| е кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику ка |
| н, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} |
| у лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто |
| нас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој |
| о.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су с |
| га.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је |
| једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче з |
| ет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="22 |
| у листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадај |
| тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао свој |
| ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла з |
| S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, |
| ала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пус |
| ја добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треб |
| наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они ње |
| } Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи н |
| Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p |
| а баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зу |
| ма, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био |
| вукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога |
| убав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко д |
| а је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду |
| изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да |
| ет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се го |
| аце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањск |
| то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашт |
| јку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био |
| иког жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може из |
| увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да с |
| и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу св |
| .</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће г |
| да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако чест |
| олест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нара |
| опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједни |
| .{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да н |
| и на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Мар |
| докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се мног |
| о што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и |
| ва јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и пог |
| у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што |
| како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p |
| сит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до то |
| дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу кл |
| иве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у и |
| е па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић |
| кине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме пр |
| из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио |
| е брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а м |
| а за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па ш |
| ’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три ду |
| и када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="15 |
| м па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у к |
| топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје |
| , јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — би |
| воју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него ш |
| и:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљ |
| под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто вре |
| камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Д |
| о да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљ |
| ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од то |
| молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је пр |
| .{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери ан |
| из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом |
| која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љуб |
| о ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео |
| мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савки |
| <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, |
| , ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> < |
| њаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О |
| ти Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као |
| као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p> |
| ога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога |
| у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, |
| , па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али |
| да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати |
| >— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа |
| ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица |
| бар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриг |
| рајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљ |
| ота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где |
| ма.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру |
| и је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знат |
| ранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се |
| те на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла с |
| >— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улаз |
| есе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој р |
| е се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</ |
| да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајн |
| млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус м |
| о накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет д |
| буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — |
| га.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто пев |
| е међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — |
| /p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми ј |
| ли ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да с |
| јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија букв |
| ори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну пом |
| b n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, |
| госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам ви |
| амишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" /> с |
| чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p |
| весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали |
| најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи |
| е — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p |
| рошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђује |
| у ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина. |
| зарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал |
| све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разгов |
| очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла оч |
| ао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад по |
| ако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — је |
| адрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му |
| } Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота дево |
| нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе ка |
| овукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чи |
| арка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још |
| , а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта |
| ица се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље гос |
| ошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слу |
| Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу |
| ако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љуб |
| госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да |
| ота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је го |
| а од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види |
| атио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Сан |
| штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p> |
| целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — реч |
| оље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо |
| ебе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из |
| јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чу |
| } Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро ве |
| прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и ше |
| ком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах |
| а! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сл |
| е.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отер |
| о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја |
| и крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћ |
| ећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко |
| у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и |
| <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} |
| писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћ |
| јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан. |
| хових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајков |
| их уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога |
| е усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њ |
| бичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за |
| ожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По |
| з стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У |
| покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у жи |
| ила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готов |
| ах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин по |
| ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе |
| — Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим |
| је пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} |
| мела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшном |
| горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама |
| истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S |
| баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш |
| ом је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз р |
| раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра ве |
| лашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога |
| и јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по |
| руга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} У |
| ца.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљ |
| долазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамен |
| цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљан |
| узман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гај |
| а и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то |
| ам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Б |
| Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} М |
| страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки да |
| ење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{ |
| докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и |
| , јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да з |
| ни ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Мо |
| а ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враг |
| кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, |
| ак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на ч |
| ад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуц |
| ака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.< |
| .{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да п |
| па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити пос |
| у цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца је |
| “ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују |
| оласто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није |
| е ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталаса |
| то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Ми |
| ена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар |
| шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као |
| се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и девојкама.{S} Деца, шт |
| он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романов |
| кве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга. |
| о ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би |
| говорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на |
| о Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и с |
| .{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је док |
| це — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и мо |
| Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није тр |
| оравило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ н |
| но и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подве |
| ма коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда |
| ба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор о |
| били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није т |
| .</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{ |
| — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње з |
| очела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и |
| угари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед |
| — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом |
| куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брз |
| м погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору |
| угови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док |
| сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман зас |
| не на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва н |
| телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ћ |
| "31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се |
| ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити н |
| му час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало т |
| рала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало и |
| b n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није свој |
| /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p> |
| о доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дуб |
| а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на дв |
| е се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је по |
| висну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{ |
| анавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али з |
| је савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брз |
| ихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је доч |
| бор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив једа |
| х одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребл |
| је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину |
| а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та |
| тара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пила |
| ију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се |
| женио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је тр |
| ка, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступ |
| подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав |
| ило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику |
| појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница н |
| к.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек н |
| а се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време |
| само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале. |
| тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љуб |
| ћ се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквен |
| могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им |
| аћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију с |
| {S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који раст |
| за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трош |
| ти на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, |
| и и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан п |
| мо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста г |
| сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — гр |
| ербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођ |
| оростасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати |
| сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се |
| к зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под вре |
| ине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици |
| азић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да дог |
| њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је чо |
| алишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, го |
| <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци сво |
| е вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Н |
| пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за ч |
| олазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски |
| човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно т |
| зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју |
| богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу рас |
| ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако претурили |
| по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне |
| а кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га ј |
| радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе |
| з поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећал |
| дао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> < |
| мо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се оп |
| јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила |
| 13"> <head>13.</head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи с |
| једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S |
| њски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те п |
| а се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p |
| чунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослони |
| Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови н |
| а стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнул |
| гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра |
| доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, |
| узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Д |
| отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље не |
| осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.< |
| се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки |
| ви овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је |
| ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Ста |
| , истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где |
| раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула мла |
| и виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда ј |
| је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко |
| х седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпо |
| отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ор |
| у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је |
| етлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота |
| ебе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше |
| м миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љ |
| на мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им |
| све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то див |
| стито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће |
| нско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="21 |
| па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л |
| ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље |
| {S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било |
| е уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је |
| Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за т |
| е што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео гд |
| овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићев |
| воту тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <div |
| уо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, з |
| адни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао. |
| и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јад |
| а гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици |
| <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак б |
| кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Ку |
| нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S |
| есно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како ј |
| ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари дух |
| тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па у |
| љиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махн |
| — Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Р |
| екрија.{S} Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да с |
| стукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче |
| оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа д |
| .{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари |
| у у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигл |
| је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> ј |
| елији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре |
| , како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то |
| „Бог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на веч |
| по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да бу |
| <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и |
| <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> |
| као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже |
| на мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му ј |
| стајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то |
| је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, |
| з далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Ср |
| јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо ј |
| спусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни |
| киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема ср |
| говца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру |
| е докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било |
| ином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу г |
| да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он зате |
| отов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа о |
| е воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем |
| је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала по |
| ла, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа к |
| а те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао с |
| а да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу суд |
| моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец |
| ху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, д |
| ало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била гото |
| у поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да |
| с бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постељ |
| ш држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не от |
| да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва |
| и Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну гр |
| <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да |
| лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала |
| би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извад |
| ношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> |
| асу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни ша |
| не, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а |
| е.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошл |
| тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да |
| е слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више |
| лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="1 |
| оплу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњ |
| ојом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и по |
| га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио |
| Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву др |
| дио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одма |
| из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} |
| говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене. |
| м.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слага |
| сади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор С |
| } Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пуш |
| души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот. |
| и грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава. |
| ла она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичин |
| дар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околин |
| ојих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готов |
| о три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати |
| ан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и |
| >— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни |
| је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса |
| змана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се дана |
| м властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лиц |
| авка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад |
| ла је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и дав |
| је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не |
| Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на б |
| <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је о |
| чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа С |
| .{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу |
| гне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и чит |
| оведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хл |
| грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је |
| погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кол |
| и</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у оч |
| и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако |
| равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра к |
| нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мр |
| цу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о њ |
| на она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, је |
| отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, ври |
| а јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А |
| ки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на |
| зда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнут |
| абленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{ |
| ци први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не мог |
| што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана |
| ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо |
| а вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у |
| за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову с |
| се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> тво |
| а духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац с |
| зио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љуб |
| о били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Бил |
| вако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свисн |
| не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор |
| није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чис |
| ван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је |
| , шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и докто |
| иће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко су |
| пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Д |
| езазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри н |
| ве пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто поди |
| лас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и д |
| у — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је ста |
| нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на ком |
| воју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После ов |
| у, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потр |
| Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одма |
| орината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Вас |
| и црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S |
| могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сја |
| ревара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио с |
| чан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да |
| то му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу д |
| дина тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но жи |
| ако је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив. |
| о чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где леж |
| он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је |
| дахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Л |
| ој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче своји |
| чаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају ј |
| из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и |
| а <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је ве |
| нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина м |
| е и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом ди |
| ко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдил |
| да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да прет |
| сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита б |
| ивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болес |
| се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре |
| <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Са |
| и.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира |
| ских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли. |
| ахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на то |
| b n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај с |
| ам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох о |
| истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; ј |
| братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Диго |
| навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања |
| ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему. |
| вуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> |
| жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео |
| ломе друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једног |
| да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре све |
| им отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље |
| томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лази |
| ке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око камени |
| о он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се |
| и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но |
| господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од |
| Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу |
| да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика |
| кога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као на |
| <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље |
| анак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји |
| је на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> < |
| чи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груд |
| Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и гос |
| ван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови |
| а који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино |
| бе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Га |
| ка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је д |
| ме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S |
| ену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-уз |
| своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада ње |
| , па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љ |
| застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову |
| о их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и гро |
| ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо ун |
| ања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаш |
| о посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његов |
| га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја |
| рво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги док |
| о је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које пре |
| школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, как |
| ом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из о |
| аг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичин |
| а у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим зане |
| зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по |
| ве то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор |
| гумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликн |
| о.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гус |
| на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли сла |
| десету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њег |
| да мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад |
| S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у |
| о у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуг |
| леда смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подл |
| ’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку |
| а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком |
| .{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb |
| е, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта г |
| ниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел пр |
| м, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се из |
| и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је т |
| е може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гле |
| а „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њ |
| риста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које ра |
| ро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, бић |
| животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико п |
| о на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док ј |
| — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавни |
| , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> < |
| подин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеве |
| се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна |
| па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> |
| из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} |
| и мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{ |
| оману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њ |
| је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исп |
| не бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушко |
| S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, |
| адости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љуб |
| а да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман |
| животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек бу |
| н и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Чов |
| p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кор |
| вога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао |
| у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта с |
| даје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, |
| ријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сме |
| ћану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у |
| срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао р |
| је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но |
| е и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу |
| и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије ок |
| е Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим усп |
| канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све весе |
| аву. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign |
| и му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је |
| е, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној |
| о као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ух |
| а га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их з |
| на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај |
| ћ после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пу |
| на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући ка |
| вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та че |
| је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста |
| врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога |
| то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до |
| литике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Ра |
| ему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћ |
| о од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За б |
| n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако до |
| а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се тр |
| > <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове ту |
| м треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то |
| ; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Сте |
| е шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља |
| Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; з |
| и она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладно |
| им Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — не |
| имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи о |
| људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону |
| аласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако у |
| октором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p> |
| не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добит |
| се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати м |
| — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране |
| > Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла п |
| е се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у велико |
| и каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице |
| -Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се би |
| о је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону ст |
| ше своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури |
| год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стра |
| Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S |
| ника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, го |
| авна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се |
| , да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао |
| на и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са к |
| н по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он |
| о му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да б |
| о већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста ру |
| осподара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{ |
| ати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта |
| даљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и |
| ом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је |
| сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколи |
| -стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје ба |
| уке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде |
| вком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> < |
| ћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — а |
| га хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви |
| но не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек т |
| рнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека |
| би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани и |
| сто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихи |
| не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су м |
| е пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу |
| p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и |
| ји много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори |
| па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски |
| ан бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „ди |
| илику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога |
| д пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћ |
| а су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у стра |
| ки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да з |
| се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ |
| узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у |
| >— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <d |
| чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, ду |
| он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} П |
| ао да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у оч |
| Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из оч |
| рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, |
| оклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{ |
| и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у с |
| тишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То ј |
| ну.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешт |
| али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само |
| е <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом |
| пођа Маца је била још млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> |
| о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говор |
| та.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} |
| адружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број рат |
| и и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лев |
| оре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубо |
| тар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменул |
| не несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гле |
| и да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те р |
| бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <div type |
| баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Х |
| ?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којо |
| ваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испома |
| им Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцар |
| у се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се н |
| и кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле |
| лње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, сл |
| о узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, с |
| рава.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила |
| зин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одлан |
| е то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак |
| ноја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица ис |
| она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бер |
| у људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече |
| ршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и |
| ажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Г |
| уди се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Де |
| ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Б |
| ки поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том п |
| одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у ре |
| Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S |
| у би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из ку |
| аби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети пре |
| /p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац о |
| у, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да |
| лану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником |
| <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љуб |
| мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо |
| и га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и |
| а док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> |
| ица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше |
| о да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом |
| им паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се |
| ко буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још |
| млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све |
| паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њег |
| о у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бит |
| затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, |
| још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да |
| што је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="10 |
| ње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ни |
| а је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књ |
| /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, св |
| већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — |
| ору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Ст |
| у је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет |
| су ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> |
| и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мал |
| животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитн |
| о.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на |
| рбију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он |
| вијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манаст |
| у је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка |
| делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било |
| а не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и д |
| ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници теш |
| } Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити |
| Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беш |
| љиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је |
| да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања |
| т згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима расте |
| ледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. < |
| оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну |
| вога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим с |
| мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју сна |
| визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо |
| бро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, |
| ама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" / |
| Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну свом |
| ман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре |
| а недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љу |
| ни јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака п |
| , а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зара |
| це под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођ |
| т дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но |
| о су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а |
| ва.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврсно |
| чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој пову |
| р је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остат |
| ead> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то ј |
| ају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу м |
| , где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — |
| накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк |
| та — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по |
| падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, ради |
| да над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Т |
| сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> лед |
| и по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би го |
| ећ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а |
| тора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га пог |
| а умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа м |
| удуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љ |
| обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима |
| >— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; сми |
| ју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Мац |
| еве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи |
| 4" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у љ |
| љи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} С |
| мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај |
| јци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долази |
| ре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Мил |
| ече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бог |
| да љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Доб |
| тиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди |
| јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и план |
| а докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема до |
| како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и |
| тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода |
| </p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> |
| те је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то ј |
| актер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="20 |
| им задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ |
| малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама. |
| га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој х |
| у било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту г |
| зимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравиц |
| ећ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра |
| ећи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга |
| и је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под пр |
| и, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за час |
| з дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љ |
| довица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздах |
| уци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загр |
| е да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из к |
| _C1.8"> <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће и |
| рај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падај |
| вао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заје |
| у <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове речи ошинул |
| 202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, |
| из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и мол |
| а вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сја |
| разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борб |
| је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом в |
| <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни п |
| шли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крв |
| свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно д |
| у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци ид |
| инуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу |
| устави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћ |
| како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она |
| од притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју |
| носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене в |
| једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „госп |
| ђа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из ку |
| адији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још |
| ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвока |
| ред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станој |
| о.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, ни |
| чине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, ком |
| ојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, |
| е у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни |
| пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити |
| што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула |
| ћа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на |
| ије у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку |
| ркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине |
| у смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе о |
| толица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је до |
| же тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, |
| све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан и |
| му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почив |
| енцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош |
| аштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро |
| рећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приме |
| е каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо у |
| ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. |
| е деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, |
| та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита док |
| застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он |
| тиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста. |
| је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и |
| јска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је г |
| бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде |
| климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу |
| а шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се м |
| ију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у |
| ецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих кр |
| једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. |
| претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријат |
| ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по |
| сној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се |
| је ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто тек |
| е готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су |
| осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на о |
| двокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зу |
| мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у |
| и знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта н |
| буђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали |
| — Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У је |
| ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче |
| њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пр |
| и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седам |
| године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да ниј |
| је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе уз |
| се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле зајед |
| е познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто |
| ожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час |
| и овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошт |
| тог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду њег |
| ако је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се з |
| орао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> |
| ању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора н |
| мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помо |
| да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} |
| и појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p> |
| е начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бац |
| ди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет п |
| о Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најми |
| већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у ба |
| рицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Ми |
| > <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рек |
| у душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у |
| ако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да |
| шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о |
| ></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те прелива |
| знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни |
| поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Ју |
| о нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Др |
| први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна |
| а ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Н |
| непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту заг |
| > <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види с |
| ретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже |
| стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гле |
| ом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На мес |
| </p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} |
| {S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу д |
| по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој |
| јао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} |
| ели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столиц |
| раје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој опш |
| пође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, мом |
| рима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да згл |
| ри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi> |
| ром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стад |
| еће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно |
| укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се |
| рис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Д |
| риповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је да |
| више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n |
| а је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу |
| а и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска |
| не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па |
| фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по |
| } И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је л |
| и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви |
| .{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде |
| огори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то |
| најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> < |
| ке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је |
| ка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S |
| . Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не м |
| жена.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор |
| ар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци |
| ад то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњиха |
| аде девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> |
| еста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} С |
| како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну |
| девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је |
| ело.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По |
| одари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута |
| другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је |
| у се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је |
| нда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да зав |
| <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> < |
| ива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукам |
| око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и св |
| људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уре |
| /p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стар |
| најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била срет |
| 167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — од |
| умбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити |
| био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, |
| по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, |
| с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За |
| боље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по |
| ш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из башт |
| беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим усна |
| што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпо |
| оноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Ду |
| село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quot |
| ће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је |
| у је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> |
| највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је |
| а, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа к |
| ирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави |
| <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја |
| сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се пла |
| нама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су |
| ода самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" / |
| жала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p> |
| ку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни |
| нике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин |
| ="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи п |
| убица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јури |
| — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно ос |
| аса Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Ка |
| по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи п |
| вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му |
| око, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>По |
| је руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запет |
| е зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Госпо |
| болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савки |
| рви тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мал |
| и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје де |
| био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних м |
| у узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} П |
| ни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус |
| рослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| е као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којим |
| рио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио |
| равара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је |
| се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао |
| ма па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно |
| бица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била виш |
| ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она |
| де у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу |
| не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> < |
| може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесл |
| Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахн |
| иже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутел |
| сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је о |
| рти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима л |
| потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} |
| готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варош |
| је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Ш |
| зволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти р |
| увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас го |
| ше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак тере |
| Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Ста |
| ратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— |
| ош поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина |
| . — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — ре |
| Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Ру |
| ић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као о |
| и дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у |
| {S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љу |
| <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи |
| о ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет |
| ветим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, д |
| ада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Бож |
| зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.< |
| на њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да с |
| им сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и ње |
| је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — поли |
| и ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера |
| би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p> |
| разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Сос |
| мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на п |
| чекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберит |
| аше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина |
| S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледал |
| ља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како с |
| неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две |
| ек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искус |
| што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па не |
| мрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан т |
| бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан |
| не.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од прв |
| ути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „госп |
| а мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканит |
| цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола |
| сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки |
| разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када |
| и грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катиц |
| уму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко с |
| се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим |
| отмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослуш |
| н је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> |
| ник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињ |
| осподар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика |
| p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чује |
| ега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ерд |
| то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за |
| на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љуби |
| било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к с |
| се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у прко |
| а.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт |
| и да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јут |
| наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни и |
| стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију |
| огодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па |
| и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— |
| осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро до |
| зић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчис |
| а момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику |
| ко уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака |
| ратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упути |
| ома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, ј |
| на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник |
| о ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуц |
| сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак |
| па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка с |
| свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољ |
| о крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе! |
| сподине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Госп |
| кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у кр |
| регу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газд |
| да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон |
| поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је ј |
| ос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао по |
| иди па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око |
| њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је |
| ако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Слика |
| и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па д |
| тане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се ка |
| >Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо |
| у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и |
| стави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте |
| нце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се по |
| е пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе |
| гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је жи |
| тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се |
| спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једн |
| под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата |
| у набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да п |
| сици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи |
| “</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S |
| па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања? |
| енас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад |
| од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј |
| е?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да припо |
| ко се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би |
| да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта в |
| у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци |
| к дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се |
| ете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од |
| ети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку ка |
| се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чи |
| ица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим поглед |
| Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пен |
| е баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p |
| ктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> |
| их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше |
| као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега |
| у Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још |
| то ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онак |
| рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака к |
| осно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља |
| ирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли у |
| нда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сир |
| уку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о он |
| на вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај ра |
| вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо |
| зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по |
| стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом |
| у светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очи |
| тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће в |
| како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посв |
| агрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада дале |
| ута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохра |
| тва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо звера |
| .</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезино |
| обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је б |
| нај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је т |
| ржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати м |
| листао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — ал |
| ист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ |
| акање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогуши |
| к — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о |
| слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за |
| ега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао |
| ер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у |
| е да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор |
| Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија ч |
| ре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачк |
| т у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је |
| у крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до |
| ни пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP188 |
| еда, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шум |
| с му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосно |
| а се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небо |
| год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у ј |
| је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао |
| изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ при |
| обадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да тре |
| е.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд |
| милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала |
| срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, ј |
| бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље |
| tle>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрел |
| Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у ред |
| д очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са пле |
| љубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у ко |
| ин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе |
| има и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, п |
| ваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од о |
| а би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху |
| га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаш |
| укова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде д |
| ачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није |
| , највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p |
| сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема |
| брусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера |
| би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса је |
| лима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута |
| ика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људ |
| ј само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела гот |
| се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и свет |
| ј дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истом |
| убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да |
| вна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим п |
| <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно об |
| Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> < |
| ла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Сав |
| утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто |
| емити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на и |
| зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар знал |
| ице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и на |
| е нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Стан |
| чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су с |
| жуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је нам |
| опић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над че |
| ко је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови |
| но и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се п |
| оћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Док |
| ко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. нази |
| је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога св |
| зуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} |
| кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показал |
| ад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радио |
| } То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лаз |
| тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајн |
| је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па |
| } Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме по |
| ржим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? у |
| ише ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много св |
| сту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да |
| уђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босино |
| ала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад склад |
| олико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — |
| е пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> |
| грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су |
| ђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за |
| животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још сл |
| се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на |
| зића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трго |
| и су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну н |
| тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пош |
| му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју сан |
| .{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте |
| ше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке пре |
| воје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се об |
| ком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и п |
| д човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Ка |
| па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала н |
| овци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, ка |
| његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? |
| рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће |
| снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози с |
| ађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје р |
| ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} |
| S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ ј |
| њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је на |
| а жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере |
| има борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни виде |
| у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да и |
| и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро |
| ке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким у |
| све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до че |
| су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе го |
| само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се в |
| о кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекн |
| ели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак сва |
| дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не б |
| стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ниш |
| како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта ми |
| и грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се |
| зрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општ |
| овори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупил |
| ерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, м |
| изо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом |
| ошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке. |
| .{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло о |
| о тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа |
| ве што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па |
| Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло неза |
| о, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра |
| овице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати |
| оћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} П |
| чини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са |
| она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> |
| је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у до |
| да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за св |
| Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, п |
| јзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог ј |
| да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, |
| че госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али д |
| .{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извади |
| мте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по н |
| устили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>М |
| " /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, |
| сподар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено |
| или, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није н |
| едан мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико р |
| ма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи |
| а у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у заче |
| рка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онак |
| ојој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, на |
| оју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дош |
| му — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање |
| о и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, |
| {S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки |
| ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко |
| а је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста поле |
| е.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад з |
| Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се |
| јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је |
| дан од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} У |
| ица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{ |
| ци не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни |
| ама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке |
| још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов жив |
| ић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} |
| у њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешк |
| ш од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „не |
| Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није наш |
| му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одлич |
| је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о т |
| аш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово |
| зић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши |
| лише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје |
| исто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је |
| кне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови |
| ари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу |
| они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало |
| подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> |
| је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живо |
| п, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна |
| ијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која ра |
| е своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} |
| олико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лази |
| ишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Са |
| и већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не |
| Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десет |
| њу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и н |
| данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у С |
| ио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његов |
| шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: н |
| уштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је |
| рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завид |
| а имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им |
| шке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и |
| што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— |
| ји...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у п |
| ш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк- |
| попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч. |
| нем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гле |
| утра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>До |
| ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко |
| чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у |
| о једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак |
| љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој |
| ђа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блуд |
| јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па че |
| заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љуб |
| зиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло |
| тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јо |
| /p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он ј |
| апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се |
| ао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ ц |
| дао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у |
| једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у С |
| ке, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошко |
| зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, |
| снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз п |
| као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> < |
| </p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p> |
| > да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд в |
| не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља |
| и јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људс |
| лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, ду |
| дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је пева |
| да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, по |
| оље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати с |
| знова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да п |
| {S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после св |
| омчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прв |
| је Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики ора |
| Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које м |
| млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да уву |
| за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом. |
| Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} О |
| онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али мож |
| жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико з |
| су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор С |
| оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у п |
| вога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце р |
| ј у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује |
| човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б |
| , у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела |
| о била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права |
| ин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоск |
| дкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни |
| зостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као н |
| <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, коли |
| већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан |
| ни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован |
| а су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих |
| дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и |
| је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су ро |
| ах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у |
| есницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све |
| т — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} О |
| одство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Б |
| вуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну св |
| новрат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена |
| жен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је |
| ихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, |
| ајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је |
| ула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ни |
| о на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот |
| спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа |
| године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш |
| век с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му ш |
| по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхта |
| /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века |
| груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако |
| но несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оск |
| овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора |
| депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После т |
| воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по во |
| Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и |
| p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" |
| из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктор |
| <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу же |
| е лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и пи |
| ве стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога ду |
| теванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравиш |
| доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} |
| зишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро |
| ће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.< |
| одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — а |
| спође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ |
| том својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пре |
| кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола по |
| ута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је д |
| ћи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловач |
| p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се л |
| Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час |
| оме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се из |
| хвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разлива |
| , жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да |
| оју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако |
| и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се пр |
| ноћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јау |
| то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да ч |
| већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се ср |
| саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болт |
| кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне нат |
| нда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао. |
| новом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали је |
| се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео |
| му?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој п |
| Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а кувари |
| упили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> |
| или и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упи |
| чију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти |
| чи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срц |
| ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој |
| је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то ви |
| , паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих п |
| а попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и |
| е уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју милен |
| времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — а |
| а свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Тол |
| ута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио с |
| друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва пре |
| уђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио |
| !</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Г |
| ече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крез |
| а.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији г |
| у.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик |
| осподин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгрови |
| уд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снаго |
| умети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе |
| о замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошн |
| <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто |
| Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p> |
| мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а |
| ; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле |
| кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло |
| им се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненаним |
| им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је |
| болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не о |
| и и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од пост |
| </p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликуј |
| ршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уз |
| ојој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је т |
| итав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по нек |
| } Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако |
| ах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у |
| то се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је на |
| слоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница диш |
| има сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао |
| добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - |
| ас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга |
| а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао |
| измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љуб |
| ко жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души ш |
| {S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте |
| е појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што |
| у се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, |
| ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком |
| из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, |
| {S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, уз |
| о чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отур |
| коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске |
| зине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно ве |
| p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор |
| еликим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S |
| le>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољуба |
| кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се и |
| .{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник |
| подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови од |
| шан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела |
| овац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруг |
| у кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, оби |
| >— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; ста |
| — и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ |
| ети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је ув |
| дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још д |
| по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" |
| сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка с |
| це.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином г |
| ерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Бе |
| скоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује |
| } Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S |
| рви дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим к |
| а.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се н |
| ој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} |
| осови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце и |
| празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк- |
| , покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме |
| око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у г |
| бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијет |
| ју у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким |
| ише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија |
| Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила |
| е дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сео |
| вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се |
| ројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — п |
| , срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На |
| ј се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти |
| од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпо |
| е зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за |
| платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана мил |
| скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на кол |
| јавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло |
| Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини чита |
| ј један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да ј |
| ио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним |
| /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он јо |
| >Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати |
| о се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође наг |
| видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у беши |
| џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па |
| p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и |
| а када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с до |
| или, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према к |
| о, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била зам |
| а чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме у |
| све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на |
| девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица |
| } Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се та |
| — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар |
| а као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је |
| еснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, по |
| >— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест |
| Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах пом |
| и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене |
| е пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодав |
| ли из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће та |
| ти ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, док |
| ко, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</ |
| јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми с |
| } Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор би |
| аноју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>До |
| ода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна т |
| кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, заста |
| е у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у да |
| ов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на шт |
| града? — викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар |
| Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш |
| оведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш |
| "138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варо |
| ђа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Ч |
| ица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли |
| свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је о |
| да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке рол |
| ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај м |
| рња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Та |
| д она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, |
| они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војс |
| о био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивил |
| у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба |
| време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{ |
| ашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа |
| својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али доктор |
| „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе д |
| ајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, |
| рши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела ка |
| Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и |
| >Истина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим с |
| у песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За о |
| ве пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење ум |
| р хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригинални |
| } Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да |
| ано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па н |
| дих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.< |
| укне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко м |
| ко је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан |
| Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — ча |
| ран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси |
| господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S |
| о дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је |
| гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род |
| кши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да |
| оката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашл |
| Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд ш |
| ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је он |
| о нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају |
| ан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор |
| /p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох м |
| ш много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је већ бил |
| нога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} |
| и шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јадник |
| > <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</ |
| убу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> |
| ите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то н |
| и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврт |
| додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па |
| вка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли |
| шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из |
| ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у |
| , док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма н |
| век који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добиј |
| .</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то |
| " /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p |
| се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{ |
| } Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрди |
| а на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, ил |
| ни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — |
| о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон |
| — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа |
| јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савк |
| у мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све |
| ред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа су |
| S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љ |
| <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса |
| а ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{ |
| . — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — |
| ле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — |
| ш већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој |
| к ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" |
| раве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својо |
| е неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спут |
| часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва м |
| ово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше |
| лица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне |
| чили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и т |
| ешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју г |
| >И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној |
| другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гор |
| риметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и |
| е век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку н |
| p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то при |
| е о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу |
| S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та |
| те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка жи |
| Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад |
| столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и |
| у, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је мл |
| сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још |
| носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама |
| ринесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна л |
| доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па п |
| а целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој |
| ити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из |
| 5" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмар |
| сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, д |
| Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочит |
| <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпо |
| м одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у |
| да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, |
| </p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Ди |
| рје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на |
| оре најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо |
| и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{ |
| ећ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покр |
| од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје ср |
| зи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На |
| оман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на ст |
| е опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свир |
| ="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapter" x |
| Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако же |
| не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио |
| У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и и |
| ици бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слик |
| аца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спус |
| која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са п |
| и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома |
| очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — ј |
| <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га ди |
| јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и н |
| а риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба |
| ила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рај |
| е љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме |
| ао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, |
| рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам |
| ребало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да |
| бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" |
| ему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запома |
| иваше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притисн |
| ец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш |
| е кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благос |
| <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео |
| — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али |
| Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевин |
| иђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као гр |
| на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и |
| астова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</ti |
| p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну |
| ма надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се |
| а је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава |
| ба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору |
| коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити л |
| репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо прич |
| мори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је |
| } Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фиш |
| искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: |
| пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену т |
| своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмур |
| а не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце |
| м Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је ост |
| а куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар |
| а Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но до |
| мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој к |
| онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изве |
| ао да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће |
| рање на жалосној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку |
| не у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ћ |
| де никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече |
| миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, та |
| није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жи |
| лију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набреко |
| На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, за |
| ој врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тр |
| им људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако |
| се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао |
| да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да |
| е и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати |
| {S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе м |
| ерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала |
| жањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприко |
| топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни зло |
| то га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срци |
| рим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој око немирно поглед |
| ла уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пре |
| гога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су |
| терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, |
| ају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са неста |
| S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина је |
| забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> |
| и пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на ј |
| ајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће |
| дро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо оно |
| ма, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— |
| је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом |
| стао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но чо |
| ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика женама, бакама и |
| ају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред с |
| ељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас |
| рак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном д |
| азио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напољ |
| по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином к |
| p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз |
| к доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, ку |
| нога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову ко |
| мену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишле |
| иви извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а |
| Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умир |
| ове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако |
| ивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> |
| ко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица |
| датле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за |
| и како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски |
| м и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њ |
| . а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стар |
| > <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадн |
| {S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их |
| урио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио |
| у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало д |
| да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади с |
| коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која |
| n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој |
| ше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се |
| {S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам же |
| и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> < |
| ити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и |
| ако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштар |
| ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Доб |
| здора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један |
| зићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе ж |
| вом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро |
| тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајк |
| х немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и г |
| дине са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш ка |
| у оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ |
| олест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже |
| да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима |
| о је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се |
| амти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи |
| целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што г |
| ме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у с |
| ј тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да |
| на ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто |
| ко јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Др |
| ресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за це |
| а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докто |
| илио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да |
| ој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и |
| дјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је ка |
| а — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за та |
| етање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рек |
| је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно к |
| /p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умљ |
| је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби на |
| увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуњ |
| е време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!. |
| } После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде једа |
| и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Дана |
| р га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе ко |
| и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакл |
| орно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је |
| ерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је ри |
| том, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бит |
| ке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, п |
| собито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И гос |
| шева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена |
| на ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведоч |
| а места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни |
| , до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови. |
| ли већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допа |
| одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону сво |
| но.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> |
| увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромаш |
| жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сирот |
| две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дел |
| ве местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају |
| вала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те ле |
| ди.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не мо |
| оме јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им ст |
| Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века |
| Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор н |
| — Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже |
| јаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варо |
| " /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам ј |
| иснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо |
| сподин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не |
| ћама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забат |
| теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рај |
| су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, |
| о је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор |
| лазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити ра |
| а веран друг, кућа и братовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену |
| ори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type= |
| снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичк |
| , други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је д |
| војим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих бер |
| нику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје |
| Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са маг |
| ишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и про |
| лепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само мога |
| p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, |
| мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бит |
| раво њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{ |
| јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих мес |
| ића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оже |
| рни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане |
| ри, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — |
| о да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветла |
| светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По |
| у је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их |
| ога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе о |
| е људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија |
| а све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога пос |
| и прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао поко |
| ишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес и рек |
| гла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> |
| а је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у св |
| удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за пре |
| твори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица |
| ремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом |
| да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од |
| онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у нару |
| је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па с |
| драво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен ли |
| к да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни чет |
| .</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p |
| а прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p |
| над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, исту |
| инка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове |
| вај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| адно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од мил |
| азбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та |
| о наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, |
| р је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка |
| да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада уд |
| тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му р |
| реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само пошт |
| моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко |
| оре и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, |
| веде једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то |
| би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школ |
| Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а |
| ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и ње |
| би најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замери |
| мишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад |
| , мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још |
| другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ нау |
| пила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада уд |
| њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type="chapter" |
| на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет |
| ћ стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се |
| ом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целин |
| ла као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређа |
| ивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога докто |
| аше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови |
| о у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} |
| а, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жељ |
| ла у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине |
| е тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање |
| де на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу |
| /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да че |
| животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала |
| се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, д |
| а позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пу |
| што ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, ал |
| е очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога ве |
| прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S |
| довало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за |
| или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В |
| еделица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb |
| ти“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра |
| више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим |
| истао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је л |
| и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутр |
| n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада воле |
| ојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у ва |
| га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Стан |
| раво чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо |
| су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су |
| Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не |
| трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војс |
| иће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} |
| о јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сва |
| лиже од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не ма |
| да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља |
| е разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о св |
| едњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али |
| оре, молим вас!{S} Боле ме као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, |
| утку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачко |
| оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где |
| ила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb |
| ље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његов |
| као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер пон |
| ице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме |
| а ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се |
| и ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p> |
| и изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Ста |
| е док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само д |
| те на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отума |
| ју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слу |
| ни.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> |
| сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао |
| има би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, |
| д камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравил |
| и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благ |
| да ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине |
| животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу |
| био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне с |
| Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од м |
| з срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна |
| о.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; |
| Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да |
| је никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу |
| топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но |
| и од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прег |
| уће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околин |
| близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не и |
| мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Запо |
| растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не |
| дње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по |
| опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег си |
| амештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту посл |
| е, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се п |
| ховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као з |
| бра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S |
| ештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са с |
| а практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и наша |
| су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанц |
| адесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица К |
| али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њ |
| што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб |
| ругога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} |
| воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па ч |
| доцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и |
| а и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа |
| купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу нед |
| вала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Ст |
| мно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Ла |
| и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — |
| дско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, |
| је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео а |
| о већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.< |
| рво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десе |
| з шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се т |
| запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви пр |
| Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешка |
| е да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам пл |
| нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала |
| га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката |
| м, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине док |
| Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријат |
| ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити о |
| о? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њ |
| А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</ |
| Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. |
| си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубил |
| те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не |
| тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у том |
| е умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас |
| дајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоће |
| дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше љ |
| Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога |
| оље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми уд |
| та се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Зн |
| на, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтел |
| е али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, |
| . из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Б |
| емале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ор |
| ве душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у мит |
| м по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку |
| ковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица |
| би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њи |
| мо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се леп |
| лине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом им |
| кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах |
| м нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога |
| ше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више |
| аревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча |
| — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда ј |
| , бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својо |
| В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, как |
| топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше |
| ру.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; ост |
| по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.< |
| ј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је т |
| зи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и уна |
| е од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет |
| новао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <p |
| ућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту леп |
| </p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стак |
| а.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола м |
| али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најл |
| каменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па в |
| ити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек |
| ућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим две |
| ма ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођ |
| собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p |
| о дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, х |
| ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По |
| као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су ист |
| е госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Пр |
| ма око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бо |
| {S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно де |
| тице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива ш |
| полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p |
| ма да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишч |
| а је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необич |
| ешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али веч |
| руди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, д |
| покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па |
| о Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је |
| , час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прек |
| па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Т |
| амо њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је ми |
| а је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две не |
| свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње |
| а ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је ота |
| глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је |
| ца се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до |
| положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као кр |
| а ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се |
| — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Бл |
| е успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то |
| га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Ви |
| рила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати |
| докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о |
| стеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</ |
| ирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пит |
| у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко |
| угу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пит |
| S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n=" |
| табло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, |
| ећ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је и |
| е цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, т |
| , децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се |
| ка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци пот |
| , час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога т |
| ужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одра |
| /p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} |
| S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други с |
| лази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Вид |
| Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било за |
| рац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума |
| ром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир |
| одом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је п |
| о.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има |
| дио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах |
| из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</ |
| здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о п |
| ре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору. |
| S} Господар Гавра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври ми |
| или су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> < |
| на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></ |
| и господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће до |
| ВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> < |
| <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖ |
| ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и п |
| ара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни |
| човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мат |
| у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођиц |
| <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло |
| таноје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је |
| пи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, |
| ћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без |
| оворим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — |
| кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко |
| , а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима |
| е Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о |
| из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле во |
| настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема |
| ко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</t |
| и како иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у |
| је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могл |
| је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану |
| </hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да |
| сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио |
| адимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не у |
| истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја |
| о у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само |
| и.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило на |
| и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка теко |
| ену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породиц |
| же у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима |
| емилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузб |
| а, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадра |
| у, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био инач |
| јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога куп |
| дник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини |
| а околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто д |
| е двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав жи |
| нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — од |
| а му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> г |
| зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожи |
| јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом |
| надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече док |
| плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њ |
| .{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} |
| ижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи |
| да“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то |
| ви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Гос |
| ко љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то |
| о кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је н |
| наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја |
| p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— М |
| и дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов до |
| ић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се |
| е у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубиц |
| дмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети |
| е ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула после |
| октор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не бој |
| Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> |
| е толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добр |
| <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца ч |
| твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — ре |
| ица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да по |
| да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њис |
| ица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, к |
| зила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрх |
| , где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићев |
| еријалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, н |
| S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — д |
| о главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, |
| ли никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу о |
| сан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одг |
| отову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n=" |
| у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у |
| поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</ |
| ошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им |
| скога образовања према особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-циви |
| ити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, |
| ема себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој в |
| ла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога сас |
| е године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Д |
| нијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — |
| /p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> < |
| {S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и гр |
| .{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешћ |
| јстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, |
| о да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек з |
| Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!< |
| и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да |
| е.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина. |
| </p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови с |
| ио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну |
| ко на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Н |
| говара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздво |
| вот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље |
| истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ |
| д овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми |
| дила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата |
| а жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови |
| моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила ст |
| стали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њо |
| } И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра |
| им ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S |
| ор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бит |
| воје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнес |
| е доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Ч |
| S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута |
| азузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Дан |
| сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво бо |
| амо се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе |
| се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је г |
| ="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{ |
| резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташ |
| > <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто под |
| се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госп |
| дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како в |
| абанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали п |
| о човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио ж |
| тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога п |
| у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је |
| мо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испо |
| чије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бе |
| довољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у ж |
| е лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаест |
| биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је |
| много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он у |
| } Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у |
| ам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду ко |
| кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слиј |
| ворен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, |
| по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како |
| кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њ |
| укао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуд |
| звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису |
| вршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава м |
| ином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен |
| у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} О |
| оспођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупн |
| ме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о па |
| оспођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у |
| не у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дим |
| арку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бит |
| лно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени из |
| ам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече М |
| авио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, |
| да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — |
| а од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој гос |
| лико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно у |
| ута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла неш |
| из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих гла |
| чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно |
| е матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не б |
| у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — |
| екао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца б |
| аду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав |
| доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да ма |
| >Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Вр |
| d>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица |
| удски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суб |
| > <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљат |
| оги ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било ј |
| може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ће |
| ли а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је |
| напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не |
| ш лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на св |
| ру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким |
| а Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила свето |
| здолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином људи, који са свет |
| то су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па с |
| ине да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али |
| оди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то |
| ласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замер |
| ва излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побија |
| има висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весел |
| p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</ |
| ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фрушту |
| чито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак р |
| еда.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у к |
| кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p |
| ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад |
| Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се |
| је.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види |
| >— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто ка |
| нда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p |
| шао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, |
| {S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко |
| ов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом |
| грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од |
| а се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </di |
| адија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; го |
| ола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки |
| Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Ид |
| руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше |
| оме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке бер |
| а спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} М |
| таноје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвоји |
| свим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако |
| кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати нак |
| ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече |
| према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме |
| а била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — |
| ута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља дана |
| ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме |
| вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на |
| да се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пу |
| срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме леч |
| тећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— О |
| Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као пр |
| ли „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече гос |
| нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик с |
| рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било т |
| лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело |
| укти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје |
| то им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо с |
| ули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао ор |
| аке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се вит |
| тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада |
| ка у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артиј |
| ти кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој о |
| чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пођ |
| рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n=" |
| ло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гл |
| никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња |
| и узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гл |
| о не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде |
| да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку оп |
| да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у он |
| ећ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па |
| д толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} |
| b n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — |
| а у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи чит |
| ати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се |
| ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади свој |
| еља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и п |
| се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, к |
| е се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости |
| ољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Са |
| они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд |
| девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у л |
| то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би |
| јете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтр |
| пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски од |
| не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло |
| је и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам сам |
| да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Ка |
| и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаћ |
| и Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S |
| у га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да |
| о толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; друг |
| могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет сво |
| Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако н |
| а намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо. |
| ова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече гос |
| та појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега |
| ан глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навал |
| е ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини |
| ом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе |
| ра‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је |
| , не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје пом |
| ућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних там |
| а, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господ |
| ост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски н |
| букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужак |
| м да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, дана |
| ерби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што |
| >Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђач |
| м вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.< |
| сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старо |
| зић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била науч |
| само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже д |
| е био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p |
| гао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од св |
| зи још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шу |
| , што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом бо |
| ад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те |
| пет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп |
| ћ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелни |
| , ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти |
| одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити |
| ти штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Ж |
| .{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јес |
| Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — зн |
| еде као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо |
| адаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати свој |
| готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати |
| изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље зако |
| та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то |
| рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на п |
| живио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеме |
| , а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову кар |
| реварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божиће |
| оследњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као ш |
| да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све ј |
| е глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми |
| ас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А на |
| ом свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева По |
| нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није т |
| октора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дво |
| е намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намеш |
| , јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога сво |
| понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни кр |
| /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га доч |
| i>истинскога образовања према особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска над |
| а што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати зад |
| <hi>материјалан и духовни</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и ре |
| тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта н |
| то се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мум |
| .{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S |
| — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, гос |
| им ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која м |
| ам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештен |
| ди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се пос |
| шта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друшт |
| >Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут те |
| а се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећ |
| ици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле |
| овици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнил |
| ђа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и он |
| } Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви |
| за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека ра |
| избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула |
| постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Бож |
| {S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради |
| И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога |
| одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну |
| и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу. |
| нога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, ка |
| дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова |
| и.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопит |
| доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се јед |
| и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се б |
| мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда на |
| и тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркуш |
| у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ |
| иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узру |
| ош две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— |
| — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, г |
| пнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топл |
| ктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти |
| едај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај |
| живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Ка |
| ="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Ла |
| знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и сван |
| тушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани ж |
| ђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубиц |
| грљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зн |
| иста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у |
| вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога м |
| .{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у |
| то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па |
| узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живе |
| те којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит погле |
| од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју |
| ко дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како |
| гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку |
| ем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> < |
| . — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу |
| Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погл |
| Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за |
| била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет ре |
| доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није зг |
| љив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су |
| адног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Ка |
| шега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и д |
| плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у |
| би по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао.... |
| навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загр |
| уну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Н |
| } Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје |
| рудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауста |
| .{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је |
| ажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а д |
| тор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја позн |
| ла Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} |
| мене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, |
| ј дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој |
| муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим ре |
| бица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана |
| лас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми дана |
| а узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но |
| це која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је гл |
| краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да п |
| {S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да |
| у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ шт |
| з лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плаш |
| о си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за т |
| пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, |
| е бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити мат |
| и ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није |
| и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој дос |
| ко нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб. |
| дали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла |
| нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио С |
| а није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се ж |
| ца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три ту |
| посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</ |
| } Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није д |
| абука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама |
| е познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би |
| } Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и |
| ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако |
| а ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на |
| ља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис ка |
| S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса |
| ицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ух |
| читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би с |
| својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме |
| икад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} К |
| а погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем поп |
| лом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из к |
| .</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фри |
| данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њ |
| гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А за |
| едовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да |
| е да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бес |
| тиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и |
| ано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била мла |
| нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео |
| у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударај |
| момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше |
| Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мо |
| уди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечн |
| шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај д |
| екла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протера |
| и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да |
| о — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну |
| ја народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, ис |
| ко мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чује |
| завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Би |
| имо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда ошт |
| ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпа |
| — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне ре |
| јче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру |
| ти, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртач |
| што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о т |
| сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он |
| као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> |
| ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше С |
| оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек љ |
| ! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио наде |
| есело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи уде |
| иде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — приш |
| , изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио |
| с не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо |
| ко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви |
| у! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођ |
| а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде о |
| нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић у |
| — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога |
| разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало о |
| а се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе |
| аваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, д |
| , да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре |
| ри — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупан |
| ед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити |
| аво која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече |
| о — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки |
| наш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око жен |
| омисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом б |
| допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору |
| а..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо н |
| но мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Сед |
| и нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p |
| — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да |
| н — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао |
| је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она у |
| а је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Бо |
| „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће |
| ала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из |
| палим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара кој |
| као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> |
| и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, |
| — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо |
| ој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него јед |
| о друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Ка |
| ли Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им |
| н у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховит |
| свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није бил |
| ужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад н |
| моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цв |
| пред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипра |
| у а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је |
| тоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо |
| зић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су г |
| апете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као д |
| увала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану |
| вице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику |
| срећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили |
| војим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћута |
| да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, ја |
| ни.{S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био д |
| ашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; ра |
| вере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, |
| еречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — |
| писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се |
| рк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио з |
| за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошњ |
| Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам |
| а ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади |
| тареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити |
| полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и |
| госпођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи бо |
| цао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под рук |
| пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шт |
| ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају пета |
| оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окре |
| ићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао. |
| ао што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала |
| коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чис |
| д ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо један |
| оспође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама у |
| којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су п |
| тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душ |
| данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се мла |
| авио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да с |
| дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз |
| ог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихват |
| рају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да |
| прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу им |
| побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке |
| било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће дра |
| друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему |
| ом гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била поко |
| е тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одми |
| било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац |
| м — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви с |
| ј се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила |
| не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни |
| же душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светск |
| о шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не и |
| слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, д |
| ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, д |
| ађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме т |
| да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица |
| лостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је не |
| ="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> |
| једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху |
| уд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шт |
| само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</ |
| нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Мом |
| ија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, |
| једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, шт |
| ши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њ |
| но око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци |
| ена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми д |
| {S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> < |
| очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу ње |
| њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на |
| така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се од |
| е нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза |
| о, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица п |
| а то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>К |
| чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, госп |
| а док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. |
| ло и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла |
| , оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да |
| престано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у ча |
| спођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госп |
| сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко |
| и мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка |
| ме једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуч |
| и самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на |
| ла жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док |
| о врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обаве |
| бамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата бе |
| који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се к |
| кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме с |
| {S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Пре |
| тумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затв |
| ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим с |
| хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двоји |
| о би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да |
| нда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да |
| малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве с |
| ао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да ч |
| ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота |
| опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n= |
| ’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од т |
| чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <p |
| добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се о |
| окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прош |
| иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, девојка поткра |
| ије рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми |
| ван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном вис |
| .</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше |
| n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сут |
| кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко п |
| е оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не |
| утра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубиц |
| <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb |
| вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам |
| која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим |
| увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="16 |
| њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по с |
| је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше пр |
| али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избр |
| а се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане |
| надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутри |
| корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве поро |
| да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Док |
| се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне м |
| све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин преруш |
| себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи при |
| погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Ст |
| де тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао с |
| али.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа |
| отом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а |
| или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о ч |
| та душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човеч |
| е само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целин |
| начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан и |
| су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари ов |
| вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не |
| м собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не |
| то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила |
| сто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" / |
| ри бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиниц |
| мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила. |
| ах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{ |
| а и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не тре |
| S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах |
| д је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци п |
| е све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погл |
| а виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у ње |
| На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у |
| ве три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као |
| жда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашл |
| ета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашен |
| с на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и < |
| јерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и |
| аво, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове р |
| ражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем |
| бица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шт |
| „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица |
| мал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и вид |
| о казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније |
| м у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши н |
| и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и |
| е, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће |
| шала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша п |
| кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући го |
| инуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у |
| не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде |
| буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји |
| у нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чу |
| е.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан р |
| имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је |
| , ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите г |
| о дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.< |
| ашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, |
| само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у |
| сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи |
| е руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи |
| р сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је |
| ко зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међут |
| !</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p |
| Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове |
| едном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мисли |
| ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речиц |
| е да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пл |
| атови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица сед |
| Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе |
| већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све |
| Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но т |
| јзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје |
| е Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођи |
| родужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само до |
| вер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се ст |
| кс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он уп |
| ао о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао |
| кан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и |
| еш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, |
| {S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— |
| и да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је при |
| .{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула |
| уд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да с |
| види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допрат |
| це њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезино |
| сом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким глас |
| на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" |
| ако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, ка |
| пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Сав |
| месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштв |
| кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, |
| ладу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — |
| ца седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притис |
| ју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће п |
| са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па н |
| чеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? поч |
| тало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе. |
| >Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да |
| опа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао |
| а голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по каш |
| мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге к |
| ер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је |
| ци нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њез |
| и па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео мно |
| них и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити |
| оспођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћери |
| <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав ј |
| и свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као |
| ри у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у ку |
| .{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега |
| добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни јед |
| на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p> |
| ахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на |
| о лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у |
| м јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испре |
| ла она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пруж |
| кве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат ирони |
| кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те си |
| пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p |
| на, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве |
| ола прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да |
| е љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт годи |
| на; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— |
| ата јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и не |
| ођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврј |
| — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну |
| т, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија |
| ове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд ј |
| м ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал ка |
| о као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се св |
| црње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито з |
| уни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да ј |
| се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по |
| риметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу |
| к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они |
| е одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра п |
| пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Докт |
| је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p |
| сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је |
| е и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира |
| иста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, |
| Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то чо |
| иних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стис |
| као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанст |
| ћате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо |
| падне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прв |
| .{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћ |
| лепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ н |
| два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара ос |
| их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> |
| а већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина М |
| ако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после |
| о одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута зах |
| удити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врат |
| а.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} З |
| по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац. |
| око са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима |
| шала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икакво |
| платио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко ср |
| и каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> |
| на да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, |
| ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђ |
| е грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало на |
| лаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станој |
| ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах до |
| о и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савк |
| окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до прол |
| немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Ста |
| шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се вид |
| т на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплаш |
| лена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли |
| рце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} |
| бити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху док |
| Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната |
| та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле харти |
| Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако |
| ић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у м |
| одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у |
| и је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазлено |
| сто пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану |
| руги труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{ |
| аки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па пр |
| му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш ко |
| n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се |
| су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је г |
| под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће |
| е год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна |
| Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гро |
| и да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што д |
| из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а |
| сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И т |
| е зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу |
| доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова о |
| ога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изу |
| су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом |
| чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тич |
| е берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, |
| оме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много |
| кане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се |
| кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код |
| .{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га је к |
| шкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није б |
| да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њ |
| за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У цело |
| ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет он |
| навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А ко |
| S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским п |
| узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се да |
| душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој |
| одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је |
| овце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том |
| САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} |
| сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час |
| ди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као |
| па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте п |
| ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме бреж |
| дби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Б |
| ле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли |
| дскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца |
| > очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а |
| ли оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Докто |
| Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани |
| е просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади |
| женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у па |
| јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресек |
| з очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева |
| ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору |
| је — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпо |
| лиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила ка |
| мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у |
| та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та с |
| о чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — а |
| Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Мл |
| уда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест |
| та ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докто |
| остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор |
| умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда |
| и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је л |
| мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и п |
| је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми |
| " /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Б |
| е Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго |
| а љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као нек |
| етио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знал |
| и? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и од |
| и да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије и |
| </p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједи |
| анију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на превра |
| е посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не к |
| ио сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, преча |
| ио је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне срећ |
| ш данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>К |
| с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и |
| живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="1 |
| рки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, |
| реса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадил |
| бица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примак |
| м сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гоми |
| у друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дан |
| ио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала тр |
| е до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећах |
| десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагат |
| ртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} |
| је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до ни |
| ар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна |
| а полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено к |
| свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама бори |
| иш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци |
| и није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као |
| свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више ко |
| одине „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од д |
| дар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега. |
| не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака |
| д да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не м |
| у црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позв |
| ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је |
| ао да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станој |
| мљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани |
| це већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало. |
| у већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они |
| се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју |
| ики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима |
| лада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток |
| све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је |
| а да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — |
| воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити |
| ом песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу ч |
| еван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћ |
| лила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за те |
| овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће до |
| р та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није мога |
| да.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучин |
| свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је |
| еко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је ко |
| {S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, |
| које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у |
| о паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незгра |
| ају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за |
| ре светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на у |
| S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће |
| иче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} |
| че, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а |
| p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} |
| зору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних зве |
| а.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> |
| има уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свира |
| ко га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече докто |
| планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да и |
| баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно. |
| га живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часо |
| х лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху |
| и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто ј |
| обом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За |
| око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У |
| ме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му |
| ксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријад |
| ксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх |
| аднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена мла |
| ивота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, ка |
| лаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, ч |
| ом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — ал |
| ила дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула б |
| погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса д |
| </p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да |
| језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо |
| Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди |
| њигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше |
| разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у |
| нину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месеч |
| па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних зв |
| је.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} |
| ју орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме ст |
| а кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручиц |
| ав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, б |
| тева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{ |
| у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио п |
| ћиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не |
| да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је та |
| жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и |
| p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајк |
| што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик |
| а прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред бо |
| м као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточен |
| куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; |
| и на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора св |
| једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепи |
| им Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да и |
| е се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падо |
| су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши свој |
| ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми с |
| а својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што |
| Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада |
| позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пош |
| љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и |
| нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном < |
| се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спрем |
| хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора д |
| на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод |
| то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душек |
| мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки г |
| сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, |
| Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У |
| тву.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властели |
| — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилн |
| ош није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче |
| а јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише с |
| почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви п |
| Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутр |
| p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица л |
| према особинама нашега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S |
| о В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао |
| S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Ста |
| укнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога |
| а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по ду |
| је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале |
| да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио |
| .{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом |
| Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор |
| p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гост |
| био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим го |
| га сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p |
| ду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, |
| арало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општи |
| живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, |
| тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, з |
| ко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курј |
| ј радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> |
| ица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једн |
| данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ла |
| питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, |
| /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмев |
| о глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде в |
| њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро ра |
| узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам |
| просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори |
| ишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила моз |
| волела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па м |
| p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се |
| </p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да т |
| у одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је п |
| , као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи |
| егову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под с |
| <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, |
| ио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S |
| } Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набрај |
| ајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја |
| аздарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што |
| </p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с |
| је госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фриш |
| >Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му |
| к је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, |
| што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је докто |
| оспођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно |
| р већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време |
| ј младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љуби |
| а госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш |
| ео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић |
| је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино |
| ћ није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве неви |
| као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро |
| е и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћер |
| } Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу |
| а не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи д |
| ше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам од |
| — Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како |
| и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи пошт |
| при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радил |
| целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани |
| пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широк |
| а ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, |
| е воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био к |
| једине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио сам |
| икој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично ста |
| приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви |
| сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p |
| њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача |
| вачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Ми |
| ије болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па |
| у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а жен |
| икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на бо |
| амо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с ови |
| адоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Ита |
| ладе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепо |
| > <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лаз |
| > <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктор |
| /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски проти |
| ви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненад |
| ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен |
| ј буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило |
| трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станој |
| >Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Гос |
| а — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око |
| голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је М |
| </p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг о |
| газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већи |
| ао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, |
| — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по по |
| цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише |
| сновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву св |
| већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се |
| хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако |
| ни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда |
| е и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала |
| ељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди |
| а нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије прав |
| а, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p> |
| на данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишл |
| аго ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доц |
| а дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила ж |
| 882_C2.11"> <head>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Ла |
| удбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{ |
| и Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виногр |
| их мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста |
| hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густ |
| а излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цве |
| кад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима |
| неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је |
| "165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p |
| ледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а |
| је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава вел |
| писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Ст |
| , тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше |
| о се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <div type="cha |
| са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бо |
| а онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> < |
| ј не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} |
| едњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чел |
| у жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио ј |
| стан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава ш |
| .{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким р |
| чера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — |
| ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели |
| меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу |
| ник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а |
| а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S |
| ао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој |
| синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је д |
| атити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S |
| ије од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су |
| p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах |
| е постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву |
| ске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито р |
| едноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, |
| је <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела |
| лика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је |
| ћаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са |
| у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу |
| ице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У |
| пати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p |
| ху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља др |
| бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао |
| а Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као |
| Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, |
| вим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љуб |
| p>Љубица је ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи ра |
| Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, |
| овце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окре |
| обу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања б |
| S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка пра |
| ко ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> < |
| лушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекн |
| рица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Ба |
| ио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} |
| — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> < |
| м плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ |
| г срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога |
| и бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору д |
| обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде |
| су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи н |
| сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понет |
| тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а |
| о му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпо |
| — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава |
| различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула |
| чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и зап |
| е задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>посл |
| ме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... ум |
| ло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, дост |
| увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у п |
| . за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „пр |
| озак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} |
| ели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} |
| ји дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор С |
| врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему |
| о се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која д |
| што у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва. |
| од Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се |
| ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се та |
| мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p> |
| бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па с |
| на.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не |
| .{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година |
| ђа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила |
| берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади |
| у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све |
| /p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љу |
| чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице |
| дала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb |
| ратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам |
| ламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста |
| , па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да јој мора |
| баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог д |
| зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто заст |
| дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> |
| ничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник г |
| е воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да м |
| <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа дома |
| се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога. |
| а тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: |
| о оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се т |
| астирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше |
| челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не би |
| ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти гл |
| е размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу соб |
| , мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младо |
| рила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа д |
| ло срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Си |
| астаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час п |
| по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо уд |
| све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је |
| Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Ч |
| оглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе |
| , ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал |
| му је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац до |
| ну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стар |
| е да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и т |
| притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој с |
| S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена |
| бори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала ка |
| - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми |
| оспођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је |
| говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схв |
| е у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није св |
| лако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у к |
| лахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p |
| остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио |
| нај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовск |
| д се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном с |
| јно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих |
| p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њем |
| се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој |
| у њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, м |
| стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже |
| ила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; језди |
| је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Сос |
| кога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осе |
| d> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога гл |
| ра Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана мор |
| ика.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па |
| се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осе |
| , баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чут |
| о је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у сусе |
| њачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она |
| ам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242 |
| за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лази |
| свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле вели |
| у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="2 |
| на је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је |
| испети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њих |
| било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, зака |
| тини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, |
| гура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити |
| рева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост н |
| из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио |
| бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по |
| оме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али ор |
| е греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вино |
| S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајд |
| одинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарј |
| ом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p |
| еде на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да б |
| емо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но |
| и људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају |
| ица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела о |
| живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махн |
| шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је |
| {S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за |
| букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{ |
| ака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n= |
| војке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљ |
| ао утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако |
| мали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? |
| ланинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне н |
| сећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године да |
| говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе |
| у,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ и |
| Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> < |
| 0" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њези |
| Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{ |
| ше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођ |
| у — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао |
| и забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као |
| алило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах |
| S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покри |
| време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је ог |
| не.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спус |
| — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао |
| су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје јо |
| осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види как |
| а прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у к |
| ила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа нак |
| ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бо |
| бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита ста |
| те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је |
| оп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из о |
| о по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће с |
| о клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се |
| тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није |
| ливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у |
| духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да ра |
| давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а |
| еп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лази |
| е Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, |
| ачуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у жив |
| доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић |
| и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, как |
| е оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неје |
| па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али |
| совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух |
| се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} |
| дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и |
| ји ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак |
| ли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други |
| ко отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао. |
| се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се др |
| да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љуби |
| } Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да ни |
| о је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јел |
| се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је неш |
| ођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова н |
| м се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Милано |
| еби — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> |
| </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с |
| е начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љуб |
| ма; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долаз |
| кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде |
| ло ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се из |
| — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има |
| у је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p |
| ред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја |
| тор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то ј |
| Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На |
| , и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су т |
| ицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната |
| Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломи |
| а, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{ |
| .{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки |
| првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу на |
| њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи |
| башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној су |
| ир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, уве |
| амо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле |
| ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич |
| еван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било ј |
| и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за он |
| у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, |
| <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику с |
| анини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још |
| шла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.< |
| о умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само н |
| ли.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где? |
| еколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и д |
| х шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкач |
| смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задр |
| исто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко |
| је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађи |
| ора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, |
| 18882_C2.5"> <head>5.</head> <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни жив |
| едило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га |
| о да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је он |
| аде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим |
| вади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутн |
| робродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Док |
| к младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињава |
| још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторк |
| девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разго |
| а дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> |
| ој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да |
| па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти з |
| спитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођи |
| за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекив |
| ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за се |
| о сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и прими |
| и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са |
| аво у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али |
| клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбо |
| ра Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна |
| ој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лиц |
| лижњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефт |
| да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то ј |
| авујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај св |
| о је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист |
| да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло б |
| селили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А |
| ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе |
| рљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој |
| ледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Т |
| најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Са |
| јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудн |
| а крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Те |
| је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, залечи је, |
| размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пал |
| свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи |
| и под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од н |
| ман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не |
| све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика вин |
| о као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p |
| бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарев |
| мешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.< |
| маже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога жи |
| са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то |
| велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, доб |
| S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до к |
| одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави ње |
| Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не |
| >— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторов |
| ла и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај пога |
| заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељ |
| о да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је |
| адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој |
| адоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни |
| у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су |
| се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је |
| овек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешко |
| ор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше свет |
| те ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фали |
| ара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p |
| косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упу |
| што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како |
| не, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} |
| </p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удо |
| је у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на |
| говој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу њего |
| а устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог ус |
| ити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану |
| S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је |
| сла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један |
| а пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину |
| у, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам |
| и.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку |
| {S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и |
| и. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви пе |
| благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас |
| лу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> < |
| ови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде |
| , јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} |
| га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек |
| госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Це |
| е да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је |
| ју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила |
| се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на у |
| о да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милан |
| ка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе |
| ом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} |
| а ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе |
| подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Ми |
| ећ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час |
| ди код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са докторо |
| да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од друг |
| јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће |
| Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изг |
| па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се |
| натлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па намес |
| би са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> < |
| је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући се |
| на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме |
| у у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега н |
| а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десе |
| а ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} |
| м кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појур |
| емљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар |
| ој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим уж |
| у ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господ |
| ставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао. |
| и у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио |
| , бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љуби |
| и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра к |
| } Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада |
| љани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у ј |
| требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи не |
| и у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега |
| ку дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита |
| зложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде ник |
| дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаш |
| аког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — |
| Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађа |
| зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче |
| b n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима |
| своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, к |
| аљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љу |
| а ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дош |
| арве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни К |
| а ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, з |
| месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и раз |
| >Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћ |
| на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> |
| на срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица пр |
| е доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао би |
| {S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће тре |
| орило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је т |
| ер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{ |
| ан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је |
| ним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све у |
| га страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља |
| ходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихи |
| столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи г |
| а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузам |
| о да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно мину |
| ражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да |
| даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љу |
| мисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је |
| о па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дош |
| адима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је п |
| , шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина |
| о! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани |
| дну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица |
| очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. < |
| ежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p |
| > <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљо |
| ик пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах н |
| е руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека в |
| сти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натаро |
| као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} Н |
| {S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се теж |
| нче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари ш |
| рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p> |
| е разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино |
| госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече по |
| подби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати! |
| завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди мој |
| а чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора |
| у, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, тал |
| тора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да опи |
| >једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> |
| ин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Доб |
| рошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лаз |
| е била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још |
| је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помо |
| еосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никад |
| ути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах при |
| {S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је |
| ија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у |
| p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да и |
| ор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излеч |
| јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођа Боса беше ва |
| азливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Д |
| це у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јо |
| апа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек |
| човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, |
| тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменил |
| ела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не з |
| После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} |
| оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим поглед |
| била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S |
| ма, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у |
| оту и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то т |
| а ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по |
| сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима |
| свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се св |
| несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеж |
| ући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено |
| ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару гос |
| попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том |
| е стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба мл |
| мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за |
| кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је |
| нак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинс |
| ви све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слу |
| о се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој |
| а сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце рази |
| к.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи про |
| сподине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Ром |
| ше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и зам |
| ласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажн |
| болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждрак |
| када живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отро |
| пођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, он |
| са трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није из |
| р није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је |
| ој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ |
| а кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени |
| ца пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју ш |
| почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине |
| да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко т |
| а груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли. |
| .{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у в |
| десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта |
| ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктор |
| ву.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи т |
| д су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку |
| {S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да |
| а речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — |
| вега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је д |
| ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топ |
| е снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером |
| е и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њим |
| обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа |
| Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вр |
| ске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме |
| ош окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као к |
| вао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихи |
| ло по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људ |
| чној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напредова |
| ећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио с |
| у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости |
| ије“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је као чове |
| м В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При |
| другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима докт |
| екиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом сило |
| ић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је |
| је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола |
| уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но п |
| p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох |
| њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у виноград |
| е његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; |
| би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишав |
| а више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У |
| кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху нав |
| лутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’ |
| Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао н |
| мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до |
| е и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити до |
| ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста |
| Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до ск |
| ђа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала |
| куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћутала на реч |
| ла на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем, докторове |
| ктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она |
| љ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-С |
| сто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрост |
| збити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволил |
| Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весел |
| ај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној |
| ан живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди ш |
| је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својим |
| е госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше |
| Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги |
| има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре |
| разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане |
| е, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколо |
| свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу |
| свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привр |
| ја уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица |
| је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмариц |
| ођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа |
| дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ чит |
| вало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су би |
| једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти |
| ћ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради |
| ском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима |
| ора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — |
| — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се о |
| него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даљ |
| естано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слуш |
| ио чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> < |
| ежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у с |
| узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љуби |
| бине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави |
| га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако |
| али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онд |
| о шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што с |
| Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим п |
| тати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата добро |
| је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заносила |
| еке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо |
| паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, раз |
| девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још |
| >Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно |
| у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним ра |
| тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти |
| срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у |
| ежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца |
| нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослуш |
| И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретниј |
| мен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале зано |
| се натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p |
| Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад |
| тњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога д |
| з Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је |
| уне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, |
| само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трг |
| о кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не |
| чи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> < |
| олио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније. |
| {S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — О |
| ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љ |
| д површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива |
| је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p> |
| вет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, |
| пова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њо |
| а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни |
| а салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допад |
| убљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Р |
| ћи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледа |
| таде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити доктор |
| су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш ниј |
| нутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија |
| е девојке већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и д |
| да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу |
| у у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ |
| цу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једв |
| ако му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо |
| а завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пе |
| рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли |
| ајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, ка |
| урим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — |
| а.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечера |
| све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмо |
| тор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да п |
| авој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тр |
| S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да |
| S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла |
| Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком |
| бица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа |
| своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш |
| је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка |
| .{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица ни |
| тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упо |
| >Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у |
| ај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то |
| су ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па са |
| лио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колик |
| S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Ми |
| по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад |
| и су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџ |
| о ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубиц |
| дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он |
| Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе не |
| ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} |
| тор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p |
| напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Г |
| лан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се |
| е на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим вароши |
| е, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила |
| од. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва пре |
| је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{ |
| вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, |
| сто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасв |
| .{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу |
| шла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње ј |
| њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грк |
| ор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матер |
| звесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудо |
| ело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах у |
| Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли т |
| ила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преод |
| рви пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах |
| дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће глед |
| о но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на г |
| била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем |
| ренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском |
| само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ћ |
| од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Ла |
| шко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бо |
| една звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, |
| једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> |
| маш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва ка |
| цу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој ку |
| јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тих |
| идео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што г |
| прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар А |
| његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место |
| {S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то |
| ће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који |
| идела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкал |
| ца је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срц |
| н, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек зас |
| е.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по к |
| д мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате |
| /p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли к |
| е ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, п |
| рк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је и иначе њих на пос |
| тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради докт |
| ово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака |
| а додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос шт |
| да чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом |
| Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није |
| ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> |
| ао муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мо |
| бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вре |
| о би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како |
| грљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто |
| а; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — уме |
| т махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што де |
| е ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не |
| те моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако ниј |
| је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, с |
| ла му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био |
| ћиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми |
| на суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се док |
| груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, м |
| том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека |
| Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ |
| треса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p |
| и у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи |
| а тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их |
| била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знан |
| } Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, |
| све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она |
| лили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важ |
| ше заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што |
| е врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха |
| плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти та |
| Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурн |
| /hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фи |
| итуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу |
| што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p> |
| мовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у зав |
| ата а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је т |
| в блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци |
| удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана как |
| де унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћуте |
| . што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. |
| до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам |
| али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети |
| илан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су п |
| ала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то прими |
| да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном ду |
| и Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја |
| м моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, |
| е да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје в |
| м палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, |
| су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила |
| то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захв |
| убичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином к |
| {S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му н |
| ла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час |
| посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било |
| ве!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} |
| памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S |
| докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад ј |
| јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за |
| ас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но |
| ик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толик |
| з дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре |
| чник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх |
| на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђил |
| јало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљ |
| о јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што |
| е криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као |
| е срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу |
| општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај по |
| и по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па |
| роб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у св |
| узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда н |
| , куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{ |
| сукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи пон |
| обом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му ј |
| к око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које |
| јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој же |
| врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ора |
| ст.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га |
| ше.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, |
| уго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, д |
| ј мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S |
| аду љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од си |
| била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и дру |
| е грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мисл |
| по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зр |
| анети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој |
| бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло проме |
| е одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни ор |
| госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сан |
| а баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Сан |
| е мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, |
| говарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно де |
| ање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пу |
| бица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практи |
| рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела |
| итичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и |
| бе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столо |
| екао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа к |
| је пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, м |
| p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад ј |
| pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то |
| аве.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу |
| о сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ |
| је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно ки |
| оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} |
| з заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше ни |
| а се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети нек |
| сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може д |
| е и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није све |
| а нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће докто |
| ка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпо |
| нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи |
| да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ би |
| о се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена |
| а, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми |
| ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је |
| тор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и ње |
| у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође |
| ди, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах и |
| ла под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао |
| Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спа |
| еде код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један |
| га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет го |
| ор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако ме |
| олебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је би |
| исната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесн |
| Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у оч |
| ан мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по цело |
| ли ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из |
| едај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, ми |
| ходи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања |
| по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толик |
| ветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако |
| млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} |
| очекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већм |
| речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица ј |
| S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ва |
| {S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спа |
| Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p |
| рову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије н |
| ела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, |
| одне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одм |
| та ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зрац |
| је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је чест |
| о своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} Н |
| з џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа |
| краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљи |
| секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и |
| леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти ма |
| говарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим с |
| говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном |
| и ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова д |
| ије вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> ви |
| међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А |
| несе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака |
| незрели људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у о |
| оља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога п |
| јко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} |
| столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта |
| стина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и |
| иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те с |
| ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки б |
| смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В |
| који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</ |
| жеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам н |
| к говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је оку |
| ан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љуби |
| о у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било ч |
| броћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми |
| та мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва порумен |
| по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е |
| годаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу |
| пођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаз |
| америло е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој |
| уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p |
| па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са б |
| о сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се ра |
| а! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи |
| рогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како м |
| питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је |
| еп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти |
| да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти от |
| > <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S |
| </p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч н |
| ју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> |
| ет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде |
| продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — |
| а чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка |
| послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{ |
| корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила ка |
| па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни |
| а се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили с |
| сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако ду |
| ишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вре |
| једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му |
| p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој |
| родерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују |
| -Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком |
| био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђакова |
| тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дош |
| идео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" |
| ајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима |
| општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не |
| коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n |
| замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све ко |
| рвина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све кр |
| је другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а |
| а.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што ј |
| жи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је т |
| а на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе ве |
| не крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обал |
| подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљ |
| ешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од |
| ом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко |
| hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра из |
| дмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре |
| једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку |
| од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сад |
| их крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докто |
| {S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумар |
| ким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више ода |
| ке висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где |
| поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, |
| азала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> |
| зо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнем |
| е рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, о |
| на одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{ |
| рата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас прв |
| срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очиј |
| Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и при |
| ада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, м |
| е куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепи |
| у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, п |
| рви људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а им |
| о сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се |
| е често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводил |
| међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се |
| ако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, д |
| /p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у |
| од куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га |
| адија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да |
| вала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као цари |
| бица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — |
| днети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се |
| е госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула |
| торији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} И |
| е издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их |
| о. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у м |
| е у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице |
| } Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника |
| е јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну с |
| е и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајд |
| целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шум |
| нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се туж |
| ћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се |
| да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинит |
| знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је и |
| леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{ |
| коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не с |
| све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматр |
| овала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао материнс |
| ојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како |
| ака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело ј |
| Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се и |
| а је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра |
| ске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом с |
| ај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли о |
| во писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врат |
| срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Ос |
| пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко је |
| да се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахран |
| д тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жуд |
| видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторов |
| ветац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној гол |
| рцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући |
| отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p |
| пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као ш |
| зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људ |
| е милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд и |
| Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу |
| то се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта |
| ије био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни |
| осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца |
| ца дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са пос |
| еобична и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће кра |
| адна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци о |
| а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук |
| а, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлуч |
| године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осе |
| у се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њез |
| ца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кућ |
| октор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту нек |
| аричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— |
| потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма ут |
| ој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у |
| -Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређа |
| Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нек |
| зменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива |
| када није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било |
| де.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много |
| ега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — а |
| сколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко |
| земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор |
| аду љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190 |
| ладеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су с |
| дина али је врло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без де |
| отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у мес |
| е прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Узд |
| а је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} |
| и код владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико н |
| ише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, н |
| ка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васп |
| не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко |
| н човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и в |
| исто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у |
| ема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки |
| ишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година |
| , а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он |
| д је Милан изишао из докторове куће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а жури |
| {S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</ |
| ад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће п |
| ли, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сам |
| вима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да до |
| а ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме вре |
| е као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли |
| гао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да |
| и шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ћ |
| радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пук |
| <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Ча |
| у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је им |
| чи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине д |
| покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у живо |
| од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала. |
| ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су |
| {S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се |
| ицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало |
| та.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то н |
| ли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се |
| је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је зан |
| први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како б |
| аће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — р |
| — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у мален |
| ута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p> |
| погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скот |
| овека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да |
| ју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала |
| > би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше |
| Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, |
| који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена |
| з гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако |
| ату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, М |
| ећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е |
| вац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — С |
| икује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— |
| па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само послед |
| . да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље |
| то да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бо |
| ј се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Из |
| на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића |
| је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загр |
| и свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одра |
| е растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих ж |
| , па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повла |
| вардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S |
| ковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову б |
| на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адв |
| борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак п |
| е још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво п |
| Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, д |
| ко било заносило душу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div ty |
| , да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{ |
| ила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тум |
| збило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек |
| сао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксу |
| ше захвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па |
| запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислим |
| да је врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница. |
| једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био |
| обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са прв |
| ће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело ле |
| тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече д |
| лази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ај |
| по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, |
| {S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што ст |
| ене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш. |
| по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо саст |
| вотићева била је дивна али бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, он |
| S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра |
| а га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} С |
| еваће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div ty |
| пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра весе |
| а снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неум |
| чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудр |
| илије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробиј |
| тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, леп |
| а докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била |
| довољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, |
| нала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма о |
| евесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да |
| е на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је |
| телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Ста |
| ако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још |
| , па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда |
| љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да га |
| бразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, прес |
| ци шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Гла |
| воју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била |
| о је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Т |
| ост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло |
| мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад ј |
| агумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пи |
| о само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На |
| и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} |
| развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договор |
| гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је к |
| му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грд |
| да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молил |
| истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њи |
| ладу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомуће |
| о стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити |
| то рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа |
| ине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле г |
| то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они ми |
| рас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођо |
| му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима |
| а Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гл |
| о није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Ми |
| је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је |
| љити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p |
| е почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мо |
| Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу |
| азића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао |
| нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— |
| ице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер с |
| о разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је крас |
| песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблиста |
| одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка |
| уку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на |
| /p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумен |
| 18882_C1.15"> <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, ка |
| ка туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане |
| рудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило. |
| а докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се |
| n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Г |
| ој цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна ко |
| и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и м |
| ако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спу |
| о питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Пр |
| у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовал |
| ћи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ бриж |
| челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа |
| прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара |
| говим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је д |
| је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да п |
| но између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила свак |
| дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је посл |
| ма.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гле |
| , признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама |
| је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> < |
| , дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробн |
| јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тиш |
| није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грех |
| ече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мисли |
| је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жен |
| и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледа |
| ође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз |
| , у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма д |
| н је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Са |
| агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто од |
| , кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и пра |
| ко је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дош |
| свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујет |
| најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе дв |
| а му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао |
| у са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није с |
| ова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума з |
| красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра |
| Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и |
| илом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало |
| азбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче бил |
| то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p |
| p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње. |
| обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чу |
| сетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда |
| р тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како |
| као и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је ко |
| а и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет го |
| Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам |
| убим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешк |
| стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је |
| рицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не |
| ра понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку не |
| м, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори н |
| ао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</ti |
| оич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто зако |
| е још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја |
| у политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се зан |
| д год је наишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва т |
| ела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино ч |
| к је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било нов |
| обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и п |
| и Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље |
| им врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још |
| Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради дирек |
| Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу |
| а која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа оби |
| о је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љуба |
| зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У |
| ем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се |
| о сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљад |
| хтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и поде |
| и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице |
| , одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси св |
| ашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек |
| је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године |
| адо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према друг |
| му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био ста |
| му.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек |
| аха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што |
| тив свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога |
| би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава б |
| — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица т |
| рали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{ |
| и и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, ба |
| а ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке веч |
| дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — |
| и узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— |
| коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвока |
| о једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се |
| еје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко њег |
| ћ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да |
| своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун са |
| по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У да |
| убица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити |
| По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте ж |
| ове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа н |
| да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да н |
| репородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се |
| ојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је виде |
| љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са свој |
| од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово |
| доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, |
| пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни њ |
| њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо |
| од куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео |
| рио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда ку |
| остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>К |
| ла достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасв |
| Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту |
| из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је о |
| господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била маши |
| кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љут |
| Знате ли како је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љуби |
| ј сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак про |
| нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге у месту |
| по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан |
| је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> < |
| ешница над лагумовима.</p> <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро |
| е својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Сте |
| месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, ни |
| ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад ј |
| мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца Бркић |
| о.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S |
| азила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако буј |
| воје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењ |
| есма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагал |
| вци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођо |
| тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што г |
| утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је к |
| риви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — |
| ла шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осет |
| о је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из |
| ла је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпо |
| } Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада |
| о да има живе душе.{S} Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим п |
| ивота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што |
| а је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не м |
| њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово |
| речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да п |
| ла, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких |
| ом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову |
| на па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb |
| абу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропит |
| енцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам |
| свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива |
| ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсо |
| ити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господин |
| сада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од |
| .{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, ре |
| ја се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да |
| иле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако |
| тао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој |
| осле Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој с |
| велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а св |
| } Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко |
| усвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио |
| га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да |
| штар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда |
| азвије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што ниј |
| зић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, с |
| а наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћин |
| ио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и |
| аца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, |
| леди и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бе |
| спођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, б |
| о као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је п |
| , процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје |
| н је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад |
| јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо |
| а него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала |
| сно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће |
| — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умеша |
| о грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па н |
| е; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови м |
| Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом |
| ицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па з |
| ло дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и д |
| радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сам |
| а Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара |
| 55" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</ |
| ло грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би л |
| а је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ у |
| ао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно ба |
| које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} |
| колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; |
| S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако |
| гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на праг |
| збије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврс |
| има.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својск |
| ази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешт |
| Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мат |
| рово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да |
| угима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српск |
| му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече |
| ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да |
| у — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућ |
| да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њезиној нес |
| ао лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухват |
| ала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</ |
| , док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на С |
| то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредн |
| х, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} |
| су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом |
| .{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која |
| , да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title |
| полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кућ |
| бица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не |
| ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што в |
| — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb |
| м да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, осо |
| а, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али к |
| људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље доп |
| у свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у т |
| да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти |
| што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда |
| ратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је |
| оспођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољу |
| но заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у ре |
| његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хран |
| во по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој |
| ер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо |
| и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа зал |
| испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпо |
| а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће |
| је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Ник |
| ао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само |
| у да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле |
| ве удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда к |
| — Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Ја |
| икуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели |
| је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> с |
| је па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је в |
| дом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предс |
| е — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Сан |
| а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачен |
| дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела но |
| ину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлиј |
| згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</t |
| да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, |
| ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као |
| евољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би ја |
| свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно ш |
| а иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало |
| <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотн |
| не свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се н |
| са смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео |
| уга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити |
| е врло бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> |
| оље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} С |
| воју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну с |
| нако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да л |
| ука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шум |
| песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у простор |
| ивоту увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb |
| а кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља. |
| ан од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све т |
| му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону ди |
| врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чем |
| оме, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да |
| е сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title |
| етена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S |
| бро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онак |
| чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те |
| сподару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му и |
| орио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило |
| е нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за |
| ите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, пра |
| в дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову бла |
| уморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано неб |
| е?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме зана |
| и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тог |
| вога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{ |
| радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан |
| безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена ду |
| кви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која тр |
| есретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чис |
| обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и пре |
| Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га н |
| д људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога з |
| а њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је би |
| је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То |
| стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравиј |
| о, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} |
| } Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девој |
| летао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у св |
| слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећ |
| ан и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој у |
| права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, кој |
| друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад го |
| долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпом |
| више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, к |
| ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докт |
| и, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свак |
| Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници. |
| аса Божић је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и куб |
| у а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да |
| р ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одо |
| же поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са |
| ћи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после |
| д општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не сам |
| на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и пошта |
| а поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онак |
| о у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни поне |
| вима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, т |
| а, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по беза |
| ља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајк |
| ова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се разд |
| х умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сва |
| више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да се |
| чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није он крив њез |
| сле сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да ј |
| Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да н |
| <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на поб |
| у ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све |
| еби најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске с |
| зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p |
| бија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба зас |
| ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не мог |
| о је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће ка |
| ти лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а |
| њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гл |
| они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збри |
| му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но |
| виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од |
| S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се |
| овима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не зн |
| <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин а |
| једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је |
| ли — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко |
| дима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово |
| >Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако |
| таром под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он н |
| ему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро с |
| </p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се попл |
| али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је п |
| неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумиц |
| по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био |
| уда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, п |
| ад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на |
| м болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за |
| о јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш прав |
| њездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучн |
| старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у посл |
| а покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан обл |
| и посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успех |
| ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду |
| засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој н |
| етници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јас |
| снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да |
| рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневешта |
| анда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти! |
| ост да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирот |
| трајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је л |
| када ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће |
| ктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му |
| ла — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубиц |
| његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно |
| њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда м |
| свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јес |
| {S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невеш |
| изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим |
| носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбља |
| те још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задр |
| усте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како |
| торову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била чести |
| жила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако |
| и сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на |
| ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи зе |
| бица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забри |
| ма?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива го |
| а се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! |
| ор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја ја |
| ерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива ж |
| да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве |
| ман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с |
| ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу |
| зе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати |
| ицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако |
| ним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти та |
| и Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, ка |
| Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на |
| га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „ |
| руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужин |
| е тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} |
| лити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Со |
| , час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и дан |
| Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној |
| рај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онд |
| ским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је |
| киња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српск |
| S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је |
| ноћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту |
| епа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је |
| а не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n |
| е лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с |
| то ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу нат |
| мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли в |
| јно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — |
| чунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — |
| <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јо |
| шла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, ка |
| ушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубиц |
| вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако уз |
| љубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љ |
| во кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Ни |
| /p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та |
| ладу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук |
| ију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече |
| е видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две |
| ламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} М |
| {S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од |
| себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и |
| на дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</ |
| ава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле |
| Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{ |
| , друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита чове |
| таче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за |
| ко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам |
| их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега |
| о вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> < |
| осподин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од |
| ете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да |
| дије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зре |
| уми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не |
| Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у р |
| кав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су свој |
| ма у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести |
| она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с наук |
| осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без в |
| — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} |
| кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколе |
| ј ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за нав |
| изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љу |
| ло заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p> |
| 2" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко |
| пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса |
| на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S |
| летиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобит |
| ло.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни он |
| та.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било |
| је је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њези |
| свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате |
| а доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролећ |
| се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки на |
| са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати |
| с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па |
| иди.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али д |
| лико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Ка |
| абрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у друг |
| играва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све д |
| ном кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим |
| коше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из јед |
| .</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује |
| је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p>Госпођа Марта је ве |
| номањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао но |
| При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и |
| уде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана |
| ачину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из св |
| а Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Лазић из |
| вила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходник |
| низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збив |
| цом за живота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се мог |
| е Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са св |
| S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за |
| бица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче |
| — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сик |
| ко нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p |
| </p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа |
| се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њ |
| ошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа С |
| ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити ду |
| еђу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требал |
| ме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубил |
| далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете |
| ођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете к |
| руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} А |
| а свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда |
| ћу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.< |
| на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде |
| сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је к |
| е се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се он |
| а озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја |
| леда сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио |
| агнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни |
| бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љуб |
| оправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— |
| ћ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа |
| у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на |
| ла! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p |
| авка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубиц |
| и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари |
| у Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала к |
| о мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још |
| е на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила |
| нога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А за |
| дом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше |
| иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да |
| авка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач |
| живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада фор |
| : „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала кад |
| ад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а ва |
| авом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји не |
| да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чува |
| — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одре |
| да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин. |
| овела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она |
| мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" / |
| очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и п |
| и вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" |
| .</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— |
| та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госп |
| етку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из да |
| и ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе |
| .</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ј |
| поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— |
| исао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не |
| ко ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је з |
| ушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се р |
| знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свег |
| нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала |
| d="SRP18882_C1.15"> <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи да |
| <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у ш |
| а — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најл |
| да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом |
| азише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њ |
| да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у с |
| : круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, т |
| таноје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи ма |
| а и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, мо |
| јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Ниј |
| ам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још ба |
| у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читав |
| куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једн |
| таше усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста з |
| свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добит |
| <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није с |
| овили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам |
| ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; зн |
| иди то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им би |
| град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа |
| р зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — |
| „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S} Васа Божић је |
| као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он |
| pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S |
| ознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку дл |
| осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крај |
| че и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишља |
| <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> |
| осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у |
| >— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква |
| што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а том |
| дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајк |
| вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића |
| људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српс |
| ри, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се |
| ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна |
| е на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— |
| попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</ |
| тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, шт |
| ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће |
| и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Ла |
| по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији |
| ушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p |
| е пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу то |
| ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова ј |
| то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навал |
| и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај у |
| очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одол |
| рви долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до м |
| им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и п |
| а окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац ј |
| му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} |
| а, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века |
| е био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по |
| трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом. |
| ада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мис |
| дељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и ст |
| дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S |
| е вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, |
| нца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из |
| о што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде |
| октора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати |
| кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим |
| ивоту видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.< |
| ам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор |
| га Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, |
| у и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залуп |
| и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Б |
| млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било т |
| на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматичн |
| рти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвално |
| све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p |
| своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им св |
| био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није |
| гађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док |
| ече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко |
| како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p |
| S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по шко |
| } Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узв |
| <p>Данас је био грк-Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како |
| је према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удов |
| ији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има |
| вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу |
| мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су с |
| да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p |
| "206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква |
| ан облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама |
| Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед н |
| ј сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у варош |
| ега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapter |
| ко ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов чо |
| да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да |
| зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она с |
| за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи |
| зину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по |
| окторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по бор |
| ад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упит |
| вој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{ |
| Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту |
| трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и |
| и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био матери |
| је Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није |
| ана, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о т |
| врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем ј |
| ру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и |
| и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно ме |
| ни бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајк |
| је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, шт |
| о да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је де |
| о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беш |
| да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и приви |
| најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смр |
| опства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао. |
| му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није м |
| ега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет ше |
| е како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да пр |
| из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје м |
| воје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S |
| ао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га |
| поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Р |
| Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жен |
| вешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а |
| о добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што |
| знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љу |
| нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без во |
| ј дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су |
| ихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно |
| едеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало |
| је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и х |
| јој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја |
| о јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у д |
| му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуб |
| {S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досад |
| ве то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <tit |
| ога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу м |
| о на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисл |
| идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта т |
| <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је поче |
| на а да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у |
| велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да |
| још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и р |
| био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да бу |
| ихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95 |
| тиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> < |
| То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> гла |
| не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикера |
| о?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" |
| .{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор С |
| порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су |
| и тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захва |
| не <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озле |
| ана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је б |
| јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа. |
| тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је посл |
| домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половин |
| леда.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Те |
| ишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се |
| оте чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана к |
| оту?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке |
| андине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно |
| како да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа по |
| х прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора јадан Мита да грца.</p> <p |
| зјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико |
| ву. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <p |
| о да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа |
| га.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сад |
| е у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни |
| се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама |
| три језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пут |
| вако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет каже |
| ого ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега |
| ина био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> |
| анске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да за |
| зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и |
| с и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су |
| е друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога н |
| добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница се |
| д паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фи |
| о је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне несреће.{S} На место да јој буду благи мелем |
| лаве, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо |
| је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица |
| ла своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефт |
| раду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само об |
| и гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско |
| .{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, гос |
| , они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне |
| Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице сруш |
| ат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држ |
| /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила |
| > <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом |
| не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљу |
| а одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њ |
| кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када дуго, д |
| гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина уз |
| и избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у ј |
| ске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је т |
| нуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а д |
| зимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у |
| p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој г |
| и одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чул |
| ћи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један о |
| азвио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чар |
| од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <p |
| ди избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су |
| по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала ј |
| он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, др |
| у.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сад |
| о пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу |
| и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошк |
| букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ < |
| да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је та |
| видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате |
| нале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате |
| В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и д |
| а до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту. |
| што бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госп |
| ацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, |
| честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили |
| Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по гр |
| {S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је до |
| се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица |
| врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од гра |
| тати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> |
| ја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати т |
| зићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо.{S} Да |
| ма.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да |
| на у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу с |
| Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Шт |
| два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени |
| са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим |
| како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махр |
| ате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n=" |
| олако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одав |
| онуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p> |
| оме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" |
| коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— Евала, господине докторе |
| .</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} |
| И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="3" /> <div ty |
| И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" /> |
| head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њихо |
| >НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИ |
| одигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осок |
| управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>О |
| узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви к |
| штара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се |
| да је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове наро |
| ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Гос |
| су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је о |
| ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу ја |
| ај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто т |
| а у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-М |
| > <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мери |
| Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! |
| <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала |
| на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђош |
| и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за б |
| , што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, |
| азић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко ка |
| о ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, |
| ично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недељ |
| вима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} |
| е се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије го |
| па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је |
| ј је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако |
| ректору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како ж |
| ику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p> |
| М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlepage"> <p |
| хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада |
| да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као |
| у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком дом |
| пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узи |
| {S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је та |
| авкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку н |
| сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и |
| једини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једи |
| — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она |
| први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не |
| ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше так |
| мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а руме |
| рио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски |
| морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ шт |
| S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали об |
| Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко |
| з уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазв |
| та и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир |
| таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ мн |
| епео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, |
| ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако |
| ћи, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла ј |
| ти да му не каже како га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још |
| а од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве |
| стију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш |
| епа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Сан |
| то сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p |
| p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као |
| Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавн |
| колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.< |
| к издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да пр |
| каном мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у ку |
| ју обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се |
| с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од м |
| леди се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их разд |
| велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти |
| путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гн |
| ме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — |
| радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио |
| а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, ж |
| </p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао |
| ма њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је |
| бица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо. |
| сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би т |
| ме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да |
| рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном креве |
| је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече гос |
| е ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигд |
| ао своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде виш |
| к црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће л |
| евојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанск |
| не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако |
| под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану |
| мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну ве |
| у слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, |
| их на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле |
| струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лека |
| ћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав |
| морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље |
| ма плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је |
| мање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио |
| ј ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мисл |
| и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће |
| и улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S |
| треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно |
| а па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бог |
| ства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S |
| ече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> |
| топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати го |
| а огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="c |
| ки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вече |
| собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци |
| арке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? |
| си да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у с |
| ер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му с |
| а извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} |
| а поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и т |
| свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била |
| утаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његов |
| ођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n |
| жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p |
| , — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да |
| се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код |
| опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је пот |
| никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје б |
| ола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић ј |
| това и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је |
| ова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој |
| га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби зна |
| и.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица |
| који несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и |
| ро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Стано |
| Ево већ неколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетни |
| јзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријат |
| <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препоро |
| тојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; мо |
| оји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор са |
| оје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало уз |
| што, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и |
| енду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца о |
| крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту дого |
| агу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када |
| свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаб |
| да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака |
| ла — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сес |
| и на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годи |
| ила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа м |
| .{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у |
| задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на |
| орбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да |
| егова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито |
| у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна |
| у као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но са |
| ова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да ј |
| .{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала д |
| ближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, а |
| потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати |
| спођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни |
| о обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је д |
| право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице |
| били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: |
| есникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манаст |
| а пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је прв |
| у — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а |
| мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога п |
| е и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шу |
| оју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади пре |
| у десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек |
| ом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи. |
| ј се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици |
| , па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто п |
| {S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два |
| исто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти |
| и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујим |
| убицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој |
| 52" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у |
| нко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општ |
| > <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта докто |
| е као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и је |
| <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће п |
| му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој по |
| нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти при |
| зи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану п |
| Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи рад |
| е погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао са |
| пустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе са |
| да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће |
| најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чи |
| Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је |
| ја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> |
| и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хв |
| души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млад |
| n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги |
| овек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина д |
| сто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савк |
| лад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и м |
| посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви с |
| у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> |
| ео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи |
| Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је остави |
| молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и |
| једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог сва |
| форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како |
| енада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погл |
| ца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} |
| беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од пр |
| Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је м |
| } Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изгледа да је дошло од н |
| ане и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гак |
| ан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глав |
| рећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога |
| изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се при |
| е чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не |
| чника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и |
| главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете доче |
| Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео ста |
| моноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" / |
| ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор м |
| дога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Сам |
| а оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне |
| ао да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{S} |
| врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио. |
| мату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и |
| Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благов |
| д челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шум |
| ду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане. |
| ете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је доб |
| хвалити господару Васи Божићу — да није њега било никад ништа.{S} Место је било богато па је и |
| а света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело |
| ти, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је |
| оспођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско госп |
| ена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, |
| ју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дрш |
| лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по ч |
| а се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и с |
| , више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — уме |
| е, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела |
| дано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сић |
| е себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручил |
| откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином |
| по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, к |
| оме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризн |
| се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој |
| је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао др |
| таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда он |
| она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p |
| машак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, р |
| ру им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лази |
| хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица |
| е жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст |
| да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано |
| и, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цве |
| азао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце |
| кога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и |
| S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да |
| ој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој к |
| таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако пла |
| но небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, |
| а је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да |
| ви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није доша |
| пи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села |
| ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: |
| > младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама жив |
| једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> све |
| велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та |
| де, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур |
| Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па |
| стоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час |
| оме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице |
| му да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се |
| е Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Ст |
| ад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дан |
| екса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ће |
| е ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и в |
| бичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке сво |
| мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је на |
| је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да под |
| таноје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је до |
| је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гр |
| воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је |
| чом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена берачка војска.</p> |
| рују праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је ов |
| нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} |
| n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ дес |
| , прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети |
| винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха |
| вешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело |
| о у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да |
| цај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са д |
| глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од |
| м намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз ст |
| рчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку. |
| по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од углед |
| но, што је највредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ћ |
| оражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав кло |
| угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би |
| анас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> |
| ао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Ра |
| с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар ц |
| е јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и |
| сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па г |
| "110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када |
| остију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је |
| његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љуб |
| оди их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — д |
| битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно |
| пођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} |
| се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће |
| заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уз |
| ка — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме ни |
| тету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ва |
| невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста |
| слиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type= |
| сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико |
| што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, |
| занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не |
| ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан |
| >— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и пам |
| } Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су ј |
| <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели |
| да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме |
| га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена ч |
| стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко |
| Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио |
| болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — |
| на свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца њ |
| речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада |
| рова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њ |
| } Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Ста |
| оје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара |
| јко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће |
| га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствар |
| све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, л |
| а великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима о |
| в као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он т |
| томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се уч |
| ојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на |
| окторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он |
| ти, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, |
| оспођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне о |
| њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао |
| ричаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала |
| у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог п |
| ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала |
| рави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирн |
| у пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким |
| у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица г |
| Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би |
| акоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне |
| леменито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу мла |
| ору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љуб |
| око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба |
| нији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други |
| окторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што |
| "160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светск |
| е, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писми |
| са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} |
| честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, |
| а љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по к |
| унавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу |
| Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој д |
| ате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више ни |
| а свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем |
| а је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека.{S} |
| је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво с |
| и ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласи |
| а би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема коме би |
| тића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму ј |
| не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула п |
| о <pb n="191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш |
| S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ вече к |
| лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће |
| жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на луга |
| прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика хр |
| е!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића с |
| тио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као |
| је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше |
| а та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n |
| божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише су |
| целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па из |
| S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђен |
| > <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ов |
| чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и з |
| и их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срц |
| то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје |
| то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак в |
| и је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се он |
| то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта |
| едеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санд |
| } Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати |
| /p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А д |
| S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њ |
| рохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</ |
| ч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом |
| ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом с |
| поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ћ |
| ало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спу |
| његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у т |
| анпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је |
| о би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај р |
| е су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али с |
| р он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> |
| оје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубље |
| днесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после |
| уге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из |
| е пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба |
| како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није в |
| да не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, |
| ве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив |
| једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поз |
| брати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не пог |
| и поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња. |
| ста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка |
| p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом |
| S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету |
| ка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <p |
| средила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и п |
| али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то ве |
| а над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама |
| ад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо |
| Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч |
| је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада п |
| ку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано |
| ла. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва |
| Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не |
| је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала |
| пших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично |
| ђује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</ |
| ве у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај ср |
| чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, |
| људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно по |
| човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није мог |
| топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са г |
| ци.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је пр |
| јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге |
| сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истин |
| ина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посе |
| е прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак к |
| покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да пр |
| мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} П |
| т је знала далеко и много више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на |
| о — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, с |
| не очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога б |
| с манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо раз |
| не вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се жи |
| аху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за |
| ма, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, мо |
| , да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} А |
| жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у црним очима. |
| сно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци |
| оћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан ј |
| нства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили да |
| тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па ј |
| ер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло ј |
| слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више дете к |
| сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара |
| а је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је до |
| ме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позлед |
| беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што с |
| су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Сла |
| но оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк |
| аше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са |
| м мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему љу |
| уци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, |
| , заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је |
| ад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушк |
| ова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која |
| јплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце к |
| позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљ |
| мо детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, |
| е изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне краје |
| ашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би |
| n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.< |
| д очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица |
| /p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто |
| и у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радош |
| је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Мил |
| ада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при |
| бав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана |
| и томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да це |
| сто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њој |
| ан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у |
| год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која за |
| ци спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се дру |
| } Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек |
| призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По душ |
| 2" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо |
| ао луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске ц |
| <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, ври |
| јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у ку |
| могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега |
| ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да ода |
| својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго |
| м очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима |
| повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је |
| ледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а |
| вих, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу млад |
| , кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти ма |
| оме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више |
| чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у |
| ти као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће ре |
| ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета |
| својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живот |
| припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао ј |
| ас опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста |
| а како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Ра |
| Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дал |
| м није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доб |
| >освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој вар |
| е, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима к |
| ћа; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем ту |
| бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му ник |
| и, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће тра |
| ео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш |
| на земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да |
| кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима узд |
| а; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна с |
| га пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове г |
| опићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не |
| остигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му прит |
| ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетов |
| мо ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати. |
| е њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим |
| притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју пра |
| и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Се |
| ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуство |
| о га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестр |
| мех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро долик |
| ли на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да |
| и боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друшт |
| младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="c |
| де се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S |
| ви; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама н |
| на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина р |
| а она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар |
| , па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било |
| тле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и ес |
| откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакаци |
| р.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није с |
| јвиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту |
| бије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије |
| а учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави |
| <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радозна |
| болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту |
| ека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица |
| у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га |
| рци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шт |
| укчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, дожи |
| ретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој прич |
| и бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки |
| ладике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мис |
| о је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и на |
| ит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за го |
| >Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опе |
| хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају |
| ко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. ниј |
| изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико |
| <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одре |
| зао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано |
| екао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што |
| ату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога ми |
| е па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, |
| оришту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара |
| маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе те |
| ко у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори |
| чео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је заст |
| Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и по |
| исани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакн |
| дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју мл |
| је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, |
| а чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери с |
| ноје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi> |
| ве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама |
| рава.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Р |
| ога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допа |
| о јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уп |
| ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <di |
| као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан в |
| лу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту. |
| натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад доб |
| ћа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак са |
| а постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, |
| а девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у сво |
| аје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, т |
| динца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема ви |
| и живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се |
| како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога |
| е воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово |
| учне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било тол |
| уту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмље |
| уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади упра |
| бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике ср |
| пко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у |
| са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, |
| је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је би |
| анастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стев |
| 181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зе |
| послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но |
| шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика |
| ки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{ |
| > <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p> |
| естрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу |
| о око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што |
| вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњо |
| бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и там |
| жу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, ви |
| по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p> |
| јак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стев |
| зоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада се |
| најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне с |
| а; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да |
| ђују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, |
| скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушк |
| ат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не |
| ек.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би ц |
| нко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а тр |
| дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дуга |
| лила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке к |
| како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме п |
| дну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, |
| но да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се м |
| а њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла ш |
| >— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче |
| чега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, |
| млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда |
| Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад м |
| одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да |
| ?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> |
| нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умота |
| приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, госпо |
| велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напреда |
| рчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Оста |
| ови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао њего |
| а да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица |
| нула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у |
| свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то ј |
| Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе |
| бити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенити |
| есео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грув |
| еба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно |
| а се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење |
| њише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, |
| у све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца не |
| о нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што ре |
| } Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одма |
| тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шиц |
| чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па п |
| се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупил |
| шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Из |
| абрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да приг |
| тку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до |
| душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планин |
| села је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са в |
| а планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе |
| кторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лази |
| ки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере |
| емају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; |
| Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, |
| ни, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су он |
| S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило г |
| ла се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, |
| да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општин |
| састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који |
| есту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још |
| ка галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од |
| оске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} |
| послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — је |
| га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зн |
| бивали из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве кућ |
| свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су |
| вукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе п |
| о врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту |
| а удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко |
| ка свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће во |
| њиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране б |
| о, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави је |
| а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, пра |
| век да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb |
| илка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је свој |
| како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искре |
| пе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручен |
| Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није |
| ада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је |
| не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и |
| а чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ д |
| Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час о |
| , да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада |
| која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ |
| рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из док |
| оходио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнул |
| а чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, |
| ју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што |
| анице из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао |
| о комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послет |
| ештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, |
| липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у она |
| има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То |
| ка — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире последње зрак |
| по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокат |
| .{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, |
| огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци кре |
| цетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске |
| је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је |
| танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још муд |
| ли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> |
| протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен |
| је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се |
| а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтини |
| онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се оком |
| цу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одве |
| ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{ |
| јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нек |
| ром — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља р |
| стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе |
| е су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за по |
| иру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе. |
| ла рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни ре |
| а и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те ра |
| се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У |
| била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то |
| S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледа |
| било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој к |
| у Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, |
| суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспослени |
| ен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слил |
| аношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па |
| ди су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко см |
| ије тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела |
| ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не ди |
| и <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пу |
| {S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних |
| жња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви |
| о заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вр |
| — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ј |
| о обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је он |
| госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса п |
| била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда |
| по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се |
| , у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — с |
| а прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?< |
| ни, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет |
| ме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међ |
| ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао |
| најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму |
| } Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, д |
| спођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати веч |
| Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље заку |
| и ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изос |
| у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као |
| никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — |
| гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали пр |
| живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој ј |
| .{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких т |
| мчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ћ |
| ица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у |
| убицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се |
| н“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а |
| н једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одма |
| кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензиј |
| пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан |
| некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још |
| ј дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт |
| тине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само дру |
| Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та |
| о шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра |
| едном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} |
| {S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски повета |
| грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутури |
| ада од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме |
| је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунче |
| , трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да у |
| ем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на св |
| и сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа |
| ном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким церо |
| нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја знам |
| у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и |
| из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма |
| ди; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио |
| /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глав |
| но што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се |
| мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом |
| овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две |
| росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који |
| ту те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледај |
| пак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била |
| {S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ го |
| ља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Ра |
| ксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а в |
| ој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот |
| уку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта |
| , кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала как |
| и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује ша |
| душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила би |
| оби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> < |
| ско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ не |
| рави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од вру |
| е у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није н |
| ладен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самр |
| убица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устаје |
| штвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за д |
| ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.< |
| о, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p |
| о је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и |
| Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањениц |
| или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле |
| едноћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друг |
| ште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алп |
| — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођ |
| во јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и воле |
| е земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шу |
| доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њ |
| за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка |
| о не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас д |
| овори, али је иначе добра душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло |
| од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће |
| сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему |
| и грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од оног |
| ћу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала к |
| извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и т |
| о подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гл |
| е.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка |
| мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена |
| а јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако в |
| је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, с |
| ражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њези |
| срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да о |
| а дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p |
| ла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по |
| то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, л |
| е пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше |
| S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и |
| {S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе на |
| а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи |
| е некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али |
| ешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме св |
| >Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, п |
| , а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда. |
| ио само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити |
| еље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, к |
| прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је бил |
| у бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари |
| ешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девој |
| {S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p |
| с Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај ром |
| — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није бил |
| аћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим ста |
| у на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи |
| шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде ув |
| говорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја |
| ито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорил |
| ко да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари |
| де овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар Аца напи |
| >Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господ |
| могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешки |
| {S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>С |
| туње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настреш |
| и боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни р |
| о: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму |
| да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. сла |
| Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та |
| p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радоз |
| кажем да мора кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} |
| ан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан |
| аљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате док |
| о место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица бол |
| ирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућа |
| куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му |
| ући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза ње |
| не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, д |
| аде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом гр |
| би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{ |
| итоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у |
| октор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га ниј |
| ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе |
| су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискре |
| учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је |
| право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино млад |
| својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапц |
| а ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући |
| ко та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — |
| е.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p |
| и лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ћ |
| лушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни л |
| тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди |
| ођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила |
| кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је |
| , изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар |
| то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим клијенкињама.{S} Али друкчиј |
| рилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, |
| оноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан |
| сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најц |
| м у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као |
| е године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две |
| предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немил |
| та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се |
| лина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се дана |
| фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце п |
| узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепо |
| чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, |
| ајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога ду |
| причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидал |
| .{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгле |
| па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо |
| цу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је пр |
| ме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љу |
| ачиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају |
| и: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> < |
| и је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено ка |
| ио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв |
| азговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те са |
| ејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. в |
| пре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, |
| сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општ |
| да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наруч |
| људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из ко |
| шој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орло |
| оја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав бл |
| чин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, н |
| ада набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и |
| , баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то |
| сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанц |
| озор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима. |
| ком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена |
| се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто |
| Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нис |
| д беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува ов |
| заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то |
| иклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика |
| ечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашл |
| ј девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај раз |
| па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћут |
| и у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повија |
| лекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти |
| дару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели |
| Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и |
| ај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о не |
| ових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а см |
| азе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а ова |
| к рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешк |
| берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољ |
| е неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућам |
| по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, |
| а смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — св |
| чена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра нав |
| tle>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у мес |
| де докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није см |
| ма клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога |
| Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то и |
| ао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади ма |
| пођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица |
| вовима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на |
| рироде, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би |
| ком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, |
| жне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврс |
| аде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу дра |
| су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту поја |
| је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло |
| би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чу |
| попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би др |
| него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су |
| био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркв |
| са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће по |
| вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на |
| већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Ка |
| ри лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чу |
| цу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о с |
| ицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје б |
| — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на кр |
| су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлуч |
| човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их доб |
| и!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после |
| > Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — |
| ћа а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је т |
| је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Ал |
| S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може |
| госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад св |
| њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="chapt |
| и душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао ја |
| сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти кака |
| рк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А |
| у.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био б |
| страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као л |
| во од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, кој |
| Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од |
| како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године |
| /p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њ |
| оба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испре |
| његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и |
| во Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у |
| head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у с |
| о до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи |
| сведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује н |
| по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошини |
| ађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да виде и питај |
| минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својо |
| броди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из в |
| је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успоме |
| м.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам |
| <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто иско |
| азић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љу |
| ; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде р |
| одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, госпо |
| лесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветц |
| вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа |
| с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила с |
| ао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушал |
| дскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, поглед |
| на жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> |
| удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у гла |
| се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше |
| одстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је д |
| о ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, сам |
| топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије н |
| октор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.< |
| а, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог |
| } Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасви |
| ица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме |
| друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у ве |
| ма више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је |
| били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, |
| устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео |
| Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грч |
| и, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим |
| pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољ |
| ила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, вр |
| живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> |
| ерба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то |
| — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „вру |
| есетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме |
| у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман |
| намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то к |
| /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас прог |
| би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум |
| еженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поз |
| ко госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенц |
| арошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који |
| де још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће |
| } Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по св |
| рушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по в |
| или Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове |
| ла јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100 |
| није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање |
| ље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика М |
| S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страно |
| о полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем |
| репрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али д |
| Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хо |
| твари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао ма |
| како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пред |
| вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравит |
| ак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесе |
| аноје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форинат |
| очетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер о |
| комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој б |
| , да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабра |
| која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајал |
| азведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње с |
| а вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> <p>Госпођа |
| кусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређа |
| ицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А |
| утра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне жури |
| дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помис |
| ља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио |
| >Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди |
| е, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девој |
| е био иначе обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре |
| и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по |
| аву и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Б |
| а.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ци |
| руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с ве |
| н најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић в |
| роту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се |
| > <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} |
| и здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми |
| >Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне |
| у драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му н |
| .</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико то |
| тле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај |
| на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, |
| че млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчев |
| ком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш к |
| јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на о |
| .{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и б |
| р све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише |
| е мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> |
| су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава уст |
| и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигн |
| ом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и с |
| анску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај |
| спомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море забо |
| то јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена |
| јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а ч |
| а пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубич |
| ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — |
| , задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна |
| ажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бо |
| доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој бо |
| аноје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била с |
| ра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра да |
| апетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} У |
| "SRP18882_C2.12"> <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор |
| име нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по н |
| .{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и ли |
| а су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину |
| више болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне р |
| се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. |
| оруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да |
| унце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао с |
| таноја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да п |
| Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска зем |
| пићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</ |
| енуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љуб |
| се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да ст |
| чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Ос |
| заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још |
| физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>С |
| младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки |
| .</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили с |
| у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући |
| е из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га |
| чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се бу |
| смо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горск |
| науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата |
| како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему |
| и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има суш |
| есту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана |
| воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, |
| им, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> |
| >— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љуб |
| ктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није |
| приметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа погл |
| ђице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена руме |
| рви мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу глав |
| ране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се |
| села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало |
| /title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали це |
| оше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крсто |
| привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> |
| а ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и |
| ди.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не |
| практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред о |
| скрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} |
| арко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељи |
| осле дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали |
| ошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p |
| ожајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој |
| о што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме |
| као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана н |
| ицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Кат |
| х нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је |
| д је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме |
| Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа дев |
| ах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови н |
| исмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и |
| и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећал |
| ани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио н |
| у крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех |
| то се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало зас |
| ре!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му |
| ву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како |
| леда прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и п |
| лу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла |
| е Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја |
| — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога пр |
| ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихват |
| уже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора |
| страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити г |
| у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега народнога духа, него |
| правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} |
| .{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко |
| ићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лиц |
| бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, пром |
| оји јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваки |
| оспођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља |
| и су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси кло |
| арости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа |
| јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заје |
| сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је |
| ара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љуб |
| ти по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђ |
| d>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је поч |
| а пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Л |
| своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље д |
| ему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од с |
| о мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто оп |
| а обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и прол |
| а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>Пр |
| се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је |
| зе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара. |
| бица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу. |
| в дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене ка |
| бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи |
| ма му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као |
| својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавиц |
| пођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође |
| ка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У |
| чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде |
| у.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Ст |
| је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то |
| атије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} К |
| p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> |
| ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од |
| му бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, д |
| потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери |
| доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p> |
| ли ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах |
| о роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико |
| — Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планин |
| том, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога |
| кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Р |
| права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно от |
| о пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао |
| убац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи |
| људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p |
| Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до кр |
| бичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није в |
| ља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} От |
| сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне |
| наваљиваше грк-Марко на доктора, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако |
| живот.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину ње |
| пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} |
| ме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и |
| ктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо |
| још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздол |
| p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко |
| ласт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају с |
| тинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску со |
| у лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао |
| ања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто |
| опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је а |
| као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у |
| да, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено плати |
| за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки нас |
| и, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна |
| боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела л |
| чи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео пр |
| ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати |
| те својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпо |
| а деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даров |
| ква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први |
| е госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим |
| ар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја |
| бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да ј |
| ја је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> |
| но и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у д |
| лазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове |
| онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву к |
| /p> <p>Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, а |
| ећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се |
| а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на доб |
| ао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће |
| је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако |
| > <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, |
| п.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од јед |
| <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Докто |
| бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у |
| и нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, о |
| свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> |
| маћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала |
| ли може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} |
| воме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> < |
| живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме |
| је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Госп |
| ек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма. |
| е ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под |
| } Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станој |
| двоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љуби |
| што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ |
| ати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p |
| најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љуб |
| ује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно гра |
| и господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до к |
| Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти |
| 4" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви с |
| ланинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се ма |
| де, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља |
| p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једн |
| и, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div typ |
| и ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево |
| д присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада |
| код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су |
| ица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне |
| > <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта |
| ов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанк |
| чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љ |
| ало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите с |
| рити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пл |
| циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад |
| по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но |
| тио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина |
| не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах |
| о, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p |
| да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је |
| с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред ј |
| им сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> о |
| вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојни |
| ада кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љуб |
| на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито слав |
| дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> |
| и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече о |
| ва снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са |
| е доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја ж |
| своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у |
| убичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образим |
| овицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од |
| он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре |
| — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште док |
| ада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њој |
| > <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине |
| вцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Ста |
| буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук |
| сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадим |
| иста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно |
| и ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дођ |
| амо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над че |
| кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди млад |
| е морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> < |
| се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута |
| на за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А дан |
| Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; |
| p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку |
| , да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не |
| болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је |
| из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало |
| животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме живо |
| арији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио. |
| чи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више |
| у, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу сван |
| о и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.< |
| а крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке кук |
| ло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићев |
| . није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се |
| суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје |
| брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} |
| шла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љуби |
| души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је |
| о Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић |
| га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што с |
| баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти |
| {S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају |
| жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она |
| у.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица ниј |
| је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао |
| {S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје |
| на мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заб |
| та не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане з |
| брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над о |
| у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови |
| — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, |
| Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто ј |
| авка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка |
| воје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од да |
| ктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да ни |
| е Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њег |
| ромуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Ј |
| кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у |
| ио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p |
| да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововим |
| т бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бр |
| </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила |
| еретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову при |
| ложај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги |
| >— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p |
| Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па ре |
| не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} О |
| она, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој д |
| часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влад |
| то, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки д |
| зи у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла |
| са је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је |
| е доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је |
| нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да се расп |
| јмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи |
| том детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стак |
| што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> |
| уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разбо |
| слетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је в |
| м.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао |
| Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што |
| сити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ |
| поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски п |
| ише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али је |
| рага, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је тво |
| први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани гос |
| а тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па |
| ови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, |
| /p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо |
| p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало д |
| вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека |
| љаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је пога |
| је на гомиле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима. |
| —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, д |
| над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та е |
| а падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће |
| убице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један |
| срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи пева |
| братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужн |
| животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је про |
| рај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до ум |
| сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме с |
| ти.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, к |
| ка срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах |
| тала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="c |
| >Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{ |
| њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку |
| пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, д |
| у ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — |
| p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор |
| p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стар |
| Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Ст |
| , да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући |
| а гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одмори |
| ицу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра |
| ушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрх |
| еда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли |
| оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута н |
| рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за док |
| је тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме од |
| је код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочит |
| и шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p |
| ана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но |
| в поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречит |
| о тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не |
| и пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли ј |
| ка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — |
| учак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурк |
| кале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} |
| т Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да |
| /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне |
| да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама |
| нашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали б |
| сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше |
| на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници лу |
| рли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на гр |
| и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало и же |
| У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила п |
| ше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремск |
| нутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сер |
| час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да |
| данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је с |
| омисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је св |
| к, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође ка |
| сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био так |
| , поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> оч |
| е враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци |
| било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га н |
| а да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком |
| b n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па |
| ра Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш ка |
| ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је виде |
| о су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале |
| ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке |
| а баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов ве |
| а да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — |
| да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче в |
| учно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах |
| аца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година |
| а о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог с |
| спођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што ура |
| у зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи с |
| мо нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> |
| на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовим |
| згледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до цариц |
| се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски |
| трашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са |
| поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић весело, још на в |
| овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, нар |
| кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистр |
| о се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији |
| јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује љ |
| и последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, ка |
| своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се |
| тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци и |
| овица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзањ |
| а, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, ок |
| а је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није |
| и за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху са |
| акој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће |
| већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ра |
| хватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим д |
| n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави |
| а Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а ч |
| о да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, |
| Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела |
| овор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где |
| полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је ста |
| очито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Свак |
| окат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз |
| упежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет препла |
| еше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начу |
| ојавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љ |
| а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} |
| прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим п |
| хотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" / |
| и — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица |
| леваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту див |
| не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да |
| ра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на је |
| е донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо |
| већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад |
| елој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухват |
| ди поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што пос |
| м.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав ш |
| ајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ |
| аки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.< |
| се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обз |
| а удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да |
| очети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</ |
| глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим ч |
| полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та |
| младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} |
| p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, ка |
| ца у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хл |
| мо, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> |
| ло.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</ |
| и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је |
| пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да дочека. |
| ине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па |
| вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада вре |
| ти туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жи |
| дим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, |
| ли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скоч |
| и падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба |
| и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Т |
| ну кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири |
| , — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S |
| аменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи |
| т са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грд |
| како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кућ |
| {S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да п |
| кса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бист |
| се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда за |
| <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну ш |
| Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица |
| , како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пу |
| о слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> |
| на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је др |
| ућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој у |
| же нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох |
| олази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није до |
| Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала |
| животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушев |
| ам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни |
| Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да |
| о неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{ |
| </p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од св |
| ра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госп |
| Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, ид |
| и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да |
| ћ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о |
| и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет |
| ема губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се |
| ш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође жив и до куће.{ |
| ао да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном т |
| .</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да сас |
| — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да им |
| S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са |
| е осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме |
| еља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољск |
| ним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује |
| е све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. |
| отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кр |
| е млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја ч |
| ко подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину |
| камениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не мо |
| ј великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први цр |
| <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, гос |
| од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је т |
| м мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ |
| торова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; д |
| чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко к |
| етоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што |
| грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђуј |
| а као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани |
| то да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Св |
| е је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p |
| »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван о |
| ! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће го |
| њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђакова |
| утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адв |
| на два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настал |
| 5"> <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на |
| а о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <p |
| ст.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болест |
| ећ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као |
| , па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак ка |
| е. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два с |
| p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велик |
| Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица |
| ашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за |
| ла је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из |
| p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога дога |
| ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погле |
| ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео |
| реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — све |
| ад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} |
| а Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div ty |
| 27" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било неш |
| мах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били |
| е цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{ |
| не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припаз |
| убица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше |
| че снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца |
| се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири |
| и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Бо |
| розрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу. |
| > <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној |
| ила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристал |
| а кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се с |
| <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, там |
| се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поруч |
| уња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла за њоме.{S} Ј |
| ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођ |
| млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим оч |
| <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне с |
| тко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p |
| са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао |
| и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа |
| ју само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем |
| Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак паж |
| и стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта |
| у воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи |
| је мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка д |
| диш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако |
| пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се рад |
| је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-са |
| ље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне |
| се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љуби |
| е вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Ма |
| ође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Л |
| а, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћута |
| одаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још |
| руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена.. |
| било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала докт |
| врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} |
| попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од |
| пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић с |
| тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је |
| који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гуда |
| Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица п |
| -Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозор |
| руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца к |
| ворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар ј |
| лица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану |
| арица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже |
| , кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредил |
| руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, ба |
| приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је |
| Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида с |
| се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, об |
| ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посре |
| и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се науж |
| или само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi> |
| ој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свако |
| утра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да |
| ао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер |
| камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац сило |
| грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што |
| скупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нек |
| S} Да је ко бројио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у |
| женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју млад |
| над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фију |
| нио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором |
| е!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица врисну |
| ођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад |
| > божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако д |
| ја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и пр |
| кташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} М |
| {S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али |
| мњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љ |
| ће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то |
| тор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свит |
| атицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не жи |
| ло што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је |
| девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на |
| нијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, |
| ј — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p |
| ме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друшт |
| га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову |
| ош те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце |
| ак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару |
| има живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радош |
| } Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| у што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав |
| дабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако до |
| а на другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био нај |
| огледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му |
| > <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, |
| Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се |
| брадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа |
| азима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим |
| ри страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ћ |
| вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико п |
| .{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад с |
| ди по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, с |
| но.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењив |
| још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана |
| ћу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико коли |
| е несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога век |
| и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу гос |
| Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после веч |
| октор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из мест |
| , да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу |
| те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На |
| ије му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али |
| што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било до |
| ца, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за |
| ећ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову с |
| о! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад зн |
| га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка |
| храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвач |
| нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако ј |
| ле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те с |
| оса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је |
| и Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не гов |
| з првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, д |
| акопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпа |
| кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детет |
| цу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до ју |
| још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S} Моли га |
| како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е ка |
| а се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господи |
| онамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна к |
| „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћуј |
| о да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупче |
| {S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје т |
| ужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, је |
| -Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа |
| око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца |
| их певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} П |
| го игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас његова |
| као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошл |
| <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до |
| ор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до |
| ну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?! |
| е кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокорав |
| њем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар б |
| — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се |
| аквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, п |
| н јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако ус |
| е и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога бла |
| евоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разго |
| ко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај |
| и љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се оп |
| оље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Док |
| Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотин |
| пођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> |
| .{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој вел |
| {S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиш |
| у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле в |
| з дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа |
| тор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што сто |
| рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо |
| кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро че |
| {S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихо |
| замрљај га мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај мла |
| а и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да дође у |
| жао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Госпо |
| милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? пи |
| ло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у С |
| пођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила св |
| р учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| ија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе |
| > <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је |
| да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госп |
| долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак на |
| штини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су |
| ло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} |
| ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која |
| о по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики |
| вој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се пром |
| долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко |
| платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту |
| уда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао |
| е њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица би |
| госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе јед |
| ошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} О |
| ек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио |
| малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, чов |
| жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове т |
| е.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десил |
| лан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи. |
| оту.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде |
| b n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира как |
| је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и бо |
| па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од с |
| вац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су |
| говорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад с |
| ју главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке ев |
| бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Манастирски коњи су се зах |
| рођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о ж |
| страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" |
| здом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он ди |
| Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>К |
| срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је |
| о слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку св |
| амо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гле |
| док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, је |
| ати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем... |
| авра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, излож |
| рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} |
| гла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео ш |
| Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђав |
| шме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова |
| рој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с ким |
| коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће. |
| } Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до кућ |
| е имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их |
| а боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих мом |
| јска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно |
| рођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први с |
| азић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у ж |
| а ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S |
| доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти р |
| мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очаја |
| м.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности. |
| од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} |
| ледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта с |
| е у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицал |
| ивео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио |
| Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер |
| оље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори |
| p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је |
| једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од |
| ван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило |
| род.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену о |
| бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по с |
| кочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Бос |
| > <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="2 |
| е изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше |
| .</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште |
| оде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја с |
| тким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госп |
| а дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</ |
| ме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том |
| /p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очим |
| Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се на |
| од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њ |
| у тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љуб |
| чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ |
| се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} |
| да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожу |
| прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како |
| .{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело с |
| али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно |
| не ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих |
| то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чисто |
| азабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу љу |
| то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њ |
| ђу госпођама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А гд |
| да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштр |
| ла би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и сво |
| д ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из |
| оман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела |
| друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља р |
| ти шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошни |
| р Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и срце — де |
| сто пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли ди |
| ију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све |
| ки коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} Кочијаш је |
| у је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну к |
| лити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — |
| адију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> |
| туј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! |
| ам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би чове |
| е позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од |
| само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојни |
| Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа нагр |
| што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — |
| аста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла д |
| аметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу |
| о.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умије |
| p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зац |
| авађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину бук |
| а заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави п |
| ој општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином др |
| и господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина п |
| гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жа |
| b n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се |
| се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у |
| а у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и |
| остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни |
| а љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку прек |
| па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком. |
| гло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и |
| епо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели |
| леда у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове в |
| а се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева |
| е ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће |
| , шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се же |
| Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се |
| -Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, |
| Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито та |
| о фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе ј |
| послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко с |
| дро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </di |
| ље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговор |
| .</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био са |
| нити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бој |
| </p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.< |
| ца.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам в |
| нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти |
| тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, |
| да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, |
| и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од пос |
| ору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; |
| не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љ |
| ивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она че |
| ар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвише |
| на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удо |
| е за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на л |
| де! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, л |
| ће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе свој |
| својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива оче |
| д је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побл |
| је још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, шт |
| посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палац |
| ућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту с |
| сту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у |
| код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један ро |
| рпскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> |
| о јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и то |
| сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, |
| ного досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Поп |
| инога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повлади |
| ли — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах |
| добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S |
| се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за ро |
| стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очиј |
| шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бит |
| ного сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна |
| м.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне дев |
| еле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Га |
| у остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто подел |
| е смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од |
| је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прв |
| обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нек |
| илан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици |
| Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад |
| га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која |
| ричу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина де |
| ња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешт |
| а ведра и једра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, |
| ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се ка |
| великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликов |
| "71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости |
| зјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, с |
| ремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираз |
| а била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом |
| м испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата |
| је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор |
| ати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово |
| гу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа ме кору, шт |
| По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а докто |
| ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је о |
| ни.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p |
| укне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у |
| ром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S |
| ана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варо |
| устила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и ч |
| <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под па |
| <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче |
| а није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У цел |
| да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари |
| матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: д |
| </p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по |
| А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без т |
| са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се |
| ра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p> |
| мо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на то |
| допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n=" |
| ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — |
| л’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p |
| адне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је та |
| м.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, |
| , узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p |
| и „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, |
| сподар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p |
| ренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу дана |
| јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју |
| а ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „ка |
| стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас м |
| Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго: |
| Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јас |
| само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да |
| како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Бо |
| је болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како ју |
| кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на кон |
| љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактањ |
| егове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први маш |
| ава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет да |
| дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марк |
| у.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уп |
| бо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце |
| дно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло |
| нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми |
| отресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у ве |
| ошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине |
| о о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знал |
| Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игу |
| н батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — ре |
| осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, |
| вре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.< |
| човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у |
| ј ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се гово |
| кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ћ |
| иш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си п |
| ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, а |
| а.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац |
| к чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне |
| <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из с |
| , али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ |
| душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва грат |
| рпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта тр |
| рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи |
| почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.< |
| егове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула око |
| , а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о такв |
| /p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што |
| а у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође нешто мекши.</p> <p |
| а брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица вели, да није ништа да је већ про |
| хата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале |
| .</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она |
| инограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је из |
| од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нов |
| муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p |
| га поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни п |
| ут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк |
| лазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прос |
| а одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламт |
| а леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb |
| у обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити |
| ицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{ |
| проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" / |
| ину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у жи |
| лпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горос |
| .</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Уз |
| букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се би |
| од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочека |
| х ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.< |
| ки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S |
| ља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу на |
| им руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и по |
| а Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се |
| S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што на |
| орија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле оч |
| да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошл |
| и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Н |
| је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не јед |
| српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се о |
| о, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби п |
| том ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је |
| које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, ал |
| ом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ик |
| ћи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз |
| века једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, м |
| шко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још |
| апрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је л |
| тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо |
| сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрк |
| е прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љ |
| </p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога в |
| питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста |
| д куће.</p> <p>Лађа је данас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још ник |
| ника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса ј |
| сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку п |
| Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визи |
| ком децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ |
| е за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ва |
| никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одго |
| ело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељ |
| ку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у то |
| S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све б |
| емена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у |
| одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{ |
| играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао |
| оди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и |
| то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је |
| тарога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што жи |
| а у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који ни |
| чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак. |
| хватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царе |
| </p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за ј |
| а Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете |
| > <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не |
| јну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али |
| } А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке |
| међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао |
| од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза |
| лове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — |
| да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} То |
| чини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса |
| з њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи |
| и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се |
| ни имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојн |
| пска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправ |
| да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позав |
| и лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па |
| и — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му па |
| ог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орло |
| ких крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она свом |
| убице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом |
| уо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу |
| ло из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин |
| Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, |
| об.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више |
| добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда |
| још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне |
| ке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао „на |
| одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доц |
| есту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама |
| људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> |
| ? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S |
| н човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао |
| ки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио с |
| , што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле |
| бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа С |
| о да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ва |
| а двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашил |
| ски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се |
| оси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</ |
| оде.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Тама |
| тара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало |
| же речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану |
| а — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лис |
| истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила ј |
| угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> |
| крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких |
| унцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жит |
| ца јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па д |
| ишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то т |
| ај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да |
| лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти |
| ноје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно доч |
| кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S |
| ам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, извол |
| крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рук |
| ш чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни једа |
| аш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут бере |
| госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како |
| , ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рад |
| ича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са кл |
| ло тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Стано |
| S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни |
| >— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљ |
| ила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано |
| зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном ј |
| ничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах ка |
| Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцет |
| атерина маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, |
| лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој |
| ајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би |
| а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дођ |
| девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија прир |
| звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике з |
| и свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где |
| је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива о |
| </title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и гла |
| доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с |
| о удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то з |
| х сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођ |
| чи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ка |
| {S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој |
| учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снаго |
| задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини |
| све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тел |
| e>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира |
| ор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S |
| ио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би ч |
| којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептир |
| умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S |
| трићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и |
| би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на |
| оби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима |
| е јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шу |
| а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момц |
| ио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божи |
| сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чис |
| уда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак |
| па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је т |
| е сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила |
| лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и слав |
| ипазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача |
| аја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио р |
| >Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врис |
| преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под н |
| да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је докт |
| нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак н |
| ве је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на |
| е а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа. |
| крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те ч |
| р Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза с |
| е лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као нар |
| човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, как |
| а поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио |
| реветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p |
| це, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах |
| свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Б |
| горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да |
| стио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озар |
| Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињ |
| гора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у |
| ола девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи |
| } Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао |
| сто па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда |
| бема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу |
| па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи |
| увади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега |
| азе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, |
| ло суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна дево |
| — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за др |
| уд надима груди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер |
| Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а |
| а умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја н |
| а станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дак |
| разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога |
| креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се |
| > пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских град |
| е да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а |
| није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне о |
| стао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од мил |
| Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога |
| и добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> |
| а опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, |
| ћем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкива |
| Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео. |
| е му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском рад |
| ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> < |
| оја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубив |
| S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У |
| наче обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апосто |
| по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа |
| и па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> |
| хтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у ср |
| азић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Че |
| га колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем |
| послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да |
| је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p |
| Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам д |
| у се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себичн |
| општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога чове |
| а.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да с |
| аки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и |
| има, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{ |
| вера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са |
| ре пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар фран |
| оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до кућ |
| ој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише |
| нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одма |
| ви дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, |
| умара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за д |
| и лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом |
| од бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, |
| ижњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се |
| ан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетк |
| строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи прове |
| не у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се |
| ке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољи |
| </p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по |
| И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока |
| бала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било |
| а је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После ду |
| породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој |
| говарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи л |
| ност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе |
| и вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље за |
| е кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктор |
| ану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о п |
| ју по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div |
| онице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом |
| уло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа виш |
| : вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p |
| припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, |
| ећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам докторе, кажит |
| Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спр |
| може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знат |
| двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да |
| цкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У |
| ругој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n= |
| окојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у |
| и се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе за |
| не стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на |
| ође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} В |
| спођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни р |
| већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у једа |
| некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса |
| таноје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати |
| ако моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи пр |
| Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и |
| пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим |
| вори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p |
| ије била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве миш |
| > <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Р |
| Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, из |
| а њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не зн |
| е мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} |
| на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који |
| е животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пу |
| сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом |
| и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„С |
| душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога зат |
| но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како се почео да |
| опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што с |
| у страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак ми |
| аћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше најед |
| се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе |
| ло продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли |
| е тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у врат |
| е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, — прод |
| живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све |
| ољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на св |
| ткуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — |
| ћу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} |
| кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу обра |
| ило је велико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк- |
| је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, зн |
| бе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушња |
| ске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти |
| су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по |
| ио, набројио би их више од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па с |
| мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа с |
| ки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се |
| по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „пл |
| ту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку не |
| суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десе |
| ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S |
| тву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младос |
| ћ и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн обл |
| опло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво |
| ао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} Посл |
| сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те |
| вала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка |
| пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже |
| по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да ј |
| азе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу |
| да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју ј |
| воришта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње ку |
| е то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куд |
| рова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред |
| вести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с |
| обро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милин |
| ва госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он так |
| у доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његов |
| ико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} |
| ресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор |
| здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратк |
| а фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне |
| ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и |
| љи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег пече |
| ове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то б |
| дини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, дана |
| великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може |
| — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курма |
| е им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов ф |
| из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S |
| з прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, |
| е Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће до |
| данпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесет |
| </p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све та |
| игао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога п |
| је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а |
| овео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабра |
| Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић так |
| годи оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S |
| било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш ка |
| ко често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шума |
| гова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са проле |
| е био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му њ |
| набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, о |
| } Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-С |
| ролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је |
| х људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вит |
| песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовље |
| ве, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је пос |
| ктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта |
| војима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још до |
| па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фиш |
| бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је |
| а имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" |
| но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за |
| сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку |
| дро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који |
| а да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао п |
| а <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разуме |
| је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што |
| њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пен |
| таровоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике |
| више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али св |
| ек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог |
| а је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што |
| лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="14 |
| свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и |
| ио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се |
| она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није уве |
| и расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на |
| а га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме |
| дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> |
| и године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега |
| њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје |
| собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме. |
| повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротов |
| ао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквен |
| где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па |
| дева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закит |
| од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој |
| рви пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док д |
| оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S |
| >„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад ј |
| никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео |
| апа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га |
| дговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати |
| су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S |
| м, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он |
| } То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ла |
| смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево је већ готово дошло до то |
| ка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли ј |
| остеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи |
| Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S |
| у у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је гов |
| истрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} М |
| главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да |
| н не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</ |
| итворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Посед |
| ека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задр |
| ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни х |
| то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њ |
| p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb |
| његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.< |
| о створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је на |
| ле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој |
| знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да |
| дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њ |
| ати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а |
| енкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом чит |
| толови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку |
| покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није |
| доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећ |
| к.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам |
| /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, д |
| а њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новац |
| из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре ј |
| кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два тр |
| наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај |
| и немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да с |
| Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда |
| х после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је могао мислит |
| а по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се |
| да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо |
| господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне кр |
| т.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезино |
| S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јо |
| њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је |
| врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничк |
| лушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по год |
| све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица |
| сподин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо она |
| акој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је |
| > млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да |
| заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јач |
| види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> |
| омаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> |
| бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео ј |
| Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио |
| ; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> прир |
| а.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску акад |
| ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да с |
| ноје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред |
| хотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која раз |
| е ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега ма |
| латко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже к |
| осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је зане |
| свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, |
| раг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није н |
| ије могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет |
| му није могао избити из главе, да није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је |
| му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Го |
| није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна ш |
| да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде пе |
| уде а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, т |
| то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај |
| ишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури |
| ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се |
| ио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Уза |
| и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, ув |
| зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се в |
| кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било |
| ишта.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S |
| м столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном прилико |
| ослу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Ње |
| се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — п |
| Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, |
| ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима д |
| бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} |
| помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</ |
| је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на кревет |
| и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се |
| сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда з |
| упу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „нов |
| еда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује отк |
| навао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није |
| ога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као |
| квене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{ |
| лом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа |
| з воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи |
| ажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усу |
| а мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје |
| бе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —< |
| одина, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи |
| ису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор ј |
| ени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је |
| ио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род |
| ј ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда |
| е око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио |
| дога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, п |
| свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на ла |
| е одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није д |
| двлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено п |
| е ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по |
| ровуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све цр |
| други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место |
| чар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више |
| а да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме мест |
| ко се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису |
| То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тај |
| — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љубица на другарицу.</p> <p>— Не з |
| ноје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друшт |
| ором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— М |
| ио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се д |
| мце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била м |
| одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком |
| кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ К |
| сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо сел |
| длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Д |
| е.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа |
| } Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истроши најсрчанијега борца особит |
| уто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Ра |
| шљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа. |
| вољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њез |
| одиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живо |
| >— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стра |
| } Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гл |
| рба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је чест |
| на у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њ |
| у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препито |
| тену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{ |
| из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се ј |
| сле ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркв |
| ана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, ш |
| — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важно да при |
| мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека к |
| и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека |
| ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане с |
| у — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, |
| јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није м |
| лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „ |
| Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву |
| чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не |
| ју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непо |
| розирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је |
| на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се |
| беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себ |
| души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — |
| ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; ни |
| о непрекидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чам |
| а мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио ка |
| <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него ро |
| а живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и про |
| же и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа |
| p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у |
| с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пр |
| пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разго |
| кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.< |
| дати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну кос |
| ладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи ми |
| на је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисл |
| им окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допа |
| а.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застре |
| Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти |
| ануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.< |
| p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p |
| докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим |
| ледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само ве |
| ; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се бли |
| први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је С |
| на он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и његовим кл |
| ече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству |
| во што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госп |
| младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В |
| а свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била т |
| ивота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна |
| кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да бук |
| ли из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, нај |
| цу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећно |
| јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и |
| вани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они з |
| S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да |
| дном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи |
| сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре п |
| баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то |
| Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на |
| у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љубица |
| грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје |
| ом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љ |
| кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да изб |
| лила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој |
| њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топ |
| м срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад сна |
| из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу м |
| мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од |
| од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска |
| јој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и |
| есреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ оп |
| S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било |
| од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из ба |
| несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за друг |
| ила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе |
| све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет |
| ара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као |
| млада али је била мудра жена, знала је она добро да зависи <pb n="172" /> од братовље милости, |
| еним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као |
| е госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати |
| откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница М |
| старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше пред |
| пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По ч |
| ре бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст п |
| у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима свој |
| је то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; |
| ако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим друга |
| о ће скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, |
| рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама би |
| ад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто да не би и даље ишло како она за |
| е пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Луг |
| јаву и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже |
| ожићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје ок |
| Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео све |
| ао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе п |
| јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље |
| ици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и |
| да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која |
| са да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор п |
| осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Н |
| а, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богат |
| томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећ |
| ком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хар |
| слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаж |
| ?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души |
| оћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{ |
| к је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би |
| ремишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као |
| На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлета |
| она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богат |
| кога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу н |
| о да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу сам |
| итва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. |
| пођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p |
| ка простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље ба |
| прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{ |
| боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и |
| с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жен |
| као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</ |
| отица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих |
| .</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="25 |
| е.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је |
| свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час |
| Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, |
| као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела као |
| е.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лак |
| нала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако с |
| ао на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собо |
| оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо |
| ао јој је докторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је з |
| ом све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу. |
| све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве к |
| иво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи к |
| зиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у та |
| до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не |
| своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љу |
| одио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала кр |
| сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу |
| на кад закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па н |
| та борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечн |
| ворили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма |
| га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те |
| да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно |
| дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} |
| час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с оп |
| да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прих |
| ашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни он |
| ила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толи |
| баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а то |
| } А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дођ |
| она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек |
| аест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи с |
| први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађ |
| и; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити |
| ђивала, зашто да не би и даље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих |
| На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела |
| е била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, |
| Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна |
| на то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да о |
| Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, није марила много да тумара и |
| од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да |
| агу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У бор |
| му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S |
| b n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа |
| и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне мат |
| мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је и |
| И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми че |
| ј, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много |
| дију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је т |
| спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада уме |
| а ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кеце |
| одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радиониц |
| !{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако н |
| ме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте ј |
| а изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако ста |
| ди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—ка |
| е вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да г |
| која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први |
| ге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} |
| м, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако ко |
| ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес. |
| >Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак |
| p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачк |
| вљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су н |
| за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто годи |
| им путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, |
| уло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није плат |
| в.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава |
| лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су |
| саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка наднич |
| </p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити |
| на — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини |
| це Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу |
| еднога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки! |
| докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да г |
| р — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћ |
| ледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе |
| му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто го |
| по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, |
| аз пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p> |
| иваде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици по |
| х уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце |
| о само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села |
| са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео О |
| водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љу |
| ти иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима |
| и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и оно |
| озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди |
| вакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да в |
| удеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је |
| за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли |
| јкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три к |
| и помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ран |
| мрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би |
| е их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљ |
| е би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шт |
| } Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и н |
| шкал могао издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, |
| дио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општин |
| ече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и |
| т?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при |
| карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, д |
| .</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се |
| пак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој |
| тио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилега |
| само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а |
| зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p |
| будила, и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече м |
| анас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио |
| пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — р |
| наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстор |
| јстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и |
| ве то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет |
| у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да |
| молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то |
| своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху |
| </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb |
| ирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p |
| - само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p |
| о наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гав |
| ира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у |
| ни су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Ми |
| јати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи трену |
| свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем |
| {S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то |
| збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ |
| м ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта |
| ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече докто |
| Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи ј |
| новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из |
| укла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере |
| о би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла |
| ко је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стека |
| ећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас |
| трови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота прол |
| , у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по |
| јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима св |
| ти и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са |
| {S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} |
| видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су ј |
| ао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> < |
| помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним |
| увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обичн |
| да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестр |
| S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева |
| уну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, нао |
| о.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају дана |
| а и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манасти |
| па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она |
| е свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у ш |
| таноје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за в |
| а гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} |
| ачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} |
| <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и за |
| але у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њ |
| сао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако с |
| ћу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се врати |
| е ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог |
| те ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Стано |
| есничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и п |
| часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> |
| и их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у так |
| и.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био вр |
| мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; |
| доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, о |
| да верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грл |
| а већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љу |
| оврчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо |
| у две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу |
| је до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био |
| {S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госп |
| ала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе пог |
| аноје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{ |
| ад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку |
| док је она девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се за |
| ога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њ |
| Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они |
| а се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, |
| де, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли |
| по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За |
| иставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је |
| свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пре |
| ећ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи |
| па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p |
| речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речим |
| на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну |
| м нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сеји |
| , па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао |
| екао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божи |
| па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застре |
| друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам |
| ље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије |
| у ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати с |
| треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је |
| оју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било |
| и и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како ј |
| на.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> < |
| а, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, до |
| никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је н |
| о нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах |
| ада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е ре |
| граду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њези |
| ече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све ст |
| пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; |
| е две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — ре |
| тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајк |
| у се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да |
| ку и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сре |
| — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{ |
| три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од ми |
| орби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ак |
| пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога да |
| рка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога л |
| таноју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу |
| ери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат т |
| троструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год |
| њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштриј |
| е очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела к |
| на мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда |
| и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на |
| Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момч |
| се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} |
| ди варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било го |
| о им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе ј |
| тко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће ч |
| је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p> |
| ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом |
| .{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао |
| ла.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрува |
| етац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чуја |
| ктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— З |
| плашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах ударић |
| ина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати |
| лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; |
| попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с др |
| е нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца |
| <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу |
| ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће |
| они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима |
| рош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му ј |
| атали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати |
| се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш |
| мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у полит |
| ихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они |
| х добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „шту |
| ски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да |
| њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи к |
| остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће |
| , да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да |
| — Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до |
| ави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, |
| не лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново р |
| с сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору с |
| је била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквен |
| у ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа пр |
| квеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општино |
| ла и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p |
| м, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Пос |
| и по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око |
| то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и |
| за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и |
| .{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S |
| тао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово ве |
| су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и бли |
| сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да залож |
| о у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да |
| авио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то |
| ћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћат |
| у, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сад |
| ић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> < |
| д гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје ист |
| кла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пуст |
| потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из |
| оцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на с |
| ор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад |
| ме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, н |
| својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у ње |
| кићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је |
| је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p |
| штерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа |
| људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, видниј |
| и уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће о |
| сећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме бу |
| га живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у |
| па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</ |
| прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас не може да се начуди как |
| ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа |
| ти то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из |
| ежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразго |
| да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику прем |
| драва храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се но |
| једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало |
| аношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све |
| 64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере |
| побушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а |
| међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад н |
| младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји мн |
| ако га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом стр |
| Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице |
| е ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена |
| же лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав |
| очне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне |
| кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш |
| е?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кућ |
| ане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичи |
| ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топл |
| ли таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се |
| спође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пр |
| е зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса до |
| рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва |
| ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом плати |
| , а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Д |
| ло прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао |
| донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</ |
| и здравља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни |
| S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда |
| што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико м |
| с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, |
| S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није |
| ен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и данас |
| ме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{ |
| да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више |
| што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А |
| рјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ри |
| же гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору. |
| ет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево кр |
| итаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читав |
| рбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и |
| лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Госп |
| у па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чи |
| м оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S |
| и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од ма |
| да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} |
| ког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога |
| ога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра ј |
| — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под бог |
| ије то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он |
| распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је с |
| Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско шт |
| емско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} |
| ирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печат |
| много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар |
| ет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да |
| само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, как |
| зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се доп |
| ио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки д |
| ражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</ |
| <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> |
| Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Мар |
| у дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењ |
| > <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, |
| аноје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бри |
| овом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две тр |
| се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се |
| квено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако |
| је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — при |
| <pb n="172" /> од братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски оде |
| причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} П |
| S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у ср |
| S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висо |
| па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она с |
| ао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је |
| .{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај |
| подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ |
| неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, вр |
| о му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три г |
| а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да |
| анпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим ст |
| ан све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме |
| ји је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па ј |
| од крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, |
| p> <pb n="79" /> <p>Кад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, |
| жбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци изла |
| ој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устра |
| тац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту зад |
| ша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле |
| и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербанс |
| оцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је бил |
| и прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још |
| и ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p> |
| случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах по |
| ном оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра |
| го масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још |
| ше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{ |
| иле, господари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>О |
| разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неко |
| натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прил |
| е и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} |
| кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је м |
| обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како но |
| ђе и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} |
| капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала ј |
| } Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију |
| клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и |
| </p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себ |
| штају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред со |
| убица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="cha |
| очека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпо |
| да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица к |
| испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навад |
| ам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да до |
| p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесн |
| о не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа |
| је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задруг |
| нципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали |
| носу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p |
| одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присут |
| боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни реч |
| их занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смел |
| честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момч |
| њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме с |
| жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је пос |
| Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> < |
| — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, |
| хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовањ |
| .</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мир |
| ко више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је |
| прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће |
| осом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није д |
| е добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе |
| пере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња ј |
| а и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута до |
| постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и з |
| /p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији глас |
| је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо ве |
| свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шт |
| а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Р |
| {S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће |
| {S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити зверињ |
| ездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у прис |
| Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напуни |
| ца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубиц |
| Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</ |
| ако сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметн |
| 1" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напреду |
| е жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па |
| тедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} |
| јем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само: |
| ђа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па |
| <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није једини болесник |
| стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на |
| <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је б |
| б је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, |
| а и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Т |
| ла како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђип |
| у остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - |
| — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> |
| ј ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и друг |
| слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад |
| не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо ж |
| шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутур |
| че нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> |
| ра Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био |
| одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт н |
| велике кћери, Милку и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да ви |
| а кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама |
| во на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор п |
| <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не |
| ницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао |
| емља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики |
| ека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} |
| есто не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она дево |
| ам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла б |
| а даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича |
| узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је вазд |
| — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине друга |
| и те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа |
| ешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тил |
| рст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли дет |
| ј слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, |
| вно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; чес |
| је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубиц |
| тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полаз |
| у у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лека |
| ба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће мо |
| суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивни |
| нула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало |
| тао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело га је с |
| од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици. |
| м поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па |
| еђу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит н |
| из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зо |
| овања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да б |
| ови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. < |
| и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, |
| да у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, броја |
| <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Каж |
| сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ва |
| учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра ј |
| Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S |
| уку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, |
| о и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љу |
| се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један |
| ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — у |
| де на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p |
| слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече |
| ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смиш |
| номад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p> |
| још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено |
| вор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти |
| >Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је |
| о?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се гос |
| чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да |
| те да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p |
| , чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у ти |
| убица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудно |
| и ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И ка |
| че браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто пон |
| еду што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како |
| м ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Марта баш к |
| бе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то са |
| узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не |
| да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд |
| иком послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром |
| е позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема ф |
| ролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима с |
| и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језе |
| косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као |
| ови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим бе |
| па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.< |
| кова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше и |
| сто погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва |
| иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љуби |
| ао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесниц |
| анда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— |
| ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p |
| доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе |
| е љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очув |
| ата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту биј |
| ра немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава |
| е сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки пра |
| ма од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{ |
| била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — |
| и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, |
| ; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па |
| ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица баш није као |
| мучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила |
| .</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш нај |
| Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још |
| ње.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао |
| вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <p |
| атио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— |
| p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само т |
| не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде д |
| >— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу ж |
| и попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не |
| а ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та ве |
| ди пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана |
| рама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена с |
| од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је моли |
| с, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би пој |
| соку политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-С |
| по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крај |
| ала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године |
| Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љуби |
| уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој к |
| дању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, |
| ога горскога манастира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да опи |
| жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубиц |
| .</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва |
| ред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра |
| ки ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жаг |
| </p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гл |
| , који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, |
| и.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване! |
| о бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очи |
| се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, из |
| ена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свик |
| p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" / |
| /title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у |
| м удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа да |
| <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са ча |
| тили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} |
| p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше |
| само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом |
| врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината у |
| обро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му је жена.{S} И |
| Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љуби |
| тоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке |
| > <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше |
| е док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био чове |
| е стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор |
| јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма волети.{S} Љубица би |
| ан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није |
| кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадн |
| езине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она сел |
| ојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суд |
| довољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S |
| познату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ |
| p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и |
| ица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица |
| о било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговор |
| тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за |
| и синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — по |
| ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љу |
| га.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{ |
| са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна дев |
| лас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке |
| /p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p |
| х — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју |
| ње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не |
| припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћ |
| да највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади до |
| шту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би |
| свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би подигла сво |
| црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел |
| у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из неко |
| је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло |
| осведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео ки |
| релома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> < |
| е знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и |
| уло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбуди |
| нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српс |
| пре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи. |
| владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих |
| бора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из ј |
| ини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?< |
| с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није р |
| а је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје |
| што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треб |
| и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физ |
| су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видел |
| Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} |
| тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је б |
| никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло сво |
| } Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар |
| > <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика на |
| — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док је |
| је дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у сво |
| буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, |
| н којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су |
| ква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари п |
| црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра ј |
| дним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је |
| ли општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о г |
| т појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна |
| рници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви |
| >„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели љ |
| се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном у |
| ди се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао пота |
| ead> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови љу |
| их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачк |
| и приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што ј |
| ко тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би с |
| расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лаз |
| рник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начинил |
| у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој |
| ру: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се п |
| месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су с |
| , устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се |
| S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Стан |
| ва пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва. |
| то то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кући |
| аман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору |
| око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} До |
| т далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх |
| ц не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у |
| ене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре |
| ући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter |
| иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до |
| доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно |
| стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S |
| ва дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док |
| — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој |
| њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам б |
| зићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину |
| све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— |
| пупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад гов |
| {S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој поса |
| 8" /> онако нико од њих није био још на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошан |
| тране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао |
| шта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, г |
| што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквено |
| тране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван |
| била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком изло |
| ој соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — |
| и намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан |
| намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам |
| е <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љуб |
| сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила |
| еки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> < |
| те и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач при |
| једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних стареш |
| — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом б |
| па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се |
| аки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Ра |
| е му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он л |
| а љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мо |
| а саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасје |
| гњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се с |
| ивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину д |
| > — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би с |
| ло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља |
| , пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три |
| во — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је |
| 239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста з |
| тресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, с |
| оси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га |
| ићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам |
| ро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, к |
| а Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто мило |
| ио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић о |
| је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме |
| Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује |
| е, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што |
| — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топ |
| ео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио |
| је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Њего |
| дно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да прет |
| лу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све |
| пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила |
| атовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узг |
| астира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да пр |
| љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кућ |
| :id="SRP18882_C2.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и до |
| ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили |
| ачајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора |
| јдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан |
| ањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p |
| ах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али д |
| ије Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав с |
| фтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за оставље |
| руштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није б |
| би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} |
| ко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан пр |
| описани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свог |
| и ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих |
| о вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, |
| уче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не з |
| а подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примил |
| убица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— |
| метио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта ј |
| ад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на се |
| а, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је п |
| ко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па |
| срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осе |
| је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек пови |
| у своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој |
| љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силно |
| у да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ ш |
| м дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто поди |
| расота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећа |
| дија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јак |
| и људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави |
| крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ћ |
| рог лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да прови |
| шће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер нема |
| га није могла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није |
| а тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе љу |
| рца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те |
| ви.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се |
| последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма |
| и су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Мил |
| и тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-у |
| ивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p |
| их је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. |
| душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето о |
| га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесни |
| њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица |
| му душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи |
| . Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо |
| тош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је |
| се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Узда |
| ла љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <h |
| које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која тре |
| а и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чис |
| „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} |
| </p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким пог |
| ц од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу кој |
| p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава |
| светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазић |
| ла је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га ол |
| већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И |
| олесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје |
| загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила пра |
| рази јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је |
| о повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им п |
| и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме |
| у своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан повер |
| /p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа у |
| .{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је |
| олске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права |
| ом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих сли |
| јке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити к |
| да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који |
| /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигн |
| жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у с |
| се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из мест |
| на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне прек |
| па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево гл |
| ота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ сту |
| откожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У ва |
| , ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шестор |
| очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилиј |
| и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукаст |
| покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од с |
| е девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они с |
| о ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћут |
| сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче |
| о, да за њихов долазак не казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега с |
| кторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајк |
| деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор |
| нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде |
| иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо наш |
| {S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко |
| војима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и |
| лика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо л |
| Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} |
| а знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" |
| сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена. |
| поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним млада |
| авија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити кр |
| дине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?< |
| рипитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како с |
| после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то ш |
| дати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска |
| ца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Ст |
| дину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог |
| о час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како болесница дише.{S} Госпођ |
| е почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: |
| то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње з |
| још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S |
| угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у л |
| ријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да с |
| м прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо |
| д га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога |
| , баш као да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цег |
| у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све ш |
| ји су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станој |
| на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где |
| дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из |
| ега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће |
| оге танке нити лако да заснује на једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и |
| колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски негова |
| сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> |
| ву нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега народнога духа, него га је заразила ту |
| ио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p |
| ба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поу |
| на Орловцу, нит’ видео Орлово Бојиште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати до |
| 191" /> највише болесника кући његовој, особито из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио |
| н, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа. |
| вор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше |
| иљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи |
| да изнури и истроши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је |
| м, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p> |
| увегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би |
| ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p |
| ми и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меш |
| p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Ста |
| ти, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па |
| и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину |
| са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој сп |
| и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — по |
| и, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придру |
| е изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћ |
| ије Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостал |
| није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од |
| једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав по |
| гледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Стано |
| ешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у |
| све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по ви |
| а, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле |
| етури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељс |
| са Божић је дотле већ испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле |
| отић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</ |
| тор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, |
| ада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим |
| наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у и |
| им чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака |
| е одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али |
| већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, насп |
| оре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну ку |
| је била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љ |
| овој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> т |
| у Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, |
| а, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} С |
| Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се пог |
| <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.< |
| се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> |
| љи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ |
| Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те |
| броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, поту |
| ти се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у об |
| кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишка |
| о оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је до |
| ој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом служ |
| па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља ви |
| да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу |
| ов са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало |
| касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у |
| .{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, т |
| ас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк-Марко је |
| же и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је било у разго |
| бета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> |
| од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ј |
| је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да |
| а нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде |
| уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, |
| ок се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и о |
| сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља |
| ца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S |
| по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} |
| те се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по ст |
| ица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је |
| је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били дос |
| му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није |
| ље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке |
| жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све |
| ој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да |
| тина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за пос |
| ио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, |
| !</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи |
| ајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лека |
| емарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би с |
| ила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рај |
| зире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му с |
| сле опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казив |
| људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изиш |
| а.{S} Многи виде, да овако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Јед |
| о је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура ц |
| ље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне |
| људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури п |
| одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната д |
| ропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јад |
| ом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, |
| бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак б |
| "91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздр |
| "245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће госп |
| ођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да |
| и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе |
| тиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надв |
| анда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! |
| чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо |
| ја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Ј |
| n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом. |
| } Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле |
| судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним р |
| ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна |
| руди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били да |
| брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе со |
| је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова |
| свим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се |
| ош га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћу |
| јаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, |
| о се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или |
| ворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је |
| м писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — |
| рада ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назида |
| д старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из мест |
| ок се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госп |
| p>Љубица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубин |
| азговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме М |
| а се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан |
| p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не м |
| детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада |
| азала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} |
| да обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило |
| дној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћели |
| било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвали |
| сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заб |
| p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица |
| зо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја |
| окопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни |
| диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> |
| и долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па он |
| на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне троица г |
| ет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођ |
| ему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не један |
| на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако д |
| А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милост |
| це, омота га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењ |
| ах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија |
| ија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунц |
| а рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да |
| а очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан |
| зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен |
| b n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком |
| школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могл |
| зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а оков |
| а.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја с |
| ожића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта п |
| S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни јед |
| о све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње |
| ста, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако |
| рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете |
| ави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут б |
| е госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе јед |
| Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади ад |
| /p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним |
| ко дете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове |
| о пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим кровов |
| а дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Н |
| н не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема ког |
| на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставит |
| уге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју стра |
| и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината |
| наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је |
| ицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу |
| рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад н |
| скрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу |
| а левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а |
| вде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа |
| дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се по |
| е будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се пол |
| о.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала |
| посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских |
| аља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га ви |
| као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бак |
| стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се п |
| је то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, у |
| у, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар |
| рнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећ |
| а је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је |
| </p> <p>— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем д |
| спо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— |
| </p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту |
| сле крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што |
| нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће гос |
| анда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још мно |
| оћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> < |
| ли до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су |
| дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупн |
| ланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала |
| head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S |
| самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако с |
| Настојатељ давно није дома, намесник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по |
| ио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим м |
| ао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био грк-Марко нест |
| е пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жен |
| ад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се |
| питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет |
| андом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом |
| , Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села н |
| о нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђ |
| е сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у ви |
| ’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини с |
| кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им гос |
| катским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Е |
| а почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић от |
| .</p> <p>— Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абер |
| ај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нем |
| су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда б |
| ји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли града? — викну доктор Лазић вес |
| о не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће |
| добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није било у |
| Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и |
| ко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју пес |
| аде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру |
| н тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> |
| ио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица оста |
| и војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Мил |
| а мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу |
| пштинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <tit |
| душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа |
| у која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан |
| бица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала |
| а нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi> |
| егове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивн |
| иловито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник ниј |
| је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна |
| не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежа |
| ца стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како с |
| тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво н |
| ло млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с л |
| о кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи р |
| </p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у варо |
| ола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „изве |
| а онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова |
| мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; у |
| мака један већи ђаво од другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро уде |
| орлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила с |
| онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, |
| у.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се |
| >Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још ве |
| р поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зи |
| tle>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <p |
| па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} А |
| госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столови |
| војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем |
| а друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говоро |
| вануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <d |
| не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се з |
| да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интере |
| ада му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских то |
| док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — |
| о не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Стано |
| сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли к |
| а се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу |
| ћу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме |
| дан поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне |
| угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док н |
| грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад м |
| елом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет |
| ту своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — ал |
| ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, |
| бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се |
| це, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са зап |
| кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави син |
| Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је |
| едан се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући г |
| ма мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист |
| глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знат |
| а, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу |
| етну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> |
| душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</ |
| цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тел |
| ов по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и |
| опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа |
| Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по |
| уго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да рад |
| им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде це |
| а ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хо |
| сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више. |
| повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него њег |
| да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понај |
| и куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> < |
| на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љ |
| ветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љ |
| њеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да пред |
| ци; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, т |
| о до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бо |
| син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да |
| американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те |
| S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија го |
| ажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела |
| гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види |
| докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њо |
| а како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни б |
| .{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком пис |
| ојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, |
| бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирн |
| помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли |
| ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не |
| данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n=" |
| а настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само |
| тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештин |
| никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик |
| жак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са о |
| Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се |
| није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себ |
| овица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се |
| сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева п |
| а, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ |
| лим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешк |
| да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци о |
| и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није д |
| Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце њег |
| ца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притишт |
| а добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се по |
| ј зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда |
| ила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђај |
| еко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним |
| и, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у живо |
| лој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од |
| } У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> < |
| би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, та |
| сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је народа још здравија и данас и с |
| Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у је |
| ко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И |
| едала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским ули |
| .{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво гра |
| јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ре |
| зитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије |
| ступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Пи |
| ден за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љуб |
| .“</hi> А за кога?{S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним |
| есма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, са |
| љи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, |
| шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи |
| ар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца |
| же да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни доврши |
| црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од ст |
| раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} С |
| ете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први ма |
| , шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n |
| ом низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Р |
| о испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави г |
| ољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако |
| неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти |
| огледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у су |
| пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — |
| у.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер |
| млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најб |
| амо да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госп |
| Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор |
| га није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је |
| спође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фир |
| език.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико мом |
| ој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о |
| ари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а сл |
| ити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари т |
| , ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану д |
| ди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А |
| беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и |
| ра погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буд |
| бо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје н |
| није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Те |
| врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних м |
| шила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера б |
| </p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао |
| {S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни кле |
| л АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље |
| ам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите с |
| је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина ра |
| Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у |
| сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђ |
| а.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда |
| лно срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху |
| </p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" |
| га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био |
| био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и с |
| рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — |
| је коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледал |
| .{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је |
| да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху |
| час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки у |
| зине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час |
| плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она ни |
| ао да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови |
| уку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с |
| p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самрт |
| је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сја |
| тор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном ли |
| их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је би |
| истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по харт |
| ила је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах М |
| ћа.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда |
| не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор од |
| то поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик докт |
| у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане |
| .</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече |
| сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао м |
| сно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с |
| га бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месече |
| дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> |
| х окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила сво |
| оје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја |
| дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз суз |
| руса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</titl |
| ан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била |
| /hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</ |
| што суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па |
| пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао |
| но неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед сво |
| у.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русва |
| одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и з |
| лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса сми |
| Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да |
| а милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа |
| амо она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" |
| докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Ка |
| м часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га |
| би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је засле |
| Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе п |
| у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила |
| спођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{ |
| ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ћ |
| У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа |
| таноје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти г |
| су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор. |
| главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Ла |
| дари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак |
| че Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако |
| чима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> |
| кторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из он |
| ам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти |
| ед своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се та |
| подине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у виноград |
| обити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Га |
| и, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке п |
| едао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, |
| и чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, поче |
| им лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описива |
| ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и ра |
| Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на дану, где и |
| о.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам |
| ренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је |
| м зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} |
| се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Вид |
| за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица |
| са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина кад је видео, к |
| е, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — узд |
| речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама |
| ље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштар |
| ног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана јези |
| етар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче |
| лињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, |
| рав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забр |
| осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу |
| већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а леви му се б |
| " /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да |
| ли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те |
| ли њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с ми |
| ао да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки г |
| је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били к |
| ло!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чаш |
| ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџи |
| понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љу |
| Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашње |
| p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их н |
| да ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој б |
| а би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети д |
| ј се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, ко |
| погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој |
| И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно |
| ту — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са не |
| им замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нек |
| сак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа п |
| м лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном пес |
| лада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевит |
| ељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магло |
| узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде |
| као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки г |
| рила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лаз |
| а вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по сла |
| ху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној вид |
| и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb |
| Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако к |
| е лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки з |
| пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце |
| леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине |
| ала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом |
| љало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унап |
| ку по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виноград |
| госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? |
| била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са с |
| ила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовн |
| дљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна н |
| Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништ |
| да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница сте |
| у и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше |
| ки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор |
| нда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише |
| институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда |
| велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда |
| то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за |
| дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева о |
| на има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто |
| ава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди |
| студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је д |
| <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љуб |
| и ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну На |
| </p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите прву ви |
| ој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне друго |
| воје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, ду |
| а.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S |
| стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд |
| ђа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Ма |
| стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарск |
| ђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећ |
| е задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збив |
| певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па к |
| и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <t |
| фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бел |
| тра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало |
| рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе |
| по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одм |
| госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада у |
| ицу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духов |
| оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разр |
| крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском сл |
| би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би об |
| Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p> |
| овица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о т |
| о сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћутка |
| као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, |
| ј докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провел |
| и видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по в |
| ворила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва |
| н је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} |
| доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У |
| а зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" / |
| оја се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрин |
| убица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи с |
| му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цига |
| д било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институт |
| е кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја о |
| ћа.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се |
| e>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се се |
| будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити кр |
| среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава |
| али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори. |
| купљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и |
| , погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица |
| е тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица м |
| обро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срб |
| ула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Кат |
| тра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb |
| ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо по |
| лика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто |
| па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понећ |
| да стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} |
| а.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натароше |
| а храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим рам |
| њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и |
| е кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио |
| а, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица ниј |
| о преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Бож |
| куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи |
| том — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно ис |
| мио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колиб |
| та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа докт |
| једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа |
| ма.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — |
| у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p |
| да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по за |
| ећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> |
| а, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезини |
| је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај м |
| који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд оби |
| груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, |
| > <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар |
| угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима је |
| е мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако л |
| о обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата |
| оје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је ц |
| ечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госп |
| да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „при |
| кује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа |
| је не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић нала |
| астати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако |
| одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} |
| чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> < |
| Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија |
| и она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће |
| је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> |
| у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао |
| лнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти |
| се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што |
| икус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шт |
| клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само |
| та вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на роб |
| ли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И |
| за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме д |
| до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините |
| ко им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде |
| доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љу |
| еће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљад |
| говорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из |
| га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваља |
| } Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око д |
| у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} |
| ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор каз |
| а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец |
| а колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима ства |
| чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају д |
| ваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зв |
| већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе |
| а је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да |
| а јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је |
| осподари гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога п |
| да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узе |
| а себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја в |
| .{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А |
| убица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто т |
| је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало усту |
| сто пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан |
| је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могл |
| к сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n=" |
| ме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна кано |
| Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — |
| е миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор |
| пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која |
| би све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему том |
| тор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју |
| оћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли см |
| о је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ ни |
| аги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из захвалности да му не каже како га Љуб |
| о не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове |
| октору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе |
| </p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у м |
| у и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак сл |
| ва. — Мора да је девојче негде назебло, па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости |
| ош и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шак |
| на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, |
| а неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у |
| е вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама н |
| чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час |
| к вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој |
| вате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог |
| стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љуба |
| p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је |
| оловине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је влади |
| ме, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— |
| две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И ја |
| хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до мана |
| — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је в |
| е.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућу |
| кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што |
| је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на |
| ење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на и |
| ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти тр |
| ећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је н |
| пр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади |
| ти и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по дал |
| старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, б |
| оје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је |
| ј стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> |
| је, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да игр |
| пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има |
| Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам |
| илан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ |
| оје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да с |
| р Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још з |
| то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа |
| м чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим |
| ју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати |
| м на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{ |
| ао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на п |
| Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка |
| евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за |
| овара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко осл |
| “.{S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта |
| </p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема |
| , као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлил |
| свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу на |
| снога мужа, ал’ не даде му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је |
| на кобинога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља л |
| ка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе њезине др |
| , ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се ф |
| ти, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња |
| а то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин пок |
| обији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је од |
| ас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је с |
| бро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{ |
| је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља |
| од нестрпљења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је |
| баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је одлетела |
| ече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чем |
| а практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од |
| беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пу |
| ас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једн |
| арта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се карта |
| одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад п |
| се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу пр |
| је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у г |
| с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће. |
| , да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је б |
| каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му о |
| олимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га дожив |
| дија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А |
| у.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко к |
| нем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и |
| свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе з |
| и, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са док |
| о што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па |
| <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сел |
| леткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Сва |
| би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</ |
| } Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне |
| ка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— |
| је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„За |
| ећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће |
| гову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако л |
| — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> |
| .{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облач |
| н.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лоп |
| који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпо |
| з светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек уд |
| екала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— И |
| вила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите н |
| Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако заже |
| описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онак |
| о лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у сла |
| ично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то л |
| ећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу соб |
| предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку |
| срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вр |
| ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бра |
| вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“. |
| када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Ара |
| је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви |
| поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Докт |
| томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Б |
| собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма |
| ше света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижн |
| о чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз пр |
| ћи, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у св |
| рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и |
| диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече го |
| икако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љ |
| доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћ |
| рила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако јо |
| а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш. |
| ри по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу М |
| кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, |
| ла од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч |
| е заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне |
| бе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си |
| ачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце која зна |
| оје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ |
| не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка |
| звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дах |
| е моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватил |
| твори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изг |
| ођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> мог |
| аву.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне ве |
| ћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао |
| а из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још ј |
| , господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега |
| стију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу |
| има по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица ј |
| Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибри |
| је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</ |
| дела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану |
| би има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, тол |
| о миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вр |
| је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргова |
| Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у г |
| а?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ују |
| девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори |
| лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запа |
| жени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око ст |
| оме, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то |
| .{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се |
| а, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест |
| ну у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ издише, беше им обема као да их је |
| ађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— |
| та би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер |
| да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не мо |
| } Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има ве |
| а ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео |
| ве, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд |
| госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да н |
| при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека |
| ри а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се |
| момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S |
| p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола п |
| у: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници |
| рњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ |
| сно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала |
| ено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек с |
| , забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетен |
| о други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло н |
| ва <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на |
| неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, др |
| /p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Ј |
| ју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме |
| лила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је |
| а очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој |
| сти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поч |
| ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чист |
| ца обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— |
| ђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p> |
| це на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станој |
| до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се су |
| у.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан |
| на мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу м |
| с до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" |
| и и госпођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Он |
| дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас о |
| Другови га бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи |
| обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово д |
| знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Ст |
| о Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих вол |
| ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у |
| у новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} |
| S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју у |
| и ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p |
| Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде! |
| и ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно бил |
| чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе |
| и људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини чо |
| ј дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће? |
| јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; неб |
| по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који |
| е, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.< |
| лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ |
| оју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубиц |
| обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{ |
| Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само |
| е верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се ме |
| нао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- |
| есио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Боси |
| свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако |
| S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праска |
| да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четв |
| па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог |
| ај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — |
| аклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан ба |
| , дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака |
| ш видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђ |
| олест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.< |
| на би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала |
| убици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојче дигну главу али не |
| але а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две ч |
| болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке |
| а свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор д |
| е у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</ |
| ругога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места |
| х; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге вољ |
| е под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђу |
| њ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати |
| S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само |
| м чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за |
| путио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милан |
| раст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p |
| S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови јаки, образи забријани па једр |
| а, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, а |
| , кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што је |
| на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо |
| леже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољс |
| д госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање оби |
| к је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуш |
| лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себ |
| е зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех о |
| >Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је |
| нограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара |
| први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепој с |
| и да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на |
| е, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p |
| — Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи |
| за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зел |
| села шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> |
| башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе д |
| ављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити |
| во мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Сте |
| и таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену |
| је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођ |
| азић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.< |
| S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „ |
| ја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за |
| ад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госп |
| е то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соб |
| — Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице санд |
| лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то |
| рати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у |
| томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младо |
| бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме др |
| осу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! |
| у дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у све |
| >У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће |
| час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице в |
| доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште с |
| украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, о |
| ене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој ку |
| а, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест на боље.</p> <p>— Бога вам д |
| његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Сте |
| из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се о |
| о у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор го |
| јно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријад |
| аком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, д |
| један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око |
| плија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом |
| S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести д |
| ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су с |
| варим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу сврши |
| искочиле, бркови јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, |
| онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињав |
| Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман |
| ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не вр |
| е и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе |
| те.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изи |
| S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и |
| о се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера |
| је био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сиш |
| Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено |
| Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала |
| ити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче |
| жа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братск |
| елива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога |
| ђама.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је |
| љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за час |
| на кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на ком |
| бица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што |
| итегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присма |
| себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био |
| н, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Т |
| о важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> < |
| о би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је |
| о се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, н |
| по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за на |
| ешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у леп |
| S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, на |
| скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах |
| резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио |
| ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још он |
| а, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од р |
| и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе |
| а Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела п |
| ова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким |
| у на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситн |
| је тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни |
| погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше |
| ичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у |
| часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри |
| исто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују |
| се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупн |
| у у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва |
| грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати |
| ла је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли |
| ешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у ж |
| ам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви зн |
| ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, |
| ци, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упо |
| у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а |
| , својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су |
| <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко |
| је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу при |
| ек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удру |
| о.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим к |
| загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли |
| .“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај |
| затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<t |
| им прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичин |
| ра, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно св |
| знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: |
| а мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љуб |
| јатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која орос |
| на.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га посп |
| А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може л |
| готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нем |
| <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми |
| до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњ |
| м Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати |
| сту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општ |
| ше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса п |
| {S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="23 |
| Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком по |
| е је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песм |
| руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу. |
| што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И го |
| ора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S |
| арташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је |
| пут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, д |
| и, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда ош |
| грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и сто |
| опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни п |
| да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине |
| иком па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не |
| лашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у |
| ула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова м |
| дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. |
| шев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да |
| опаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше |
| година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гл |
| е зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и ст |
| га младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> |
| анас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад |
| рангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики |
| и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села |
| е нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек о |
| е затим врати, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то ј |
| а јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала |
| авши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила |
| ако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом |
| срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само |
| , њему је господарева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Куз |
| .{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве ба |
| постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва |
| роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвет |
| је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, |
| даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке |
| као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне |
| је живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим как |
| ло у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке а |
| ло никад ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и |
| тир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе |
| у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно |
| е дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не |
| ка што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну п |
| пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није |
| јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Ку |
| је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино |
| су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и |
| но <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти |
| погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, |
| сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Г |
| овори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чи |
| полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне к |
| а се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћа |
| своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима да |
| о, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијај |
| брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини |
| са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па д |
| /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади л |
| војке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размиг |
| тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не па |
| убица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадији |
| на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче к |
| са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе |
| ацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је |
| као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не ј |
| онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која |
| утра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна |
| задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али видело г |
| ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев |
| астала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека не |
| ну.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title> |
| у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — |
| унчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бо |
| S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест г |
| з села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> < |
| уштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није |
| два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> < |
| ше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју |
| лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш п |
| Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њ |
| прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених сл |
| ну американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у |
| беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Докто |
| где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда би |
| раге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као д |
| видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још |
| огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала |
| ебо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које с |
| е добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте видел |
| усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је р |
| откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи |
| ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Нек |
| рошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Мар |
| в и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила |
| им амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Ка |
| аном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се г |
| нио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би д |
| је одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на вел |
| иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу тр |
| ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се ра |
| се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш в |
| з топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спуст |
| и и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да |
| шљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> |
| а пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око к |
| вирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На м |
| ћма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био |
| осла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже |
| како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јеч |
| а са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, |
| де у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се |
| врт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не |
| дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очим |
| де не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што |
| него његови другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла |
| рпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све на |
| дале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, ш |
| н помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су ок |
| и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севн |
| застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књ |
| о да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - п |
| бу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.< |
| н не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око оне |
| о.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић и |
| е од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type=" |
| се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на по |
| ше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како |
| пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе |
| о не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" / |
| ме сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> < |
| ла да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану те |
| једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње р |
| а коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу |
| <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} |
| ни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја |
| тварајући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али |
| на са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрач |
| ајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце воје |
| е да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године |
| ој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом |
| руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} |
| о једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем |
| већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тих |
| занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не м |
| о је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му дола |
| авога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против докт |
| ина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не ома |
| лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девов |
| духу.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада |
| он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опи |
| шу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрља |
| остива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао |
| У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије с |
| још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Д |
| долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио ш |
| Рајко је био материна маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека |
| јнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истин |
| есника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере |
| воје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бит |
| докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb |
| ти, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Док |
| мејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ и |
| сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста ф |
| а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се ок |
| с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним живото |
| о да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други |
| ју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама дол |
| пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на у |
| на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу |
| дземаљске висине, куда не допире људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, |
| страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила |
| доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да б |
| у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против |
| ма једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гав |
| сечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли к |
| а — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот |
| тила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је данас први п |
| 8882_C2.9"> <head>9.</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су |
| ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је |
| као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две |
| ношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајков |
| се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша |
| својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти н |
| смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили љу |
| то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек |
| изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни |
| едно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.< |
| } Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу |
| ош боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени |
| ога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да |
| — Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div |
| мишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима. |
| ође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу н |
| лтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девој |
| броћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука прос |
| Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, м |
| ица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни ц |
| , бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из |
| ине 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ра |
| о ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то |
| /p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго |
| нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица |
| S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза св |
| би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; ра |
| ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с ким |
| Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом |
| јке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, как |
| .{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од носа — одбиће госпођа |
| к старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој ду |
| а — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је о |
| во и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарањ |
| таноје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису |
| ћи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људ |
| тац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа о |
| ао слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет |
| још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој в |
| ао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер се |
| стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк |
| и — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Романа и њег |
| бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога д |
| , на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад с |
| беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овам |
| из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, |
| е пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати и |
| ег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су п |
| непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање |
| метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је |
| јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово |
| а са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата с |
| у новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно ср |
| им лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га ј |
| ва му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто |
| аки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени |
| или мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те |
| ом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све тр |
| е јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не ве |
| и овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано |
| } Око њега је вечита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n=" |
| рио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p |
| међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп |
| трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужит |
| кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове пос |
| и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе ре |
| мене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић ра |
| онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурац |
| доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је |
| сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога мла |
| је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути |
| ош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за но |
| ла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, |
| оље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и по |
| Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар |
| она.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити та |
| а се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на |
| се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, в |
| он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури |
| а брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан ц |
| ат мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је води |
| ирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас д |
| у младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп |
| атице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад |
| е форината мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати н |
| са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио с |
| мете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — а |
| а! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n= |
| а држала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерко |
| Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти р |
| но, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је го |
| како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима |
| Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> |
| у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часо |
| место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села |
| отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му проб |
| Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, |
| таром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Х |
| у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са |
| њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То ј |
| {S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фиш |
| еше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом п |
| ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} |
| и.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен |
| ахна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље |
| >Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а св |
| чке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља с |
| Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом ц |
| учено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту о |
| ст форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи об |
| је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово |
| — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаш |
| к је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, ка |
| пске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега жи |
| е његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмл |
| обедио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да поде |
| вих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете |
| море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но т |
| мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: |
| да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казал |
| место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му |
| м кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад поми |
| е па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да |
| год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} |
| иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко |
| не већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p |
| забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је са |
| уди, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође |
| <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатки |
| а свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији |
| женски неговати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>С |
| м за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, мн |
| и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и Љубица Лазићева била срет |
| иомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но |
| /p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усан |
| S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна к |
| е, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови в |
| .{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати о |
| авало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песм |
| веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав с |
| /title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заје |
| да роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком жив |
| ери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свако |
| утра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој |
| ана са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Л |
| на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писм |
| летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да |
| ао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао п |
| дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а с |
| има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на р |
| ити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљал |
| терес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико ни |
| Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суб |
| м Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb |
| е напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун оно |
| је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест ф |
| ш држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни |
| био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је п |
| ред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме з |
| сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погле |
| па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркос |
| т доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки да |
| ст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај сна |
| ољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, |
| ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за не |
| сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу |
| свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу |
| е Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p> |
| би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несрета |
| на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници |
| } Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љу |
| p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и |
| у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа у |
| кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и по |
| е опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</ |
| о јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска леп |
| Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно рук |
| волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево ве |
| креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне |
| шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио |
| лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е в |
| в лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже ду |
| ла људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио |
| ула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса с |
| ао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недорув |
| ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа добро |
| ће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год пог |
| . „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало |
| њала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође зас |
| е исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхта |
| ајвеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није |
| ли су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при рас |
| млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће |
| .{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је приб |
| а дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица на |
| вих сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици |
| траха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, отвори с |
| у другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} |
| ају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S |
| д узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој |
| сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакл |
| илан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти |
| а око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стај |
| ј долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао |
| јко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову |
| ору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title |
| у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, |
| коричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: |
| жина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако |
| се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ |
| у се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању з |
| и о песмама.{S} Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како б |
| , не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад та |
| први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.< |
| и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S |
| јном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав |
| а онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са |
| ек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју цр |
| ски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузм |
| да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>У |
| {S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренут |
| о задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код |
| ато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свир |
| чне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме н |
| уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— |
| ло на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није ве |
| у источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у |
| јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био у У. у |
| и оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станој |
| ао обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и и |
| артање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од оло |
| не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има |
| га родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле |
| рло држећа и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јо |
| } Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђав |
| <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао |
| да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Т |
| Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан |
| , кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има ко |
| <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би доче |
| p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукл |
| иће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— |
| са — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — ре |
| а ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не |
| заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изг |
| будила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио |
| заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љуби |
| иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин |
| убица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, и |
| ре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као |
| својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и ор |
| а ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море к |
| на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их ј |
| дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа |
| екала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у |
| је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре |
| тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису биле заједно, што је |
| се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, н |
| уо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било |
| нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да ка |
| се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као обично.{S} Купио је књигу чи |
| > <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још |
| па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако д |
| бица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао би |
| вако не може дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{ |
| етицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патварист |
| јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запита, |
| млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница |
| од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} |
| а али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - |
| ше као маснице и он викну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког с |
| уге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало |
| да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће |
| им годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо |
| јаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, |
| и докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимог |
| сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи |
| ено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако |
| вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савк |
| а.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу |
| иште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ве |
| Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Ма |
| .{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то |
| иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво с |
| емо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне н |
| запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву мо |
| заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу |
| купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</ |
| p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па т |
| му „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте |
| Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у к |
| о нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све ве |
| ће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су |
| да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гости |
| ио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својим |
| раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне |
| p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом |
| те, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад |
| — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви |
| ако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често |
| чајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу сво |
| о вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка у |
| едном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — т |
| илан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. |
| је за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Н |
| а Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек м |
| брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му с |
| е, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко ј |
| да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огр |
| у друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} |
| све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то ко |
| к-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто го |
| а било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица до |
| — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Пр |
| а први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и |
| у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати м |
| ад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа |
| удила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— |
| варош могла доћи најјефтиније до добре пијаће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болн |
| вега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико |
| ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме с |
| па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак |
| нда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица |
| јара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимск |
| гли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за |
| од орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутур |
| њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} |
| то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тич |
| зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — |
| ило да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, кр |
| , слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и |
| оспођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само |
| е јаде моје.{S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p |
| нда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што |
| м.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима доп |
| очарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап п |
| >— Нека гору заједно, јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станој |
| гову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто из |
| оша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим |
| Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и |
| плашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био |
| се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од |
| је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добр |
| .{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње |
| то их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно |
| је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још дола |
| и један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да |
| после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се |
| ј други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да |
| одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни |
| Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој ш |
| није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те но |
| м госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишче |
| то раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title |
| ј исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се |
| у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на |
| евојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца ј |
| емио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу |
| прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине р |
| ноју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свећ |
| шко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко |
| , жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санд |
| силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да |
| свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све с |
| сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила!</p> <p |
| га.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срце |
| двокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља |
| — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S |
| јој Ната неко писамце.{S} Љубица зграби писмо, па кад види да није од доктора, баци га чисто љу |
| ди је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су |
| но — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о то |
| д доктор није код куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и ба |
| је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече |
| Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад |
| ту писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жи |
| <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера ње |
| таноје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погл |
| сли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили з |
| >Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде |
| обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господин докторе, отоич |
| ђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат |
| неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попиј |
| е госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, |
| спође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко го |
| ј жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та и |
| о не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор |
| Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, к |
| о сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, |
| а на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} |
| ас долазе зацело</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислит |
| е миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, |
| } У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пр |
| ао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> |
| ванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и М |
| p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8" / |
| Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао |
| и с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово и |
| ети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на он |
| рбији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што |
| да најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад |
| <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се |
| Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} Он савиј |
| акију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него де |
| згледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да |
| ни из дугога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> < |
| ко бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам |
| ш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала |
| ва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како |
| S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> |
| у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме |
| н двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми к |
| та ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица |
| ену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су ј |
| во — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек |
| да нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац |
| и, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је муч |
| .{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице по |
| а је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на |
| општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лека |
| три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој |
| ће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја г |
| ва.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} |
| Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се |
| таће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!< |
| животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене |
| и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи |
| печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно |
| ле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста д |
| ћ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само де |
| <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толик |
| ер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да |
| ве што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запал |
| ершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће р |
| Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у ти |
| ем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко ј |
| е разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јо |
| т свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смел |
| зме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а д |
| Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је с |
| Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је |
| Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ |
| же се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици |
| тији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала |
| је госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа |
| божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго о |
| </p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте в |
| у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чист |
| <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени |
| tle>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици. |
| као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} |
| уда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љуби |
| равицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По ви |
| доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме о |
| немела.{S} На <pb n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблис |
| S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек сва |
| на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га оч |
| лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко ч |
| пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{ |
| Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине |
| а и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текн |
| омичино је гледао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као |
| днесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој при |
| се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> |
| ара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет вели |
| рно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој с |
| а му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слуг |
| ицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али бледа к |
| исма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заје |
| } Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги њ |
| поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p |
| це му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице уст |
| а што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је |
| рила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је |
| о.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умиш |
| ту га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по |
| руди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p |
| ца оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дру |
| д ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаш |
| ли ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој |
| е када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпо |
| уста магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевит |
| је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углав |
| у, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те оза |
| би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину |
| {S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— |
| ко је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У так |
| дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженог |
| а Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и бер |
| ром лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку магл |
| убу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="chapt |
| ца ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да у |
| зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као |
| кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђ |
| ан сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, |
| сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њој |
| ано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити |
| су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво |
| дају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену |
| н мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи |
| то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла |
| онила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад млада мома отво |
| у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ћ |
| узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што |
| ра Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била |
| или дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову с |
| поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је су |
| ше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља |
| јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови по |
| гне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој ш |
| Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, |
| е помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као |
| долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови пов |
| зама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је в |
| бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се < |
| ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу |
| орбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којо |
| <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Са |
| ој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век |
| > <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друг |
| p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p |
| <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад |
| на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запи |
| е.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешир |
| ем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — |
| е, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање него да |
| /p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у |
| и, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам — |
| p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе |
| ече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи н |
| Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p |
| ново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме п |
| зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопак |
| облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови ту |
| де удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пус |
| ј се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој |
| ми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у |
| она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај |
| — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отпл |
| ="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то |
| че госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде д |
| једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не ч |
| па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, |
| с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жесто |
| тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и н |
| ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} |
| на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оз |
| не зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више |
| домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се го |
| вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај |
| ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, |
| тегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три пети |
| е, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ н |
| почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Јеце к |
| ође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је те |
| ака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од |
| брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно |
| у је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Мар |
| сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао иш |
| .{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да у |
| мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе наг |
| ајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и з |
| било, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, |
| боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да |
| је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За |
| а.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; |
| е могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакш |
| ати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало у |
| е остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мис |
| има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} А |
| и цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто |
| повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла |
| да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, пао |
| ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за час |
| ући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком |
| , јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе гр |
| времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рај |
| рих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, о |
| по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љуби |
| ином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој с |
| узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене |
| S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине |
| се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој |
| и говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на дог |
| ању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, |
| ђашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, к |
| ају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су об |
| оме, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме |
| ујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице с |
| на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје в |
| исто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује |
| гати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову при |
| ка се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни јед |
| лику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њим |
| — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор ож |
| т почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чист |
| ан је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} |
| е загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда. |
| јава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст. |
| где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира ко |
| озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О |
| се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — до |
| су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљ |
| кога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену глав |
| } Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег нитков |
| о је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су п |
| о је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота |
| друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да |
| о свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, |
| седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, ко |
| се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица М |
| , што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — |
| е Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене |
| им журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Вениј |
| о увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с веч |
| мо да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су с |
| е два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна т |
| м одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве |
| . с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа |
| и су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где ј |
| је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборен |
| снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сониц |
| разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета н |
| лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јас |
| а му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу |
| к госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да |
| покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто о |
| ка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрам |
| > <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра |
| <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу ка |
| ћи, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних |
| ице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице пол |
| у па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очим |
| аније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{ |
| је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да |
| се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати до |
| прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада |
| честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје ку |
| е га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио |
| >— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да |
| ла.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још |
| ца је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко |
| оћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— |
| b n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стева |
| — и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћ |
| лицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је на |
| n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране |
| ="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> . |
| подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него де |
| ислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа |
| ић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече |
| ћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза ње |
| .</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У са |
| вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечн |
| свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја те |
| и дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој друг |
| ћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би приба |
| ка и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста |
| стали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић п |
| ра Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је ра |
| а и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво |
| је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће |
| /p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n |
| постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић ј |
| воје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, |
| то мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, как |
| су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано |
| у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим |
| а како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно ар |
| лела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово д |
| ај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да |
| дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на с |
| ој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко и |
| па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати |
| е своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, |
| лењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта |
| е може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да |
| прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку л |
| звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усн |
| ко ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван |
| .{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право |
| о чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створи |
| } Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудн |
| Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику |
| уди су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке шт |
| ше Савци да он њу није никада волео, па по другарици довикује њојзи, која га није чула, која га |
| ош једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека |
| чине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па |
| стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, |
| ва, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа |
| амахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигу |
| Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прек |
| его све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то |
| Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весело девојче као тица на грани |
| котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила из баште.</p> <p |
| ме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како |
| а и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора |
| јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, о |
| исто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бур |
| а својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не |
| Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију п |
| ава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољ |
| штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ћ |
| ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах у |
| ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она |
| и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су |
| вали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по с |
| ата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где м |
| се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада |
| биле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину, јер ако јој и није |
| таноје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њој |
| ђе ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени |
| да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а други да в |
| лете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожу |
| тужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подр |
| пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из п |
| топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Стан |
| баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да вид |
| S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се про |
| .</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помог |
| тра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — |
| , јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима |
| д сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило |
| евојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад најед |
| а — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону теков |
| још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му |
| аги мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје с |
| е Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао |
| док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одм |
| се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу |
| њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градо |
| а са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина |
| ’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} |
| тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је |
| обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје и |
| њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у т |
| >Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне мале |
| о је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пи |
| ивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је прол |
| n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или дру |
| .{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па |
| начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за до |
| ла — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор |
| јао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела шт |
| авце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, р |
| , шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан |
| их мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју |
| о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!< |
| — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> |
| у доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте |
| руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек |
| > <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт с |
| и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здрави |
| облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у б |
| ођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити |
| зића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше вели |
| све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума |
| — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом |
| јаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као с |
| а топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је докт |
| рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што беш |
| лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као |
| препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је |
| се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што ј |
| форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила |
| чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нат |
| као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соб |
| Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих |
| е спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима |
| наче углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до му |
| м у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази |
| имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> |
| јачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку |
| ађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући |
| томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најб |
| кчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан про |
| а, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те |
| у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; |
| а је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а |
| и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешт |
| испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S |
| а јаких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па |
| и а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној |
| стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојк |
| и.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S |
| таноје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је н |
| друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни |
| више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов |
| е редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, дв |
| и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и |
| ећ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара |
| тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало |
| оведи нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се |
| , он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се в |
| а.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице |
| ма посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све |
| ћом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту т |
| о је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлоф |
| селили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> |
| се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко |
| шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја |
| ечи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прих |
| рхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни с |
| лин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од |
| грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто |
| сила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је |
| ко ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору |
| {S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама |
| је Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</ |
| е.</p> <p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљива |
| кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и нам |
| тање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ поч |
| у причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но и |
| се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни пом |
| невидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њем |
| ва, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под терето |
| ласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном |
| астир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, |
| е виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — пр |
| има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пар |
| ктор запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као |
| поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза ва |
| ца Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је |
| орачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућ |
| осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припази |
| да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и |
| о си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната |
| е, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око |
| ове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једно |
| ло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш |
| ви пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срц |
| ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S |
| наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој |
| а руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у докто |
| или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, к |
| Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Ни |
| г.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p |
| дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и го |
| је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захука |
| о похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк- |
| И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> |
| и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем н |
| ица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде оста |
| а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочека |
| е састајали, виђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да с |
| друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, д |
| .{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху и |
| а ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да и |
| >— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Ср |
| па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало |
| оје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана м |
| вора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одгово |
| и увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње ба |
| оспођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад свак |
| и дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен |
| истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за о |
| занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете |
| >Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све |
| а се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела |
| и — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар ш |
| теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој п |
| а.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са о |
| теван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окуп |
| ако се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине |
| сто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора ње |
| </p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођ |
| десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а |
| где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани не |
| агом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји |
| ају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља |
| огледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та |
| цета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није па |
| есели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужит |
| сур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој п |
| оја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се |
| можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од б |
| е на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова |
| ијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n=" |
| е лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> |
| ека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није |
| ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила |
| по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да по |
| радила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} |
| га догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на ч |
| ан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и стари |
| би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом крета |
| ного пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би |
| ао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и |
| да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздра |
| ана Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S |
| А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла |
| у играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепал |
| је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како |
| ју; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више о |
| госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се о |
| је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад |
| се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу |
| аноје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Д |
| за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Брк |
| ди је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Ста |
| ло за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је |
| била! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n="105" /> <p>Неод |
| и па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесе |
| ија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар |
| ође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па |
| ња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и са |
| тња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве |
| ом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубиц |
| уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха моли |
| ре“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпође Је |
| писује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајк |
| дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти |
| и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са др |
| до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и свој |
| ија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судил |
| рће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће г |
| ад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута |
| чно бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, а д |
| и.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ |
| шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његови |
| ла као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S |
| о да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „го |
| се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{ |
| ату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрд |
| ну</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. |
| Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После |
| и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам пого |
| >Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само |
| јим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешт |
| гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам |
| урове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љуби |
| три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену |
| ва торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти ко |
| и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје с |
| ега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на л |
| општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против док |
| епо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три са |
| октора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Поп |
| и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога жи |
| она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету |
| угачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих суша |
| потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њој |
| ично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарц |
| на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубиц |
| е мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњ |
| равила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и |
| елио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа |
| зила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „ |
| како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухо |
| ду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с |
| , да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће |
| се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Ср |
| вици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он тр |
| о спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине рук |
| слио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „н |
| десетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвар |
| љи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а ако она запи |
| аћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — ал |
| јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор |
| ве повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас |
| осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима д |
| о се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке к |
| на на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — чит |
| њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп т |
| ом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до |
| пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру по |
| а, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од |
| торе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ћ |
| му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људ |
| тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и сво |
| и воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се |
| 81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из двор |
| је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла |
| обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се |
| ој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и |
| и младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он опи |
| ву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је девојче негде назебло, па је доб |
| нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога |
| а Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта |
| среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће са |
| рибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да |
| о.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд ник |
| грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је |
| </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунул |
| па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око хра |
| S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим |
| положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бад |
| ланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n |
| е Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко |
| ају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удес |
| нако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али |
| анео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" |
| је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фи |
| сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкал |
| ма њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети |
| Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Ст |
| и паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије |
| нога и од зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате |
| га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја це |
| аде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах гр |
| а борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горск |
| га <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, |
| а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице |
| закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} |
| не потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подми |
| у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој |
| ила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да |
| ицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје |
| ворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се |
| у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p |
| бица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као |
| завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео |
| је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на в |
| реперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p>Љубица |
| е опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима с |
| прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зир |
| ор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.< |
| да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засн |
| оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска |
| иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај |
| се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпо |
| д огледало да види како му доликује кад повлади мало и жени?</p> <p>— <foreign xml:lang="LA-Cyr |
| ки провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави в |
| камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не би |
| кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се |
| већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, |
| се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удо |
| замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је најв |
| да госпођа Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет |
| је кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, стр |
| и труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} |
| тара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> < |
| о; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао пош |
| њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов ж |
| смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb |
| ко је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ |
| је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују |
| е ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му |
| дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се |
| и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео |
| овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на посте |
| ј је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред ку |
| својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце |
| оме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку |
| у јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пар |
| ер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија |
| ег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје. |
| а тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — |
| и пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола |
| та јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов |
| "76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђу |
| грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства |
| ица није била више дете кад јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душ |
| ци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{ |
| госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n |
| рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У т |
| ка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много м |
| > <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа по |
| сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је т |
| а.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да |
| поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није изд |
| а не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жало |
| мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лиц |
| рана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашт |
| лише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву |
| одила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани лик доктора Станоја |
| ођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зн |
| S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу сво |
| немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то |
| — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надо |
| пођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — н |
| рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија |
| адом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору |
| м радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће с |
| кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на нов, бујан живот око њега отргао га је из сум |
| била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Рад |
| их а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> < |
| у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки |
| и у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не прес |
| ри овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољ |
| у, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч. |
| оје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> < |
| о као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чоп |
| pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љу |
| а код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну |
| мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој с |
| и, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибр |
| сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, |
| <p>Девојче дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече |
| е, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво |
| је време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све |
| да очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мал |
| де на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са ви |
| жи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p |
| први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки |
| ајтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Ста |
| то претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, гд |
| их груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи ул |
| шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— И |
| а ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као |
| срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, |
| е осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — |
| о, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.< |
| е — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим |
| Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се зби |
| ну Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се |
| а чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге т |
| ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Ст |
| слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам |
| ћ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — по |
| ићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима моли |
| стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Л |
| руди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше |
| p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право |
| зинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако |
| сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter |
| даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак зами |
| S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки н |
| уди младе му жене, како јој око немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао |
| разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — |
| мијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На |
| не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досад |
| а ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како |
| пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пун |
| ко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све |
| к-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лази |
| о одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му |
| дљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле |
| обили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком хо |
| разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и |
| у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора |
| Има му још лека — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застр |
| ће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрост |
| есници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна |
| умила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње |
| о!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али с |
| би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише |
| у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му т |
| ица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерк |
| } Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S |
| ане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није бил |
| , па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је |
| >Леп пар младих људи, милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, |
| х довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од н |
| p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори |
| са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехот |
| диђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погл |
| > <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њези |
| е Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p> |
| ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чи |
| пила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће с |
| госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Исто |
| Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у та |
| омешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића |
| оса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, кој |
| le>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љ |
| а! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S |
| очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по ли |
| дима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога т |
| Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео |
| аха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у ово |
| .</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она |
| че Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња |
| не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је с |
| у крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа |
| а Јула је била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чу |
| .</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је гла |
| та је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нан |
| а јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у карт |
| се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Гос |
| малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души |
| доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милин |
| ш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на захо |
| бива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диж |
| и.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, гос |
| су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! |
| ре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пе |
| од жита да нико и не зна запросио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш |
| амосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на по |
| ви дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> < |
| — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као зали |
| гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се |
| а.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бо |
| е да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебе |
| чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Ста |
| а изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао |
| ика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није би |
| ласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још б |
| води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег из |
| човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама |
| а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти ј |
| ен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштед |
| чи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није бил |
| крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ ч |
| .{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погле |
| ају бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и |
| худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које |
| ћ и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмовр |
| скога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало од |
| вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, |
| па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, |
| ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио |
| , да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи |
| здрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о нов |
| јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, |
| ави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа |
| е боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео |
| S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у из |
| ушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине |
| е, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и ке |
| ена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Сан |
| , кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пу |
| е сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; |
| мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела |
| ена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то ј |
| белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} |
| царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме |
| а је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје ма |
| <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, св |
| орава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је бил |
| госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им ни |
| же у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од ње |
| воју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као д |
| Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на дива |
| о стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> |
| дним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p |
| мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја |
| н и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапи |
| 9" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> |
| лови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао |
| Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућ |
| шкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек |
| гана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола м |
| Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па по |
| однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p |
| ешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S |
| .{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар |
| правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце гос |
| свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први д |
| танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S |
| човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га че |
| реће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — |
| к-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени |
| о треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело т |
| од куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се т |
| мах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је |
| рске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота |
| својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше м |
| веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S |
| му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је |
| евљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p> |
| у шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим да |
| <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем |
| д им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их |
| се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједин |
| није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставит |
| ина најбрже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне |
| школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љуб |
| еци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести |
| м саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад |
| верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, |
| а на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се |
| У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише |
| ново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као д |
| олице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје |
| на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху зми |
| и, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, кој |
| и у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његов |
| ва немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као д |
| ећ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, |
| кторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, |
| ао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију |
| друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће |
| се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветк |
| тице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хт |
| ме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом бо |
| штац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије ма |
| о, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја |
| се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изаб |
| ици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће ј |
| ту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да из |
| Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је о |
| о, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те о |
| тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што |
| р се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по |
| белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком |
| p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да |
| Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Ор |
| други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију н |
| и а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p |
| по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас |
| аници.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле и |
| своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па |
| натарошеве куће, док још није зазвонило подне.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
| е то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Са |
| век лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере |
| да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све |
| и да му ко дође на диван.{S} Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћили |
| Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође |
| јком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанп |
| ку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што |
| p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт саха |
| да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш дл |
| била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говор |
| ан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</ |
| ан је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила |
| догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу |
| пођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет |
| /p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на |
| другарицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „ |
| и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата |
| о сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „ |
| а јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рај |
| још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати п |
| ; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пук |
| S} Није да кажеш добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb |
| има из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За цел |
| е што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих |
| цало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао |
| као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обр |
| ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива м |
| ео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и с |
| чајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> |
| ема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — |
| ле од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече мл |
| же „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући |
| година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све пр |
| ама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ра |
| од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у к |
| гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки |
| лим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} |
| </p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај |
| >— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се |
| лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубиц |
| ота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и |
| елу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да мељу оно мало брашна |
| у па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Дево |
| звео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да з |
| љи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и |
| } Девојка, која је онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто ј |
| од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све |
| Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупиће |
| еколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи боле |
| p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља док |
| Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз |
| >Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је |
| ледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p> |
| вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује п |
| <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро у |
| уку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемил |
| сто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јо |
| уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај |
| p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан |
| слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окамени |
| довица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнућ |
| е оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба п |
| у.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S |
| ш до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати |
| ко, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, коли |
| како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p |
| екуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p |
| — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отв |
| иница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме |
| ана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки |
| уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила как |
| у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{ |
| лио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само т |
| куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па |
| каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је м |
| ом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто р |
| и се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће пр |
| нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу де |
| ено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за време |
| ј „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по п |
| би госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој посте |
| а сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Ба |
| ично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, је |
| едном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао б |
| азић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стиг |
| дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се ни |
| ога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали |
| етало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна |
| у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — на |
| арањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другуј |
| па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и т |
| што, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хв |
| ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх |
| а Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић. |
| државати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се бил |
| шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S |
| надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли |
| д у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој са |
| ветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> |
| <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва з |
| се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вади |
| и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајк |
| е зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се |
| . и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита о |
| ретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савк |
| ођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; |
| атила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се ср |
| бица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беш |
| е сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао |
| Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше |
| !</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не м |
| , има нешто да вам каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, |
| а и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу лепо господ |
| е дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Ур |
| аћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од |
| у у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лави |
| ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што |
| пи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, чиња |
| , што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим ла |
| главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекуј |
| загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руш |
| рта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У |
| толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите |
| лонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чис |
| 03" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он |
| S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} К |
| т.</p> <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова |
| оћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја |
| егова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све |
| долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев си |
| е јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство |
| сто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господи |
| b n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу св |
| руг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана о |
| руштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док |
| ита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, |
| ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то |
| ђа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су о |
| вредније да му млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати с |
| још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирск |
| а је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не ве |
| ћева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати нес |
| {S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на |
| ати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам кажем: |
| х крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом д |
| ="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у |
| е трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а |
| а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p |
| ца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави |
| је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда |
| </p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као план |
| го, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз св |
| ли бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лак |
| најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. |
| нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат |
| 6" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p> |
| и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер |
| ?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S |
| S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n= |
| она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине др |
| по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да н |
| 0" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Го |
| дна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, |
| је Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са о |
| е школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце |
| . у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} |
| нила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Би |
| p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Д |
| га им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да |
| лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице т |
| а то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и |
| ст, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од ов |
| ић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сва |
| ад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад |
| и су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељев |
| каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што |
| овек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из |
| себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овл |
| мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, |
| свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече уз |
| ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно с |
| S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је |
| му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради. |
| че точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад с |
| ту.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој |
| кве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уст |
| дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили |
| гоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровала с |
| говати заједнички лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви стариј |
| не.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пре |
| меће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на с |
| Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник |
| о, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-С |
| {S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је пр |
| човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне па мало искочиле, бркови |
| о је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застану |
| ути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, ка |
| брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања |
| оучним говором о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања н |
| В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквено |
| ојава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природ |
| не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{ |
| и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ цело |
| чмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе |
| /p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, д |
| " /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да по |
| </p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту м |
| .{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махн |
| " /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година како с |
| том у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним |
| ога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих некол |
| владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У |
| или су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је |
| ају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Д |
| ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он |
| жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се |
| ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала на месту, где се |
| ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Стра |
| другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, гр |
| седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула |
| азаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет |
| и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су по |
| сију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и она казала |
| а је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себ |
| е онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како ј |
| нуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и гро |
| ликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога п |
| руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> |
| но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p |
| заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од об |
| ца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада ј |
| ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у |
| мо сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. |
| аври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све при |
| а постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписи |
| орака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} |
| убити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Ок |
| ог зна како“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру |
| чу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео са |
| узмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред |
| {S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је св |
| јвећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то |
| два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петнаеста настала, |
| сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, |
| ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који |
| ј.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — |
| ваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је в |
| еприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у ср |
| се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила |
| огу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој |
| сутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац |
| ад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, |
| је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После о |
| женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љ |
| једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису бил |
| ој сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица по |
| Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма д |
| сим Милана, друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> |
| уком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да |
| причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Го |
| као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе ж |
| утљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и |
| господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет годи |
| а Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунав |
| и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке |
| е јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала изме |
| ашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица |
| у његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да |
| „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — пог |
| већа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и |
| их леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у |
| има, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар. |
| да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као д |
| жно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то |
| орно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и ум |
| „Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Ве |
| а топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку |
| а дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљи |
| ош једном над њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио |
| иже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да |
| утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госпођа Боса онесвесла |
| ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глу |
| ко Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те п |
| </p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спав |
| о зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже с |
| очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у вр |
| егавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међ |
| ћи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — доте |
| али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци |
| себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ у |
| Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизал |
| Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствар |
| некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топа |
| главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој го |
| где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака |
| од облака — кликну Љубица — виш како га полако њиха, баш као да га гони, даму не застире послед |
| ар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумск |
| .{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољив |
| прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> |
| а <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе д |
| а и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки до |
| ође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две н |
| з некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дув |
| ли је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази ла |
| есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би са |
| ло на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше д |
| изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.< |
| уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што |
| ити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, многа сла |
| ло плућа јако запаљено, — додаде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота ж |
| изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале |
| ао да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики ис |
| да, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по по |
| </p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Дево |
| у?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластов |
| ко су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирн |
| воту лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио |
| друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је на |
| срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у |
| агрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је |
| Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана д |
| пе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутог |
| у, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакша |
| Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости |
| Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на с |
| </p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n |
| по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још |
| устило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је за |
| овде бију орлови јуначке бојеве, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу с |
| се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>П |
| >Госпођа Маца бијаше баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад |
| } Лети га по подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње |
| мучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса. |
| јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин п |
| > <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису он |
| обучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти |
| е.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак |
| и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи |
| задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, |
| а.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа ј |
| савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос, па је свакоме |
| у, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} К |
| ећ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из свак |
| м за дискрецију, јер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко |
| тлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро |
| и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу пр |
| је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што ј |
| и бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и пошт |
| Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах |
| уги рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу леч |
| ашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се |
| оград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из ње |
| врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту |
| — Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања. |
| ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{ |
| није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n= |
| — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изн |
| b n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно обори |
| кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље |
| ек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из манастира Б. С |
| ме времену не би ни бесан кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора би |
| окрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шу |
| б и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; глед |
| у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисн |
| орних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много |
| .8"> <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им ј |
| пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају д |
| {S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на раж |
| му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{ |
| болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичин |
| казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чис |
| чи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула на колена |
| ојим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова |
| ама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбо |
| уго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гл |
| циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до ко |
| рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић |
| жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сре |
| ли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва |
| ала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — ј |
| н мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми од |
| тиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</ |
| а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да |
| књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођ |
| </p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као |
| а бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у |
| и не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!< |
| нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ |
| — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинств |
| ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој |
| амо ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љ |
| ој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О |
| да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубоко |
| им на адвокате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се мла |
| о столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаро |
| а лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се докт |
| шту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одма |
| још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> < |
| њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и |
| млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анк |
| ју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к |
| аслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор |
| на <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка ко |
| ан рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи догов |
| 65" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, |
| ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} Бог вам платио |
| и и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докто |
| онамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, је |
| не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чи |
| и отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је |
| и најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло о |
| S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о |
| вена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— |
| си њезинога покојнога оца и њезине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека т |
| азић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела |
| оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, как |
| оја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи |
| кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула с |
| аку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад |
| n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том |
| смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом |
| и зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Ја |
| .</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мек |
| већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p |
| вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина п |
| инство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине мил |
| то као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се |
| овеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још јед |
| воју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На с |
| м душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз с |
| тала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно |
| p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву |
| дновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила |
| умор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне пог |
| да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је т |
| и крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да |
| олетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То |
| ити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Милан |
| ла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. |
| и сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уз |
| , зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, ал’ не даде му Бог |
| и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај све |
| оја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде ка |
| а јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи |
| а као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тре |
| би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке њ |
| ка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} |
| у <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе |
| ма госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка |
| ка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу |
| запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</ |
| о далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало |
| } Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата |
| ко тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — |
| Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак. |
| кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио |
| тежак али је диван, господине докторе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица ти |
| ноје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</ |
| о је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} |
| ој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им |
| деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живи |
| а од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистра |
| све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипел |
| о на пијаци и из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од сво |
| b n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ј |
| есрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве с |
| треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се ма |
| ито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са поте |
| ат.{S} Ал’ видим ја, да и он не може да помогне! — кукаше Љубица и паде на креветац.</p> <p>Грк |
| вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и |
| ла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики све |
| племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје ве |
| ли и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је |
| осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Босу на друга кола; намести ј |
| слабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и т |
| е Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова ко |
| а осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш |
| де — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p> |
| о стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно па леп |
| ге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора бук |
| руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену з |
| p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало |
| } Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да |
| еда ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши |
| да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А |
| е тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе |
| се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p> |
| јана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у час |
| уго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се бој |
| да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од ч |
| ухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лек |
| некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; |
| десет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну ст |
| на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Ром |
| великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке те |
| Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири |
| дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив |
| есту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш м |
| и ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће |
| је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бри |
| /p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љуби |
| ане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио |
| му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио ј |
| n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз |
| аља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је |
| осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићк |
| ј раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; |
| е до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива |
| тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође до невоље.{S} А до невоље је већ дошло. |
| ли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи. |
| одбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако |
| е тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љ |
| ко ничим ни близо.</p> <p>— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено |
| учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на но |
| излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево жив |
| су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу |
| — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра с |
| о је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама |
| је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу |
| Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне ра |
| ам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се та |
| о селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда саст |
| нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није њег |
| м саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ру |
| /p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} |
| а пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Мила |
| си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођ |
| али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима |
| а обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код д |
| није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{ |
| ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо к |
| ислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да |
| стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} |
| тарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и |
| хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне с |
| по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше ж |
| {S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на |
| уха, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио |
| рпско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и |
| свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свак |
| помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога |
| пођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Боса могла да одбије.</p |
| питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним наг |
| к не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је уша |
| спреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесниц |
| ужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу |
| >Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља к |
| и дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед |
| >— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових д |
| ром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман |
| хватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јо |
| га носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љ |
| <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским дево |
| /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; остави |
| ст.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспитанију |
| и тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица |
| тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, п |
| час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и |
| моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p> |
| пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање; госпођа Бо |
| испунио је душу младе жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захв |
| е очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбур |
| ред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} |
| док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зат |
| пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од |
| ристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкира |
| чаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изн |
| бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да |
| берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере у |
| но са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам б |
| креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио < |
| даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп див |
| ше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту п |
| Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка |
| се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки |
| ци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога жив |
| >У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Ста |
| ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано |
| вац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички к |
| ека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме гос |
| већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не м |
| са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љ |
| се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} |
| и него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ на |
| : „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, ј |
| је,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше |
| ава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк |
| боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се |
| p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк |
| у је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не в |
| ао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то ме |
| е попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје. |
| огословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот |
| ом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је бил |
| о остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесе |
| асе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се с |
| вније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} |
| тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— |
| .{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и час по па би ј |
| и.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија Анка мало много говори, али је иначе добра душ |
| упцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни |
| на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.< |
| ст.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" |
| лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је д |
| види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећ |
| да.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу к |
| ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бо |
| довина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е н |
| прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као непознату!</p> <p> |
| олу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближ |
| ило па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци |
| .</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— |
| <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко же |
| } Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим |
| ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудн |
| е спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о том |
| {S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако |
| а.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} По |
| уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на |
| досадити ни једној, осим кашто ако одем попадији.{S} Још она ми је најмилија.</p> <p>— Попадија |
| уђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима друг |
| е па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли докторе!{S} Како |
| ао на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима с |
| фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа |
| дин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадиј |
| мах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла о |
| прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да у |
| расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спази |
| унци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружј |
| ече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала све |
| ве и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватр |
| о није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај поса |
| ци није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту |
| и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у з |
| Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p |
| рља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа |
| приком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео. |
| к-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславна |
| а право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти |
| тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко н |
| пођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси |
| и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине доктор |
| олала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и дана |
| > <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — |
| како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је |
| силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас с |
| свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио |
| у биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћиц |
| његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољ |
| јна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој |
| к прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете |
| грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао |
| зала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш п |
| био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку с |
| .{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p |
| најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на венчање |
| -Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су |
| свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венча |
| људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајст |
| па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван |
| е велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне |
| ари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за |
| се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" / |
| а.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже! |
| Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, |
| цу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у |
| ошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона |
| н коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој |
| и.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу |
| p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио |
| дити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече |
| никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха уда |
| т: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} До |
| вати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Попић је |
| подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, |
| да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забр |
| овео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више од двае |
| пођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив |
| о добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака |
| <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се дого |
| никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> |
| ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер |
| и у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је кру |
| арњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци. |
| ните милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце госпо |
| ричању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p |
| на друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје друг |
| е знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти. |
| S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико ниј |
| енкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све |
| капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а |
| бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад опш |
| ким девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељ |
| ко се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведо |
| лазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад |
| ОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖА |
| КОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> |
| СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> |
| СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> |
| У</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="4" /> </front> |
| S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="3" |
| КЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> < |
| ок се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у |
| една да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша |
| поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер има нешто в |
| подине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужи |
| како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изв |
| и до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили с |
| га момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци пр |
| непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни х |
| <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право |
| одужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му |
| ти његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</ |
| с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У |
| ћ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине реп |
| ао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у неде |
| иже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по ко |
| и</hi> напредак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним |
| о српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi> напредак наш |
| рњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Чов |
| икову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни поми |
| ead>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да |
| , сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — О |
| ио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема бериће |
| гу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" |
| ледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> с |
| сница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку |
| реветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово |
| што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела пе |
| „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-п |
| радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором |
| ла метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи |
| мештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту |
| ити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника |
| рва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њо |
| е наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео с |
| , глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му |
| у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве ш |
| а љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може |
| оју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је б |
| на како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било |
| у поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима |
| је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p> |
| "SRP18882_C2.10"> <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Ст |
| евачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то |
| инцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се |
| избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све |
| агону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи кар |
| дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а |
| то се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.< |
| емљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један |
| таш.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога ра |
| ао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" |
| код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бл |
| ше користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов кор |
| д био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах |
| нога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад |
| а човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окр |
| Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да ј |
| ако је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одај |
| сто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да |
| — Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појури |
| ви, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете |
| ао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благи |
| плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретн |
| Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у т |
| атори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио |
| шу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>Крај ораха назидао је грк-Марко оном л |
| човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих р |
| ванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и н |
| ви саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, п |
| нути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко |
| инак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се |
| о чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„ |
| ћ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти |
| р. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења |
| треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; в |
| атре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало ка |
| оносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све же |
| ао што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за при |
| ма људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекар |
| које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није забол |
| лава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <p |
| онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све |
| а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слаж |
| 28" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да пр |
| е.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може ни |
| зи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у та |
| <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био |
| та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У та |
| ара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко |
| четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре |
| нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако |
| <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу |
| шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на п |
| с кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетнико |
| азове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само у |
| ..</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у |
| Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скот |
| ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— |
| оје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у |
| и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n |
| оре, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ |
| а у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су пева |
| који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара поје |
| је вукло да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе с |
| живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан м |
| тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме |
| Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> |
| му и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће б |
| па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“< |
| едило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпо |
| опадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} Попадија је била жена жива и говорљива и ча |
| из куће; али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако |
| а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, |
| е већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине |
| арту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Зам |
| ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Гос |
| ј непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела |
| ином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37" /> одмах |
| чен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка |
| ођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тич |
| али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опи |
| и то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога друго |
| али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себ |
| </p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде ј |
| ад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и |
| ујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај ист |
| истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p> |
| и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Ст |
| них усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака |
| о обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, |
| је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га |
| би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк- |
| p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{ |
| са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и |
| ој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, |
| ја, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику к |
| га грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако |
| са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби. |
| ал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још че |
| У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што |
| нема дома, а Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаш |
| мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од |
| и пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама |
| сти изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко |
| с имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку |
| е и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи п |
| ар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим |
| о је на коли, ваљда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти каже |
| .{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Госп |
| е нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.< |
| тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директо |
| потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала. |
| се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна |
| , низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и шк |
| , истераће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} |
| на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметн |
| свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако |
| е у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, до |
| У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умор |
| ећ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује |
| попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она <pb n="37 |
| шао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу ко |
| пирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p |
| од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом |
| је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постој |
| гла мирно да дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала са |
| рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да |
| ила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уст |
| че!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Б |
| оспође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично |
| прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код |
| умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се |
| сте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док |
| ане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је |
| дају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него |
| мена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{ |
| веровао, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене |
| </title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно п |
| ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Ниј |
| вао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно п |
| је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало п |
| ао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у |
| мири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу |
| еби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоу |
| је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о д |
| ти, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се |
| из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени д |
| варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју |
| ко то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200 |
| ико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та |
| питао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се поса |
| жити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам са |
| век испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово ч |
| .</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му |
| е прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да |
| искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод |
| иру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако руж |
| title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> |
| S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који |
| у.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где |
| — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што с |
| синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да лично понове позив — није им госпођа Бо |
| променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари |
| ру.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су и |
| му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила |
| > <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо |
| то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и ис |
| не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Ум |
| ргу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око с |
| и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што |
| ао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад г |
| лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не |
| је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај |
| У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био на |
| све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не |
| коси, обасу је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Ста |
| арханђео Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича |
| ечи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости могли више да с |
| иолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно ме |
| а и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора ј |
| тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око п |
| домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз ки |
| е, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк- |
| . </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозо |
| пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њим |
| цу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на јед |
| у, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; |
| /p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује |
| ха, баш као да га гони, даму не застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — ре |
| b n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила |
| , која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — о |
| — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује |
| <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадосниј |
| {S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах |
| ћ тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечник |
| и, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није |
| и свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>До |
| о мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубић |
| година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи |
| вога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p |
| се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— |
| то го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњо |
| ира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, |
| стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још ниј |
| знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи |
| > дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах |
| ца по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, ка |
| ри гледе, замерају овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута би |
| р Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> пре |
| и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега не |
| ше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта с |
| већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада |
| ко својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер |
| мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама.{S} Најбоље је ако се |
| сигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им |
| им синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла |
| уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и |
| етку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра |
| ној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем |
| није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је |
| есник му отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се |
| снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о др |
| реди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко т |
| једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра |
| Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних посл |
| о ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зо |
| ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате |
| мо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић |
| ману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа- |
| о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако |
| те, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} П |
| иже.</p> <p>Занимало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне |
| евап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парч |
| ике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око |
| је и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како |
| иће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце ј |
| его певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из |
| </p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га |
| це умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче |
| на, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи гла |
| се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то прим |
| у већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло |
| риметила на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену |
| је доктор <pb n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се ко |
| дне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, л |
| а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја м |
| S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш |
| лесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није ник |
| авала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љуби |
| да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окрен |
| Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да пору |
| варају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз |
| ану.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> |
| ирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очи |
| <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предигли |
| це пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта в |
| ежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се |
| е Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живо |
| артији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p |
| у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу |
| — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> |
| у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и |
| одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто |
| позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у дру |
| снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на вра |
| есто се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада |
| е кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне |
| уче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До |
| теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на пољу јечао и звиждао.</p> < |
| е у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше |
| ули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> |
| тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{ |
| себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жу |
| иви, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро |
| а руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напуст |
| е ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рај |
| ога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит |
| ио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, А |
| олико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада |
| и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет к |
| пеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да в |
| угу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио |
| усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вит |
| ровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко и |
| ио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме бол |
| унак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отров |
| као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили |
| „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа |
| суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођо |
| оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, к |
| д га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било ба |
| ослова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је мож |
| це.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу |
| ваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи |
| алира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао н |
| тао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је т |
| вој па и код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, |
| ици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродо |
| улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ т |
| а не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочевр |
| е а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била полож |
| .</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шт |
| лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љуб |
| } На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред |
| {S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на по |
| силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Сва |
| ује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очи |
| ак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуј |
| верје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег |
| није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни уле |
| ико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача |
| начко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић р |
| мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако леп |
| људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао |
| Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће |
| в живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је и |
| а дигне главе, јер жена, млада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у |
| о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види |
| е па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава го |
| е по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} |
| стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе |
| дмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то |
| потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону стран |
| падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у |
| срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу мо |
| из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као |
| ош слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије А |
| качима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци |
| се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман ста |
| гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника |
| Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица ј |
| сиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S |
| се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму ст |
| пу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз |
| е запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не ум |
| би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једр |
| де, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на пла |
| је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је |
| } За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом |
| на своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, би |
| је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њим |
| кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице п |
| </p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар |
| знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао к |
| су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се в |
| одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој ј |
| ј Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, з |
| тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас |
| живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај |
| аједаред груну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да п |
| ка а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама на |
| p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише |
| нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју ми |
| госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор |
| тврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Г |
| д <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, |
| неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је бо |
| еме га је омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају |
| м грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћ |
| д јој је отац погинуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше |
| рироде.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У ман |
| аноје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена |
| казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре нег |
| гради на миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берб |
| Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, |
| е; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила с |
| ично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје на |
| онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах н |
| а осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљ |
| вом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фр |
| тор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође Босе, а кћер покојнога |
| ђа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необ |
| час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мал |
| ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор |
| пођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да |
| ог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в |
| да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одск |
| лу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у |
| Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би н |
| е се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио |
| ан сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора |
| ајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало з |
| ди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се |
| > <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица с |
| кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који |
| злило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је |
| ју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, са |
| је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на |
| нама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живо |
| а многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њези |
| ове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његов |
| </p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасмо <pb n="188" /> од нестрпљења, да видимо нову |
| То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли |
| тпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појединаца и у |
| главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио главом а они други т |
| <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: з |
| а је баш латила котлове на обранице, да похита на Дунав по јутрошњицу — кад је Љубица излазила |
| њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала зао |
| ела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћем |
| гао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту |
| ра?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сеја |
| гне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар к |
| * по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Дана |
| м ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по по |
| мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љ |
| а дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љуби |
| годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сва |
| ктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па |
| омадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се |
| је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са |
| н их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужно |
| /p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарај |
| 11"> <head>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и |
| } Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође д |
| ђе па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, |
| } Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „вра |
| ј кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стев |
| ићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда х |
| и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо |
| а младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дун |
| е о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу оде |
| учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенерги |
| а свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: |
| штена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као шт |
| сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос са |
| како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми а |
| аго лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младог |
| знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задру |
| е забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си |
| та се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али д |
| осле две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Как |
| из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али |
| ић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне |
| анда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги |
| е да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не |
| прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав |
| е животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови |
| оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мора да је дев |
| било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број |
| ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје |
| ођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка |
| </p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је |
| } Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо б |
| а прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу. |
| е што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и |
| ти од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим пр |
| и увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Ниј |
| је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју пози |
| а лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „ |
| е?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разлива |
| , какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је |
| о са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави |
| одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за проти |
| ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истица |
| у куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те к |
| гових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је н |
| , небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у об |
| има у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Гово |
| i>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати ку |
| своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега |
| .{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>До |
| } Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Рома |
| певала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, |
| ете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са с |
| " /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати |
| у при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, н |
| таноје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати |
| ке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узет |
| како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпиц |
| > <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био |
| 74" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу н |
| тео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази во |
| на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лаз |
| столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђ |
| стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину |
| e> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} |
| угарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа н |
| рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање ниј |
| S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из |
| виснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, |
| уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" / |
| гову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној |
| прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече до |
| у. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико |
| вао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад |
| о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К |
| </p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и и |
| нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где заду |
| о је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</ |
| енио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Го |
| развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикн |
| шао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се |
| </p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се пам |
| и, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оста |
| тресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<titl |
| нуо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о дл |
| у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је св |
| p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у да |
| и рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ак |
| .{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а нај |
| песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у с |
| злено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на с |
| рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p |
| виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели д |
| ни су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташи |
| под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики вена |
| егову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио б |
| не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љуб |
| } Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у |
| јавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са |
| зеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев писар, измакле мало напре |
| <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удов |
| Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стев |
| > <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како |
| од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле |
| тово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што т |
| ега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа С |
| не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако мене питате — одговори |
| > <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да пођеш за док |
| друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Кат |
| еру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, |
| ца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безе |
| оспођа Лекса и госпођа Јула и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она ист |
| ца зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену у |
| т је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата пар |
| <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљ |
| ра Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало п |
| и, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мо |
| а њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мис |
| и он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и ре |
| поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али ипаки молим за дискрецију, већ знате моје |
| ило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се |
| ике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слу |
| аво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњег |
| убицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-М |
| аше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>До |
| им изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Позна |
| аше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форинат |
| мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињ |
| викну доктор Лазић весело, још на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже |
| трмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или це |
| али чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p> |
| "257" /> ни добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим |
| .13"> <head>13.</head> <p>Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске ра |
| е зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао |
| р живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим у |
| Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господин |
| не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла — одг |
| д.</p> <p>— Да погана језика! — мумлаше поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише |
| квену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Дого |
| поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, руко |
| /p> <p>— Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном п |
| Помоз Бог, зла жено! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну не |
| <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако |
| осподин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да св |
| у. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звањ |
| о дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> |
| се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо кућ |
| апечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе |
| мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> |
| ај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и |
| е! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Са |
| знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао донос |
| Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.</p> <p>— Збогом, пошли!{S} Али и |
| а.</p> <p>Кад је доктор Лазић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне |
| еда чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да је запечаћено са п |
| р Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли град |
| ова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила б |
| гаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гег |
| су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица К |
| ако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш на |
| ма већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткују |
| , ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти |
| C2.3"> <head>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много ш |
| да младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Ју |
| шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакети |
| е је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати так |
| кирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — ор |
| p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се оп |
| е тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него |
| иле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то изр |
| жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Стан |
| Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господ |
| де удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њег |
| оје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес |
| тар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да |
| /p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи |
| журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко |
| војој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се |
| емца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали ин |
| што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио |
| не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему |
| а.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ак |
| ако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а |
| S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не |
| наш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не г |
| господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно |
| е остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка о |
| > <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њим |
| ци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече |
| некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друк |
| сто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она бл |
| б срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише с |
| ивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има |
| "232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и |
| можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим |
| а за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља |
| поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме н |
| Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца |
| ар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Д |
| пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док |
| а.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мо |
| већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости око очију крупне п |
| врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим добр |
| ека добија, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи |
| таде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по н |
| рк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испи |
| , није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су об |
| био стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко |
| е га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа мом |
| S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам |
| помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.< |
| а је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек |
| тиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> |
| у у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> по |
| ни нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним |
| више бож’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узе |
| су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и |
| азде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газ |
| да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот. |
| животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клону |
| чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па |
| у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету када д |
| но говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као шт |
| околења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на св |
| че Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић |
| Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се |
| и мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром ок |
| да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За |
| нило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној чо |
| а он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одап |
| ad>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу |
| идети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </di |
| је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне занош |
| каква му је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк |
| некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те ниј |
| ли.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја ре |
| такленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно |
| њом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор Ст |
| ао да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — она је газдарица у својој |
| — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрит |
| ј оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула |
| сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се |
| — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за доктора нит <pb n="187" /> је д |
| у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијо |
| ногима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче н |
| доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учинил |
| {S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су |
| а погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је |
| лабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби живота |
| ђава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу |
| уде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од |
| вим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је ди |
| чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Ст |
| прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав ч |
| није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божи |
| је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођ |
| два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало |
| икну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ог |
| ка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући |
| 180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване |
| огаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши кр |
| ор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој к |
| ао мача, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</ |
| — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одг |
| јнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама |
| госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је |
| ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку |
| рамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољ |
| а је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њ |
| Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан. |
| нути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Фу |
| теванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајко |
| да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад г |
| д суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра |
| аксе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био |
| било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога дух |
| мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манасти |
| — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу ув |
| ја љета</title>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила |
| кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је б |
| аху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пр |
| д станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством коли |
| тио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни св |
| зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно |
| убице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је пр |
| пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била |
| има у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане |
| о да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опет цело |
| а.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Т |
| је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Сав |
| свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у опш |
| об, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њега коли |
| госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.< |
| си детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први |
| о дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Мак |
| апићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће М |
| годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „м |
| ица, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села и |
| ас не могу, имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и |
| идети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S |
| први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и |
| roup" xml:id="SRP18882_P1"> <head>Књига прва.</head> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C1.1" |
| мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар |
| то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиниц |
| пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имала је нешто важ |
| </p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова з |
| сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским |
| а.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су |
| шка опалила, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар П |
| звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, |
| сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари |
| или се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рец |
| ја салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па |
| ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као шт |
| је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори |
| {S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином иша |
| /p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у св |
| адија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је |
| саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с ког |
| нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова пе |
| он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада |
| а а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсим |
| а „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Кати |
| е осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлакши, јер је тако рећи ника |
| ктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође док |
| наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би |
| ужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућа |
| ћ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у ж |
| проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше же |
| тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и вес |
| анула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div |
| штву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро |
| ођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} |
| страма наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој мал |
| пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана с |
| цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
| тор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева. |
| или Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена пох |
| <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Дево |
| девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке |
| а је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољ |
| ћом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спа |
| е поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце |
| драви, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта |
| литву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме |
| оже дуго остати, али нико нема петље да први помоли зуба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко с |
| ндином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> < |
| ићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год х |
| ао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра |
| ната —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, с |
| ="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је |
| ушу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срц |
| Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јес |
| ма и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако ж |
| ио грк-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу |
| О богојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у |
| ноћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и д |
| се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— |
| ролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се на |
| .{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова |
| рово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио кл |
| почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме |
| 82_C2.2"> <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Стано |
| рзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} |
| довољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је |
| ом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би о |
| се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стаз |
| , али да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, |
| Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Б |
| сто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то |
| о на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што |
| кла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све са |
| доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им ми |
| е натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео |
| ао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су |
| авицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће по |
| цу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о |
| је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ св |
| и, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Д |
| је Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога |
| варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</ |
| ако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и г |
| враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} |
| плим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.< |
| простио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што |
| у очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако |
| чу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни дв |
| шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди ка |
| авежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је ст |
| памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се ма |
| сто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет с |
| једно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од ста |
| забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љ |
| их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који |
| је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнул |
| " /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му ад |
| је готово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види как |
| пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> < |
| о нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко ок |
| те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мис |
| тресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек к |
| ркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља |
| ваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њи |
| ад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој с |
| о се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била |
| /p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи зе |
| е до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад ј |
| а ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је ка |
| чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} |
| удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, св |
| арочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине прија |
| нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи |
| шао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснул |
| се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна. |
| а се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да |
| евне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо |
| ли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зл |
| пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је |
| пут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се проте |
| о! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ип |
| да да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на њ |
| S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза |
| онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живо |
| Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном |
| е и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да |
| — Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна |
| а је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених |
| Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд |
| у пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју |
| је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам б |
| је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпо |
| {S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — због |
| лас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није до |
| тити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од |
| ћу.{S} А најмлађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго до |
| вем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p>Кад је |
| све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, |
| мен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је |
| олила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни био за њу прилика, п |
| Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа је и заслуга.{ |
| у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни ра |
| рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи |
| ље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паор |
| Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи |
| кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру |
| мо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где |
| а дочека.{S} Зна и осећа, да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сир |
| остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, поче |
| ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема |
| госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе р |
| је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад ј |
| же тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно б |
| еуке и невеште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господ |
| Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на |
| и.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одат |
| од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је посл |
| ко узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Стан |
| дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе |
| <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће п |
| то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго здравље је човеку најпре |
| да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</ |
| ра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или |
| друге године изабрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољ |
| ћинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета.{S} Са |
| одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је |
| живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки с |
| зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је |
| ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p> |
| је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из кућ |
| м стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао |
| добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма |
| баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све |
| дном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <div type="group" xml:id |
| ио разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сва |
| елости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац |
| живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> < |
| танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк- |
| стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} |
| лед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лако главу и погледи правце у олтар. |
| тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио |
| ршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме т |
| е Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев т |
| а ви отворите добро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још |
| ан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би с |
| ућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омладини, |
| већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта |
| ана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певал |
| а Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије |
| ли, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки |
| ле литурђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса |
| Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господа |
| егов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> |
| нас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар |
| тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш оди |
| ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослов |
| лио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га |
| <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа била једна од највећих у мест |
| договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — |
| а су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба |
| ије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у бирти |
| да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „ |
| од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан |
| у другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде |
| Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер б |
| октор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није в |
| е.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице |
| уштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах п |
| и, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од п |
| јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p>Љубица излазаше из баште. |
| ђа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није би |
| то га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спуст |
| о туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла ј |
| опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте |
| о, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божи |
| у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по под |
| и да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно |
| самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отво |
| росјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада вели |
| ојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три суст |
| и њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће |
| октора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два сн |
| живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ћ |
| Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би |
| „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у велик |
| војој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече |
| /p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назеб |
| пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати |
| изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа |
| чила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, |
| снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио |
| мињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А |
| ву кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола < |
| њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} |
| то осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по годин |
| а.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p |
| ћ или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак мо |
| селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комшинице госпође |
| шли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за р |
| раја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, |
| ка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити |
| уди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ћ |
| брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма ка |
| ар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо |
| је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је |
| се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и забора |
| дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је с |
| да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то |
| шта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди |
| властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платил |
| те ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, док је ов |
| апуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Кото |
| тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да |
| њом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница |
| јим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра изд |
| ођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше ро |
| сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога |
| p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог |
| кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како гос |
| стићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу ис |
| и јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на сво |
| дупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одбор |
| друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првог |
| ње, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо |
| то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, д |
| S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{ |
| розоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} |
| радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — |
| те.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је |
| сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним па |
| рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погле |
| и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није |
| види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа |
| Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром цр |
| се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше т |
| аше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе н |
| , па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су б |
| а писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="2 |
| тим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој |
| се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није |
| души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове |
| богом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана |
| .{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се ук |
| страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да |
| раду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за |
| е ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} |
| , како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је |
| људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml |
| јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој ж |
| и његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога |
| је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица пла |
| падију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је гос |
| p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Ма |
| нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлади мало |
| на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— |
| а госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам |
| да докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје |
| ве гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Да |
| /hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спуст |
| ник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је прева |
| треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога |
| о је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газд |
| као руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла |
| </p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будн |
| је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руко |
| маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањал |
| није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве пров |
| И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела |
| ти који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то |
| е у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— |
| идео.</p> <p>Несретној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n= |
| један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} П |
| /p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и ста |
| а кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сад |
| лаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију п |
| више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Куз |
| е беде.</p> <p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није |
| <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође |
| p>Љубица је данас његова и пред богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала |
| рви момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући с |
| у сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици |
| доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, од кога ли |
| у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује |
| нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловц |
| Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштал |
| е из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пре |
| ва да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на пре |
| лу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а |
| рва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и сок |
| што дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљ |
| тати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић до |
| ухну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и |
| p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема |
| {S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} |
| у, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме |
| бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А в |
| арта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чо |
| тоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они |
| анабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манаст |
| је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун мес |
| ргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чу |
| је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као |
| куће, био је јако потрешен.{S} Изиђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себ |
| ка.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе |
| , очешао је коње и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обрани |
| се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте |
| затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} |
| ла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —п |
| ну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животи |
| ине падају доле као густа магла.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој |
| ивота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; ка |
| ву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз не |
| марица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подмет |
| лада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бол |
| оје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пош |
| /p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве |
| живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ виш |
| росторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поуч |
| жала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић |
| мењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило. |
| ицу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико де |
| куд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу гл |
| ина први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледа |
| о ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је од |
| милује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је |
| ветковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колим |
| милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше |
| Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па иди |
| >10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа. |
| .{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — још је слаба па ј |
| да слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према чове |
| цу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несре |
| га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред бо |
| орових образа а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не д |
| к беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Стан |
| еринске неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан с |
| ање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном ср |
| а своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</ |
| било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</ |
| и на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече |
| н од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на д |
| витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} |
| јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола |
| шкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати п |
| мпота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анк |
| ца за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто |
| а прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек |
| к морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањ |
| Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили |
| уди сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — |
| и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, |
| да дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплах |
| последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе |
| S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога |
| је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годи |
| сује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у |
| помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила |
| има, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек р |
| ама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досада |
| ра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за час |
| ца у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога |
| олико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мирно да д |
| више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p>Љубица је данас |
| ла и кипила <hi>освета, крвна освета за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је |
| који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter |
| руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уст |
| што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и |
| .</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — прекиде је госпођа Јуца.</p> <pb n="183" /> <p>— А ако |
| ица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младе |
| ечац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је |
| Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му |
| ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не о |
| ме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гле |
| } Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња око књижице, от |
| утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као |
| ило лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те з |
| доктор из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси |
| аву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио |
| е господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није н |
| р живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје нед |
| ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господ |
| о, да је она њега заволила, да је после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Т |
| вено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је см |
| кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још где тако дивнога крај |
| а њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се |
| д прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на дог |
| е се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава у |
| ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према ст |
| туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у поч |
| њер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да |
| у већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу ку |
| најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити с |
| тор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, к |
| ојима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био |
| евојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо |
| ђи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра |
| анда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нем |
| ка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону |
| <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекасто |
| .</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ неколико дана како је |
| ље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху ос |
| дам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам ув |
| та је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и |
| ну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су |
| манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила своје друга |
| ла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укус |
| днога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад |
| у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала р |
| прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после |
| и, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисл |
| ратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, не |
| осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан до |
| још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Дом |
| гне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу шт |
| потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у |
| } Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и |
| онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Б |
| /p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто |
| бе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са д |
| пак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> |
| p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну н |
| уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} |
| не стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и |
| са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по с |
| који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: |
| вако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече |
| змеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, а |
| порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} Ево већ |
| , где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима т |
| пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, по |
| лици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним |
| другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — ст |
| , како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће т |
| руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео |
| ања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, заразило је туђе надри- |
| о лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рука |
| иџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} |
| хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли т |
| Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама нашега народнога духа, него га је зараз |
| Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шу |
| млађу?{S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу |
| дој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак |
| е с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{ |
| нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} |
| опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла |
| роводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало |
| рдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сре |
| днако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи |
| ом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} В |
| ше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди |
| према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} |
| према њојзи ни за длаку био друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице |
| му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав |
| а по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусре |
| их мисли, погледи још једном на планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <p |
| редише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну |
| сало је поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љуб |
| {S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: |
| и у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — о |
| к-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столов |
| и терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Божићевима она је долазила на |
| памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њези |
| попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све п |
| и гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласо |
| то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и |
| о тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није дру |
| до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпо |
| пођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је ра |
| се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице ј |
| гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извиш |
| та се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — н |
| у почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, ко |
| а би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну П |
| шљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, |
| ја бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту |
| муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо в |
| орско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у к |
| ама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на ст |
| као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својо |
| к-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погледају и десно и лево не би ли ког |
| ан било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разго |
| а је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи |
| лио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу зах |
| поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу |
| пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, |
| врело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како ј |
| наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећ |
| — Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" |
| да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схват |
| досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С је |
| уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љуб |
| ела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> <div t |
| да оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорас |
| жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то |
| ману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она ј |
| S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да п |
| чију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Ва |
| и скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу |
| а срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата |
| е ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Ро |
| твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу лов |
| апред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко |
| раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ |
| ема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са п |
| .</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније |
| а би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да |
| д је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из т |
| а земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец об |
| у по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно луп |
| <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згази |
| ђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивот |
| це!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене с |
| ећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан |
| е, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Из |
| снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и п |
| својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женс |
| ло, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а |
| да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, к |
| и језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.< |
| се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не м |
| Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неопи |
| рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила |
| <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица данас |
| нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У |
| бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало |
| рни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку н |
| уда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица |
| а дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Ка |
| ерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обил |
| винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ п |
| нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Ром |
| ути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а већ је друштво било без воље.{ |
| "> <head>9.</head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом св |
| указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза |
| с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела ра |
| су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је так |
| ешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати с |
| да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна |
| полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели л |
| мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели. |
| ктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, си |
| и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— |
| та преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко бу |
| ао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њ |
| а, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то |
| готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — |
| о је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" |
| ном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а |
| ти?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— |
| ој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а не у |
| пу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпођ |
| је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман ј |
| ијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прав |
| а чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, |
| овијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарк |
| ишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на бир |
| на зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле суз |
| свим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би о |
| е године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају год |
| {S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за |
| кло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присут |
| оју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта. |
| о триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој не |
| све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет |
| ш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.< |
| и крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ћ |
| то знам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — |
| чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притиса |
| ично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледа |
| ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S |
| аком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немир |
| Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у |
| е сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој |
| Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје над |
| пле захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увреб |
| > <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Срп |
| то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.< |
| овори ником ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој |
| оје се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живот |
| немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору на |
| на а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди |
| а без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме б |
| жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</ |
| ц који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога сто |
| црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за јед |
| омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине |
| S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} |
| Љубица каже, како воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има |
| Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају го |
| клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахн |
| а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племе |
| е пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} |
| 56" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госп |
| <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У ти |
| ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше т |
| ; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како |
| рају уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S |
| којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S |
| прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину за |
| на приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим св |
| не докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с |
| лутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно |
| као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је |
| преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој ота |
| p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" / |
| Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Мил |
| за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор. |
| ече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, ник |
| дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је |
| ајјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек а |
| ову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином |
| нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање т |
| о снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз |
| омак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер |
| толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче |
| ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S |
| повој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, |
| ана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љуби |
| на је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на |
| род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жеш |
| анка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све |
| {S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштв |
| пао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и |
| а је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> |
| добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако нау |
| рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче |
| му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо с |
| рце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сам |
| нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда На |
| нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа |
| ан другога вија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача |
| е стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводит |
| вала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо за |
| персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никад |
| омене на њезино детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојно |
| <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла пр |
| нда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће би |
| свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а |
| део у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докто |
| уних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер госто |
| ако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, п |
| млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, шт |
| господине Мито, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рек |
| друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на њ |
| ви новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих су |
| ету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— |
| ознао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и |
| ца тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана |
| S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојатељеви и намесникови, већином |
| јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, |
| скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појут |
| } Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дел |
| ило снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би жив |
| могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госп |
| и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у |
| p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удов |
| да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} |
| тљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се бил |
| ла главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана |
| атила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих к |
| ести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познај |
| ао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сир |
| ме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно |
| ису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p |
| ите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њег |
| ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема |
| b n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што |
| ћу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде јед |
| ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарње |
| је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме |
| о гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гл |
| стим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изу |
| но пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелоди |
| умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ |
| исто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроск |
| ом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигу |
| жу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на ли |
| му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан |
| астала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више ве |
| на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зуло |
| врлином; на место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој п |
| већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао ка |
| обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и |
| вати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати ви |
| ро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер |
| природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота оши |
| је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неизмерним п |
| јој је говорила да он није ни био за њу прилика, па после и ко зна да ли је он њу баш и волео?{ |
| има је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку |
| к у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n= |
| а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска страна дал |
| па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла |
| ише од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, |
| себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло |
| ко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу ку |
| да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија с |
| е у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, с |
| ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, |
| што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака кршт |
| о.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и с |
| икус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до н |
| кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рек |
| м крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најми |
| бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па |
| збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али уве |
| артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њег |
| не учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи најјефтиније до добре |
| ="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па н |
| а овај пријатељски дочек не врате лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах |
| што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуд |
| ачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овом |
| е ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, ди |
| ака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субот |
| ге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — т |
| и је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како |
| још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечат |
| ду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу |
| и другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада |
| <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им с |
| е ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио |
| дно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би |
| рања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима |
| Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми |
| ма је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да је од неколико дана постао чисто с |
| игу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променил |
| оздравила.{S} Госпођа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим |
| читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од |
| Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што грк- |
| ом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, да за њихов долазак не казује нико |
| спођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом |
| е разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку т |
| ак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као д |
| па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се чита |
| примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-С |
| авље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше ч |
| Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осван |
| Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им как |
| би из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидн |
| првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужу |
| и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о |
| а је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила |
| јко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти |
| S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка бр |
| уго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној опш |
| поведити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, г |
| ога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрва |
| ча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хла |
| настојатеља на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је п |
| руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се |
| две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби посл |
| е побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричин |
| родице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих покол |
| ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</ |
| бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице. |
| од вреднога посла.</p> <p>Ко је оштрије припазио, могао је видети, како необично сева око у мла |
| из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита |
| октор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао ч |
| ланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она с |
| што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне |
| било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики са |
| е би дошла, али имала је нешто важно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер |
| о подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим ма |
| је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија |
| e="titlepage"> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p |
| ЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. |
| itlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУ |
| itlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУ |
| ина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У пор |
| ; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој |
| еће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпр |
| тац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он н |
| вила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како |
| снице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива |
| све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовим |
| гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је до |
| и.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S |
| ијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српс |
| ојом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и |
| свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио отрован задах таштих жуд |
| мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти ј |
| <head>13.</head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки |
| хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта |
| а.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — пр |
| а овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је чове |
| ћао да двоцевка коби некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p> |
| да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борб |
| дише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она |
| вога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао |
| звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па с |
| м.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, де |
| са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и п |
| <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са зе |
| Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} |
| за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p |
| ју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} |
| у се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, н |
| /p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао |
| својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе |
| ас по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{ |
| се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за |
| ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S |
| агодатним погледом.</p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се рази |
| и од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, |
| оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему |
| а како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су |
| амо је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најиск |
| па Лекса, па госпођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, ба |
| борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога |
| е пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ |
| дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Кузманом најмљена бера |
| али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло |
| било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај |
| оло“</title> није могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у |
| овора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме рад |
| у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певал |
| сак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се |
| тору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи |
| ј здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; б |
| м сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Март |
| торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју о |
| помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, |
| у Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да |
| из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза |
| Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што пре |
| а, колена јој клецнуше, паде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше |
| руди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задов |
| ше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" |
| свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу ње |
| ропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се |
| о је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — р |
| на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежњ |
| о другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и зад |
| и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долаз |
| гледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — з |
| </p> <p>Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рук |
| е, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је |
| а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце си |
| "11" /> морати и поштапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су |
| једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општ |
| p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у груд |
| играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам са |
| ца као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} |
| .</p> <p>— Да богме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није јо |
| </p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће |
| уго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад |
| но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој пр |
| ан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљ |
| </p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихвати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме |
| познајем наше људе биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и |
| е?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг |
| pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад |
| ито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте л |
| вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, |
| е нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости |
| скога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо |
| А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам сле |
| е Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’т |
| <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настан |
| лади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У |
| p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" / |
| еже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде, али је |
| ас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је л |
| два дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S |
| са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у |
| паре мираза и без и једне крпе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је |
| ана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио би доктор живо — био непрекидна борба, а ја в |
| n="101" /> није онако плаховито живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је |
| је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} |
| убица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Че |
| ју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак |
| тишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, д |
| <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; ј |
| пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако зане |
| е, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теб |
| и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пет — бо |
| а свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан батак. — Да п |
| е мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући јело.</p> <pb n="89" /> <p |
| p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. |
| <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — прихватиће госпођа Лекса.</p> <p>— Нисам вас још ни вид |
| заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.< |
| ре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S |
| е тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад |
| за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, |
| ују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим п |
| е младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с ти |
| је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику к |
| вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на крили у онај сјајн |
| S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, |
| три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сир |
| на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три год |
| ив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеш |
| ти.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по |
| нка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала све то на изу |
| Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успоме |
| баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па по |
| ен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — у |
| о се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> |
| дије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окр |
| кама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљушт |
| , морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја |
| је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради не |
| Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испроше |
| дна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.< |
| пођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговар |
| ио, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био |
| , каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли |
| а је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате |
| нула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од т |
| ао да походи болесницу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга |
| ван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога да |
| а мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица ј |
| преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по |
| ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада с |
| је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како |
| докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бо |
| м зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвише |
| и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био |
| >— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку |
| о до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивн |
| је вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћ |
| не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по свој |
| p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шт |
| опић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> <p>Било је већ |
| е и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и |
| у да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та |
| октор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у душ |
| рило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових к |
| {S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти по |
| ећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут вид |
| Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љуби |
| е стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> |
| еве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ |
| ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Ју |
| ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао |
| ноје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихов |
| о ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да |
| тласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</ |
| к с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој |
| допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући сво |
| евности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} Т |
| n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе |
| интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу |
| инићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншп |
| } Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{S} |
| по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за час |
| ладића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхт |
| а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њихових глава.</p> |
| ју.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о на |
| {S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — |
| атраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова ру |
| S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, ст |
| облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час зар |
| шао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркв |
| ас самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади |
| ој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају из постеље све лене с |
| туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да |
| ла већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао |
| робудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више з |
| {S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, ни |
| аци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и леп |
| школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на |
| d>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехо |
| у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из |
| прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред |
| х точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p |
| лико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из т |
| о, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити свој |
| и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена на |
| ало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p |
| о било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ћ |
| ујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пусти |
| у госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; |
| рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живи |
| вор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би оп |
| роду.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и хр |
| ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре |
| ћи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је омахнуло. </ |
| ш у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама |
| као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестра |
| Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру оз |
| јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плахо |
| кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је |
| аја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу |
| Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче пре |
| казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде |
| би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздра |
| преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао |
| — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зач |
| де жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души |
| мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на |
| али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и гре |
| са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђип |
| први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно < |
| ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! в |
| е њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов рад |
| ш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а он |
| амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катиц |
| а у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину |
| дњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две |
| за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, н |
| их људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је г |
| мо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају |
| и је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену |
| оркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све ж |
| пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет ко |
| велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова |
| > блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестр |
| годнији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не може нико ничим ни близо.</p> <p |
| је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мог |
| као да нам је било о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било |
| погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — р |
| ="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута кло |
| ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела ка |
| 72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да |
| n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну д |
| се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чист |
| ју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаг |
| ме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога |
| ој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p |
| ктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишља |
| сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као д |
| трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за |
| цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је на |
| аова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а |
| па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</ |
| — Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.< |
| шевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе п |
| ему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапа |
| лапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стев |
| учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је |
| осиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111 |
| аца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме |
| ко њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И |
| тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад ј |
| о још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Ма |
| као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину ми |
| кочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако бу |
| животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; болесница јечи и преврће се нем |
| а сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де |
| у.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се там |
| .</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од по |
| бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаони |
| затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} |
| ким сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} А |
| је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетн |
| чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет |
| ор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој док |
| била жена бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла |
| смима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узал |
| иморске градове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју ми |
| ти.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друг |
| кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ к |
| о велике механе на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била |
| да и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме ов |
| . не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је |
| ик, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом св |
| нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи |
| е да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да напада на Ср |
| но Љубица вели, да није ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе каз |
| срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ муко |
| крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; в |
| е су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и |
| евима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — |
| тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако мла |
| /p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="1 |
| јом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и здравља, крену снаг |
| ве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступи |
| </p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу н |
| м ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету |
| није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу |
| им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске |
| жу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану жао за Рајк |
| спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и свом |
| ка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бу |
| ица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветал |
| или.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Мила |
| тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да |
| _C1.12"> <head>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћу |
| неге, задахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то бо |
| да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој ку |
| јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу сп |
| ијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом пл |
| у и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, д |
| ећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан |
| ћева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад.{S} За |
| од постеље па онако још дремован дрљав промаља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре |
| ирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико мес |
| сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно ни |
| ла како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њихо |
| опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Зв |
| Боса је брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој |
| а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на бо |
| ного пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе |
| Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стис |
| >Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плав |
| е Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божић |
| лави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме р |
| се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат |
| <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом |
| шта, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрну |
| /p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово |
| кочише и подигоше га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава |
| и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S |
| еке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио врелом |
| а другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па са |
| љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у ср |
| ило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb n="226" /> млади доктор био човек |
| тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећ |
| игура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. |
| ваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила |
| то је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као доб |
| дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Од |
| протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, |
| дом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" |
| браја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђин |
| рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљ |
| ајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда |
| столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Ми |
| ти, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> |
| носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела |
| а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био ј |
| лази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чека |
| тићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} Жене |
| овек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човек |
| заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини на |
| > <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво сам |
| ање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснив |
| погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мог |
| ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рај |
| ву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне углед |
| се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.< |
| оброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти |
| ендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога веселога го |
| О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва |
| исмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па |
| илимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И |
| Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> |
| p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из с |
| љубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то ве |
| с као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед |
| ац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време |
| ко него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, |
| је тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало |
| > <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања отпо |
| читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у ве |
| урко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на кан |
| рман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше ст |
| о подне готово и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па п |
| гледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запали |
| подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — озд |
| а.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од |
| епио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — завршиће |
| Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богат |
| и госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, ј |
| “ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседо |
| е ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, |
| сту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="ch |
| не оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p> |
| дога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје |
| ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није ни |
| а борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети жив |
| дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било пр |
| иво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула заврш |
| Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надме |
| грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе |
| 61. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео |
| м кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, д |
| е не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао |
| воту.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи ј |
| мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису раз |
| о али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било ал |
| ао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали |
| изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Уста |
| рзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> |
| а!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој х |
| — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом |
| шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са љу |
| ће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту |
| за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде |
| /p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се ш |
| лесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општ |
| 97" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи |
| положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се ви |
| евам, но ме жива жеља вукла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} |
| е?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посл |
| она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се |
| стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: |
| једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у |
| естоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тава |
| окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру |
| да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љуби |
| , свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах, |
| вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Ст |
| и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанпут; побледи |
| тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога стра |
| > <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— |
| госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником |
| азао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па д |
| „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на проз |
| и бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S |
| нас ипак нешто одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично б |
| та јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе |
| би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити ка |
| свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то би |
| .</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана |
| ђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, |
| о старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисториј |
| миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били |
| арњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, |
| ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је н |
| воји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерко |
| :id="SRP18882_C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићев |
| </p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад |
| <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у ж |
| роде, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би с |
| сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој |
| ни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потреб |
| опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар А |
| етне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од |
| а!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге |
| Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од м |
| лили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година |
| ласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо |
| о? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Нема |
| ад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да ре |
| S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у |
| са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, |
| и новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Р |
| е, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице |
| у косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb |
| а подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће растурити |
| а помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на рав |
| мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже своји |
| не „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друг |
| аљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и по |
| па малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојз |
| ину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуд |
| ти само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желит |
| идим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај об |
| з своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натп |
| домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали |
| , с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</ |
| да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој |
| будио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читав |
| да, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није н |
| е капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} |
| При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, н |
| } Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— К |
| и зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом д |
| ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор |
| сна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> <p>Доктор Лазић долазио је из |
| га народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n=" |
| {S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила н |
| треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу ко |
| ; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Так |
| јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима ј |
| снуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; |
| екнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају |
| нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово. |
| њаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му |
| па свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мис |
| .{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| а зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на |
| гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Јед |
| нога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то |
| вала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити |
| стоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био |
| у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак |
| каве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изг |
| скоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија |
| чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</ |
| а осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок |
| оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустр |
| тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и трепери |
| егово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотин |
| е то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крај |
| у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије з |
| била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у пре |
| ољно.{S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи с |
| те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и |
| ме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с |
| овео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили |
| "193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко |
| о кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чинило би јо |
| ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису њих две душ |
| олећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми с |
| пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </di |
| ча:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаш |
| одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али може подн |
| добра година, али може поднети.{S} Биће пуни подруми а овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису с |
| таноје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном до |
| вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесени био |
| <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага див |
| ије капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет година дана — добар знанац и пријатељ свраћ |
| к.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва б |
| </p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме ј |
| о, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и њег |
| узимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогал |
| еч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да д |
| <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то |
| Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и ду |
| аркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац |
| .6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких |
| у ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвок |
| му се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није |
| војака, како би волела да има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезин |
| S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вере |
| т, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше ка |
| ине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, |
| — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развиј |
| него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било дана да нису би |
| да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко добр |
| , дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како је да рекне |
| ља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то би |
| астарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у жив |
| огата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај гл |
| ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о |
| е према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца |
| ао сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и |
| ли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се неш |
| нуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову |
| се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после де |
| уће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> < |
| ју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притискивала душу дове |
| ав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p |
| з Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти |
| ђао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па о |
| мирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а |
| човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова под |
| и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и поку |
| а пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топли |
| тор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби |
| узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је поко |
| монска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио |
| у свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш |
| а.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагум |
| S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њих |
| кторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз. |
| аче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме |
| тором била да обиђу матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а е |
| а у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више све |
| су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ |
| е му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и д |
| арких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио ср |
| оје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд |
| <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Гр |
| ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима |
| тргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљива |
| ош десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране |
| маћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао |
| ну гневом.{S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} |
| евка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај т |
| стира, беше јој као да описује некадању пустош њезине душе, а кад пређе да описује осећаје свој |
| воме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />г |
| згоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећај |
| ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнул |
| је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово вр |
| да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком к |
| је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Ст |
| екају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш л |
| домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кокоши |
| тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друг |
| е није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа |
| ени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> |
| оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, др |
| енула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад |
| , па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми са |
| беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свет |
| у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и |
| ојавлењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву |
| зишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да изв |
| оспођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта |
| нога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то |
| су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и |
| ан да пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац |
| Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги |
| у се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је с |
| ора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли б |
| е у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођ |
| p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три |
| и приповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало ка |
| тово до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој |
| то суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срц |
| дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и к |
| све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јо |
| ољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило ј |
| ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. |
| је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра да |
| го као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеос |
| а своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како |
| вуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> < |
| удела по далекој прошлости.{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по не |
| оју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазић |
| је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и да |
| е успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по ср |
| тињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од |
| повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач грк-Марко, њему да је вредних |
| се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи? |
| кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млад |
| ве о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће б |
| исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Боји |
| рода врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одо |
| отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} |
| челичио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а |
| пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита пе |
| .</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподира |
| стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица |
| се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се св |
| којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад та |
| ајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп |
| треба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба |
| тио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погруж |
| рихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео |
| му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о т |
| ноје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице н |
| до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се |
| ело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи |
| Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би бил |
| о очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да |
| а у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана пр |
| ажним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за трену |
| много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао свој |
| што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, |
| > блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ово или оно, а она одговори по |
| јој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело с |
| још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад ка |
| аточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслањ |
| полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење |
| а сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бив |
| савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас |
| у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је пр |
| кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бат |
| од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>До |
| а гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Једнога |
| ; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме |
| ко срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али с |
| навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбу |
| а, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и < |
| млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који |
| срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с до |
| ну, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало од посл |
| осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути |
| p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумирасм |
| е могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.< |
| ноје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учи |
| једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући |
| ош једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођено |
| .{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је |
| сом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске п |
| ком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> < |
| уштво је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Докт |
| ута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p |
| Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санд |
| ога слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, с |
| берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори виногр |
| и из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о |
| ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз об |
| Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро |
| ој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потега |
| оже израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако с |
| двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је намес |
| де с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S |
| се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли пре |
| ио као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила с |
| дором која га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве лас |
| воје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Т |
| за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпо |
| им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од |
| ично да газе, момци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабил |
| ужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима в |
| нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако |
| и предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шу |
| с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није |
| у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тр |
| у на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није диза |
| на где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што |
| још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, а |
| черати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћет |
| а неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срц |
| иско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час |
| е је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је |
| у по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да наг |
| Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ |
| нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда |
| мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у |
| е враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према |
| олела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз пл |
| Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмо |
| ма посла.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зн |
| је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ је видела како је она прва међу сви |
| та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно |
| ромки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и наопако, то |
| лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прн |
| и само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како |
| Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, |
| усији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би |
| пли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим др |
| ешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p |
| х иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у д |
| љску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и т |
| у гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе п |
| из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест ја |
| — Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова г |
| и да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је |
| рисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само |
| ијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и с |
| {S} Од јутрос је дошла Јула пиљарица из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Ра |
| дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава |
| а није мислио ни господар Аца Бркић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се |
| ало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми |
| кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај |
| цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од |
| ша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — не |
| title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима |
| ко то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госп |
| роз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће |
| ешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{ |
| у“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p |
| S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и исти |
| ом ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он |
| место кориснога знања које прилагођава рад <pb n="204" /> према времену и правој потреби, зара |
| азговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разби |
| тра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и планови |
| ужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нем |
| убицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборав |
| грошић два и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова насто |
| оје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућа |
| силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим |
| чиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се |
| ма у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што ди |
| р, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том чо |
| за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој |
| ктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, |
| .</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најген |
| астао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у |
| уха, задахнуте жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што |
| , а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће |
| знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{ |
| али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи ни |
| де, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и ш |
| Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по вазда |
| своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној |
| боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубав |
| у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, пов |
| а оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на ко |
| љено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на т |
| е адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је на |
| имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлеп |
| ћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипе |
| ко је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како з |
| и.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога |
| С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку |
| црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога ле |
| са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно т |
| он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па |
| , ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислил |
| сле десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општине.</p> <p>Нови општинар |
| ас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовиц |
| му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу. |
| у свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека |
| уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да проп |
| нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер |
| >.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, |
| неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у поро |
| <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свр |
| ив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{ |
| љиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се |
| е да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у св |
| а а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, |
| он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега дру |
| Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да б |
| ухом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио |
| е чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу |
| и да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо |
| молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што |
| е па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот |
| иђе му пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах |
| , да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} |
| ар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, жури |
| а чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— |
| рани гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су пои |
| да друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мир |
| прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се |
| олим за дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја |
| лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор С |
| е и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — |
| у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај за |
| пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја г |
| се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они св |
| готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, он |
| њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље св |
| друкчије.{S} А да зашто би доктор писао Ради директору, да не казује ником ништа за те новце?{S |
| ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки њ |
| не не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, н |
| договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За ов |
| днесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић |
| а попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћ |
| и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ет |
| однесем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а |
| , а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекне |
| ко да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да н |
| са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну |
| ну терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уоч |
| иђали, договарали и затим по договору и радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у |
| ело.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и т |
| божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се по |
| да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да |
| ој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прел |
| ао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке ч |
| ди говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувиш |
| ојој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о св |
| ласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али |
| оваца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Ср |
| рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болес |
| ругли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фруш |
| би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору |
| ор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> |
| махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане доктор |
| ко.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће мла |
| е покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — сам |
| о ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на стр |
| она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али |
| не.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако оста |
| никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласо |
| епша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за посе |
| плануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима |
| живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у |
| да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Срб |
| и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац из |
| азговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навија а господар |
| е господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има |
| ина како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на ш |
| одити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није |
| р црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквен |
| ој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често |
| есто у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њој |
| у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</ |
| е то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарк |
| о све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђ |
| ило ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било и |
| девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки п |
| ању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице |
| пођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуч |
| питаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се ма |
| еве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често п |
| и су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је ме |
| рту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесе |
| дарише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућ |
| ште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела |
| данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да г |
| језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутро |
| ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p> |
| друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше |
| нисте никада причали — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек |
| нски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, шт |
| је као птица на грани — друкчије приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верн |
| госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> своји |
| као за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Ш |
| својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики |
| трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, |
| <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја |
| ласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутар |
| лу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Ла |
| господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — |
| > <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла |
| о добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо госп |
| ивот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним ц |
| му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као д |
| рећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица |
| оту своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљав |
| > <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога |
| ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу |
| лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави |
| Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му кажем....</ |
| цу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у |
| адима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има |
| алуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, кој |
| али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њеног |
| очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује как |
| Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановил |
| огу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред докто |
| , који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли дизала |
| мо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није ради |
| ноје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој |
| , да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мај |
| лу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љ |
| већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о по |
| /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни лечник.</p> <p>Док |
| е госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болуј |
| претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље у |
| умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} |
| стала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јо |
| и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи |
| ога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он г |
| </p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан |
| ећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе из |
| {S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким |
| ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неи |
| осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или п |
| јко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комад |
| ини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се в |
| јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је |
| о вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, |
| јдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а прати |
| мам другога посла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> |
| тит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао |
| ој и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло мног |
| чеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су д |
| могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога б |
| дила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако в |
| вега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре |
| ог живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад б |
| ек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — р |
| Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се |
| е.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће ста |
| свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чис |
| снован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивије |
| Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх с |
| ушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ни |
| понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју |
| дица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа |
| .{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгра је нар |
| апалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе прич |
| послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> |
| ом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би м |
| На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем |
| уже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио |
| ош накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p |
| сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обиш |
| о ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић ре |
| /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да |
| роди <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу чест |
| унцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као |
| жива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Беч |
| ише била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало |
| ихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се ве |
| њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубиц |
| ио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од |
| је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало по |
| јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је |
| </p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по |
| а је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на |
| а са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за длаку |
| пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако д |
| на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и |
| и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни |
| од затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и |
| а.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S |
| ад очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пит |
| ићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милку и Зорку |
| ђем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек шт |
| управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје |
| <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно п |
| ла није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче |
| ор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њ |
| исто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет Милан |
| ом сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је |
| ч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор |
| после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девој |
| ци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то |
| ивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> мој |
| .</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па |
| амакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор о певању и о песмама.{S} Љубица каже, како вол |
| партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а |
| ри по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и о |
| и а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њ |
| њу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о вре |
| целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би сваког |
| ли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лак |
| читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица |
| а до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме |
| окторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто ус |
| аји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој |
| ити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају в |
| ко је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224 |
| колама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи |
| доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из п |
| ћи, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих |
| Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш до |
| бији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов правац; јер је она опет најрадије слушала |
| а свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио |
| удски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S} |
| штво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни г |
| ици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све |
| кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те |
| да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога звона, пусту осаму д |
| иродном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сва |
| ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело |
| младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечник |
| коле мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову |
| цу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема в |
| ината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — па баш ако и пропадне све што му ј |
| мо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком |
| се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретн |
| већ годину дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је |
| брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та стру |
| јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, |
| зи.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљ |
| био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе свој |
| у контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бе |
| и мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан поја |
| дравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под |
| на.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више |
| јају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо з |
| гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друг |
| и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњ |
| </p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помо |
| ко и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунц |
| ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће у |
| како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље |
| већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно з |
| ости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолаз |
| ери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n=" |
| <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је |
| временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а оту |
| и си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђ |
| слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правог |
| ражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљ |
| ству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па |
| динаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота. |
| рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се дру |
| а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, јо |
| ик не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега |
| њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине јо |
| <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и к |
| ише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили с |
| ине миле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска с |
| љи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда |
| претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрл |
| и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висо |
| амислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му да ј |
| не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би она |
| витати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милин |
| угарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирно и благо а шт |
| ао буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад ј |
| ивоту људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив |
| а сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још д |
| је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор ка |
| ћа из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у се |
| безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љу |
| нуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у с |
| а дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила гла |
| а је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, а |
| > час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, |
| пштини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинар |
| {S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му по |
| “ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас задену |
| але играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки |
| о сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље нека пусти људе д |
| ва три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога |
| како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвок |
| ушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. |
| те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отру |
| мо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санд |
| а меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ |
| више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Ста |
| е да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи глас |
| Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву |
| том што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за к |
| ше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — п |
| мишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они стра |
| ји човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, к |
| ни за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед. |
| на, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је је |
| у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек х |
| и анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек са |
| охран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвиш |
| гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> |
| било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да |
| атку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим о |
| е да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме све |
| ште, заразио је и затомио је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће сп |
| вци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да уложи с |
| га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је |
| х смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Л |
| мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џб |
| ла би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула |
| хладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ово дете пође ње |
| мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако |
| , друга <pb n="244" /> нашега покојнога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При ов |
| <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени |
| убљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, кој |
| тидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржал |
| сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар ва |
| <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда |
| на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љуб |
| их ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> |
| ad> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Бож |
| био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га је видела, отворио |
| девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p |
| ом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино |
| > <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Гос |
| свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изгов |
| и вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није б |
| аљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени |
| а је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су са |
| у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад |
| онела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</ |
| ца из Р. па ми је донела ово писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже рук |
| а се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и |
| изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на и |
| ју под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће с |
| му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Куз |
| хранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стог |
| ечи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није ни б |
| нили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га м |
| у пред очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздр |
| како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живо |
| убице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не |
| ада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, није била ни његова песма <pb n="230" /> |
| — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да |
| ан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је |
| > што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се св |
| е видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи п |
| еђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </q |
| "30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али и |
| а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пе |
| да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им |
| pb n="81" /> од постеље госпођа Босине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи и |
| о дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђ |
| ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах зад |
| ем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај гла |
| <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна маза — она га је пазила као два о |
| пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола. |
| младини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и |
| воје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љуб |
| ове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине |
| ио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену |
| о се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и |
| тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за п |
| како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал |
| оше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све |
| слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један ма |
| е, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме шт |
| ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скоч |
| била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред с |
| > на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худ |
| спођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај |
| не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те от |
| <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Ономад нешто разговор |
| ога ђака — милога друга.{S} И доиста је Рајко био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео |
| јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.< |
| сма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, д |
| мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види |
| ила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за |
| своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је |
| вор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од н |
| трча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесил |
| имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и п |
| маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> |
| сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било |
| ије платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отиш |
| Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{ |
| > <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни |
| броћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> < |
| као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу |
| ам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{ |
| </p> <p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ј |
| је знао — знала је Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, св |
| <p>Дотадањи јунаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао и |
| Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала |
| велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало з |
| Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји |
| ote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како с |
| госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набра |
| грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поз |
| зе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко |
| а прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о |
| Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је с |
| рви пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да гос |
| госпођа-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата б |
| } Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Макс |
| ћ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љу |
| рекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси. |
| боме пресело би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људ |
| лу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђ |
| , не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p |
| Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету то |
| </p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утиш |
| уб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити |
| бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади |
| себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову |
| — Каквој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја не |
| заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p |
| воју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао |
| каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очи |
| ст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили о |
| ја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</titl |
| осина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче |
| кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће похо |
| Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли оно бачко |
| о снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко |
| >Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали |
| оздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај ускл |
| уда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кец |
| ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели |
| i>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за с |
| Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштр |
| — Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се од |
| о је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суз |
| рко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочек |
| као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо сасл |
| м већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица с |
| е бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Ч |
| /title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао М |
| итам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} |
| противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге з |
| Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина си |
| а века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све |
| и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, нас |
| читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ј |
| а да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је |
| ије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре |
| е изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Испит зрелости по |
| а, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега |
| весела нарав давно и давно је побусила Рајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сес |
| — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љ |
| звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бе |
| о да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазв |
| што у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и |
| а искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не |
| а покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није |
| није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није н |
| руне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу |
| а и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци м |
| их час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} |
| мскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога дру |
| тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лука |
| а било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући |
| да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љ |
| само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице |
| — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако |
| ке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је |
| потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његово |
| p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се |
| Видим из писма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца |
| , јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ |
| за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је госпођ |
| {S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак |
| ако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остави децу с мир |
| та видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје бер |
| > <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају но |
| њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан |
| има песмарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, |
| притрчаше колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе |
| у први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — |
| стави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> < |
| ли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да |
| а нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед |
| ба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му |
| ругога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на |
| воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи оваки живот да не може бити боље; он је увек |
| ја себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољ |
| опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, |
| олела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски |
| — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја |
| д ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да |
| а батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо |
| Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља |
| а.</p> <p>Пред Љубичиним очима пламћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез |
| ндине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као шт |
| кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба дове |
| врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њези |
| агну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторови |
| о врата а лепо глава њезина клону му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу |
| ликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бог |
| је у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа |
| пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну |
| о да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба! |
| у Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме |
| на расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изн |
| н у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка |
| убица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свилен |
| , танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као је |
| ела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рај |
| рат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код кућ |
| рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао |
| ју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S |
| да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се све |
| Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све |
| едан мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас |
| аки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци. |
| е; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али |
| иковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се |
| рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече гр |
| обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.< |
| што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде — онда је и |
| >А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Ми |
| нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаш |
| ло док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Б |
| кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа |
| икога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се вин |
| толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} К |
| о срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто |
| ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одум |
| Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се |
| да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно. |
| октор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, |
| .</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео ј |
| после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друшт |
| ма — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко п |
| е одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило |
| нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а до |
| стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај с |
| го мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га |
| — Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише д |
| Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па о |
| ну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је до |
| у коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога ст |
| >На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето |
| о дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из ус |
| обрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, |
| пође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, ч |
| ком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити |
| ако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овак |
| повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас дво |
| спођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а к |
| Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први јад. |
| зуба неситога лиса.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стог |
| ргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први п |
| ите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и не |
| Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађ |
| местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, н |
| сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драм |
| .{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше н |
| седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не мож |
| мо да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је |
| b n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на р |
| корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нем |
| ила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене |
| ла тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и |
| р Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало |
| а за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка к |
| е само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна |
| ла фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и как |
| је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отп |
| на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича и описује Љубици <pb n="2 |
| кођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поред |
| а.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Јадна мати пад |
| <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на друг |
| ротрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p |
| з господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и |
| S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна ку |
| мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше |
| } Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, ка |
| њега да види је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и |
| ор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што |
| у; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће бук |
| а живот заснован на варљивој нади, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најз |
| глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љу |
| лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, |
| тели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци |
| д чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било |
| етар је на пољу јечао и звиждао.</p> <p>Распламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиром |
| тарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним |
| је био покрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашен |
| срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па |
| у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која |
| га догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} С |
| би било најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и |
| , која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је |
| младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак р |
| спођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се |
| у.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један ма |
| у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав |
| нула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица |
| деља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао ст |
| ожно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је р |
| сет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у к |
| о и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога није још окружио |
| који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду |
| а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а |
| нски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, |
| елена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
| штапати, где куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре п |
| и поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим |
| Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у |
| седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станој |
| се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу сво |
| м на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога |
| Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су пола |
| чају бурад, натежу кацама обруче, квасе расушене каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздо |
| другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жен |
| репи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а |
| мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао н |
| а како, дочепали исправа некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу прода |
| ом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли с |
| а корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема |
| писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа |
| ћи — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер жена, млада, |
| таноје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим |
| ких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чо |
| , да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер |
| — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа |
| да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док је |
| и не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па |
| заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} |
| p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јо |
| то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, |
| тице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад |
| {S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и о |
| о Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Го |
| е која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Исто |
| зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми |
| а.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је добила |
| Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је к |
| е са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати |
| баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у |
| ажи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па |
| д сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код сво |
| је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачу |
| сим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.< |
| дивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати |
| ер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја |
| Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четв |
| има где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „ |
| ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба |
| и.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда пош |
| збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема нова |
| је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} |
| прва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно |
| оже бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је вес |
| се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се |
| и сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се |
| ладе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у т |
| игрлио ракију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг |
| n="75" /> могаше ни да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше |
| анда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове женс |
| пођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </ |
| /p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако |
| oreign xml:lang="LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко |
| да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на грк-Марка.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| оспођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој |
| рос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет к |
| важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак |
| ега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су поле |
| знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, ш |
| , све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред к |
| трама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћ |
| еђу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где ш |
| ти.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струј |
| јте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђ |
| одар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спре |
| есмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше |
| и педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за о |
| Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први м |
| љно и јако болесна.</p> <p>Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах от |
| ћи па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црн |
| пет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово |
| рк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих |
| удски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у пр |
| ћ заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека неописана милина ка |
| аква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узећ |
| а погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пу |
| чи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.< |
| тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а о |
| на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест |
| је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на |
| — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољ |
| вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други ме |
| ет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; |
| ђа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму оч |
| у сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарад |
| ба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у с |
| што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички паробро |
| у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} |
| кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је |
| орао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местно |
| ћ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је узео п |
| мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало сп |
| е сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофрок |
| ошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала |
| ила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је |
| yrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фе |
| Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда |
| есте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стен |
| енуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло. |
| Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. |
| pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка ни |
| али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље п |
| Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас |
| <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричин |
| поживи још коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот. |
| се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој памети, д |
| дао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а л |
| равље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало на |
| убица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом гово |
| одскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих ча |
| о истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега |
| на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је д |
| ео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не ос |
| ш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> |
| о — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је бр |
| они у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не |
| е доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити |
| о пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не |
| у ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — ме |
| окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из |
| ја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту није би |
| о пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на |
| казао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писм |
| и — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни м |
| аноју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јо |
| апламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за |
| {S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је |
| леже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где с |
| аметно дете.{S} Огрешила би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да |
| ко ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста заг |
| — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако |
| ала, омишљала, док није напослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не з |
| исла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па ви!</p> <p>А и докт |
| да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шало |
| само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је |
| дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу < |
| ији дужници донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, п |
| <p>Ево је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти к |
| нако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам |
| своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} |
| чи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душ |
| поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај |
| а сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је дана |
| доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро |
| што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p |
| и рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао |
| је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове |
| <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико |
| на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се |
| ћи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с н |
| вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги докторе! </p> <p> |
| ви посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше |
| месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најб |
| како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све пред |
| е уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљ |
| да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла |
| м, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки пове |
| ма их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја в |
| их кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се |
| оман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми |
| им годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига |
| .{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то ж |
| о одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа |
| крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да им прекораче прага.{S} Неко је дошао да ч |
| је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из чест |
| било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одј |
| час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу |
| Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, |
| то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="ch |
| абројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га уве |
| а невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер |
| у сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — |
| е куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, је |
| Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, |
| отраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавн |
| ом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио. |
| </p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо дру |
| е треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слуша |
| а прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сад |
| а данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је |
| и.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти |
| улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Ш |
| кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти |
| а данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, после ће ру |
| усти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га п |
| ужени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми каж |
| уд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} |
| о и пролеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетиц |
| а.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим карту.</p> <p>— Добро, врло добро Ма |
| и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико г |
| и и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да п |
| шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа С |
| огао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p |
| о за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дан |
| S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут је рада била да се уда п |
| дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од ко |
| Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија А |
| еда по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и мој |
| га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{ |
| Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкч |
| -Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пр |
| ли до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и |
| још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе з |
| м и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш |
| А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — |
| ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је било нека |
| е мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p |
| моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није њ |
| лак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не б |
| и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-С |
| , ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докт |
| ан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине |
| а жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је |
| еде своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари с |
| да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема п |
| о, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се неш |
| и драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у м |
| одине права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај |
| ући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже |
| никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново |
| Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право ш |
| е Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајев |
| го боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по вољи и |
| ћ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долазило је |
| е преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца из |
| неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити |
| „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово пита |
| /p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} |
| ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми |
| сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, |
| сто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, |
| елу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио |
| је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда при |
| преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки |
| г!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо никада ни имали нити |
| за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и у |
| а ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти |
| у у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у |
| /p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> |
| говори за ово никоме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну |
| — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, т |
| ни брат, још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је |
| ? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа |
| дговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше |
| госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе |
| рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао |
| да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? |
| бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница - |
| , тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш |
| о кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — за |
| једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од |
| му на раме. </p> <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p |
| скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би б |
| о себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} С |
| војку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно |
| непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али |
| рљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају |
| воју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо |
| ке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек |
| о доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.< |
| во као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Ст |
| х уста још није никада пала она одсудна реч, која је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб ср |
| еба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, |
| ољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она |
| и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној |
| емо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на б |
| годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало поч |
| азговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе као да је |
| плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о ње |
| ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће с |
| шел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико |
| код попиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако б |
| р запита ово или оно, а она одговори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да |
| му почне радо да ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад с |
| није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила ј |
| повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме |
| ено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p |
| {S} Ђутуричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуц |
| погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто |
| е своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изг |
| ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре д |
| ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из д |
| онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко |
| p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</ |
| је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је пр |
| г из вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Е |
| сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да |
| <p>— Ја рекох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам гос |
| знам ни Милана ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једно |
| ужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, |
| <pb n="195" /> <p>— Баш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> < |
| знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођ |
| на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И в |
| рамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуб |
| , више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у са |
| казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој ј |
| .</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре з |
| злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</ |
| брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — при |
| pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја |
| p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљива |
| о.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb |
| <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам ш |
| <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га прежив |
| е опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу с |
| м, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам |
| нас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ј |
| p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим |
| ко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идет |
| људе.</p> <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb |
| шек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел |
| Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била |
| <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље |
| а, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи |
| у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, |
| ајједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У |
| осподине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе докто |
| ан доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...< |
| ледила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њег |
| О жено, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и |
| аси почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у з |
| своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога |
| ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је докт |
| е!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лази |
| часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад п |
| коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му |
| р се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, имам посла |
| 259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пр |
| ка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу бело |
| p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај |
| песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењ |
| нахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — р |
| ша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш |
| > <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не |
| та ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојо |
| </p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на другар |
| обу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> |
| вота, као вила!</p> <p>— Лепа девојка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би |
| је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повија |
| омислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посв |
| је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Ла |
| о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</ |
| /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ |
| то видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p |
| си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први растанак.</p> <pb n="2 |
| — Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријат |
| нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је о |
| сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да |
| се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу |
| што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед. |
| што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели госп |
| јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу |
| во.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна м |
| > <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрад |
| ек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не б |
| рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не да |
| а је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! |
| ђа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попад |
| итаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — |
| а Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има л |
| ашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем с |
| Оно је дивније али ово наше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> < |
| е покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај м |
| воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> |
| аца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заб |
| >— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све |
| твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p> |
| да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је пошта |
| тан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трж |
| новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ |
| вога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S |
| /p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, |
| ди.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуд |
| — Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, о |
| ме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја |
| ту.</p> <p>— Евала, господине докторе — рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би |
| /p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</ |
| је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадн |
| змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођ |
| по, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бог |
| од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој |
| , и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Т |
| ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шт |
| срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је |
| /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први |
| /p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој мл |
| прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце |
| о.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се х |
| на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледај |
| м кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине |
| а лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? |
| ћи.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. |
| но жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме |
| не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још |
| ла као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. |
| ругу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе |
| ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и н |
| >— Ја без ваше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам |
| рави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала би ја лека: |
| трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и |
| јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запи |
| речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпо |
| ранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш в |
| <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Х |
| бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само ша |
| /p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> |
| ај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни раз |
| ва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу ш |
| у печена.{S} Нисам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, син |
| болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— |
| спођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је ув |
| ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло об |
| ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао д |
| м је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми ј |
| не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки да |
| је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу бол |
| ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да ли је лађа на видику |
| с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабиц |
| ем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у |
| е његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то ле |
| <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а |
| ву растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажа |
| едала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да док |
| је позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две кр |
| остали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како |
| це.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу мој |
| {S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах |
| анак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би тебе оже |
| арту.</p> <p>— Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј ч |
| ерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — рече доктор и изиђе замишљен из поштареве канцеларије.< |
| !</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, |
| ече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди |
| и се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла још ни: пом |
| а уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало исп |
| Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у за |
| <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не м |
| Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић у |
| женио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док |
| сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— |
| збори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле д |
| ором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо |
| ша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, |
| на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да па |
| <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као д |
| ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љуб |
| га, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после п |
| своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узмож |
| је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја са |
| а вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш |
| диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа с |
| а се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> < |
| у дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; |
| се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је |
| ински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћер |
| е дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима |
| арој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери |
| натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Стан |
| а, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p> |
| е Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја рекох где ми је д |
| Молићу лепо господин докторе, отоич ми рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да ва |
| <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше |
| еље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада |
| ер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пал |
| а, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и уради |
| ди су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више |
| како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га про |
| глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио в |
| ачине две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила |
| ало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ ка |
| тали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време |
| ога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе |
| хо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност. |
| >Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће |
| учак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, с |
| -Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути |
| пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се то |
| ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен |
| ољи.</p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђ |
| за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} |
| могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смот |
| иних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</ |
| јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ |
| есто да јој буду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадниц |
| Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила |
| ућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је |
| Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љубици и о њиховој љубави, дође доктор с |
| у.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе |
| n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага |
| вога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ћ |
| ва; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиш |
| ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече: |
| -Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, же |
| ви, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. |
| спођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи. |
| а као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у в |
| рну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога ко |
| ! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега |
| е догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S |
| чајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наг |
| али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из к |
| и таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и |
| изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриг |
| ило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју |
| ојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио. |
| се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> он |
| ан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутр |
| помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је |
| е зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S |
| не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њ |
| гло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лек |
| нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и поче да је љуби по коси.</p> |
| отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други м |
| ако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> |
| ају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Мила |
| у карту посетницу и баци на њу неколико речи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у ша |
| много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори так |
| ревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, п |
| у над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га че |
| дговор био је њему јаснији од најживљих речи.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
| ђу оцем и Миланом било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још |
| ца је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цвета што га |
| што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, п |
| је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само гре |
| њу озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} |
| и тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год пог |
| шице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај д |
| и је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и заноса, како је оне јесе |
| , — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучн |
| и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је допала та јадна |
| ом ништа!</p> <pb n="47" /> <p>При овим речима Љубица је задрхтала као прут а глас јој дође чис |
| вде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S |
| и су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе док |
| ају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— |
| оступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са многих |
| а Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, да и попу а и многима другима у месту |
| > <p>Грк-Марко приђе при овим последњим речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади |
| </p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере приста |
| још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете |
| ро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац м |
| де икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници |
| све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.< |
| .{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут о |
| рило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; оставио је њезиној бистрој па |
| је пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{ |
| вом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до к |
| е овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу |
| њу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је пам |
| реници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</ |
| у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш готов последњим испитом — онд |
| еш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас |
| за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у |
| те уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чу |
| о, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио |
| вуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у |
| испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценил |
| м небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, да прође кроз дивни з |
| рица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и |
| /p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ |
| стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година |
| знемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража |
| ла очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао с |
| едан платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па бар да је т |
| је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из њ |
| да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут |
| а прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују |
| цом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> |
| ке од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом д |
| замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} |
| аш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— |
| .</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи н |
| е сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло |
| големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, з |
| бу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповест: „вредно |
| же да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом вез |
| ено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави |
| споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови св |
| стану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да |
| ако је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је бил |
| пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хлад |
| p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски |
| с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дођ |
| а Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи |
| то тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Ди |
| ађе места.{S} Волела га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опро |
| без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љу |
| угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њез |
| , иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за |
| бобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији |
| чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој пад |
| ако не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у своју мл |
| о је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p |
| е опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада |
| рк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш |
| е, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — |
| уд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад |
| Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћер |
| а, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога |
| гово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то т |
| а својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да с |
| је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у |
| општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је сврш |
| млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако паз |
| . »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако |
| да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може д |
| огу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим ср |
| е — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борб |
| асвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{ |
| Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма него да ми је брат — реци и сама |
| га сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма је био брат, јер смо г |
| ла.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та к |
| екоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је бил |
| {S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} |
| и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се та |
| не из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришт |
| га.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољ |
| , па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику каза |
| живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, у |
| нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би |
| и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} Ђутуричари и настојници |
| им свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а |
| ави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја игр |
| ладе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом |
| сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букв |
| раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никад |
| тио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p |
| ри“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као уко |
| опако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кр |
| <p>— Остала, Бог да, пуста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони св |
| аман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари |
| } Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рок |
| ма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуб |
| а би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да |
| пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> < |
| синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добић |
| паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Проклета двоцевка остаде |
| S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.< |
| ни нешто против властелина.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али тр |
| и и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне и |
| вако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су та |
| а је пређица попустила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тав |
| з бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{ |
| службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, |
| то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, истераће још један мет, како им било, |
| пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајк |
| д кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема. |
| ју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја в |
| овци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће з |
| ратовљево јединче највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео |
| јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, |
| , дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Ко |
| ти крвава битка између десетине лупежа, Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. ка |
| била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ре |
| и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За т |
| .</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи њего |
| ине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек |
| али.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о д |
| ме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога?</p> <p>Но Роман није дизао главе |
| p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и |
| <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Им |
| , као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи лекар, |
| г.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па онда из друге цеви |
| падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч |
| ма кући, излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеш |
| воде из потока, дође горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си |
| .</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он |
| ора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви на |
| поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме |
| воту, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и |
| p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и п |
| и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мал |
| а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чи |
| чање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да д |
| се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свир |
| — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео |
| а Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пришо!</ |
| је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се |
| и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и зд |
| чету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе |
| виће а берачице певају да је милина ићи росним путем.</p> <p>Грк-Марко кад је крчио онај матори |
| јајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом з |
| ором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у дол |
| руву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као |
| срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује |
| лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца б |
| ица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је п |
| а једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској |
| доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се |
| иноћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Са |
| красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S} Нису претурили ни прву косу а |
| ило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погл |
| и је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да з |
| ш као да плету велики венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Срем |
| још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница све |
| Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} |
| мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада н |
| а видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме |
| него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је по |
| да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше баш дохват |
| во небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе |
| евача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гле |
| лом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом рос |
| ајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у и |
| девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушн |
| за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођип |
| красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Животићева беше прили |
| о.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде меле |
| } Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је ваша.{S} |
| моћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толи |
| докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Л |
| да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и |
| /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— |
| и, а он је осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желе |
| а рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p |
| е столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, у |
| торе; помислите колико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја с |
| адном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред ол |
| уо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто зас |
| S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоцевка да му није никад слагала. |
| они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они крив |
| Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а вел |
| и на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне |
| а! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Т |
| о сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртв |
| је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаш |
| младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једн |
| {S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке крајеве.{S} Ње |
| дина и најбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој с |
| .</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко |
| као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога ве |
| ећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће |
| вота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом |
| ли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а кам |
| своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, об |
| рије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачу |
| тидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и нек |
| лну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, по |
| </p> <p>Љубица изиђе и обисну грк-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! |
| и и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је |
| ј мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> руке — рече Љубица — па онда гледај да ли је готов руча |
| а песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падоше на прву |
| ва гроба, пада на њега колико је дуга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час |
| кога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Оглед |
| ужи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не б |
| у сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала |
| — рече Катица и глава јој клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишк |
| чила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала |
| аче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да се |
| о треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не |
| р и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> |
| а онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги докторе, Бог па |
| са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му на раме. </ |
| ла и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољу |
| а као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене св |
| роб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмер |
| ироде онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је |
| који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поква |
| дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно |
| и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме им |
| p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био |
| ајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} С |
| е, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и док |
| тресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на |
| је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој |
| њи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што ка |
| бица бијаше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом. |
| блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Ста |
| а притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло ч |
| , а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвики |
| столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облач |
| <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на с |
| ече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје |
| живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мајка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје |
| ељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора |
| ва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га п |
| диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онд |
| њижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, |
| удује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје. |
| само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти ма |
| рио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је |
| цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отр |
| p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: |
| а се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — ре |
| /p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад |
| опет заплави — рече доктор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — клик |
| снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Пр |
| на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропаст |
| {S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога госп |
| ета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></ |
| </p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чу |
| енутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да макне — а испод реб |
| ло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак пр |
| да иду они да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер зн |
| исто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} |
| пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" |
| о је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осетио како је нежна рука њезина чисто |
| мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Д |
| Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Ст |
| ече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <div type="chapter" xml |
| прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца бил |
| — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у |
| ктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и |
| је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако задрхтала у његово |
| а застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је |
| о у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изи |
| јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p |
| коме је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала |
| е постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, |
| тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нота |
| есова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу. |
| а се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пр |
| амен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у њего |
| , нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г |
| ка, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мат |
| те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази д |
| томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце |
| овог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она м |
| ече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него |
| ече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си в |
| задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та |
| воју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто |
| сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у |
| ју, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мек |
| за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је би |
| ола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Не |
| леда старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти би |
| зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да <pb n="246" /> је нећу ником показати — до ет |
| ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми |
| ао сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не |
| спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу |
| е залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада н |
| убица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" |
| разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и |
| ну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све ра |
| не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да није ни |
| скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{ |
| очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила |
| оје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше к |
| што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Многи је ста |
| ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" |
| — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о њего |
| р младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не |
| м пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак узда |
| а почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па с |
| још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Ј |
| е шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад пл |
| есом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила г |
| рви дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихв |
| замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене засе |
| немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја |
| лодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озб |
| тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило ј |
| оља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на оч |
| p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи |
| изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар мл |
| е Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто с |
| уницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на |
| марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће. |
| ај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— И |
| Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вра |
| ви пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — и |
| је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто прит |
| а поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бија |
| олову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако ј |
| сец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетреними |
| , у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p |
| а — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај |
| ом црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за Куз |
| , баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Д |
| ва.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но |
| оћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже рамен |
| неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок |
| тили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да с |
| на.</p> <p>Љубица је задржала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вра |
| Љубица — па онда гледај да ли је готов ручак?</p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје мла |
| о на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, |
| у, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал шт |
| о прут, може лако и он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљ |
| м више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— |
| ешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се из |
| сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћице — рече до |
| Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; |
| е још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После нек |
| олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је т |
| уо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{ |
| м ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> В |
| има допасти који залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућ |
| p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S |
| ет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити |
| лозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасноме месту, је |
| то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лек |
| ко ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ |
| {S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њи |
| инога и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топа |
| е било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ |
| свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити. |
| ов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али за |
| ротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто |
| hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, |
| Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и по некога |
| ри вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не са |
| арака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p> |
| сле с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим |
| вку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снах |
| кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том с |
| ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лази |
| а Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све с |
| и најискреније, њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне |
| манастире Б. с неким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Ст |
| не буде више, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— |
| стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Саста |
| ти кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти |
| ост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у |
| е није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb |
| ма.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мало одлак |
| ође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је поја |
| {S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не п |
| ола; на њима је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима д |
| ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ |
| а другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац |
| њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман |
| а Боса није изумела нов и нов повод, да с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад б |
| штање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је т |
| била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љуби |
| калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над |
| </p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и време је већ, мал’ не поумира |
| дано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезд |
| е било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуд |
| а, да види Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека непи |
| диште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где |
| ређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати |
| отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испустио душу.{S} Ос |
| је се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко про |
| рлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао ње |
| це у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, ба |
| едела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у мла |
| честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси |
| >— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бит |
| Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштрик |
| није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непоз |
| завађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мир |
| рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја м |
| ао ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свак |
| нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од в |
| ров поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спреч |
| здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем |
| али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му |
| тајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> |
| иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> |
| о јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> |
| ама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санд |
| .{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Б |
| о.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у живот |
| p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада ј |
| само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком и натарошевим писаром отиш |
| огледа.</p> <p>Рајкова песма оживела је с нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} |
| је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није |
| рач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па |
| н ђак.</p> <p>Испит зрелости положио је с одликовањем, а и на првом државном испиту показао се |
| Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу са |
| <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРК |
| <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРК |
| има да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубиц |
| она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружит |
| } Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да |
| о се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пу |
| — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су |
| о стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет н |
| у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фру |
| аде жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не зал |
| ра наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Ст |
| Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да уста |
| окат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се |
| кинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га |
| руштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни за |
| век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би |
| два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштв |
| оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дом |
| акоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је кри |
| брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па |
| е млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се с |
| ега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој |
| — Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно р |
| га а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} |
| не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, до |
| n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже госпо |
| воје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима |
| да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама |
| а кад га изабере.</p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви |
| четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудим |
| , ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треб |
| к.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звер |
| бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га |
| ј свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то |
| то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незг |
| синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а |
| и цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела. |
| та то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико к |
| је дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио ду |
| к-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја те |
| о.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га |
| једна да реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и пош |
| ини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бив |
| шао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређица попустила.</p> |
| {S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је |
| удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> |
| е они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— А |
| је врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је |
| Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много |
| Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> |
| куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сут |
| ела на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођ |
| Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Бера |
| љу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али га окупила она његова, да остав |
| јка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој бил |
| намести је како би је боље могао држати с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, |
| па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ |
| ије могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу |
| селила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке |
| тро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Д |
| ити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се |
| те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој жи |
| што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице |
| боморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; |
| латко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће |
| госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на че |
| — Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић пог |
| јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућан |
| р Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у срета |
| те.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи |
| љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племени |
| те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме |
| н паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у |
| овукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, д |
| то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила ка |
| ко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати јед |
| > <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> |
| узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла |
| ада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> |
| весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја љета</title>“, весела песма, гр |
| рговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после |
| азић знао је пута па је био испредњачио с Љубицом напред.</p> <p>Леп дан да га лепшега пожелети |
| кају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“ |
| ед подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све д |
| треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радос |
| аш право рећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако |
| е су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. |
| је хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролаз |
| з оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села |
| као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склони |
| /p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета пушка; |
| стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже с |
| да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и |
| оспођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често пог |
| коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, |
| и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то |
| ода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — докт |
| је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другога. |
| 213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће |
| хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рај |
| ки ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — |
| од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било <pb |
| био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има |
| следњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада |
| /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи |
| жић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз корови |
| то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух |
| о је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску |
| е је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> < |
| Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старо |
| га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако д |
| и га окупила она његова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста м |
| естину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу |
| по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то |
| таноје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и у |
| докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман |
| СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ |
| З СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈ |
| етљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким |
| од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а |
| са помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа |
| ед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очеви |
| ота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три кућ |
| у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа б |
| био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где |
| и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако |
| из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, |
| вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p |
| Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпо |
| з Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Ац |
| и В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста |
| би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p |
| ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{ |
| оравио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — |
| и у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S |
| Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку м |
| {S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} |
| > <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго |
| м очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Обра |
| едаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> |
| у је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прек |
| убио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће |
| пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то |
| ко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се |
| о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S |
| пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које |
| омоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као небо, са косом густом као ноћ.{S} И |
| квеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплак |
| иве и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> |
| ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага |
| </p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избија |
| жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала прстом |
| својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор |
| аест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Куш |
| вута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем ме |
| смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обори очи. |
| прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе. |
| >14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb |
| ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и |
| што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали |
| јачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа |
| тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше |
| и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у дети |
| ком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да в |
| а буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурог |
| — А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда |
| ом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по го |
| а је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што |
| се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што |
| ви за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и Миланом далеко пред њега.</p> <p>Кад је гос |
| дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, |
| дела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен |
| Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три |
| дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у |
| у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на С |
| , знао је он врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога |
| ило сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова пој |
| шаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и |
| : ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и |
| оброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, о |
| Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добр |
| оје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и заба |
| још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Пр |
| ну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју |
| /p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце нису имали а ку |
| срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Ра |
| у несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он |
| рајева, начуо је и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, ост |
| вети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода о |
| то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онак |
| ка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њи |
| болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није |
| па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је ка |
| ном, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицо |
| у грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још |
| ако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомил |
| е до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату сво |
| 264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута кр |
| јима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић |
| р....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе в |
| у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из це |
| га јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је би |
| стио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о тан |
| мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић. |
| ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— |
| забрао, како је госпођа Боса овога пута са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, п |
| коли.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пу |
| дружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не |
| </p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p> |
| ла била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак |
| било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће |
| а мало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докто |
| маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дув |
| ху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта. |
| очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са помајчина рамена.{S} Помајка је глеђаше, љубљаше по |
| са и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, |
| јмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{ |
| х глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из в |
| амртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по |
| — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите |
| ознавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклекао — а Љ |
| хтела је да је доведе још онда када је са доктором била да обиђу матер - али је нису пустили.{ |
| ви другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — с |
| ском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сироче |
| е болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Пре |
| име није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као ту |
| S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плаш |
| то на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше |
| к камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нан |
| ер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} Посл |
| нога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> |
| у а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута |
| ју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — али није био сретан да |
| је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до ц |
| од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још нису |
| ођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докто |
| ругарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на |
| о на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила |
| Болује л’ јединче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај с |
| и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада |
| оспођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак |
| ноје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одаб |
| много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што |
| кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очим |
| велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према |
| ажним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p |
| јом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији во |
| ило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака |
| ицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто |
| атова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти |
| Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| о пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет пр |
| употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију |
| ме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равн |
| с сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеј |
| улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање |
| ица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо |
| е сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој бр |
| сретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећ |
| све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији |
| је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој |
| ече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде |
| ер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у В |
| едао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао к |
| урена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је л |
| нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, како јој је преко Раде дао педесет |
| ље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим про |
| ељеви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по |
| ла.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обо |
| ах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређал |
| <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да |
| адне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу |
| седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18 |
| ме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је |
| {S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и о |
| боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{ |
| и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборил |
| пођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија с |
| ти се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то з |
| ати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и на |
| аноје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не |
| у и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посл |
| Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га |
| ему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љуба |
| дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паорк |
| епо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њези |
| живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да |
| е могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за с |
| ном и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао |
| Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим же |
| ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако нико од њи |
| ер знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради. |
| ту своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак |
| унтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју |
| <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по нево |
| рискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако |
| ао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и невеште, заразио је и |
| е у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима |
| оса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их |
| к-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са с |
| ама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да м |
| па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Ст |
| бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван |
| бијаху поређане докторове књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па пи |
| да пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> < |
| ула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| >У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Б |
| ојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} |
| како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин с |
| ко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како д |
| сле смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим ре |
| им речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непрестано о Б |
| ице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књи |
| и тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице м |
| ктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од |
| дити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде пре |
| оли се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после |
| <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно гово |
| > <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа |
| еко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро дошли до |
| а; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, |
| снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, к |
| да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лаз |
| <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће |
| а је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њ |
| утарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима |
| су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p |
| 37" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту п |
| муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазић |
| S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из л |
| али оно беше немо као да је запечаћено са пет великих печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Ста |
| јајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју |
| осталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све с |
| ици духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да |
| ако није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи |
| јном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одај |
| >поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли |
| у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| екарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу пој |
| знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb |
| е ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћ |
| то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано |
| а огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад с |
| у и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва д |
| изложио је доктор мајци да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб ј |
| алосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са |
| едавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начину живота појед |
| нов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у |
| у љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="ch |
| е стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа. |
| р она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим |
| Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — на овој бербанској берзи.</p |
| ишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} |
| ј општини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачу |
| о мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је м |
| отама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему |
| нилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица |
| Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p> |
| у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да |
| о дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетин |
| век као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бира |
| >— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади и |
| а, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је отац одговорио: да не ће |
| {S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S |
| епомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи |
| кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најп |
| а лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> |
| е ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У |
| ри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девој |
| аш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи |
| пожелети нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мир |
| <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немило |
| се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, |
| ојој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као п |
| их и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи |
| ајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим кро |
| која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскоч |
| нога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас |
| звона, пусту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младо |
| речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се |
| су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимус |
| војке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака |
| драги његови потпали под непријатељску сабљу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађ |
| иком пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бера |
| } У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божи |
| даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад |
| ужина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки |
| аноје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за |
| али, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} |
| рба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба ру |
| као <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, |
| раци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Ис |
| </p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да |
| рки летњи дани, кад лист на дрвету дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремај |
| а својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то |
| {S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диш |
| и како ваља — од првога дана почеће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила н |
| и.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чи |
| ше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као |
| вом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, једва је мог |
| таноје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела. |
| бро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето |
| S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио п |
| кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате к |
| це Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило пре |
| } Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између |
| лашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их госп |
| е не диже ока са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред све |
| та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чува |
| етле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је |
| ој бољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад мл |
| Љубици и о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви |
| ала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанп |
| живимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна |
| с је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играј |
| Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се |
| ају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и с |
| вој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не с |
| лтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена ка |
| е видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло г |
| зић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топ |
| попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општин |
| оса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни и подигне онај млад |
| мах праске од госпође Марте. </p> <p>Он сави за рогаљ а оно госпођа Марта ишетала са Рајком и М |
| .{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га уз |
| кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаш |
| врјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда пош |
| а они му још мудрије одговарају.{S} Он савије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се |
| рне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сува |
| спођа Боса онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите |
| што што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан п |
| — Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и прин |
| осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан |
| ена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и |
| ће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало |
| и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама заврт |
| н док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица |
| /p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој бу |
| у кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а добро и весе |
| само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ |
| све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин |
| аше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких |
| атарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а и |
| е наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина једина и најбоља другарица, обухватила ј |
| и ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само |
| у да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била н |
| цало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да т |
| да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да бу |
| ад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, |
| овек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p |
| <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави ко |
| Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала |
| овиле ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{ |
| , као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> |
| њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у |
| о главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p>— Погоди, |
| нас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, д |
| арице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући бриж |
| ма!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се н |
| то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближ |
| није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан |
| ђа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љубицу.</p> <p>— Ништа, ништа, |
| S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.< |
| кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је по |
| а лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — наваљиваше Љу |
| ="45" /> <p>— Љубице!{S} Љубице! — рече Савка и диже прст претећи — кажи право, јер знам шта ми |
| жеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p |
| има је госпођа Боса и Љубица а с њима и Савка.</p> <p>Милан и Рајко притрчаше колима да прихват |
| Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекал |
| ну невестицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна ал |
| одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намеси |
| ена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало та |
| ао тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно о |
| ла од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити т |
| ан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S |
| } Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога ј |
| ругу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила гла |
| ога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ћ |
| је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весел |
| Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сирома |
| рдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се д |
| ће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би ј |
| то ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито |
| тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми |
| а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док |
| > <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до речи.{S} Загрли је нежно и |
| кој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можд |
| з одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благ |
| на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци |
| ица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p |
| тими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} Кад је прих |
| тала, прва јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли ство |
| а Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвесл |
| за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је |
| о за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се |
| :id="SRP18882_C1.5"> <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше го |
| ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас. |
| и дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после п |
| лиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацим |
| дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} |
| чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у о |
| спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт |
| и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} |
| {S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана |
| аховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих д |
| а ко би га прихватио; јер осим Милана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је л |
| > <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} |
| </p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на О |
| </p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} |
| сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала |
| вља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на |
| в свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клеца |
| е плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <p |
| е смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? |
| огледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да |
| сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре |
| на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, |
| Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљив |
| ођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па |
| , венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у ку |
| својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом |
| грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другарица по годинама, а д |
| а тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако с |
| них дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже по |
| сио — ал’ погоди кога?</p> <p>— Да није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с |
| неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва. |
| ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рек |
| била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом ш |
| здам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога о |
| није Савку?</p> <p>— Јест баш госпођицу Савку, с мислима и с персоном — рече Попић и пружи свој |
| гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи поветарац дуну кроз ли |
| да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој |
| га, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по |
| ване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оста |
| е мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за |
| раће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији з |
| тење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена |
| војица пратила.{S} Кад Љубица опет дође Савци, прате је са Савком кући. </p> <p>Љубица није виш |
| она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по другарици довик |
| са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи |
| а хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То |
| ле нане.{S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њих |
| преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S |
| није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче не верујем да би и грк-Стеван |
| а ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српс |
| тив ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, када је го |
| мназију попала га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универ |
| чи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута ук |
| е Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</ |
| ш синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору |
| жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да зако |
| о нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, от |
| осле буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је треб |
| са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та ко |
| чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, |
| ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А за |
| чино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је |
| јим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> |
| и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попа |
| шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ п |
| као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега. |
| е.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква |
| ије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако ок |
| оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко јуче долазио њихо |
| атима.{S} Да вам кажем једну новост.{S} Сад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ врати |
| умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али |
| аже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора почело свитати пред о |
| ђа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њ |
| о марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Несл |
| застире последње зраке његове.</p> <p>— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> < |
| госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чист |
| да није било оне несташне дерлади, ал’ сад није вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто |
| та отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на велику камату, мора |
| жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом |
| грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</ |
| узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а о |
| ња. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин па |
| ла, него да будем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је и |
| да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу н |
| а а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{ |
| наха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући |
| убица била готова са послом.</p> <p>— А сад Нато, дај мало воде, да оплакнем <pb n="176" /> рук |
| док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љут |
| ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева зап |
| после преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у глав |
| кама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако |
| о му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакш |
| туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта г |
| ноје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се |
| овор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одла |
| ве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић |
| им пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другога рата |
| к славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога виј |
| који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и к |
| чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога |
| боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Гр |
| /p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље з |
| ла, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује св |
| речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, вр |
| само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор С |
| </p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути |
| је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер |
| јој је мисао била као обично Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нех |
| опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Дос |
| опије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на обе руке |
| елавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме |
| p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но гр |
| м.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти п |
| ако има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој |
| онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам дру |
| које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n=" |
| своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као з |
| — То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се |
| управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић |
| отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Рајко је био материна |
| оме лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке |
| сте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше |
| се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у ње |
| 246" /> је нећу ником показати — до ето сад вама — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мат |
| ажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће |
| ило људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као как |
| <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али да |
| му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му |
| Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од В |
| Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а т |
| кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој к |
| у није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не |
| а, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њ |
| ба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер |
| авати и предисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и |
| pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем ме |
| није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} |
| до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и ти |
| могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је |
| ом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола до |
| ш’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити |
| уске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољниј |
| овина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> |
| а и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, |
| ивот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако |
| и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстар |
| брадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој н |
| а.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко |
| <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како |
| и њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац толико приј |
| о од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро |
| ожићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори |
| ћа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је детету к |
| поро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му и |
| ђа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.< |
| где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од с |
| тни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик он |
| тиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне |
| : берба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </ |
| ао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу мног |
| т запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим |
| јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубав |
| ога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно |
| ро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p> |
| крало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да ј |
| унаци овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} |
| убица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка Божића, |
| ланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код ку |
| зине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не уб |
| .{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је жи |
| од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и она |
| е већ друкчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} |
| уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно река |
| е старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи пре |
| у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живо |
| капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шу |
| је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад помисли, да је љу |
| што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што |
| наће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотин |
| куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуц |
| уће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријатељски дочек не врате лепим п |
| </p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим |
| Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је |
| и младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у |
| Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је |
| ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова пе |
| биљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник |
| ојој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном указала пр |
| мају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он и |
| ићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци |
| тала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан п |
| м, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди д |
| овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје |
| у махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општи |
| шуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога му |
| ље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и дец |
| идело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воз |
| м. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме |
| а није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења |
| како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препреч |
| им радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n= |
| и до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та н |
| већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се |
| но и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> |
| погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад н |
| у дана доста мучили с науком него да их сада још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једн |
| одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете |
| етање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивни |
| вања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањим животом и оним, кад је још девовала у своје ста |
| Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: |
| чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосн |
| ре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S |
| ПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="3" /> <div type="ti |
| ПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" /> <div |
| АО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> |
| е, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутр |
| сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишл |
| ло где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту |
| у и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам |
| устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ |
| ме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="1 |
| р знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва |
| Господин Мита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узм |
| нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне прва.</p> <p>— Пао |
| е одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; по |
| читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S |
| да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређа |
| се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била |
| а иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће со |
| се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је ла |
| на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд на |
| и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена |
| ој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још в |
| кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напо |
| ренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје поз |
| Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам |
| и очи јој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах |
| аву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као |
| ело је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50 |
| се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — реч |
| — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвез |
| доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште свој |
| — Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не мог |
| ко синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јес |
| о, задржите ме и даље као пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чу |
| нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу |
| жем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка заволела као да ми рођени брат, још већма нег |
| Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш ва |
| чи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и поглед |
| вео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо |
| е.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, мла |
| p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није ника |
| бица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свак |
| крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље т |
| тице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва |
| воје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нис |
| е, одавде полећу небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} |
| миш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у |
| војци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је |
| у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то п |
| ном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову |
| се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запр |
| ма те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свет |
| кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али |
| ђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре |
| — Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Мил |
| поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа пош |
| .{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.< |
| у жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића ко |
| све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си т |
| иште, особито ови варошани.</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да |
| — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити гла |
| е госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да |
| повлађивало мајстор Марку.</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе |
| убичина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> |
| неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели гл |
| та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени |
| а адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.< |
| ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> < |
| и, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Др |
| ој господине знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p |
| да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} |
| {S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закљ |
| </p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То н |
| снама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S |
| е у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сања |
| .</p> <p>— Ја сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, |
| ме, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И н |
| е!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да |
| S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови |
| а а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, |
| ажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда |
| </p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и леп |
| ко, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за ст |
| ла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, |
| ом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стад |
| да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главо |
| — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— |
| изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах п |
| јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила ш |
| еш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут д |
| у, жалосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и поглед |
| је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па ше |
| х та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ниш |
| анову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и н |
| ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што ни |
| ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добр |
| и семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва т |
| дем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> |
| шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што о |
| а врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док су |
| умачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, |
| ега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана како је |
| тора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је |
| , хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из |
| н си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћ |
| му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне |
| ом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb |
| Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најм |
| ате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је от |
| о лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би би |
| другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смеја |
| т смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је |
| уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавле |
| Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пу |
| да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> < |
| p> <p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије |
| подине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше М |
| ила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ |
| Ко га не зна пре би рекао да је главом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок |
| /p> <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их |
| пак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на |
| рка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините милостива, одма |
| ињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво |
| итније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би јој он просто изложио само по кој |
| обље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где |
| деници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово пољ |
| лазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; |
| ла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво |
| ла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и |
| а ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу д |
| м јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу |
| од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књиже |
| позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снаг |
| околио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанов |
| то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, заце |
| р тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам с |
| доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осаме која му је још већма притиски |
| му је још већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} |
| се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; ви |
| о сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но |
| славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за с |
| ога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често |
| } Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико дана — рече Милан и обо |
| <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролаз |
| .{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</ |
| д којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краље |
| .</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е |
| у се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на К |
| јој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Мац |
| не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ниш |
| о се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, |
| осао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једно |
| тно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме бил |
| ар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцн |
| и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е |
| таде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похват |
| у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Б |
| воје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену |
| постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та о |
| очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам |
| > <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет |
| нас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено |
| благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, |
| миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за |
| а пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај н |
| , много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер ј |
| {S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада ни |
| овица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч |
| е!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девер |
| о ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{ |
| и јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми н |
| p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запур |
| , чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га ј |
| а сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало |
| њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по |
| снику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Ми |
| еком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знала да је кумов Мила |
| општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три го |
| узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав |
| сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сре |
| ишла до заове, да јој каже, нек вечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Ка |
| али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, |
| јој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев кр |
| е.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се ме |
| а, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби |
| убица је није ништа питала.{S} Савка је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ра |
| S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди |
| а је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се надн |
| октор не врати а и да му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сре |
| ала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб. |
| дљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме |
| бица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, |
| се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу |
| огне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила |
| викне Петра и Нату.</p> <p>Љубица је и сама засукала рукаве - <pb n="175" /> не пређе ни један |
| Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из |
| да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да |
| о је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире |
| , још већма него да ми је брат — реци и сама, зар није био леп па мио.</p> <p>Љубица је непрест |
| скрено, да Љубица није могла а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љуб |
| овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић |
| винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дал |
| јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се |
| чиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипе |
| чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданос |
| прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре |
| а Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно ј |
| обро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто |
| пује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госп |
| ких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи к |
| чије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на грани — друкчије |
| ту срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љ |
| о био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љуби |
| је било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око |
| се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се да |
| о је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, |
| у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега нег |
| нога јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, шт |
| ко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сва |
| ој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је исп |
| а су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Ран |
| најбоље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада |
| тински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општинари н |
| ти.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно п |
| х утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Ид |
| а; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она д |
| ново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свр |
| ече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за |
| е и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три |
| да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће |
| доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.< |
| " /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није |
| иљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, с |
| S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заб |
| ! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке |
| > <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка |
| <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути врем |
| обро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Г |
| — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — |
| По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јо |
| доме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад отпочеше изн |
| лада, девојка поткрадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о бо |
| па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> < |
| ем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче насло |
| Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, него да ј |
| е и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која |
| пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде |
| ећи, никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као |
| ита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори јо |
| ских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворнов |
| акши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“. |
| арко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па |
| ви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су с |
| е Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гл |
| земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живио — при |
| к свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цв |
| оју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>п |
| ца и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан ка |
| и по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар |
| стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} |
| госпођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи |
| а.{S} Он је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он вр |
| од онога млакоње доктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти |
| ја доктору другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само т |
| дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опали |
| о не би рекао да није зрела девојка.{S} Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом |
| небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску |
| је мицала од постеље јаднога детета.{S} Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође |
| чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, д |
| е као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, и |
| ега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако |
| ована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи |
| о дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити |
| лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p |
| чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љ |
| ала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би |
| нас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни |
| јешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица |
| а се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сун |
| е, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санд |
| ну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак |
| .{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је |
| <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се |
| аше је милије — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како г |
| за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зра |
| ва, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докторово писамце господар-Ради у З |
| утра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку |
| азић испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздра |
| у обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје |
| а душа.{S} И ја њу најволијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— |
| води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишље |
| не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван |
| у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупит |
| оку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе ч |
| икакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употреб |
| љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа |
| међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има св |
| његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угас |
| е радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише |
| а је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само |
| ти него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је бил |
| истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју |
| ме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њојзи намењи |
| а је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div |
| на је изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога |
| ије то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Г |
| у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па д |
| уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, о |
| мо то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле |
| ти, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част м |
| да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад |
| е сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка о |
| > <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је се |
| торе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог сре |
| је Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно |
| , није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девој |
| е женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најд |
| а је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гор |
| ма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове |
| на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломи |
| ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се |
| дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо |
| /p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за кори |
| ло.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих. |
| друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљи |
| ветскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и |
| небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са |
| еди у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ће |
| у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма |
| своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љ |
| вац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бит |
| дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би |
| ја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође |
| ео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица |
| амо учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — |
| опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај |
| аноје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек |
| > <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине |
| ије раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као дв |
| з брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ро |
| дио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра ре |
| че Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у сво |
| олију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор и |
| саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али |
| и где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као |
| Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се во |
| ом жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад |
| } Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинско |
| су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!< |
| пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до н |
| читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим |
| бере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је с |
| а кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да |
| стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притисну |
| њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној |
| војима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко зад |
| војку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком с |
| ила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допад |
| ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.< |
| је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p> |
| мишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта |
| .</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> < |
| све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар ниј |
| сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није ми |
| апослетку ипак рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда |
| , све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући |
| ="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десетак година к |
| — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! < |
| с проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке мла |
| и урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> |
| ="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да наиђе „пе |
| дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станој |
| која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смисли |
| утећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их |
| да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо пре |
| уком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, |
| <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом чел |
| а и дуга болест јако је изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сач |
| ина заслуга, она је наређивала а ја сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Д |
| о брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што |
| ра за руку — лако је за мене, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју ж |
| порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне св |
| лине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Мил |
| <p>— Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпо |
| у сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина зад |
| била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање |
| своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у |
| на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно |
| доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у |
| ио, не бих ни кад пошла за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душ |
| а пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој |
| олећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, д |
| је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у т |
| {S} Много пута би јој он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; ка |
| p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је би |
| имаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> |
| то долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па |
| се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је с |
| и стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом пред |
| рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као ш |
| њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете н |
| јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учин |
| и попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће т |
| атраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекн |
| и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа о |
| у, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде више света.{S} М |
| ном несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине п |
| .{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Рајко |
| ихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођи |
| еби.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мајка.{S} Кад п |
| S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, ко |
| ан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајк |
| н, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крај |
| писао нам је по грк-Марку. — А да знаш само ко још долази с њиме, — одмах би ме пољубила.</p> |
| је шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дан |
| писивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жен |
| чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила |
| ретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати с |
| откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица |
| био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и вели |
| као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расп |
| атио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га пр |
| и.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала краснога мужа, а |
| <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лист на дрв |
| оја је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико н |
| ико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима |
| његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше |
| ара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакш |
| е према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ва |
| у у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је м |
| је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље |
| ино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра |
| шом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога ра |
| е вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути |
| ојили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде |
| ко увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да не виде |
| наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла о |
| роши најсрчанијега борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да оч |
| n="109" /> да му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} |
| а човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих п |
| ди.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да за |
| га калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и пуст.</p> <p>Ево је већ десета година како ј |
| е двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је |
| во њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед слу |
| сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише |
| ицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неиск |
| орио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја по |
| у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густ |
| кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене на посао! — подвикује |
| да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у с |
| ирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све |
| уркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву к |
| гу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је |
| сак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли |
| Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад |
| је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробуд |
| само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу ду |
| рама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко ж |
| ви мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку |
| остељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p>До винограда било је још поћи — али иако се |
| ра веселост душе као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сун |
| ранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињ |
| ени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго |
| је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре |
| и-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прик |
| <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави. |
| — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлински |
| арали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шт |
| да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведоч |
| е, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледаху змијинским погледима у Љуби |
| ше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет но |
| мати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а |
| кад прсне вода на жеравицу.{S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговара |
| за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа Санда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти ову |
| разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тих |
| Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, ка |
| Још он није био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед д |
| ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „јаузн“ на ватру, јер жене |
| > <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто |
| ом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.</p> <p>Љубица |
| — А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко |
| надну женидбу.</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад |
| ати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то |
| му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда била готова, зовне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, |
| иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој |
| су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница пристала да јој буду друге.{S} |
| же свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање |
| Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удо |
| у женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда. |
| .</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што с |
| и то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господи |
| е госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће пр |
| октор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога |
| госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан оштро као да га је |
| , куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош |
| у карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна. |
| о не види даље од носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвок |
| а иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} |
| И ја вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој докт |
| <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — пром |
| <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као ваго |
| > <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први по |
| ће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњал |
| у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докт |
| а њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> |
| дим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесо |
| ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — ви |
| као госпођиног курмахера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да |
| p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми |
| усла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, зла жено! — замумла го |
| тите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишав |
| и мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је гос |
| <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Пр |
| — Добро, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, нос |
| е све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а ви отворите добро очи док јој вратите п |
| кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још једанпут; ако ја |
| /p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће |
| самцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по под |
| њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће он |
| н Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се д |
| чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара п |
| хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршав |
| <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас |
| а их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа широм отворен |
| .{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову зап |
| о; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођ |
| узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — рече попадија Анк |
| ла и Јуца па и пошиница — а већ госпођа Санда је била прва.{S} Она истина не би дошла, али имал |
| хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на |
| p>— Е није него роткве! — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са брато |
| p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа п |
| и је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти |
| толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си |
| 18882_C2.3"> <head>3.</head> <p>Госпођа Санда поштарка поранила је јутрос рано на пијацу, има м |
| д данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице д |
| њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чи |
| еба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, цен |
| доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удови |
| се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас |
| едим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S |
| а ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи с |
| —плану Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда р |
| убица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, д |
| ци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на ро |
| ади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, ра |
| ко о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Ве |
| p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} |
| до гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госп |
| да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена т |
| па.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање |
| а фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као зал |
| поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је к |
| жи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица |
| хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два дес |
| .{S} Кад му паде око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и дру |
| е ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а |
| подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све п |
| лада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, пос |
| је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако |
| до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="166" /> „нова млада“ — |
| оштар глас домаћичин.</p> <p>Другарице сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као |
| ма.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> |
| м се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и послед |
| до куће па је разносио писамцат госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их |
| тала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишка |
| а никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна |
| већ и сам знао — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи |
| да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда т |
| је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошиницу да јој дођу данас на „јаузн“,јер |
| фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ов |
| у, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једн |
| ; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу |
| удима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Ст |
| грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек |
| нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино |
| ушу младе девојке, да није знала, да ли сања или је будна?</p> </div> <div type="chapter" xml:i |
| рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{S} Вечита песма, вечита |
| о.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив |
| м како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплаши |
| ј постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, н |
| ега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем |
| у се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој |
| т пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушниц |
| октор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три веч |
| тезало при помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Н |
| овршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па |
| рце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине |
| девовала.{S} Али и младеж је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим с |
| свету не живи само од љубави — него од сасвим другога нечега.</p> <p>Господар Гавра Ланар био |
| година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је |
| еђу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помис |
| тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа. |
| готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила |
| сио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Уд |
| — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказива |
| љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срем |
| аде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријад |
| ени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене посл |
| косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула д |
| аклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му |
| е заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврс |
| уо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, докторе, мора |
| ог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уз |
| и увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Н |
| машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се п |
| тану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тог |
| мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му |
| тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити оч |
| о га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши лев |
| " /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Рас |
| гољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да |
| .{S} Али бива да наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до веч |
| еније од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, о |
| хватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору и рад |
| у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат С |
| ано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић |
| да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни ј |
| очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на |
| отова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор |
| оси велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи |
| — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам |
| се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи |
| аш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни п |
| кама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која |
| да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: < |
| } Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се се |
| з преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} |
| госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понаме |
| н ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мисл |
| провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак с |
| .{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви |
| дне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу сврши |
| а и за појас заденути.{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је ј |
| /> на кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жен |
| набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зн |
| о човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Ту |
| ор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у |
| његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим старени |
| Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и гос |
| ето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби |
| гну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, тр |
| су је жарким пољупцима.</p> <p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из с |
| е отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше |
| помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман |
| тру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотл |
| место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није б |
| н да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њез |
| ицу мирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то |
| а своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице |
| шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити пре |
| ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиро |
| и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста ко |
| а као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све |
| теванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах испод ш |
| ла свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његовога ожи |
| {S} Беше јој као да је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Л |
| ад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, |
| рви поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље |
| зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у сеоском г |
| е нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то |
| ки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је |
| зебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко |
| њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то |
| .</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, н |
| прату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} С |
| госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу не |
| поравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је са пролећа новим животом. — Но к |
| ађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један друго |
| ј ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то |
| ни речи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Сав |
| вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Б |
| >Госпођа Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и м |
| занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након крат |
| сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне |
| ктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — |
| сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога зна |
| обљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала |
| ута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одај |
| </p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је помислила, да је и њезина Љубица д |
| уди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа се |
| {S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека н |
| ашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће г |
| ну громовито:{S} Петре!{S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула |
| се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима |
| те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на |
| Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак |
| Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих раме |
| <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору |
| прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак |
| е дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије. |
| асапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши |
| > <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година |
| тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је си |
| уковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S |
| од земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи сва поруменела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у је |
| ала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако беше ја |
| а и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — |
| е чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега. |
| и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку о |
| је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} |
| ци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је |
| је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му ј |
| су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лази |
| после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друштво, ко дође, добро је дошао.</p> < |
| тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотл |
| да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао |
| ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— |
| ену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је |
| и леп.{S} Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, о |
| ко као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па |
| соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џ |
| зи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене тера |
| е.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намеш |
| С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души |
| ин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда ј |
| S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види да |
| снову, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јак |
| же никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p> |
| и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опомињаше домаћица — да се после |
| Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце |
| је та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прав |
| е бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим |
| уши свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматр |
| му, господине докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — |
| ђа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистр |
| оњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа |
| оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, д |
| ивоту; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</ |
| свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на |
| т форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово ником |
| бране, веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало |
| к.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и к |
| е просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва |
| из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шаре |
| ана.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} П |
| о лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш с |
| јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да про |
| иродно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав |
| ју.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У мла |
| уком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки потез |
| је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као |
| дичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај |
| ако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о глави.{S} При |
| ду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како |
| о ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то |
| похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води онамо куд је потегао.</p> < |
| по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, |
| почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, д |
| станка не би онда изостала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже |
| у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукам |
| ће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{ |
| косу а већ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први д |
| растела је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засно |
| С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна иде да на |
| ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа |
| венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младо |
| И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка к |
| {S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају |
| сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди |
| пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су |
| фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред |
| доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друг |
| свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му није могао ни смео да заме |
| аго оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, г |
| ега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па он |
| казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки воли Рајка као најбољега друга.</p> <p>Рајку годи |
| амћаше Раково писмо.{S} Беше јој као да сваки грчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку ту |
| не помишља више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се се |
| о данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а он |
| ла из куће.{S} Савка је додуше долазила сваки боговетни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, шт |
| је Љубица и дању и ноћу ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загр |
| ослушкује на заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светл |
| дње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је |
| да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бит |
| чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом. |
| ици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме с |
| спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топло |
| њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов |
| би некоме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да ур |
| од би Савка ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љу |
| цу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, |
| о није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван |
| анич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога та |
| треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} |
| душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити |
| о да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк- |
| јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да |
| некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек |
| су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако н |
| првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљив |
| друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи |
| другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих |
| } Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је ц |
| дрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, |
| ки редак предисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу к |
| p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у бож |
| {S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица |
| ада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Х |
| поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће у |
| етак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће л |
| > <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је |
| винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што г |
| , јер путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље как |
| але, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније |
| ић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и з |
| илан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прил |
| ша млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепо |
| опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није |
| она су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних био је „ктитор и прил |
| а — понајвише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура с |
| чна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су пред |
| јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно |
| знате какав је мој положај, ја морам са сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p |
| и провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Ка |
| Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај б |
| ме па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је она |
| с стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не мож |
| рив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је сада |
| него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све проп |
| ровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписа |
| да когод с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом |
| прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дремован дрљав прома |
| га грчевито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али |
| сте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по |
| ше само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде |
| а своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаро |
| Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола крет |
| >Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, али г |
| робном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и прекли |
| ј гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на м |
| атиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора ко |
| , не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати |
| ундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „господари“ нису |
| исто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица К |
| о маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, з |
| да слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови |
| Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да |
| и зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи, и |
| не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала. |
| мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забри |
| астурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Л |
| долазити сваки дан, а не овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога |
| а и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да р |
| гли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све |
| езана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> |
| је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах |
| дари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је |
| ма је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било п |
| доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, |
| намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поре |
| авском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па онако још дрем |
| рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојк |
| бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> од присутних |
| се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не зна |
| е она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према |
| ко прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему ост |
| чице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{ |
| што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас |
| а божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p |
| захвалности — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, |
| з обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. |
| <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађешину |
| кла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помис |
| ају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очу |
| ужину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О богојавлењу певала је певачка |
| е општинара појединце на миндрос, па је свакоме наплео кијамет махна и описао их је владици так |
| ца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} С |
| Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога ни |
| ану па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пр |
| о живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај п |
| блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из |
| штву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино |
| на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мисли |
| ем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. |
| е ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини |
| био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из г |
| е свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лази |
| и се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са |
| рат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</ |
| е упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није |
| к на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се |
| та и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни |
| дска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> <p> |
| ића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био |
| она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер г |
| је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу |
| дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, м |
| то је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </d |
| у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се |
| ста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и н |
| је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред |
| а буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ја познајем наше људе биће вел |
| а <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је |
| рк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на с |
| n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпој |
| .</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а |
| , бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаме |
| ћ са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Г |
| /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весел |
| х од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацо |
| са, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву ник |
| амо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за бољ |
| а му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p>При овим речима пребледела ј |
| брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршних и лепих момака један већи ђаво од другога — |
| је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироч |
| у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац |
| та спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па ре |
| </p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога |
| Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} |
| и није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај |
| ада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбур |
| и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор |
| живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле |
| год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега |
| ану, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p> <p>Данас је био ред на попадију — |
| што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} |
| му што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.</p> <p>Заповеди кочија |
| није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развал |
| суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу да |
| е за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће о |
| е.{S} Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни ј |
| ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишт |
| Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које о |
| да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрш |
| ије у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена им |
| , прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше |
| стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Н |
| гле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стар |
| ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога. |
| х свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и нез |
| .{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се промен |
| ити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сут |
| елаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболева |
| и, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе да |
| дило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић а |
| и хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начин |
| онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким р |
| црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно от |
| је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан |
| ију и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео н |
| {S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један вришти, други прижељку |
| ка — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио вас да вам каже.</p> <p>— Испи |
| це које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да ниј |
| ла песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава |
| лени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо ран |
| Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем |
| попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер |
| и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — реч |
| жно и поче да је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још |
| госа полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја н |
| ељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Ј |
| пним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што м |
| и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болес |
| баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу |
| ту, а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двој |
| о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како в |
| ико коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет |
| Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећ |
| се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненад |
| ало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с |
| аде жене одушевљеним поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се |
| ктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не јед |
| е и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — ал |
| сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, д |
| о к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине р |
| убица му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му |
| је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> |
| ича, да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком св |
| <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, с |
| е млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госп |
| у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа С |
| по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви пон |
| утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, д |
| ге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вр |
| уна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p> |
| могао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир |
| амашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице |
| ц Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге н |
| или готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак. |
| оћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у |
| аки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се |
| тово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема в |
| ашица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изгубила, петицу, друга је до |
| одбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола |
| страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зе |
| о пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће кр |
| е број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чи |
| ктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма б |
| оће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу |
| је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој |
| Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љуб |
| ојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је че |
| ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најте |
| .</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од старина најбољ |
| рече мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Коли |
| а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} |
| јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине уда |
| јски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава бољ |
| стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморн |
| н своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — |
| 0" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађи |
| едилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица |
| /p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да вес |
| а и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе об |
| а и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи |
| е није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је |
| } Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури |
| затекли још десетину другова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све чети |
| го, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни бољ |
| нила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одм |
| арци „на рапорт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ љ |
| ћ многој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели |
| је дошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има м |
| неописана милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће о |
| да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако. |
| рсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</ |
| им шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам само п |
| да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ћ |
| ије право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро — а в |
| се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не |
| о набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у т |
| а, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божи |
| су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S |
| прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца |
| ву као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} |
| мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времен |
| себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је ту |
| о да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је п |
| етује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила |
| де песмом зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела ка |
| p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће |
| ти „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не с |
| да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је |
| да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па |
| дао и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац |
| рицама па их моли, да јој дођу по подне све на поседак; има вели, да им приповеди нешто „врло в |
| n="184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То |
| не уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеван |
| новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против до |
| укама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Ве |
| ти и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дош |
| ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело зама |
| осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са н |
| о како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече д |
| енци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан |
| о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу св |
| а значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за докт |
| м крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко |
| Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> < |
| ачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику. |
| у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском |
| ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове |
| вала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да пос |
| те по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она |
| кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде бе |
| о што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на |
| и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце |
| ричешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је |
| : кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч. |
| у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници |
| шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико ва |
| нула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредн |
| јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом |
| све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није с |
| је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> |
| ено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више м |
| је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што |
| сао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том п |
| у одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и ш |
| а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд прому |
| еобичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p |
| о узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стев |
| удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико д |
| ме причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, |
| укао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила |
| јатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомиње на милога родитеља, који је њу љубио као |
| још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч |
| ога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш |
| перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb |
| мо и онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се |
| Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли |
| е узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, ја |
| , истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја |
| бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — т |
| сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога.{S} Сваки зна г |
| вали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту ко |
| је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотаро |
| ека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда |
| Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се му |
| е и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до |
| ло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готов |
| и помисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара ј |
| шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је по |
| ео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас ста |
| ја Будима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне пре |
| довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Ла |
| ораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико ог |
| Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на |
| о да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p> |
| 40" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу |
| о водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и |
| уздизала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> < |
| ков отац испекао.</p> <p>Изређаше редом све званице из места — и наређаше богме близу њих триде |
| ст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се |
| дичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прил |
| ва сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај |
| Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она би дала и крв |
| т година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Н |
| општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били никад општина |
| половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све и |
| е у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да |
| за доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Док |
| убав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа мл |
| .{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све в |
| ор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n |
| у и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> |
| езин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога маха, кад га |
| своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог в |
| .{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе же |
| морно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си |
| к дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима |
| вор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, |
| ни се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи |
| вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израд |
| дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје љу |
| а ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се ле |
| аши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то |
| се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали |
| би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез |
| астала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце свој |
| ом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у |
| ="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке |
| но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака нов |
| је ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика г |
| а више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно |
| ила честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је као на кр |
| е како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот с |
| се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место |
| ј мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза зла |
| лузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да некога изгледа.</p> <p>Око |
| , ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и |
| — Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.< |
| да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Мац |
| и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја |
| дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле |
| азили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту пут |
| ли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као да није правим никад ни ходио.{S} |
| твар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живљ |
| те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, како |
| не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох, прво Бог па онда ви, мој драги док |
| је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили |
| > <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа |
| жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p |
| говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти ј |
| чинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кес |
| велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо па све рачунају.{S} Једна је изг |
| они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рај |
| треби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван с |
| а.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем |
| /p> <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} До |
| пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ До |
| ад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, |
| р поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније |
| год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n="1 |
| ш подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се |
| су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако о |
| кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устез |
| о бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици |
| овамо још ни лањски <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не треб |
| аћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, д |
| тељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, |
| ужи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И |
| печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам видио, |
| упише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер |
| високи, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима. |
| јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме шт |
| з једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, шт |
| — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слути |
| о у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине рукама и поздрави свирач |
| чинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id= |
| .</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сре |
| мити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив д |
| ица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и |
| , е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади |
| осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколик |
| {S} Деце нису имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца |
| та колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из ду |
| ице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> д |
| разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је поб |
| оворна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па |
| ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „мага |
| овога прихвати доктор замишљено.{S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан ход |
| угова — иначе је све било пусто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта |
| ћ, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га |
| живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то |
| хран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори с |
| от.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му |
| сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да п |
| су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак |
| , него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — гд |
| здиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био |
| аки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим рамено |
| ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја |
| једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} С |
| ко ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђер |
| е о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њ |
| се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбукта |
| ођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; |
| з собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ |
| крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, м |
| а — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је мо |
| врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које не ће |
| ао бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у |
| сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлин |
| све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених |
| <p>Госпођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="2 |
| > <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Б |
| м је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — |
| нела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, там |
| шао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и |
| анас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточени |
| } Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута |
| ди у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који ј |
| пријатеља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— |
| ом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету н |
| <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <h |
| све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> <p>— |
| је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено кази |
| до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв б |
| а је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо |
| /p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S |
| /p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ |
| ко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цркву, как |
| у — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препред |
| истом сада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она |
| а је наздравио омладини, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљуј |
| њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Н |
| } Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто |
| рпске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога |
| ?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако |
| срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела д |
| и дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете д |
| допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајстор |
| ком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и |
| ви и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се |
| други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће |
| у је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. зб |
| вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — |
| рви пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женс |
| је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпо |
| ави свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно |
| ога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. зако |
| о доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак |
| зи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p |
| се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку шт |
| убица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада уз |
| се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око |
| n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада |
| ако треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца с |
| о сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тог |
| све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раска |
| и ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, много мање |
| могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вече |
| војим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај све |
| ац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> < |
| Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не |
| они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске |
| на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад |
| грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крил |
| их ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, го |
| ивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те |
| ићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама п |
| ако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за пох |
| појетичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло |
| искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као |
| Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо |
| акоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспосле |
| Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, |
| уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чи |
| њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, |
| мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то с |
| ека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не сас |
| а снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кро |
| ра.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Господин |
| ницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако |
| у.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако к |
| , кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак |
| ако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у сво |
| о ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему |
| вакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима |
| Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, ст |
| српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдо |
| тража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тог |
| ту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Ј |
| њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да |
| опић, био је већ велики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он и |
| онију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго |
| >Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван |
| да не буде међу људима да не виде више света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, д |
| ега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, једи |
| смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за |
| .{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек |
| радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде. |
| их жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у |
| нога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масл |
| исутних био је „ктитор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жал |
| много света — јер присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Т |
| ица би одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не ди |
| му је да изнова <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као |
| е и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га пре |
| рстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити |
| , све јој је оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, ког |
| ски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је |
| тору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да |
| је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља ради.</p> |
| о не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како и |
| човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Поноћ је превалила, |
| ем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постој |
| елима; описивао им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз к |
| сти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав |
| и крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прел |
| <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних м |
| а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара |
| аго ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се ниг |
| алити ону коровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праска |
| јци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за |
| з у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким кретом, за уми |
| мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту мале |
| ан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза д |
| {S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула свет |
| чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора |
| це — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица с |
| <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ |
| погледа оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало п |
| у ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле т |
| > <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах у |
| а су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74 |
| у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише |
| њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинил |
| се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти |
| , ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Ст |
| и српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гле |
| рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте |
| а на почасноме месту, јер она приновила светој кући лепу одежду са прибором — да је побожни дух |
| јимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је пос |
| ви и намесникови, већином људи, који са светом кућом овом имају већ годинама посла; неки по трг |
| огу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за свој |
| арац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрт |
| озив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, о |
| људска пакост ни злоћа, куда не допире светска врева ни жагор, но где влада небесни мир и благ |
| о умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, што је највредније да |
| аниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека |
| сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктор |
| ености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали је |
| га нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре с |
| ознајем још ни једнога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — |
| , да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под о |
| пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
| и а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по |
| ајвредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред господом.</p> <p>— |
| у да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну неве |
| доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошини |
| гових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — у |
| ишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке није се ништа от |
| ас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савк |
| се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, |
| а му мало одлакне?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври |
| убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — р |
| та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је |
| душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти |
| души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд |
| вља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме ни |
| у своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога |
| га - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} |
| Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке природе, кога ни |
| ћа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у сво |
| {S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде о |
| веку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра |
| свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе |
| ста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му |
| да она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привла |
| ету на видику па онда верна љуба, којој свету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо |
| ише мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасвим другога н |
| типендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.</p> <p>Исп |
| апалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>М |
| селиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се |
| душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Би |
| ама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица и |
| — Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњ |
| у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у |
| > <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде н |
| није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазић |
| во њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило ј |
| снатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна љуба, којој свету на види |
| о за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у жи |
| је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не св |
| о живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на |
| еља их руком и наднесе их над пламен од свеће.</p> <pb n="270" /> <p>— Нека гору заједно, јер з |
| е нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву |
| е од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и |
| е смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.< |
| Извините милостива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> |
| а.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} Љубицу |
| пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се |
| Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докто |
| вириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се н |
| утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Но наиђе несретна буна године 1848-ме.{S |
| давати што једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да |
| уже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао |
| , ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој сам |
| аки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши |
| гне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари |
| и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити |
| ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини |
| {S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале |
| ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се за |
| ?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> < |
| мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи по |
| .{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општи |
| ла.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађ |
| >— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту ни |
| са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешћ |
| ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има |
| а....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> <p |
| ци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син ку |
| пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Р |
| овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески суда |
| ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и |
| не.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један од другога |
| ца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело. |
| е.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на с |
| ло их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Ј |
| изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изве |
| еле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник |
| у.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S |
| за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како с |
| т је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана пр |
| ек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе |
| кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <titl |
| а.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из |
| ла за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Т |
| м докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на док |
| е неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећ |
| јим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса к |
| ку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| тниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.< |
| м ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме л |
| ојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпођ |
| вито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чи |
| n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била |
| м ма и дугим и мучним радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, |
| а се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Ром |
| лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само у |
| Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Рајком <pb n="34" / |
| види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово |
| да је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није д |
| залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, приг |
| као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег белу ка |
| } Помајка је глеђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срц |
| аше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад разговарамо, да пошљемо и по |
| ајков <pb n="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} |
| ра.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из ка |
| е жаром за леп и племенити рад, окићене свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека С |
| естра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у с |
| е поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова |
| .</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У с |
| ар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} |
| ба весела, весела! — а ето како је сада свима пресела.</p> <p>Кукавна госпођа Боса!</p> </div> |
| на у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако |
| вот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је |
| друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима!</hi> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала |
| та то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Мила |
| ла, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану |
| ме, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже |
| едао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним |
| рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испу |
| а, нит’ је видела како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе с |
| е љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</ |
| понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љу |
| му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна |
| S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснило |
| астир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вр |
| зговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња |
| пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гудалом у |
| о беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија |
| ога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он ч |
| во запљеска од милине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико за |
| јдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је навалило на Рајка да им одсв |
| очи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко жица. |
| гова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место све |
| кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанск |
| Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не |
| је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес д |
| је, очајавао је, док једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се пре |
| г</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
| пропало, ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи ра |
| о је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.< |
| тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пук |
| ад јој је из Милановог разговора почело свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на м |
| се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је милина ићи росним путем.< |
| е то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочни |
| Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им крив |
| Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С г |
| ихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је је |
| далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опомињ |
| >Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај |
| а давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да |
| жај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S |
| Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запи |
| нога Рајка, ми немамо овде нигде никога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак млад |
| им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и нес |
| лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми |
| зи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чис |
| луд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није мог |
| иво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била наумила д |
| о се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јо |
| ева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њеним садањ |
| Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако јој и ов |
| ила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледал |
| ица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је живот као и небо. |
| траху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезин |
| мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чо |
| се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110 |
| и, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} Па ипак, ма да ј |
| дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милк |
| Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторов |
| се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао |
| је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави |
| p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од |
| што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по |
| остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки |
| 3" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле г |
| но девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна |
| пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удо |
| ницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <p |
| је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је зн |
| S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, шт |
| чев гроб, испредњачила је далеко испред свога пратиоца.</p> <p>Дође до очева гроба, пада на њег |
| уве, манастирске праље, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часо |
| ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држал |
| ре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљив |
| пао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао ј |
| једнога дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер н |
| " /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак пр |
| а.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ |
| слила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Б |
| ?{S} Љубица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштуј |
| се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </div> <di |
| дном руком обрише а другом диже јединче свога покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад з |
| ео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиро |
| и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се ос |
| л’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у т |
| ек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав |
| н би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у д |
| она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост прове |
| пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме ни |
| ан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама. |
| лине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац који је као птица на гра |
| све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки пог |
| ио спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је |
| Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> |
| руги, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по преко, што се ја ме |
| бице и поче да прича:</p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечн |
| места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошк |
| ове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога |
| /p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на до |
| познао девојку, какву никада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писан |
| идим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна |
| ежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> < |
| па се већином сваки забави с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је |
| јих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је кл |
| , кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ује |
| у девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је |
| ихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје с |
| признао је и попа и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је би |
| корнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица бл |
| ном; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама |
| јадом и болом његовим затавни, небесни свод.{S} Непомичино је гледао <pb n="73" /> за оном пла |
| је приања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз коле |
| је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара |
| убица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно |
| исто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p |
| </p> <p>Док је госпођа Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У |
| пустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мило својим великим см |
| јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле о |
| ује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двем |
| елој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а и |
| ле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрн |
| што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одо |
| ити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се |
| данас кас да беху сасвим заборавили на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким упле |
| ање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо н |
| во ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њег |
| ком загрљају испричао ми је он вељи јад свој.{S} Казивао ми је речима пуним песничкога жара и з |
| це ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубица погледа младога лечника погледом из |
| ди како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па с |
| ергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био |
| и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лице |
| апитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чест |
| е ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махом прерушена |
| ар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијо |
| да изазове после нарав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не с |
| стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>До |
| та га брзо као муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од у |
| их музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опе |
| 1" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао дома, а он видео да ће |
| ова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајт |
| ш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мал |
| атицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи |
| нда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова |
| а — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја |
| ј прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је сас |
| је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмо |
| } Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{ |
| је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из |
| ште....</p> <p>Грк-Марко је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виногра |
| <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега грчевито руком песмарицу Ра |
| /hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са |
| редним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су ослабили к |
| n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дош |
| Јесте госпођице; ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који |
| .</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторово |
| риповеда кад је грк-Марко брао први пут свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и |
| е ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака б |
| ро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој к |
| , одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у свој |
| земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два д |
| > <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се |
| су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положај, |
| истиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива ру |
| спе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како м |
| е би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две |
| колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте пос |
| орених кућа.</p> <p>Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови |
| а је крај очева гроба сахранила још два своја блага <hi>Савку и Рајка!</hi> Лаки вечерњи повета |
| p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је |
| S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са |
| стола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се до |
| се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбо |
| докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и д |
| ше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајка |
| у „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим |
| ођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једног |
| де подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле с |
| ала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхт |
| рже и најлакше одужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље |
| за ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је там |
| Марта је већ била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни из |
| дигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прил |
| о последњих повијарака јој па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> < |
| оја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно пре |
| — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, ка |
| ајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то |
| ва што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом је Милан збијао само грешну шал |
| — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по сел |
| .</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наи |
| .{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози. |
| е — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по со |
| га диже, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистиј |
| је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слов |
| у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уп |
| ићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.< |
| ави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју кан |
| ше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала погл |
| е допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући |
| .{S} Но Љубица је мирно издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала ш |
| крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Њег |
| у нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па |
| .{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на договор, крајње је време да се већ што ра |
| мисли, да му ваља за навек саранити све своје наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је ре |
| — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, < |
| чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, г |
| ј кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на |
| био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благ |
| ли Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љубави |
| као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као ут |
| иди како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаш |
| е?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно н |
| есници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кол |
| не душе, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у то |
| уго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумар |
| види очев гроб.</p> <p>Још Љубица није своје молбе ни довршила а госпођа Боса је већ брижно уп |
| S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бо |
| е кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у зд |
| рхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: |
| Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје нове златне минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је |
| ки број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих је |
| шила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка |
| чима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто |
| а заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом није |
| ама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Ми |
| мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се |
| је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изи |
| је и погодба готова.{S} Настојници луче своје на гомиле, господари гледе, замерају овом или оно |
| ужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехо |
| таноје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час пош |
| ела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{ |
| што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при ти |
| застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесни |
| ади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле |
| ко одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпо |
| ца дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи с |
| е падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на ч |
| ва јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша |
| уздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби |
| о да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек |
| припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чист |
| и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимна |
| ни бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за |
| мо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава, пригрлио ракију и вино а мотика и п |
| права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан |
| ам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> <p>— Љубице!{S |
| ло плаво небо као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посу |
| гули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дан |
| ожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирн |
| ну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми дошао, пр |
| ћи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, је |
| две.{S} Кад би Љубица заћутала на речи своје помајке, госпођа Боса би и неприметно бацила реч |
| </p> <p>Ната пође и застаде на ове речи своје младе госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо |
| унила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева з |
| а је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погледала кроз сузе св |
| ђа Санда иза гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула |
| <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма н |
| о заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом преда се.</p> |
| ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, |
| га.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је он |
| е он познао — па онда је молио њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинил |
| е опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће |
| ено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све шт |
| е ово било па и прошло.{S} Са бриге око своје миле нане заборавила је на све друго, па и на себ |
| је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: крун |
| о је детету када дуго, дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој |
| же па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему јасн |
| S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега |
| ма у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву |
| нат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете иск |
| м животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у |
| ио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <p |
| а људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не |
| на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да |
| лака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бел |
| р окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изуз |
| ти на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Пре |
| ело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с к |
| питљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — ре |
| а, али је данас више него игда на прагу своје нове куће презао од какве невидовне беде.</p> <p> |
| лицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар је на |
| закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, чов |
| лену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} |
| сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиск |
| страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка |
| хтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осетио да та нежн |
| ланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> |
| света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Ба |
| је она сама радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељив |
| ог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују |
| иви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћу |
| ецом.</p> <p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са ка |
| да је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове р |
| а како је она прва међу свима ђипила са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у |
| ваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о г |
| , дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Откуд књига, |
| вар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, до |
| у се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после |
| кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој по |
| рилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој прошлости.{S} Не један пут би |
| чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што |
| госпођа-сандину.{S} Пише госпођа Санда својим другарицама па их моли, да јој дођу по подне све |
| Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са |
| ве тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје |
| ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета б |
| а знате — кликну госпођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, |
| {S} Ех лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, |
| срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним ма |
| јом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Ла |
| жио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зн |
| олести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Преста |
| сна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са сво |
| алица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Ни |
| и тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, как |
| су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, у |
| спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине |
| </p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} О |
| к и не нада и јао ономе, коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Боси |
| р Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захо |
| ли.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је |
| да је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свак |
| а сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме п |
| ло по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} |
| а како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође |
| {S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му же |
| већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша као из кабла.{S} Не пот |
| оји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било ј |
| p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао је на раскрсницу у своме жив |
| а свој вез, на крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Ст |
| дговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпо |
| кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што |
| је Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добр |
| си свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је бесне |
| дина главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је |
| у. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вила! |
| ега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом. |
| овом или оној, па на послетку повлађују својим млађима.</p> <p>Овога пута био је највећи бирач |
| е опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа |
| ску као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних |
| ме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у кошта |
| њигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, шт |
| које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то |
| а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки к |
| ао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" |
| , грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а |
| рк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још дв |
| и.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут в |
| трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од |
| ма, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш |
| и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Боса са Љубицом а из В. беше дошао кућ |
| , па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић није их пус |
| ско коло“</title>, да проговори коју са својима људма, па онда жури кући, на вечеру.</p> <p>По |
| у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако з |
| арице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на оч |
| , на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка |
| p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то |
| иљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са с |
| више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је |
| } Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики |
| пут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече поши |
| ење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова |
| ном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор С |
| а Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема коме да изда новац на в |
| корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</p> <p>Има десетак година дана как |
| је беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну на |
| аноје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ов |
| био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често |
| ст и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећи својих клијенаткиња.</ |
| ахваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите |
| је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разлив |
| ство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сва |
| међе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома с |
| разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би |
| азао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио |
| гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, да оде сама са шума |
| е дошло а ње нема.</p> <p>Милан причаше својој куми како већ годину дана како није био дома.{S} |
| и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <p |
| слима и с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p> |
| срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши |
| ла села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на а |
| и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да дође до |
| брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здраву храну |
| е неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на писму, при |
| е са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гл |
| и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ак |
| д је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео и душу и |
| није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за |
| није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица |
| тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваља |
| под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра |
| сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њези |
| је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се |
| племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја |
| зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу |
| и рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} |
| и.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људим |
| вној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лагано, госп |
| {S} Госпођа Боса прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему |
| Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> |
| .{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још једном п |
| позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од п |
| , брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану госпо |
| ра по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. |
| доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У ра |
| на, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек |
| {S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био |
| .</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да ч |
| овица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама рад |
| октор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што в |
| на јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако и брзо схва |
| је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим |
| ивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким зл |
| шло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p |
| то нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и ста |
| с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приме |
| била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осм |
| ара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет прету |
| ком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женам |
| /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа |
| Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе |
| н рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први д |
| >Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас |
| опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек |
| тно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мал |
| аслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом |
| вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Докт |
| је кано звезда, која засене свакоме очи својом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младе |
| ствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само иск |
| опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цве |
| уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — |
| о рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избега |
| ву.{S} Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро н |
| осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, |
| p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> |
| ла разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са реч две повладила |
| ичин рођендан — па сам рада да га онако својски прославимо.{S} Дођите нам, поведите и онога вес |
| устио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други дан кисело опљуцкива |
| њих, као своје пријатеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, |
| предак нашега народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајн |
| а пази на млађешину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с |
| хој али истрајној борби, ван паћеника и својте му никога није имао с киме би да подели радост с |
| знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није била жена |
| она млада, здрава, а вита кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смер |
| ме који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији к |
| вам опет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ |
| иви.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако доб |
| ао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — или боље рећ |
| дете и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка н |
| шку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Бо |
| а нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} |
| <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на у |
| душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да пр |
| ла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело. |
| о, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби с |
| нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади |
| маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак сваком |
| то да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташну другу, али ипак јој је свако словце у пе |
| десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, н |
| плашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу |
| /hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има |
| кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— |
| столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече:</p> <pb n="249" /> <p>— |
| сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом он |
| тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> < |
| воју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу |
| .{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек |
| ноје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Ма |
| а је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није ник |
| у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није на |
| ок вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкали |
| >После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћиц |
| сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са пл |
| еће је сав В. оговарати кад види, да је своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, каз |
| уву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} |
| и но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> про |
| је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ шт |
| је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а није ни осет |
| Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њези |
| е му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, стра |
| ктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда |
| о, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном речи, мој је Младен први п |
| зва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у вел |
| ози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по |
| иди свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац са |
| су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их |
| ао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу је жарким пољупцима.</ |
| себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти |
| их које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код к |
| грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто пораст |
| ћ је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у п |
| а у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посетницу и баци на њу неколико речи оловко |
| еда на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и жи |
| да.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај па |
| бе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и н |
| друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе својом бујном, кокорав |
| питаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица у |
| лепоме лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако |
| а себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно |
| о да изабере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће њег |
| те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си д |
| и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb n="168" /> <p>Леп пар младих |
| ци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> |
| оје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме |
| руке. — Овако сам ја желио да наместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подс |
| орена, но грк-Марку ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше |
| би Рајко волио Савку а њојзи намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испре |
| јко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али |
| и тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само |
| дали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара |
| о године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патни |
| Милан.{S} Ја сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гр |
| он просто изложио само по коју замисао своју и замолио је, да му каже; како би она ту замисао |
| на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да не |
| еба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p |
| че највећа брига.</p> <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине до |
| и већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутурича |
| растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је би |
| ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао |
| — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама |
| ју кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често з |
| га није имао с киме би да подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са уг |
| а улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све |
| е као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— |
| а сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по |
| то посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на ст |
| и Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики ј |
| сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмари |
| госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јо |
| а дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S |
| ле неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јо |
| p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом |
| а својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топ |
| , као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, |
| — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно |
| п диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плетиво |
| луг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притисну |
| ледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и са |
| p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак сву |
| title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала нај |
| рцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла р |
| је она пружила пред Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љ |
| ораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, |
| а је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога |
| Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће сте |
| важи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала н |
| у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се н |
| лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом плетеницом под као снег б |
| ето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у |
| таноје предао је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га |
| казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе |
| tle>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избор |
| итни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb |
| ек како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се пови |
| а је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвез |
| малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клону |
| не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин пошт |
| ра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није ни |
| ди доктор још није љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку |
| S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки |
| поносом.</p> <p>За све ово била је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете |
| твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја |
| вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он |
| Љубица погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> < |
| забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешт |
| Савци је жао, остала би она и Љубици и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити. |
| ише, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, Кузмана |
| убица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су |
| шала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу и раду из доба још када је био окружни леч |
| е већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула |
| оме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и нај |
| у млада љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу мл |
| чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада н |
| намо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба |
| /p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, |
| > <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што б |
| да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. св |
| када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изу |
| о да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звез |
| егове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима |
| ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на камиш. |
| рцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођиц |
| сподар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран чо |
| ко сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист |
| лих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио |
| а, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо |
| о колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој долик |
| духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је |
| нако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се ч |
| ше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахну |
| ло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују поједини, |
| начко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, |
| у трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада |
| лагослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> како му се |
| ирно за руку, бројао је пажљиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведр |
| д облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомил |
| а кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — има и ком |
| пло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета |
| ем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским |
| о у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Док |
| његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје усп |
| е <pb n="173" /> још накуповали на путу своме, бијаше већ развијен и госпођа Маца је наместила |
| када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем први о |
| S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојз |
| а им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и |
| ебе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из |
| ктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазић |
| ао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо |
| и очи да не види како је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека ти |
| т година дана — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије |
| траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори |
| ас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто да вам каже.</p> <p>— Добр |
| војим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. како су осл |
| сио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p |
| да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док |
| о мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство. |
| ма дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и грдила,</p> <p>— Милан |
| главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је |
| аљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у ста |
| вицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури |
| ће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“< |
| b n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, |
| редлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре у |
| апом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни пом |
| м котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <p |
| 134" /> душе миломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — ле |
| дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Ст |
| потраја ни колико пет минута, а Мата је свршио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, |
| некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у |
| р је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већино |
| града, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још добро, на |
| ну Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} К |
| Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко са |
| иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да |
| и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на ш |
| два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрв |
| бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако |
| огле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — Мо |
| та и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рад |
| оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растал |
| и, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су инте |
| ни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор |
| е отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову |
| а.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а |
| /p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> <p>— Збогом, господине Мито — |
| ли на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се т |
| први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме |
| ку Божићу.{S} А и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где |
| у жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Ју |
| два могла за њоме.{S} Још није добро ни свукла своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и |
| S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — |
| и пође за младога лечника.</p> <p>По В. се од неке доба почело живље говоркати да доктор Станој |
| а по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу |
| молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му |
| је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу |
| ј општини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општи |
| а премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде |
| је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла. |
| ву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једно |
| дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настојатељ давно није до |
| е важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцеларију па онда рече: |
| > <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не см |
| у и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све с |
| усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! |
| ала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од |
| дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.< |
| ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај к |
| хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако, на ражњу печена.{S} Нисам га јео и не |
| а Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових дуката.</p> <p>— Паорско господств |
| говори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет грк-М |
| <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> <p>— |
| то га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет |
| но платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне ду |
| Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, |
| ске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у прос |
| де берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Марко бра |
| да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну |
| им варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем бро |
| да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чист |
| х Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви го |
| јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати |
| го мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си урани |
| ље; зашто је, кад је ова одговорила, да се госпођица не оде <pb n="81" /> од постеље госпођа Бо |
| мори под вечито ведрим небом Напуља, да се диви горостасноме Риму, да преброди Јадранско море, |
| је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне с |
| прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на |
| више до овога јадног живота детета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не н |
| Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађе на помоћи.{S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љуб |
| с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуб |
| {S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав та |
| ора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно к |
| недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива лепота положаја Будима и Пеште, да разгледе |
| својом јаком душом пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији |
| сити рачуне.{S} Али крајње је време, да се почне радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, |
| рануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{S} Отпре је свет мал |
| /p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је |
| а.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— |
| ти.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да траже п |
| девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као д |
| је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваљ |
| да прође кроз дивни залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне |
| тета, да се, куку њојзи, не разболи, да се од једне несреће не начине две.{S} Кад би Љубица заћ |
| мили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <p |
| то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља ј |
| вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се п |
| обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти и |
| Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка ј |
| никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном хр |
| је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари |
| одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи све |
| оме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски нег |
| је жена.{S} Има Ката берберка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стеванови |
| неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па |
| цар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече нешто Роману |
| ави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из њега.</p> <p>Љуби |
| и му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, |
| вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није напослетку ипа |
| , па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један |
| и!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Мл |
| дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p |
| било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адво |
| чима и запрети им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не |
| осети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду |
| ети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на састанак.{S} Од овога састанка не би о |
| Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n=" |
| помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа |
| сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас проговорио, го |
| ву стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, ко |
| девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у |
| идене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Сте |
| <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало продивани с Миланом и Рајком, ал |
| т, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек |
| лепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћ |
| је од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је п |
| роводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има ј |
| поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о |
| што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетак |
| дан врило је већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом. |
| е на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је |
| црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезин |
| , пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, |
| а људе а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима |
| му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чек |
| колико вадите — опомињаше домаћица — да се после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ |
| дњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако |
| ече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу |
| о.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницима и с десна и с лева.{S} У |
| амо још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар је по по |
| а, нека губи.{S} Која губи има права да се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не м |
| ашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па граби кући.{S} Доста је ако у неде |
| мах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се ч |
| ић изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаво |
| >Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на ко |
| к је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих |
| ј се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла зми |
| Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар ви |
| уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затрес |
| за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> најжешћим речима против |
| би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Б |
| месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од |
| и!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају |
| га воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље да попуни |
| очевој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према млад |
| </p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у |
| ки ни знала, ма да је кашто зажудила да се <pb n="9" /> вине преко планине, да види има ли још |
| р није ни он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то |
| и штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бо |
| за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ избио из врећ |
| Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али бо |
| је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благом опоменом и лепом речи. |
| ран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки ни загрејао на своме мес |
| — најмлађу му кћер Катицу.{S} Истина да се господар Гавра опирао.{S} Прво не иде преко реда, др |
| омаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста |
| к руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — само да чује што није ни слу |
| н.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник |
| да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пу |
| дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на т |
| пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео |
| уће.{S} Није могао да дочека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и гос |
| радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља. |
| аш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, до |
| је — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у |
| ољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још |
| > <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се није догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше ко |
| год је само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговц |
| ад ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, моли |
| нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла |
| недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао |
| писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле |
| о је био неки занос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> |
| >У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виног |
| а уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} И |
| и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> < |
| оје људе на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</ |
| арошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лоз |
| октор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.</p> <p>— Бога ми, ако |
| аје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла |
| ни већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац |
| е предузео одмах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише не |
| задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба |
| у основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако |
| </p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите з |
| а.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне песме: „<title> |
| p> <p>Господар Аца назва Бога и поче да се извињава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало |
| ас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, поте |
| бнога догађаја нису гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S |
| не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi |
| дњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</tit |
| нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — реч |
| зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да га потражи очима.{S} Али њојзи као |
| оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригор |
| да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га |
| у је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шт |
| оста ни да је људски одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— |
| што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуг |
| да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он добро све криве путове као |
| се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика |
| — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, |
| је нашао за вредно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и њ |
| а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на нев |
| играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и |
| но је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију |
| помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после св |
| па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде |
| о је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још лека — а лепа детиња нудиља п |
| и се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица пог |
| је шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као шт |
| с опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред груну киша |
| сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћери, Милк |
| жу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма д |
| и да виде које?{S} Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у |
| Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господар Аца Бркић дошао |
| е горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме |
| својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} П |
| о човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од са |
| ?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече Љубица и порумени лако, јер се |
| ало начула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за |
| жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић о |
| детинство а иза златних призрака као да се помаљаху мили гласи њезинога покојнога оца и њезине |
| своје гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари тво |
| сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано гла |
| је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, ј |
| е звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и г |
| стови повију своје лиснате круне као да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз |
| чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто моли и пре |
| и.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела над неку неизмерну дубину.{S} Савка — њезина |
| а да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — |
| мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће |
| отово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први туто |
| таде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо |
| у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p |
| и је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако са |
| ред госте.</p> <p>Грк-Марко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће пон |
| у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје |
| од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је от |
| је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дођ |
| сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, да видим |
| нова друштво.{S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија п |
| при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на |
| да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} |
| евати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је |
| та са здрављем, рећиће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуд |
| је клонуо духом, а није могао никако да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — разм |
| еки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па |
| >Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему |
| м предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совр |
| и заова јој госпођа Маца отишла мало да се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врат |
| ако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с реза |
| сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, за |
| ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже сво |
| у готова и правила за друштво — само да се састане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики з |
| — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да се врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јо |
| знају већ и врапци по крововима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше у |
| то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је |
| Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} |
| е пречуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке |
| ућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће б |
| лико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, у |
| на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, |
| вукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Бл |
| де „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, |
| о већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јо |
| пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавни, небесни |
| змакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпев |
| лико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па и није а шт |
| S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постига |
| зно капу под пазухо и поможе доктору да се попне на кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицо |
| > <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си л |
| гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на воспита |
| зић умео је готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век. |
| Љ. Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће з |
| а две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија |
| ренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа |
| ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају |
| гле Санде! — кликну госпођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} |
| ; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p |
| > <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну својим амбрело |
| је она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у живо |
| земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— О брате, |
| премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све |
| head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпођа Боса била ј |
| су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти зву |
| мајке и гледала је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је |
| >Рајко заћута и гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, |
| исти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе |
| оме ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело з |
| попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћер |
| Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још |
| га жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће |
| е Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида с |
| б да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше |
| лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он њима по једну а они њему све по десет.{S} Вид |
| тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако не |
| <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и |
| е из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а |
| мучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} В |
| весела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитс |
| разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш |
| е као да ми је најрођеније.</p> <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, траја |
| <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитал |
| плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храс |
| на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази |
| те гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у в |
| сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да |
| ве самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке к |
| његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрин |
| а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били |
| ечник не одвајаше очију са дивоте, која се разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз ње |
| рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љ |
| на божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена |
| ом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором леб |
| ројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Стано |
| ад тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читањ |
| тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе |
| </p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, к |
| наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, н |
| ад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и |
| промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвес |
| се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма д |
| под руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времен |
| н на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станој |
| добро, али <pb n="263" /> нека га, нека се дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава |
| е узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер |
| на Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер је држао, да ће о |
| > <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је |
| аспламтелој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S |
| тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве |
| шао и попа да врати посету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Он |
| исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кид |
| S} На орлови крили његових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узл |
| — Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили но |
| о обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око т |
| док дођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су |
| си о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јо |
| ренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девоја |
| и Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из |
| Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На |
| реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} |
| о дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се |
| је она своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се бо |
| <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки |
| њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његовога и гледала је уњ често |
| ла је огромни рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заноси |
| плашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Ст |
| аља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи а |
| видети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку |
| кла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима |
| да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту |
| спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— П |
| ућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је |
| д куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</ |
| вима најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије ру |
| је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од сти |
| ла.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се |
| Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим пог |
| дави; њојзи њезино мора бити, а пушила се њему глава, а не пушила.</p> <p>Госпођа Санда је сам |
| вету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако |
| ећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Испод њих је лежала госп |
| ди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе о |
| ћем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју |
| бунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девој |
| ђа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина |
| се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n |
| је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелен |
| {S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њо |
| ро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њу је ре |
| ка нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару Васи Божићу — да није |
| <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто доб |
| } Роман поклекнуо десном ногом а леђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са че |
| можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда н |
| Прибирао је пре свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога |
| па обилазила своје другарице, с којима се није видела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се |
| В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле ст |
| ао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади докто |
| се мало виде и разговоре.{S} Међу њима се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао |
| ерење.</p> <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговар |
| мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаш |
| Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не |
| > <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио |
| желео да га когод други лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год |
| ка тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="80" /> младога доктора, а овамо гледал |
| рема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно |
| снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све п |
| крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „мило |
| адимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није никуда макла из ових крајева; није т |
| унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слаб |
| тра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе |
| } Но ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи о |
| шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти так |
| мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, поп |
| илима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћ |
| е осетио како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} От |
| раст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим рамено |
| је прво боље, разумније и имућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.< |
| то осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>С |
| сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p> |
| тор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубиц |
| она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а |
| даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, баш као оно гласак славу |
| неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју |
| испитао је потанко младу болесницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се п |
| ра са Миланом и Рајком <pb n="34" /> па се мало припитомила.{S} Но ипак кад год је Рајко ослови |
| ок у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у |
| иска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу |
| а је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду. |
| </p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас |
| а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се док |
| о.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Н |
| мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу млад |
| ете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} |
| само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — реч |
| ечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па |
| т као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Ка |
| ћ је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> |
| {S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сла |
| о њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба о |
| раде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обав |
| орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпо |
| ја зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом ба |
| гнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче |
| ажно да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Л |
| а кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних |
| ачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше од |
| ну понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у св |
| Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да буде <pb n="235" |
| т куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по с |
| ила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љу |
| с тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је |
| гија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики гос |
| живот као и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав |
| у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адво |
| „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе ру |
| ана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свога да му не про |
| гледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бр |
| ри све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто |
| оју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима даним |
| о деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једн |
| . — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су п |
| у.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко с |
| у, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка |
| есто и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву в |
| ктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, ка |
| разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је |
| </p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали |
| ела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је до |
| то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове с |
| „Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници дон |
| Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор С |
| ло.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама ж |
| отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати |
| ладенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека сваки д |
| Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спа |
| <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то с |
| /p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осу |
| би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје бе |
| оше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор |
| <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забу |
| обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, да јој од неко доба Љубица |
| 1.10"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али с |
| трила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда |
| з ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто п |
| терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, попла |
| о посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изј |
| ербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао |
| ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фи |
| слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне к |
| справљају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко |
| ље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да |
| и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љуб |
| Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мал |
| им лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече докто |
| кога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па |
| ди као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њ |
| шти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана |
| Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у |
| поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога |
| е тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се |
| е ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже |
| о доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод п |
| тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да |
| нила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за |
| у.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, |
| ала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу |
| адили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе |
| тицу Ланарову на прозору — господар Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је ј |
| ја се мало раније свршила, госпођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао ј |
| за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намеш |
| м, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала д |
| м заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допус |
| ка врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постеље јаднога детета. |
| е, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице до |
| ема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах |
| играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда |
| . и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестано обриче, да ће до |
| ор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе. |
| окне и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме с |
| д изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће ја |
| ка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу још данас до очева гроба |
| час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко |
| тари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гроба.{S} Поглед јој паде на прецвета |
| теше изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало дру |
| могла пробудити из њега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није би |
| да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збив |
| ога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце |
| не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице с |
| што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше т |
| своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Стано |
| е млади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да |
| војима и осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који ј |
| најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва пр |
| ане и по која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на плани |
| ора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по го |
| гледаше само немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није за |
| на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађ |
| галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— |
| а ногом никуда из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу |
| у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Мла |
| га, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по не |
| а први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и ж |
| године да буде и бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, а |
| а три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му |
| ајбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је |
| о срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притиснуо земљу јаче него најт |
| и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде пошт |
| Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима го |
| о шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што т |
| ту дође сав пегав па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па д |
| p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад се друштво кренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су |
| ински послови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га заустав |
| на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за бујном косом, за лаким к |
| с није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње |
| но кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем д |
| ва лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто против властелина.{S} Г |
| ац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а |
| сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.< |
| уци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S |
| себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, д |
| о није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Ната неко писамце.{S} Љуби |
| је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју виолину под браду, затресе с |
| к има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко |
| у и Љубицу на ову грдну несрећу.{S} Кад се носачи помолише према кући, излетеше обе јаднице кук |
| никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једн |
| есто су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте де |
| изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажму |
| ло је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице певају да је |
| д се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, |
| евојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па |
| > <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпо |
| јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да |
| не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио |
| /p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — до |
| био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху |
| а чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.< |
| з њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе над њих велики орао, крстарећи по плавом |
| скоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кол |
| та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шу |
| мљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска рата |
| све саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа по |
| е ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смис |
| где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље св |
| се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом |
| у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} |
| рио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога |
| авуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S |
| нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна за све, али ћути па |
| ло кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важно, што б |
| а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила |
| воје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он ст |
| кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме |
| ајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје |
| га ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом исправи свет.{S} Није му |
| pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је как |
| <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стањ |
| остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине |
| ји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека |
| Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило |
| есма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава грај |
| полио врелом водом.{S} Иде Мата, а све се нешто отреса.</p> <pb n="247" /> <p>Не потраја ни ко |
| ки, лепи људи.</p> <pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} |
| дне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су |
| е окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога де |
| имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на његов гр |
| е запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану с |
| ни, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, н |
| је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на |
| целарију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госп |
| Љубица је још дуго остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љуб |
| е потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S |
| в на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, |
| ак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шеста |
| је заузео своју позицију крај ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ра |
| да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада |
| шћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа ав |
| Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна кол |
| S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S |
| е „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Ба |
| олом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беш |
| оветним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом св |
| аман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци с |
| и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </d |
| о да се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњ |
| арије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором |
| а ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише |
| <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору |
| тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њ |
| под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и духну нагло на дим што се полако кол |
| рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није |
| /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад и |
| докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренул |
| на и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да |
| д су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као паук у сво |
| усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је |
| лине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, |
| у кад од наше памети, од наше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а |
| и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више него игда на прагу сво |
| сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом н |
| смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме к |
| лих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се отело, да је Рајко замакнуо оком за Љубицу.{S} Онома |
| итим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа самац и појединац ко |
| што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p> |
| ц: да ми не да благослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја |
| њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу бе |
| авра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плес |
| е неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној. |
| извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса б |
| шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Мил |
| ко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја с |
| низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто |
| } Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када бл |
| главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји |
| не а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.< |
| брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа пр |
| ићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун н |
| спођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и |
| ахукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Још пре божића бројило је |
| нијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и племенитим делом у корист це |
| у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем |
| то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно |
| да се заметне још и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити |
| агрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, к |
| ш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће дом |
| > свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, |
| у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облаци, где се нигде не натушти, не |
| пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је |
| и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p |
| кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — |
| где не натушти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Пр |
| це; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде пр |
| ке наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако |
| заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Л |
| право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ов |
| асак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све бли |
| да не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} |
| ек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, б |
| и тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као н |
| е да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици ле |
| за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло |
| да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дот |
| ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују |
| а урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остала на миру, да |
| ћ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра п |
| по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у р |
| већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда |
| ме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеже |
| прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало до |
| S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окре |
| Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да |
| вра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату. |
| Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно |
| се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место пра |
| окрио лице а дугачка коса њена расплете се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихват |
| Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих |
| а болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, |
| ! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа из |
| пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Д |
| анда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она за д |
| и госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видић |
| ма пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате как |
| енела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шт |
| се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи |
| месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој ре |
| седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: о |
| идајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криз |
| ија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са |
| зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадра да вам буде обрана у ж |
| онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога н |
| ше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји |
| — Приберите се, драга госпо!{S} Небојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помо |
| <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пла |
| ете.</p> <p>— Онда није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи |
| мо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје |
| } Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погледа |
| вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва |
| мају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по стар |
| гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам |
| чак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржа |
| ју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст |
| њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, |
| Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас с |
| се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p |
| данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана |
| а светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођ |
| {S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба |
| , само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Бо |
| вце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он |
| ћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на б |
| ти.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд |
| у се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуг |
| ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, м |
| о је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре |
| —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p> |
| чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори на |
| ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као шт |
| бодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити тек т |
| дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и прихва |
| инограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им грк- |
| рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе осл |
| — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на |
| ити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не |
| ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, ко |
| самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Узда |
| нциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај пан |
| било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, пр |
| лан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попа |
| у што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живимо о |
| нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог с |
| n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита коли |
| >Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{ |
| рову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друг |
| {S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не з |
| b n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те |
| устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то тр |
| по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са |
| каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> |
| ао рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шак |
| радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да ва |
| друга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грл |
| о и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} С |
| да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће |
| већа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удеси |
| а натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и показала како треба.{ |
| послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у |
| за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако |
| о, идуће јесени је рештаурација, бираће се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шт |
| рагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савци је жао, остала |
| воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци |
| p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, |
| о се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, н |
| p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место |
| , а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља ун |
| а и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење |
| ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диж |
| ћ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију теш |
| и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се о |
| а, ни књига.{S} Из нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати |
| згледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се |
| хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Лов |
| Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула |
| д тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман |
| ао даје бесна; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и |
| немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинства, свога слатк |
| ећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало |
| ену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и ви |
| мо њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C2. |
| p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. |
| њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, д |
| око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћ |
| ако пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
| да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на ово |
| ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркл |
| P18882_C1.11"> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Сав |
| пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила усту |
| , раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да пре |
| зора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки |
| ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом р |
| улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само каш |
| ане.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезим |
| ки сад, само ако буде лепо, јер од јуче се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но |
| је друштво да им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађа |
| ве кћери, које раде за другога.{S} Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са с |
| 89" /> да прекратимо вече, — извињаваше се нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начини |
| вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце њег |
| и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: < |
| знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, како је док |
| н стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху де |
| авим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо пре |
| у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љу |
| свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоу |
| жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи своје д |
| , нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — пла |
| е мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пламену као змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зл |
| .</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> < |
| аните се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим докторо |
| тово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу |
| нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху глас |
| ата свога.</p> <p>Са оте звезде отимаше се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S |
| с, први пут, милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаш |
| Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила |
| ага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у мл |
| ао гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали |
| > <p>— Не знам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта ст |
| Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</ |
| Ја сам задовољан — рече доктор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и |
| аше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те јо |
| грејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела |
| р Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S} Крупан му зној лијаше са високога че |
| још већма на груди.</p> <p>Љубица беше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да |
| ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од госп |
| сандине опружише мало вратове и почеше се ракољити као кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као |
| “ и „пет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удов |
| а умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и |
| ке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и |
| шљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их но |
| Санда израђивала свој посао — отворише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара |
| иће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В |
| ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути ч |
| а клупи под лиснатим брестом.{S} Дигоше се и поздравише их.{S} Љубица је једва климнула главом, |
| к-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, |
| е књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стре |
| стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, |
| е они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе |
| ет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово |
| етан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би |
| поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи кад год би говорио о |
| рили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у све |
| стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор |
| ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју г |
| да је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па |
| шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика м |
| ио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више |
| На прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу |
| сти, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо дели |
| смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео дивотама природе, а ја бих из тиха по |
| ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би живо описивао како тамо жив |
| екога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стиг |
| е да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој |
| љи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по догов |
| у.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, би |
| а зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа иг |
| ћ је друштво било без воље.{S} Сваки би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене. |
| уштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ћ |
| ри кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сиш |
| пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор С |
| руго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати за њу.</p> <p>Но Бог се бри |
| двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовиц |
| месту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, к |
| ахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински посло |
| у не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је |
| поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све |
| p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, ре |
| у њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нова позледила Љубица би одбила сваку ма и најмањ |
| а јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши |
| иве.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не |
| аучио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} |
| рено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жена има за поједине ситн |
| пођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо |
| убица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целом |
| е девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђ |
| ијом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати изласка, она може да изнури и истрош |
| ати Љубица, приђе госпођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да у |
| е?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чис |
| Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Е |
| ћу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се ла |
| Адвокат Попић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да |
| окторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, ништа, продужите само |
| ога свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још не |
| рећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као |
| менилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло |
| Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни котлови.{S} Ве |
| агати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла вољ |
| м да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и прво друштво <title>„С |
| о.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га |
| м читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће |
| а ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да |
| ече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо |
| велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по с |
| лица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. |
| о крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећ |
| ли па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник |
| је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично да газе, момци да муљају и да носе пу |
| itle> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова. |
| еса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и |
| чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и |
| авна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању ни ноћу за пуних десет |
| за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође го |
| клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко |
| дила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који |
| у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је |
| а пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати дв |
| љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им |
| а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак л |
| пасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас му дрхташе од радости. </p |
| положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што ј |
| } Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно ср |
| животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови д |
| се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да њего |
| , тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно |
| ене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се |
| највише из преко из Бачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бе |
| ки гледе како игра бербанско коло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, не |
| исао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим мес |
| међу њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда |
| а — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто д |
| ши <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није |
| ова, да остави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него |
| једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим |
| надна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одала да мари за тај |
| тно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар к |
| је истина најбољи лекар, залечи је, али се ожиљак познаје до века.</p> <p>Госпођа Босиљка купил |
| При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, д |
| меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо |
| да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и реч |
| да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављ |
| аву, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, |
| из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао |
| о увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ов |
| /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским д |
| га још данас предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p> |
| це.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне ша |
| ва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелог |
| <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо |
| >Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака надне |
| видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра |
| ле помајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа н |
| дне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узе |
| {S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ћ |
| е.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Мила |
| ј порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и |
| ? — прибра се Љубица.</p> <p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која |
| да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и вид |
| ени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, |
| Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном дошао са пустаре из доњег |
| молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе миломе покојни |
| ога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила глава са очима плавим као н |
| > пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се докт |
| и, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се по |
| p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица погледав доктору доброћудно у |
| је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је нека |
| ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у |
| вера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — н |
| р рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се |
| бро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше |
| — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мириса и |
| још и он езаминира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката |
| и, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, би |
| виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И |
| арта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као зем |
| ги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место као да је небо све крваво — месец |
| е пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још |
| ој ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их и |
| а, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна ч |
| ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од ус |
| ну букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; ту |
| вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="11 |
| једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о |
| , пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која |
| им неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под |
| јка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће с |
| ти госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући и |
| о:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љ |
| да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у |
| а Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео |
| </p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је ист |
| p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита |
| и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, |
| >Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако ђипа од постеље па |
| м отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети кад је то |
| па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити |
| ићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрх |
| ођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; пре |
| крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — н |
| ан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Посл |
| брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</title>“ |
| p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу? |
| се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — па с |
| госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те по |
| хватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у т |
| ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> |
| амо не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осо |
| е му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим |
| } Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод повр |
| S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} |
| ј брајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом. |
| ца болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја ме |
| еђали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не д |
| амо нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога |
| колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има с |
| је по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а |
| прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S |
| и Зорку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Мила |
| ци и своме ђувегији за љубав — али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а |
| .</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића. |
| p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за к |
| > <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и до |
| а срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину |
| нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко |
| што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је теш |
| кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на пети |
| ћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до сел |
| свршује још нешто по варошу.{S} Опрости се и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одреши |
| о из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о |
| ши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осећаје.</p> <p> |
| ту у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Јед |
| {S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, за |
| и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа |
| ше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутр |
| , па онда се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када |
| {S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне де |
| учи прилику, да се опрости изговарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Стан |
| имам посла — одговори Милан праштајући се и оде журно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — |
| ам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек |
| ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш т |
| инфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију с |
| м пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Не |
| о јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили ниско.{S} Већ полеће по која кап кише а с њо |
| да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше о |
| аместим своју кућу.</p> <p>Госпођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да |
| о и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читав |
| >У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци |
| .{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</ |
| уг да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају око куће и дворишта, час по |
| пада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори оч |
| и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, |
| е скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је мали, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> |
| те се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас дв |
| га по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из |
| прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу |
| о топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p |
| младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђ |
| рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у |
| у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S |
| није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда з |
| ом шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју |
| т као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти |
| нове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— Свирај |
| о срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано з |
| у, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен у |
| ј ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто оби |
| године рока.{S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шт |
| </p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћудо.</p> <p>— А зар он зна? — на |
| цу.</p> <p>— Ништа, ништа, нано, не бој се, проћиће! — промуца Љубица бледа као крпа.{S} Савка |
| стих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива ср |
| ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p |
| и ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и |
| скало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — т |
| прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу с |
| и ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — |
| аду удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p |
| ушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на ур |
| >— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло з |
| годи како ваља, онда је на њему, да јој се нађе на помоћи својим знањем и искуством.</p> <p>Жен |
| умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе |
| а ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила обисну другарици око в |
| души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту у |
| не срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} |
| погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођ |
| о свитати пред очима.{S} По грудима јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична ми |
| е <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој |
| пала мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је у |
| да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма |
| је опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше са |
| нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесн |
| Љубици да је поново загрли.{S} Кад јој се дотаче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S |
| убица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире как |
| мохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, к |
| слова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p> |
| да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли |
| ла маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може уч |
| ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу |
| </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и ста |
| шили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћ |
| убица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином о |
| ј се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама |
| е вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна |
| па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавал |
| о лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на све |
| одила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула по целоме горском |
| разлеваше по младој девојци, образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи |
| окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече пог |
| ујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, д |
| правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор |
| бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктор |
| т хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако узд |
| рошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На пу |
| неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па је чисто |
| <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој |
| остива госпо, јер ено лађе.{S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црном |
| на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, |
| слови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не сме да по |
| е по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склоп |
| вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ва |
| ога маха, кад га је видела, отворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна са |
| дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се не исповеди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том |
| к замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепоме лицу, дође му д |
| <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу св |
| ђа Боса је већ давно приметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива ј |
| ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У бе |
| о заливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А |
| нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима — а свет је |
| ине знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала |
| ицом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрве |
| промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у груди |
| етање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболе |
| е своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, |
| аљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ведро небо |
| {S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним |
| Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој поми |
| а не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два |
| телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им је рек |
| е стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом |
| ар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је оч |
| а мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању |
| да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе |
| да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.< |
| слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуш |
| сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се брзо и за |
| н покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је по |
| ету на видику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која зна |
| ица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али |
| S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савк |
| дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође |
| же удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје |
| олико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Д |
| је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око т |
| оди“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{ |
| су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и |
| сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву |
| раваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потај |
| ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> |
| рава је за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} |
| ор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат Попић.</p> <p>— Само да с |
| } Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече м |
| госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> |
| а се прође остао је Милан да дочека док се доктор не врати а и да му кума не остане сама.</p> < |
| глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длак |
| клињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи гор |
| </p> <p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — р |
| ких кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући |
| ће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе св |
| реће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђац |
| ања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био |
| вету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала сво |
| у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грожђе бери, па се жени |
| {S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све |
| збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p> |
| Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није |
| ’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, за |
| је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате |
| Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке забл |
| вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на |
| застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— |
| аиђе неко па вас и не запитах, како вам се свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица ва |
| Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" |
| најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете |
| не!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у с |
| је јутрос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> |
| } Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} |
| алосници мени, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа ра |
| опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> <p>— Ништа, |
| p>— Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по с |
| робу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео |
| > <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да? |
| крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копао |
| сти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на та |
| ого учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; јер језгр |
| Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам |
| реба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одлази на који дан на пут, ако им што брзо у |
| огом и светим Јованом и приклињу, да им се нађе на невољи, да дође, да буде једно десетак дана |
| да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка ст |
| певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брати одабрао је Кузман пет путунџија, све кршн |
| страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом |
| у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. С |
| овци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске в |
| а у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање |
| рошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео л |
| на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на |
| отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање < |
| о су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то ф |
| на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} Пос |
| се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танк |
| то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираш |
| аставиће опет грк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је ц |
| што се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је обра |
| тојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана |
| гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и |
| и дома?</p> <p>— Молим опростите, журим се, нисам ни познао.{S} Добро вече, љубим руку милостив |
| о друкчији но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче |
| ко је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је д |
| ј овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред ње |
| је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа више — |
| ја.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли |
| p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час о |
| претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S} Мо |
| кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали |
| — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници |
| да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то докт |
| p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не прим |
| реку нотарошева и попова, али с поповом се не живе најбоље, нешто рад општине а и поша је некуд |
| животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај првој књизи.</p> </div> </div> <d |
| није могла да се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чист |
| етве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напреза |
| ога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато |
| ише, ожалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравит |
| ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} Благо |
| ају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> < |
| ица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је бил |
| ајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постој |
| они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужно |
| је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> |
| дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу полити |
| чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркањ |
| о је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу |
| чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти о |
| на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ћ |
| у нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеос |
| авеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Ожени |
| очињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину |
| најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пр |
| а им одсвира још коју лепу песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па с |
| ата а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрецну: „Зар жене морају свашта прве знати!“</p> <p |
| творио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао |
| ву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести п |
| ор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето но |
| кши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Зби |
| о загрнути погдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада д |
| познати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој м |
| ушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу |
| е са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим ок |
| м, а и на првом државном испиту показао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} |
| и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио |
| дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на д |
| ива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, да овако |
| вици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S |
| ојих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану го |
| о потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у |
| лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао ни видети.{S} Засео је као п |
| исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb |
| рополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће докто |
| у.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њ |
| рос кад га је берберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му б |
| астане збор.</p> <p>За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„ |
| — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази |
| сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један ис |
| ве похитао на гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи. |
| етио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Д |
| >Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је почео и ветар.{S} Сусе |
| {S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица |
| Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љу |
| о пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога.{S} Сам је, само |
| а брду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српск |
| о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на дива |
| — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да |
| о је брзо обавио свој посао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи суто |
| д саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека добија, нека губи.{S} Кој |
| главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што |
| у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али није према њојзи ни |
| пак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило |
| нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Ис |
| тупила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога |
| .{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве |
| су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пођ |
| ве то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему |
| n="41" /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао |
| бије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца |
| d> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је п |
| ишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је п |
| чи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота |
| век“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим пропалим сус |
| Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и М |
| самостана; моли ме да му дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129 |
| } Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је сила |
| ије ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обр |
| икну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео |
| руштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зв |
| нимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санд |
| би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о каквој лепо |
| о познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, |
| ека доктора да се врати с пута, а журио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио с |
| ош вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са |
| ом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да им |
| ну дана како није био дома.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да |
| упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био пог |
| егала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. бил |
| се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води упра |
| први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду |
| роз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њез |
| као у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} С |
| .{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врли |
| <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну |
| агом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајнос |
| из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у п |
| е ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради |
| "154" /> данас већ и заборавило.{S} Ако се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та т |
| не само сву власт него и новац.{S} Ако се не поквари овај избор, онда сви мирни и поштени људи |
| ла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сум |
| се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{ |
| односи велика галама.{S} Најбоље је ако се састане њих десетак одабраних људи, после ће већ заи |
| то.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти гла |
| крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке посло |
| моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби |
| није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће н |
| .</p> <p>— Молим вас као Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке н |
| бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да |
| што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, ј |
| о винограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачиц |
| 7.</head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по н |
| имало га је не једном да посматра, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како с |
| та.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао |
| оре — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — реч |
| но, да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори |
| и сама.{S} Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био |
| један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове, који ће св |
| је сама причала готово кроз плач, како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то б |
| у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само |
| тору своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у док |
| на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије |
| куцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљавао доктора у сва |
| е одмах одобровољила кад је видела како се лепо пуне каце.{S} Није да кажеш добра година, али м |
| хтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина разлила по докторовом лицу.{S} |
| пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље |
| сирота захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прв |
| дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} |
| <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазић |
| ка.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабр |
| ени.{S} Има више од десетак година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p |
| уми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто оте |
| по кога жутога и зеленога лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш |
| зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки |
| гледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накостр |
| доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би до |
| ином столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздвојили за навек.{S} Рајко једном прил |
| и устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> |
| анос, и данас не може да се начуди како се могао онако занети као неко дете.</p> <p>— Онда није |
| ликом би доктор причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она б |
| е Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините господине докторе, д |
| ицу.</p> <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером |
| ало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах пр |
| следње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми |
| Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их р |
| водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај њег |
| } Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{ |
| девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матер |
| к је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} В |
| пођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, н |
| ктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана |
| паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се св |
| ба.{S} Један зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се пл |
| ј потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, б |
| ињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас зад |
| на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, док није |
| да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече се |
| ваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је бољ |
| и, јер на млађима свет остаје.{S} Рајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Милано |
| а-Мартин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била са |
| м чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, поз |
| и свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — њ |
| ни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхта |
| ко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио |
| ту се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> |
| ни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се креће својим <pb n="64" /> побочницима и берачима у |
| ће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ до |
| оспођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} По |
| у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде ла |
| ца и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> |
| данпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно д |
| м да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од оч |
| а руку.{S} Пред очима њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у виногра |
| п отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код |
| умарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удај |
| несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло |
| жије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у којима жи |
| ној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је проша |
| умешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом |
| брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са пр |
| е позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из гос |
| урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јак |
| коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах по |
| и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} |
| гових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и сво |
| је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоск |
| ј је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толи |
| к се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} Има их више од десетак госпођа, кој |
| . — Лаку ноћ!</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter" xml: |
| да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пре |
| ођом Мартом о памуку и о живини -- само се госпођа Ката још мува овамо и онамо да погледи још ј |
| “.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и поз |
| а образ и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се о |
| мало прођете — рече госпођа Боса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца на |
| вој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{ |
| очекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био м |
| азбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера, а у |
| јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жив |
| не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу з |
| >матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одат |
| ислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а |
| а зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> |
| ктор Лазић замишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежн |
| мишљено.</p> <p>— Не дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p |
| ш данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господ |
| ну, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прву љу |
| то суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — реч |
| свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благ |
| ди лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешк |
| елу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти н |
| пођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла |
| е послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} |
| цу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше иста песма по њезиним грудима. — Од милине |
| се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да |
| дама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку ни |
| лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њ |
| ава, девојка, лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко. |
| а.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто < |
| поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, |
| бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућам |
| — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање о |
| добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> |
| јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> да |
| није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љубица |
| и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жен |
| „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рајко |
| о <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — ал |
| ра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би |
| ме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жил |
| обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би |
| осу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз рам |
| ехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од обр |
| у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Завр |
| бицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана туга беш |
| ветини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада док |
| а часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Ти |
| </p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет годи |
| дравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад ба |
| ћ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске |
| ме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> |
| о из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а т |
| у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је ж |
| ну своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка заж |
| </p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би ј |
| во да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је њего |
| доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је н |
| ан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> <p>Ј |
| ако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске ж |
| аната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео |
| справи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или о |
| тор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио |
| елико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Ме |
| ећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груд |
| гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година |
| ке љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сија |
| о није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању о |
| су су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је |
| {S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још |
| не.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажа |
| о са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и мила |
| десет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се |
| сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он |
| тварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у с |
| тане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуно |
| и и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала би |
| p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после |
| све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још н |
| о су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој дома |
| мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано носаш |
| pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Зас |
| хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премишљају |
| ва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у |
| томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, друг |
| олако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарњега с |
| октора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он пис |
| ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим мис |
| и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху пор |
| тке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече |
| игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што с |
| накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају |
| наш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситн |
| у, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни пом |
| p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} |
| о — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која |
| гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме |
| Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, |
| оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што |
| вакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. з |
| ица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао |
| а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се |
| звадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, од |
| а да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић ст |
| бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара мес |
| ер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила |
| ш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S |
| застадоше наједанпут предњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко ј |
| дине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што ра |
| издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мртав, покрио га ј |
| о је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела с |
| сине, Рајко побледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> |
| е налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри |
| ноћ!</p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита. |
| завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од бунде набије на главу.{S} Ман |
| а као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечк |
| ричању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођи |
| нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господ |
| ла је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако |
| рца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући |
| грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе |
| ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> <p>— Молим вас као Бога — |
| p>— Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дис |
| ама? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана |
| хватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јо |
| жала Милана на ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но |
| да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! |
| ка, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је |
| д то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни мом |
| {S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S |
| му кума не остане сама.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љ |
| , љубим руку милостива госпо.{S} Доктор се није још вратио из Г. Отишао је још јутроске неком т |
| Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје млад |
| са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спр |
| иво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљује.{S} Кад му паде око на дружину госпође Сан |
| пша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га к |
| тор вратити на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа |
| ије ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже са постеље, на коју је <pb n="82" /> био поклек |
| да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио |
| >— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљ |
| До јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине |
| за другога него само за Рајка — а данас се ето мој несуђеник бори с душом!</p> <p>Савка заста, |
| било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је опет |
| хтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p> <p |
| иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан |
| са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други |
| ој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша ж |
| у његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао п |
| њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно |
| е био ни изговорио, а госпођа Санда већ се била машила руком за карту.</p> <p>— Дед да видим, б |
| ко ваља.</p> <p>После неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, н |
| >Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико момцима, колика |
| ика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Др |
| ог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Ста |
| ка бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало |
| {S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа го |
| аволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко |
| а а да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући. |
| Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} |
| е у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао |
| непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један ро |
| избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак морао примити, да |
| ни у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима м |
| тир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи |
| е једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{S} Ко би ми |
| ју брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе |
| ђа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су дошле |
| ајрадоснији.{S} При крају године полажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући |
| па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога колико и |
| настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је |
| ви није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то с |
| Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са св |
| да сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек |
| b n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је |
| Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да т |
| смарицу пуну најлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како |
| је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се само насмеши леви брк.{S} Би се насмејао и десним, а |
| и детињег здравља ради.</p> <p>По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан |
| "39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је попи |
| и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле к |
| у јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните |
| ко поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је с |
| сти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни ре |
| Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, |
| S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу ч |
| лушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више при |
| ије дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, |
| рк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} |
| х ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову о |
| а се радовала своме брату — радовала му се и Љубица, ма да га није никада ни видела.{S} Кад су |
| је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно |
| ноје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на бреж |
| само се винула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути д |
| енуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} |
| другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову само |
| гаше да одвоји ока с њега.{S} Поглед му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно |
| кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим г |
| својим раменом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претрес |
| почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p |
| му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди и |
| ац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођ |
| животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разумети.{S} И |
| топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкав |
| S} Господин натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску |
| ету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега к |
| зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјад |
| Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љ |
| оже да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, |
| ин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни |
| ну није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега |
| илан ни приметио <pb n="256" /> како му се кума замислила као да прибира нешто по старим успоме |
| у је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он |
| а: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да прибележи песме што их знад |
| рко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијах |
| ић полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Б |
| може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му ж |
| ређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи г |
| солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре |
| обом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Кад је |
| , али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако |
| у било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окр |
| изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па он |
| па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песм |
| то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годи |
| е се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу по родбини која је остал |
| е на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као |
| зићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, |
| и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не з |
| се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога ј |
| м!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него |
| олим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> |
| бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле мл |
| о.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. |
| знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Ром |
| е бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је |
| и, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то ша |
| p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Санда |
| е ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан п |
| е.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања |
| има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилник |
| или а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места. |
| зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чу |
| једно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је |
| рошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика |
| Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, он |
| ле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ак |
| чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не вид |
| ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по је |
| спођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у један |
| на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> |
| да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но |
| > <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли чита |
| мена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" /> |
| х дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да ј |
| ћ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се |
| њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се |
| зић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбољ |
| мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила |
| пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Ка |
| н; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу свет |
| ову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у жи |
| не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју |
| девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека ба |
| /p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сит |
| утала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уо |
| прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо |
| удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва |
| а својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога другог |
| шкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није |
| чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама |
| У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућ |
| то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао н |
| о да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играл |
| те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца |
| два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оружјем |
| чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето |
| у Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, д |
| >Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишка |
| разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први |
| . да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У сел |
| у дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из окол |
| чине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> дођу |
| засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила д |
| в.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико |
| набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике м |
| га му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко |
| е буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} Ва |
| а Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођ |
| видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је |
| ло девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да |
| узме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су гов |
| вка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељ |
| ајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису |
| ead> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојн |
| и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да |
| ала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда |
| д миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад с |
| је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кр |
| вој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Март |
| ад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре. |
| годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, исто |
| окојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је ис |
| један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити |
| pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве |
| рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се |
| госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је |
| ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да му |
| поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма как |
| ше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из дру |
| су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да и |
| тромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек |
| гију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље ме |
| ило избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођа Ј |
| p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општин |
| з кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па |
| ече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбуно |
| се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код ку |
| у они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје свато |
| вање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било љ |
| м су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стев |
| са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и |
| један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по ц |
| војом и где, изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којо |
| аги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба |
| /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако зна, поздравио |
| " /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин |
| е књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвирив |
| оса — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S |
| рже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њи |
| тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само д |
| што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине з |
| — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у н |
| p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкиних руку. |
| адионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева лис |
| све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамештали све по двеста корачаји један о |
| суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у проз |
| S} Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвиј |
| ге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-санд |
| онесвесла.{S} Љубица, Милан, Савка беху се љуто изгрували.</p> <p>— Доктора, зовите брзо доктор |
| како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два с |
| огу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне.</p |
| У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну г |
| мену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд |
| /p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим к |
| , зовите брзо доктора! — Зло је! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био док |
| А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог поштара на вратима.{S} Да |
| би за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекал |
| негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> <p>— Лаку ноћ! |
| мо слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа је, персона је — р |
| д кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стева |
| Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и ос |
| е Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу н |
| усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у |
| уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У це |
| о срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ак |
| ознаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љуб |
| да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пеш |
| тану само сви живи и здрави на од живих се људи није ништа отело.{S} Помишљао је да имаде десет |
| сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гостију, Љубица |
| " /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се сме |
| бити лакше, кад ми се изјада.{S} Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога |
| место као да је небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу |
| еброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец се надвириваше на прозор, да буде неми сведок свечаноме |
| че: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, |
| {S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара |
| овеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини к |
| } Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и |
| о мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p |
| ечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку |
| S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се жу |
| суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка између десетине лупежа, Р |
| стом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гор |
| о Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски ни одморили од пута а већ је у |
| дисати његовим осећајем, — а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца |
| и.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треб |
| ла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
| ву кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах ј |
| риклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога |
| ане заборавила је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје |
| требљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију по |
| ер није видео ни на десет корака испред себе.{S} Другови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циган |
| јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сум |
| ечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" / |
| сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје п |
| ко је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата пи |
| ет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ сп |
| „јао, моја мајко!“ И јадна мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, д |
| су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двој |
| олесница дише.{S} Госпођа Боса беше ван себе, није ни познавала доктора.</p> <p>Доктор се диже |
| тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничи |
| ечи, али болестан је појав кад нико ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности |
| Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је био рођени брат, још више него да ма |
| а.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу |
| рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се п |
| бором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога боле |
| су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p> |
| више на њих.{S} Данас гледа сваки само себе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је с |
| а.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју ц |
| мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто |
| га, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу кос |
| дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n=" |
| ој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежи |
| правила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би варош могла доћи на |
| из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јој као да се наднела н |
| чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу.{S} Шуму је |
| отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем, па за љубав новац |
| бра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - ал |
| састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је |
| госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу |
| латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме |
| ије речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво јој је говорила да он није |
| а живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда сл |
| -Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео |
| шаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће ј |
| ацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу уп |
| чи своју груд љутим панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то |
| у јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сва |
| руји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Докто |
| лости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки дан полазила своју |
| ад је госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да ј |
| оче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb n="75" /> могаше ни да |
| p>После по сата, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано |
| Савке дошла је и Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пр |
| рота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонул |
| уља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван себе |
| на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, |
| здуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Е |
| авао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа |
| другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом приликом то љуће |
| уне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга |
| јој писмо — рече Мата кад је мало дошао себи — прво ми рече, да доктор није код куће, кад ја ре |
| е ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктор |
| таве ни пуну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Ал |
| прва нов и незнатан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се дана |
| најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне |
| хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба |
| ица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и при |
| } Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун уд |
| S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чист |
| нако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла |
| } Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као |
| во у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} |
| је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго |
| колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и оп |
| животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљин |
| не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порок |
| рипазио, могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку |
| ши, лице му се зажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехоти |
| ти, не <pb n="162" /> дигне се бура, не севне муња, не загрози грмљавина.</p> <p>Први дани живо |
| ера — рече госпођа Санда и из очију јој севну змијски поглед.</p> <p>— Да погана језика! — мумл |
| оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом а јагодице му се зажари тавним р |
| <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица б |
| на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ов |
| ено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив ил |
| ="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа домаћица |
| знова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове |
| ! — подвикује домаћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватић |
| <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо плати |
| <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што |
| ам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{ |
| ред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му нађе мес |
| " /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за |
| то сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице к |
| S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ о |
| уди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, |
| к што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, |
| Као самртник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, п |
| оље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече |
| а из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док |
| иромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни к |
| се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милк |
| на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, да им Љубица покаже своју кућ |
| стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак |
| често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса бриж |
| у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер м |
| рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Докто |
| p>Госпођа домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа |
| Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још в |
| ти као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема т |
| е у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче да прича:</p> |
| крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разг |
| те лепим прилозима.</p> <p>Госпођа Боса седела је о ручку одмах десно од настојатеља на почасно |
| ју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb n="41" /> њене вел |
| у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој ру |
| не мицаху са крила њезина.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви |
| ући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Докто |
| че нешто по својим артијама — Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио |
| p>На маленом дрвеном доксату своје куће седела би госпођа Боса лети и с јесени са каквим радом |
| ник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по ма |
| ло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери са друштвом и диванили су о добрим в |
| ара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселог |
| ску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој п |
| мо госпођа Босину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду |
| рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је г |
| ан није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запал |
| p> <p>Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља нек |
| >Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треб |
| ли бербански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум шт |
| S} Сва је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој |
| воју радионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се бр |
| “ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, ал |
| S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> |
| је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.< |
| то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица б |
| ма је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; по |
| неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, з |
| > <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако |
| /p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и казиваше му |
| стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бит |
| ри.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћеб |
| реко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Ац |
| а се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе д |
| у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, |
| и, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ зна |
| ње, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чу |
| често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у |
| " /> <p>Милан и Рајко изиђоше на поље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу |
| зе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам та |
| нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Ју |
| Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под лиснатим брестом.{S} |
| p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чу |
| гроб свога друга, и нашао се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учи |
| ор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанп |
| мти као кроз сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Ж |
| рцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дан |
| <p>Милан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни вид |
| Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и не зна.{S} Док је Милану Рај |
| ићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео претрпао још боље закопано |
| ље закопао и своје и божићеве новце под сек од свога бунара.{S} Сек је изгорео али је пепео пре |
| ада је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S |
| е цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} На овоме времену не би ни бесан кер изи |
| дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго ј |
| па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жу |
| арошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, би |
| врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Ка |
| устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп |
| ува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час н |
| p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звез |
| и — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засветлео светњак |
| као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је рештаурација, бираће |
| је ни опазио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један пог |
| о дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Т |
| му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска од бе |
| но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За онога, ко |
| болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на |
| ло до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од беле лозе па дивани с госпођом Мар |
| .{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером |
| чи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их је десетак момака, сваки са дреновцем |
| ручак али дође грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се |
| ачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из пото |
| Љубица кад одахне мало од посла по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихо |
| журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстал |
| последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дуб |
| толицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— Разговор о новој млади, а?{S} Одмах сам |
| ренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.< |
| е у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на |
| уло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натаро |
| речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме уб |
| њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Су |
| е још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из |
| ега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села и ј |
| к сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах |
| се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је народне обичаје и светковине по |
| сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, в |
| а према њојзи младога доктора, кога све село носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје ба |
| . настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брег |
| зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то ник |
| ш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома |
| то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли |
| је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.< |
| рагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су |
| варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и п |
| живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ |
| ило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла ра |
| лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану истом сваки трећ |
| ни, како не би знала кад сам се и ја на селу родила! — рече Ната весело и погледа радосно у сво |
| {S} Љубица је млада жена, одрасла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога |
| сом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</h |
| на и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још |
| дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруч |
| И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину |
| но ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу сн |
| 2.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије |
| падне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из прек |
| чула од грк Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за докто |
| та је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан ис |
| е на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клеп |
| pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што је |
| ђи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при ча |
| е прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устал |
| браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да про |
| етлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али гл |
| а подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишла |
| црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<t |
| ло у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер ве |
| /p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојн |
| лавни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за жив |
| долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манас |
| помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио |
| друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том ве |
| беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала |
| е — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хл |
| озор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у груди |
| јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У то |
| да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом бил |
| је своје болеснике једном свом колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео |
| једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао |
| еснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. |
| се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад |
| као свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у посл |
| з Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш |
| р Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Бос |
| а и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њих |
| p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} Има их и десетак и више на окупу, све с |
| другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац зв |
| никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну руком д |
| >Близо села баш на једној окуки, где је сеоски јендек мало дубљи, застадоше наједанпут предњаци |
| дуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу |
| ила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Нат |
| осе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица |
| се око лечниково по блескавим крововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не зауст |
| са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</ |
| ако воли песме, многу је прибележила од сеоских девојака, како би волела да има песмарицу пуну |
| Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских кућа онај нови кров крај потока.</p> <p>Он је н |
| на другу па оком пале играче.</p> <p>По сеоској пијаци се размигољили људи, жене, деца — читав |
| <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никад |
| о.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> |
| уго дивани с општинским начелником пред сеоском кућом.</p> <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S |
| су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу завет |
| ише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једн |
| чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна |
| орцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом |
| ане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, |
| рава некога другога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из о |
| нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као да их чека |
| данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости |
| до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче |
| Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и |
| пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа |
| омче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло д |
| ца је љубила Савку као да јој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се |
| отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем сво |
| кући, на вечеру.</p> <p>По вечери би се сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла |
| , ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није т |
| з сан, није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је |
| на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве године у |
| покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је г |
| лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p |
| лако је за њу, прво она је према својим сестрама још дете — а друго док дође на њу ред, дотле ћ |
| уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" / |
| ца у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се |
| </p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој |
| љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми |
| и.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својо |
| ко потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{ |
| бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Жи |
| еко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни кад пошла за д |
| о већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна му сваку длаку на глави, као д |
| а је бивала све живља.{S} На пригревици сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови жив |
| ="125" /> гроб и прионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љуби |
| тор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући редом.{S} Из очију му избијаше нека нео |
| ек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> < |
| а Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „младенци“ писали |
| у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p> |
| помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући. |
| сам Вас вазда поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас |
| ике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано капља росе |
| е тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак обла |
| ању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле оч |
| бе.{S} Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, дола |
| поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини друштва и рече:< |
| а оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој |
| се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу њени |
| ? — рече Љубица и порумени лако, јер се сетила како је доктор <pb n="254" /> последњих дана пос |
| рца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бога, ако ј |
| ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискрецију — ужа |
| скога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у јед |
| па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је |
| ло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се живо сећала свога девовања.{S} Девојка, која је онда била на |
| е лепо, па свако вече исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише |
| ена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака свој |
| види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — при |
| вају још једанпут његову песму: „<title>Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким |
| то бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њ |
| у ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — |
| ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила ваз |
| ровој кући, па реци младој докторки, да си пречуо куд је доктор казао да однесеш ову карту, а н |
| ше се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па ка |
| ажарило, из очију му је севао пламен да си и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са сво |
| се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не питај ме — рече доктор живо, ј |
| арта.</p> <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на |
| обро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату п |
| у разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- |
| а и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко |
| знајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „бри |
| ану образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.< |
| ати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него |
| Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} П |
| е знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које го |
| у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг< |
| јко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије ликуј!</titl |
| > <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у со |
| огледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече до |
| <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у |
| има више памети него све ми маторе — је си ли видела само, друго, како се лепо понаша, ни бар м |
| уха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекл |
| до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је ку |
| ао девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се |
| рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зи |
| одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платит |
| чу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан — п |
| ће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб |
| ласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као ли |
| ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама |
| викивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{ |
| ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, |
| да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки |
| се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окрену се на пети те |
| одсмеваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић |
| ам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав |
| p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S |
| {S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <p |
| ала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју др |
| хирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар |
| н весели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> |
| рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; пору |
| то га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, |
| ку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда |
| ва.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>К |
| прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта |
| трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице |
| м, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.< |
| а својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће |
| јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весе |
| ; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија |
| гу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће ру |
| с стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и ст |
| <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоће |
| уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти |
| ћиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи жи |
| у се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је ба |
| то у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори М |
| адовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на људе а друго лепа |
| Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>Н |
| шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не |
| ла га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само сви живи и здрави на |
| ма — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва шт |
| лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је т |
| дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једв |
| у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога |
| народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испре |
| као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом |
| у клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрић |
| истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила даре |
| јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као кад прсне вода на жеравицу.{S} Госп |
| чекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека ми дође још |
| а нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од |
| у тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљу |
| сто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто с |
| Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</ |
| се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним |
| мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак |
| ова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсрет |
| е зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повиј |
| > <p>Јесте ли видели кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пен |
| укву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да |
| ула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица н |
| раше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дво |
| о.{S} А. баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врат |
| о је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — |
| има да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љу |
| тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његов |
| д заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и н |
| се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих исп |
| а једнога имала је на овоме свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, |
| војке.</p> <pb n="105" /> <p>Неодољивом силом гоњена отвори нагло свој долап и потеже из њега г |
| рици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и п |
| оложе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да |
| осами њихове куће па ју је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала |
| Наишло је лудо време — он намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада свој |
| ватре где се пече јаре.{S} Ђутуричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га пр |
| лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се поди |
| ла га је као да га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би |
| S} Није овамо онамо баш му је по вољи и син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете н |
| ети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а дан |
| тање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не зна куда је отумарао — доста |
| ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још н |
| ише том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га |
| дину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срц |
| пе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести ле |
| стите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота |
| а оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љубица благо — |
| ти и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко |
| то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Намес |
| па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу |
| ираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати по |
| десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господи |
| вци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби |
| оге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жар |
| ало па предао своју радњу сасвим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њи |
| — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Исаије |
| јем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг о |
| ућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попусти |
| -Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке врис |
| де застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госп |
| ди долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка так |
| двоцевка остаде му пуста.{S} Још му је синоћ кобила о глави. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Лов |
| сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на доксат у |
| знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па |
| ми је био баш доктор Лазић и каже да се синоћ вратио и довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим т |
| аном било је после крупних речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни с |
| >— Доктор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће та |
| ња ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке ка |
| } Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере да |
| Но, семе му адутско!{S} Мора да је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи |
| ма у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али данас бере он свој, сад први пут па х |
| ти, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шт |
| бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа |
| је попије на душек, — само да заборави синоћне вече и данашње јутро!</p> <p>Љубав је онај свет |
| } Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сја |
| песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{S} На је |
| да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњи.</p> < |
| <p>— Е кажем вам ја, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни лега |
| жно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше јој необично да чује ту же |
| <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако ружан и незгодан дан?{S |
| ведрина разлила по докторовом лицу.{S} Сину јој млади доктор као оно арханђео Михаило кад гони |
| ало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, ра |
| госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љ |
| > у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет в |
| љске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио н |
| .</p> <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући |
| и терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећ |
| рича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; |
| <head>8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је зду |
| паприкаш с резанцима, две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући дово |
| ојом лепотом, али никога не загреје.{S} Сиромах Младен!{S} Рани његовој није било лека — јер та |
| исма како је и Милану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна кр |
| сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га |
| убица бледе као кип рече само:</p> <p>— Сиромах наш Рајко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке |
| ецу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених ритова и бара, како би се најбоље |
| да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је |
| у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још дв |
| причао, како је ђаковао и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мал |
| онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и децом.</p> <p>На маленом |
| ој машти Љубичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка с |
| ј кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лази |
| а да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој |
| ужи доктор Лазић даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, |
| га у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p |
| </p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја и она моја не може |
| Прелаз је био врло нагао, као муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је |
| када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад |
| — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велик |
| неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разго |
| само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p>Пр |
| Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> <p>— Н |
| у своју вељу жалост и бригу.{S} Како се сирота захукала није ни приметила како се лице у доктор |
| које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да из |
| ћиви поглед из очију Љубичиних. </p> <p>Сирота девојка не зна ни сама како јој је било у тај ма |
| паће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карлов |
| састарати за њу.</p> <p>Но Бог се брине сиротама — мислила је госпођа Боса а Љубица је паметно |
| се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{ |
| то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као даје бесна; |
| ст.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је бил |
| касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је |
| а али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси по реду, него руши крвнички |
| а да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно суср |
| му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</ |
| вој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јо |
| суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше баш озбиља болесно; наврзла се на њега |
| и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> |
| тао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајавао је, док једнога дана, |
| хо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак облак преко ч |
| аке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је ос |
| .{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућ |
| их људи, који нису заборавили на његово сироче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ћ |
| а новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне росне капљи |
| Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче |
| ешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежа |
| е сваки отрезнио, опаметио.{S} Сваки је сит свега.{S} Нек сад мало и други исправљају својим ра |
| не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S |
| ница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах |
| оту за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гурабије за жен |
| ји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз т |
| све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ |
| се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју да запл |
| ко да се прибере.{S} Није он научио, да ситни и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, а |
| пут дивио, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много |
| ко које парче надене а он га поспе мало ситним луком, зеленом паприком и закити парченцетом сла |
| и читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Ма |
| се на Копаоник и гледао сам отуда Лаб и Ситницу; видео очима својима Косово поље, то велико гро |
| писа на писмима — а ово је било за њега ситно као проја и све саме неке куке и вериге.</p> <p>К |
| но плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа |
| !</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике |
| амерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у |
| тра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се |
| аше у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па се полако све већма и већма губљаше |
| ме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне |
| о се опет из ведрило и осуло маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово ра |
| миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је ву |
| о. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити |
| брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе |
| јко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња |
| ући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио се, како да му |
| госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, |
| о је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часо |
| о да приповеди госпођи агентовици па се сишла на Дунав, јер је није нашла код куће.</p> <p>Лађа |
| јкова душа, која је блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и ве |
| а оне мајушне звезде провири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, ка |
| орова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чис |
| , само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у с |
| ка је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, |
| да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву планину.{S} Миријаде росних капљица |
| плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неб |
| моли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу сво |
| најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазри |
| ицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте звезде |
| и гладовао као сиромашак ђак по великом сјајном Бечу.{S} Кад би се мало дубље захукао па би жив |
| но небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену |
| p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да „враћају визите“.{S} Једни оду |
| ти готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју |
| n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S |
| му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко ј |
| ве нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велик |
| догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се с |
| се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, е |
| а загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у до |
| х петнаест пролећа.{S} Први лугар Петар скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{ |
| ог! — приклињало га је јадно девојче не скидајући очију с њега.</p> <p>— Не бојте се госпођице, |
| одилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахн |
| узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор |
| тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје наочари — роди га, мучи се с њиме док је |
| ану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „ |
| рно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет |
| беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n= |
| ји.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и најзакованиј |
| ита поштар отишао је данас на салаш, да склапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш |
| о да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка |
| куће за остављену и занемарену децу, до склоништа за изнемогле остареле сиромахе, до исушених р |
| и на њу, а она би је одмах пољубила.{S} Склопи руке па је гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — |
| ок се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за т |
| јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са докто |
| а њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослушки |
| а је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, |
| латком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео ј |
| мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — го |
| ила сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш ка |
| авка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као |
| би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та |
| нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Гос |
| приђе да помогне Љубици да сиђе с кола, скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људск |
| еже да је загрли.</p> <p>Љубица врисну, скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко п |
| ири на мах два сјајна ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>У |
| Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио |
| ја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</ |
| ас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе ру |
| , коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина |
| е шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Зна |
| песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} П |
| прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по |
| венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог |
| ли.{S} Он је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо |
| н је <pb n="163" /> познавао В. скроз и скроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо |
| ера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према |
| а карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако стро |
| слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове св |
| пише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од двеста потписа — а до сутра било их |
| , да се после свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, |
| се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде |
| — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас платио.</p> <p>— Не знам, вере ми ништа — |
| а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас |
| јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила тр |
| глица не излази никуда из куће — још је слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, |
| ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак |
| у и мушку одважност доктора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љуб |
| скопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит ч |
| — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић пре |
| а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</p> <p>И госпођа Марта се одмах одобро |
| е она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошева и попо |
| ати међу нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год |
| води по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образо |
| рагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марк |
| , то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђев |
| {S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан |
| било више ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан мн |
| Да је Бог дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао ј |
| ћа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капиј |
| лу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред на г |
| >Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни приј |
| у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, госп |
| други јаснији гласи, баш као оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав |
| удиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто |
| , који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Ро |
| к кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен |
| е зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као |
| родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљин |
| ојој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну |
| је задрхтала, двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пу |
| , мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно |
| а уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је био момак, че |
| — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси де |
| га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чис |
| старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош ум |
| и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадиј |
| дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо св |
| ек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођ |
| све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већ |
| , још се не би кренули, да нису од куће слали по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк |
| 1861-ве био је налик ватри којом букне слама.{S} Жар се био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} |
| ме огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горе |
| за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само ваља добре нег |
| одар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и к |
| стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса |
| , зеленом паприком и закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих г |
| о плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор н |
| у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казло срце на изу |
| деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; б |
| клону на обе руке.</p> <p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у |
| Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{ |
| p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, печена гу |
| буђаше. </p> <p>— Нана, јао моја нана, слатки доктори — јецаше кукавно девојче. 1</p> <p>— Не |
| речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, мој слатки докторе — рече госпођа свечано и погледа у икону |
| душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале б |
| p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубиц |
| /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па о |
| у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране б |
| о минулим данима свога детинства, свога слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опе |
| уше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> |
| Доктор је зачинио сваки разговор својом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био |
| {S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срц |
| и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, |
| ас нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно |
| ости, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још |
| леда у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Б |
| здрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у ист |
| вати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој |
| один.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господине докторе; видим ја јасно на да |
| ко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати |
| има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте овакога чуда |
| народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на |
| ашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} Девојче се полако буђаше. </p> <p>— Нана, |
| ало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи |
| апређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћ |
| ало натарошу, јер је овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао |
| божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена све |
| тна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас м |
| а диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу ист |
| срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p |
| успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љу |
| сто, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S} Неиз |
| му се руше једна по једна од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем живот |
| м диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна |
| часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црн |
| исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да ј |
| исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постељ |
| била научна разлагања но живе и поучне слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други т |
| едало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешт |
| тор Лазић разгрејао овом милом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из |
| И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио сво |
| у — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} |
| о али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за |
| о оној лепој девојци као о каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почи |
| p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело |
| ’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми |
| ена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="2 |
| .{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека |
| ме ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} |
| евој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је |
| и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога в |
| руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижи |
| пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситн |
| окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где где видиш и |
| евачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад |
| енутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца.</p> <p>Пун месец |
| евито руком песмарицу Рајкову.{S} Свако слово, сваки редак предисао је његовом душом, али сваки |
| у несташну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном с |
| атарска кућа била јака својом задружном слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо |
| екога — ако <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да у |
| м џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стис |
| јило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало по |
| јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p> |
| рк-Марко.</p> <p>— Бојим се да није оно сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило |
| ила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигд |
| p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко |
| у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога |
| ко <pb n="261" /> се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају ку |
| д је Љубица излазила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда. |
| и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и из |
| n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?< |
| силити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, д |
| о.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што и |
| Ја не поњам, како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Са |
| је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био чо |
| .{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практи |
| е у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновни |
| Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одм |
| око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звер |
| о дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз л |
| аматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p |
| сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутал |
| и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том |
| ка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра се Љуби |
| ана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре на |
| </p> <p>Док је Љубица девовала, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је |
| лару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре све |
| кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су |
| у је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потм |
| оме о глави.{S} Природно је да је сваки слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, т |
| да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо |
| асак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се |
| ашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице изл |
| лства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођо |
| у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе |
| ротица — па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто сумор |
| ња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах |
| ог да прости!</p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту но |
| > <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов |
| ји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Докто |
| неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> |
| е ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је пошто |
| темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од с |
| мешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађ |
| ош много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не ур |
| а Љубица се лако затресла.</p> <p>— Али слушај даље, још веће јаде моје.{S} Од јутрос је дошла |
| отеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не см |
| а јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ро |
| оме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по во |
| ју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из докторових уста, загре |
| {S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни пр |
| 5" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка |
| позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати |
| у нов правац; јер је она опет најрадије слушала <pb n="95" /> , кад доктор прича о своме животу |
| стила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још никада није нику |
| спођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је в |
| о час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{S} По лицу јој се не могаше ни |
| те шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Стан |
| е правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је он описивао њи |
| те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дво |
| отице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Дај Боже, м |
| о да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их |
| чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једн |
| исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Стар |
| ињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно шт |
| је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене про |
| мео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} |
| е и изјавио је већ крану пред кравара а слушкиња је баш латила котлове на обранице, да похита н |
| амо другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није било |
| крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не пр |
| са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је за своју дужност, да каже Љубици да то не ћ |
| р и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе так |
| S} Која има већу кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта ид |
| страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју не |
| је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти |
| ка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се р |
| е читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни доктора ни никога другога ко је та Божић |
| ји је Рајко?{S} Оборила очи земљи па не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се крен |
| ет — боље“ и „пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</ |
| и како сва застрепи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили |
| оло грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто |
| би се драгом душом вратио, али нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти |
| естила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час ут |
| ју извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, |
| чима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати лимунаде, иште, вели, жедна је.</p> |
| дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Мар |
| зила је кришом испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црнома |
| па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до колена.{S} Љубица је д |
| девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса вр |
| јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Г |
| о за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри |
| да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се П |
| крило, погледала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео |
| /p> <p>Љубица је од оца имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она |
| луша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирк |
| вокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....</p> < |
| сетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да |
| чне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> < |
| пет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало намучи |
| ај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео буник |
| итава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће док |
| Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> < |
| крадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнул |
| она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор |
| да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погледа.</p> <p>Рајкова песма оживел |
| торовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мољаше се она |
| би.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, |
| е у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, и |
| ута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — ал |
| е он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га |
| о тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из |
| та пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истр |
| о са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благов |
| била песмарица готова, но Рајко је није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци д |
| ки га је саслушао нико му није могао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубок |
| а часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова ра |
| ка као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренута |
| се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу |
| косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У све |
| кано јела.{S} Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога |
| је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечер |
| ерет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и св |
| Извините господине докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по сели |
| азујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да ви |
| .{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него г |
| тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кр |
| , што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај о |
| а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па оком пале играче.</p> |
| таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто |
| один натарош опљуцкује а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан |
| о и небо.{S} Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак |
| та не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкала када се опростила са Натом.{S} Весело замахну |
| дин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би вас плат |
| ад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — |
| школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном |
| ла устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не миру |
| прихвати госпођа Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто поср |
| ва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p |
| лу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо |
| а плахује, да се истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу |
| зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто си |
| само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поред њезине постеље, па ј |
| , али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Н |
| n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био сво |
| ђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор |
| обом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цед |
| више очију више и виде, више глава боље смисле.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо ј |
| са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пре |
| дар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Су |
| а туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи |
| а бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је би |
| дно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан бил |
| шла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма как |
| рво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на згаришт |
| раду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што |
| вао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при |
| рва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узви |
| о кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је |
| из оближњих места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „а |
| он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром оку није се отело, да је |
| ти изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, |
| што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па о |
| па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник п |
| са са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио |
| <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да зовемо барем оца намесника то с |
| прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од на |
| кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{S} Е, е, |
| у још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи го |
| ротину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми Младен да је сахранио своју прв |
| е.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је с |
| д хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се |
| госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и пазимо већ одавно.</ |
| једну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А ј |
| ри моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој у |
| дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти |
| ти ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је било о главу.{ |
| } Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p> <p>— Не берите бриге, господине Мито, доктор С |
| нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — |
| уна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна прет |
| кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па онда иде остали свет.{S} Најлепша |
| е грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да с |
| ца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, кал |
| три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг зане |
| смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те |
| о обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре |
| а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме |
| т, још више него да ма је био брат, јер смо годинама делили и добро и зло, док смо били заједно |
| у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити м |
| а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гледа |
| што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у |
| ву, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да |
| вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њим |
| му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом |
| изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш н |
| јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образ |
| у Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Божића где |
| погледају и десно и лево не би ли кога смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му |
| адубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.< |
| ко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
| сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у |
| сту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од ње |
| чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити |
| су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи |
| сто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали |
| где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како ти |
| што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — приб |
| је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да с |
| тва за покојникову душу.</p> <p>Ненадна смрт Рајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико |
| рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{S} Време је истина најбољи ле |
| паљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} |
| 82_C2.6"> <head>6.</head> <p>Боловање и смрт младога правника Рајка Божића довела је стару мате |
| пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У та |
| ћ тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С |
| је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у |
| оспођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила |
| а суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао р |
| о забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету |
| тог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али он |
| Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у |
| човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу |
| <p>Милан је причао Љубици како се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сес |
| а млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекла је госпођа Марта |
| је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи |
| тиканта и писара?</p> <p>Милан је након смрти рајкове похитао на гроб свога друга, и нашао се м |
| госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај |
| њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе.{ |
| е болове и лебдела је непрестано између смрти и живота.</p> <p>Љубица није излазила из куће.{S} |
| је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савкино раме.</p> |
| } Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчев |
| оно гласак славуја кад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један д |
| ну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ р |
| е сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, |
| /p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Рајка |
| м животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га оче |
| /p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од |
| шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће ј |
| ијах поражен.{S} Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше с |
| ћ, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Р |
| а часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, зада |
| може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу |
| наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, гд |
| у на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пут |
| су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од те |
| — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p> |
| {S} Пре свега молим да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ с |
| . — Други лик беше леп и мио, пун мушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик |
| овољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и сусед |
| ка.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} П |
| у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним пог |
| доћи себи — оздравиће, развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да |
| се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> дом |
| ш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — |
| Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су |
| и кубури — размахнуо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="21 |
| ином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незнатан осваја мало по мало себи |
| p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има с |
| дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћут |
| <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ п |
| , гутну опојног мириса и здравља, крену снагом својом и где, изнова истури листиће, осу се киће |
| х.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога |
| ар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јади |
| а година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кроз сан, није им |
| ма његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} |
| чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерно, бескрајно, које |
| забере лечнички позив, да посвети своју снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, д |
| и пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и нево |
| и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, |
| а света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је сам |
| } Овај нови дух, који се полако будио и снажио није могао, а да не захвати две највеће задруге |
| е млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној |
| ну исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи |
| е петнаеста настала, али је Љубица била снажна на оца.{S} Нико не би рекао да није зрела девојк |
| века, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, да с |
| ики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбур |
| само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повиј |
| на провела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у |
| је снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне г |
| из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадгод када на |
| није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао |
| ва од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме вазду |
| био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га не зна пре би река |
| а је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она с |
| је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју год |
| толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} |
| ина удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то |
| алица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива г |
| па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас више госп |
| младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, мој |
| што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p |
| ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замер |
| с персоном — рече Попић и пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди д |
| ити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће |
| де госпође.</p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа М |
| о у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће |
| била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити бољ |
| о је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но в |
| ник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си |
| теве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно |
| ати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао до |
| имо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана он |
| Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих |
| се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој је бити а друго |
| тове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По вароши се ут |
| ан ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари |
| Већ полеће по која кап кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао |
| о пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкри |
| ла је једном дебелом плетеницом под као снег белу капу а рујно јој се лице сијаше као да је уми |
| имала ону дивну смеђу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока би |
| ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише |
| ad>12.</head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је по |
| вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује |
| одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за |
| и пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, ал |
| а је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је готово до к |
| је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану није се о |
| ило у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори |
| у још данас до очева гроба.{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да < |
| тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свог |
| у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују |
| вадесет година дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана чо |
| ри сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио св |
| а дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џак |
| казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе ту |
| каквој лепој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} |
| м за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију мла |
| по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се |
| човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и |
| и тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је |
| из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> <p>Куд год погледи све је опо |
| S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десн |
| " /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед и бијаше махо |
| ше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испе |
| чи па онда иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га |
| шим кућама, свуда је највећа и најлепша соба намештена за визите а и доктор се већ научио у ови |
| госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и |
| е а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра до |
| p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали |
| к осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као шт |
| ове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођ |
| грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше ј |
| воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили! |
| >Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће с |
| снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — |
| ки физикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово пра |
| јаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за |
| Љубица са својом заовом прошла кроз све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беш |
| ају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи руља карташица.{S} Иду све две и две напоредо |
| а, док је овај изишао из госпођа Босине собе.</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било |
| , кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одрасла је н |
| вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са двор |
| за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из собе кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на ст |
| таноје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубица изиђе и |
| Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p |
| рође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту д |
| оспода.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога ст |
| бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и |
| </p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати па виче:< |
| у.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава се она д |
| ла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растерала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје |
| ипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испр |
| ве, прати их како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица |
| p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга |
| <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у |
| ики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту п |
| лети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти |
| свесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се |
| дам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашл |
| убичиној приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре двор |
| , а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од |
| обе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омањ |
| . Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два фор |
| удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много б |
| ина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, |
| и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, саз |
| сти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само средство да пости |
| о у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али |
| ку длаку на глави, као да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пе |
| д је онако сипало и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да к |
| ака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело плаво небо као кад м |
| олико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докт |
| В. је био дошао доктор Лазић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бро |
| је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на дрво наслања — а он нема на кога |
| ју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожа |
| а преврат, да заваде мирне грађане међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опа |
| а се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа |
| људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и изми |
| уде да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само из прикрајка; ш |
| арко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара К |
| је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у св |
| мислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти |
| не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат |
| </p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на столи |
| овица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госп |
| итим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип |
| ктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво ч |
| 249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станој |
| нда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.</p> <p>С |
| после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око ћери.</ |
| чајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p> |
| је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{ |
| постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали цигару па |
| сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ћ |
| за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, ш |
| ћи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на тв |
| па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа Анка, када |
| S} Још није било десет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не |
| p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, нек |
| <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза вин |
| чак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здра |
| ирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто за |
| ођа Марта, је на ове речи погледала низ сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе |
| госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле већ испуст |
| ли чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову на прозору — господар |
| етном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> |
| и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лазић разгрејао ово |
| им грмом, где је Милош развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину |
| } Нико га није видео — али видело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на т |
| ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно већ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ћ |
| в се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли |
| руго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је би |
| е стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не каже господар Аца некој својој прији, ш |
| .{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натр |
| се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица напр |
| за леђа.</p> <p>— Добар вече! — зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.< |
| пи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје |
| једнога јесењега дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или |
| испустио душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а |
| онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Л |
| ећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дет |
| Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="21 |
| , иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је |
| отуд опет на постељу.{S} Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а |
| јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима о |
| p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот свога Рајка — али и Бог бира.</p> < |
| јином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би |
| он кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи |
| Рајка — али и Бог бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога |
| рошким сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рај |
| у није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано Соса Божићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви |
| <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удо |
| его да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање. |
| рат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редо |
| лима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и |
| есницу, па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати посту |
| ожића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до прос |
| урио се да походи још вечерас и госпођу Сосу.</p> <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај |
| /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јо |
| може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце ј |
| век пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Ф |
| Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече доктор и глас |
| и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, зн |
| есме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да онај озбиљни док |
| мека бедујинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би |
| есели глас — дошла сам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p> |
| се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно |
| ре, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентамо жену да |
| зору и да извијају из постеље све лене спаваче.</p> <p>Кад је госпођа Марта видела како јој се |
| "65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су с |
| ла, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и |
| о је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па се т |
| ојих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} К |
| њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавил |
| <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како се и он ве |
| оспођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, |
| езда прелети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту ка |
| лаву.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један смеђ а други |
| пред њега.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од |
| је од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу и Љубицу на колима.{S} Док се она |
| било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све |
| Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја с |
| јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb |
| /p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пре |
| аше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива нека блага ведрина на лепом |
| прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у гр |
| лан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку |
| и откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> < |
| она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу |
| о је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига |
| е куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отва |
| је где се затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови п |
| } По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са два св |
| > велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала |
| не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се |
| ао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим прили |
| иже понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у |
| ио на поуздано место.{S} Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу г |
| јче. 1</p> <p>— Не бојте се, госпођице, спасена је.{S} Спава као окупана и зноји се лепо — рече |
| је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао |
| ни помена.</p> <p>Манастир Б. слави на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света |
| коро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тирипли |
| из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће и |
| нчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив |
| те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се |
| и рат надметањем, оговарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко |
| е и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p>Док је Љубица девовала, није н |
| он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекај |
| и су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — |
| већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најлепше казује лепим и |
| су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам |
| амењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама |
| ле зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Гото |
| дрхтало и најчистијом радошћу при живим споменима на јуначко прегаоштво њенога рода.</p> <pb n= |
| вати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са доктором пре неколико |
| у са прибором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег |
| а!{S} Па да виш живота! — кликну Савка, спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити |
| то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засвет |
| нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала п |
| ј имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не клима н |
| ђе, добро је дошао.</p> <p>Госпођа Јула спрема се већ од јутрос да дочека данас „жене“.{S} На њ |
| дна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је господар Васа Божић, да |
| в па почне да жути, кад се ласте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни је |
| лажу се испити, али се при крају године спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бит |
| осподара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике собе рупи |
| испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су |
| и звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И |
| pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити н |
| тева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу Босиљку и Љубицу на ову грдну несрећу.{S |
| сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, д |
| захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде ј |
| и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже |
| отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати |
| ор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној |
| је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стол |
| во је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љуб |
| и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у виногр |
| ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У он |
| Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници. |
| девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар Аца изјавио одлучно, да ћ |
| сен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се венчање одгодити до пролећа.{S} Савц |
| поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице |
| жа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p>— Добро јутро, вредна домаћи |
| ема њима.</p> <p>Собица бијаше малена и спретна.{S} Велика зелена пећ од каљева добро се ложила |
| и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и |
| ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору |
| су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је истрага, ради избора једне и друге општин |
| све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако је то д |
| шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сес |
| ма куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко ба |
| {S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку харт |
| .</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је |
| чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на к |
| ало, расплела је своју густу косу па је спустила по снежним раменима.{S} Смеђа коса пала јој је |
| лики и богати свет — Љубица би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докт |
| сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева |
| оћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући |
| "> <head>11.</head> <p>Вече се било већ спустило када се Љубица вратила кући од Савке.{S} Госпо |
| p>— Дед ви постојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече гр |
| мућније, па се полако од господске куће спустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
| неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; |
| аном висаше велика лампа која се могаше спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У ма |
| муња.{S} Сирота госпођа Боса није га ни спутила а камо ли да је приметила.</p> <p>— А сад мој, |
| у.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме р |
| е је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} Вечера |
| где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, к |
| је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S |
| рловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше |
| да јој и сама не одобри.</p> <p>Већ се спуштало вече када је Љубица пошла од попадије кући.{S} |
| ње.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? |
| х упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој |
| а, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор |
| к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди младоме правнику и она је т |
| овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Ла |
| и други мет.{S} Време се рашчистило, па срамота <pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{ |
| е ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те р |
| еци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</h |
| За осам дана састао се велики збор в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> |
| рина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, |
| ико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели ма |
| им буде на окупу.{S} Луче се.{S} Башка Срби, башка Словаци и Рушњаци а башка Мађари.{S} По где |
| ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Г |
| мо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети, од наше руке |
| </p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у ц |
| е туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути |
| је пуних пет година по јужним крајевима Србије.{S} Једва би дочекао прилику да прича о томе жив |
| оли, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош р |
| ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да даде разговору нов |
| уке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу кој |
| ошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне |
| гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење |
| ч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица ни |
| о ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор н |
| е отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се пр |
| так отрову који је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} |
| троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Ч |
| стану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначк |
| ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу |
| ога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само |
| <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи |
| су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да |
| рлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Стан |
| а кроз место.{S} Једна иде да напада на Србобран, друга се спрема да га брани.{S} Видео је госп |
| е и поробили мађистратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заро |
| децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога |
| склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — јер |
| тао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви |
| х душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже једно друго врлинама у |
| >Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитв |
| овала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је твр |
| — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из нов |
| му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љу |
| помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза о |
| /p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да пор |
| е најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ не допада ми се ни једна — рече Љубица поглед |
| о је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, |
| и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остал |
| ору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни глас Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стев |
| зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој се лако запалише, јер ј |
| е и црква му имала као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десет |
| поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две |
| наха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — |
| бета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> < |
| /p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше го |
| е радове, орман са њезиним књигама а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме г |
| тмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињ |
| и на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозоре виђаху се |
| ђе а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и |
| ашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме упла |
| и ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегала је читава војска |
| есму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред села код крста зелена.“</hi> А за кога?{S} За оног |
| } Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испр |
| ету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква ка |
| ктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда за |
| ила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да нису |
| itle> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи |
| леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала |
| алеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере |
| p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево |
| малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Р |
| ански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се зб |
| из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео бих пре свега да се сви побољи људи ухв |
| ишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли |
| ко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и го |
| ђани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једно |
| е побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стаклен |
| ио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога |
| уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе кака |
| му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор ид |
| д собом само себе, све му је друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди |
| тара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је још |
| госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава су |
| мо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми |
| ио негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га јако пази јер је он једини ш |
| ад је једном дошао са пустаре из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У о |
| нуло на другу.{S} Он из Баната а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њем |
| грачима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — |
| Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цуп |
| пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које је доктору исписала вешта кичи |
| ачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико ба |
| куса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет |
| ослаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад |
| је се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора кад |
| већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ло |
| којнику и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да с |
| } Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини |
| гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, |
| p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој пла |
| а и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ус |
| ине добре и благе нарави — али није био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му |
| ритисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли мому, за којом му је први |
| , и ја бих и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади л |
| а дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био |
| ачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно не |
| брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била |
| се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе и |
| и, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао. |
| драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онако |
| излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да већ |
| ..</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица дошла Савци у похо |
| од иде — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људск |
| милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад |
| пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} |
| ала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе |
| смотрио да л’ му завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{ |
| је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања.{S} Милан је сада био већ |
| ј богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> < |
| јтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S |
| >Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како |
| Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ва |
| сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала са |
| а.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, об |
| ите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах |
| права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо сла |
| ро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, нов живот <pb n="178" /> је лепо отпоче |
| је ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић |
| ом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — |
| тним патњама, мора настати доба новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, |
| ти те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона |
| ла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб п |
| е сретнији од мене и нек заборави свога сретнога друга.{S} Поздрав, <hi>последњи поздрав свима! |
| ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаге и љубави у кући, са |
| ор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без св |
| је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би |
| е речи којима јој је он описивао њихову сретну будућност.{S} Још само по године дана, па ће је |
| грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> ова |
| одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем ф |
| чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје |
| е тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> < |
| сак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да |
| и мајка.{S} Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је |
| то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да ј |
| бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала |
| е оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлиј |
| ного људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто м |
| — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а |
| уго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренута |
| /p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" |
| омори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, |
| рви пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долаз |
| аш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли ка |
| је могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљиво клонула на груди млад |
| годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовиц |
| ети на гори а за њега настаће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <d |
| слаткога девовања.{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој |
| ивоту госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је Бог њу примио пре Романа, па је данас не б |
| снагу болнима и невољнима.{S} Камо лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме жи |
| егне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар сти |
| аће дани пуне среће — највеће, најлепше среће на свету.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| грлим и да вам кажем: да вам Бог даде и среће и здравља и вама и господину доктору за оно што ч |
| ја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где |
| задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетал |
| ?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у поп |
| ска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је |
| најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли |
| жанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин живот.</p> <p>Младоме лечнику до |
| му Бог дана.{S} Па бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толик |
| честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље с |
| реснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Р |
| докторова кола мимо <pb n="258" /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наме |
| Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па ниј |
| мити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — рече Љуб |
| па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ск |
| ељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док |
| у њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким р |
| нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спо |
| жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то бољ |
| тац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас ниј |
| ино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку |
| ада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Т |
| — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у дево |
| бом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целом |
| ца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Ма |
| уму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Прескока и трага |
| им шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су |
| у.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине, која се осула п |
| ш чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изнад брегова до у то п |
| ицу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, |
| слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Млад |
| рцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца ка |
| УГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У |
| нас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом |
| жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе из дубин |
| у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан |
| — а пуна живота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи б |
| зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић |
| љен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — с |
| октор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа била јака својом задружном слогом, |
| , после се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општин |
| сту, него и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како |
| ру Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У мес |
| атреба браћу ослобађати, кад прегну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора |
| а својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам Душанов Призрен; |
| ло до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српк |
| САО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У |
| ОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА</p> <p>1888.</p> </div |
| ј је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске песме, признао је сав свет у В., да |
| а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од |
| е пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срц |
| у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу светога краља у С |
| цале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би био сретан и задовољан да пригрли |
| женили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је било где деце, и где је било ту |
| оје Лазић причао им је, како се живи по српским варошицама, како по селима; описивао им је наро |
| ивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" / |
| а смели полет мисли његових на догледу српских крајева, испунио је душу младе жене одушевљеним |
| ке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила |
| ку и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>м |
| и у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се размахнуло свом снагом те је об |
| .{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуже оклевати и приступ |
| в—их Срба и основао је друштво: <title>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је пос |
| није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у |
| /p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Српско коло“</title> давало прву своју забаву на, којој |
| штва.</p> <p>Мало по мало па је <title>„Српско коло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредср |
| а се оснује прво и прво друштво <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све шт |
| сту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе. |
| ечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са својима људм |
| е доктору исписала вешта кичица једнога српскога сликара.{S} Орман за рубље и за одело бијаше у |
| ан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати гос |
| <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p |
| b n="1" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p |
| b n="2" /> <div type="titlepage"> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>ПРИПОВЕТКЕ С. В. ПОПОВИЋА</p> <p |
| АРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</ |
| оје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу мислио је непреста |
| м и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати при |
| <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је |
| ело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, да га он води и управља |
| идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да се оснује |
| p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људ |
| а створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно велико српско коло</hi>, па |
| не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пр |
| још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај пос |
| у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу ноћ! — рече |
| ине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић у |
| ишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фи |
| а, с кога би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прок |
| свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према особинама |
| а ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те тр |
| >Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана |
| </p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор |
| тала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и р |
| у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на први поглед; тек када ј |
| човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега.{S} Једнога дана добих од Младена Р. пи |
| и господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположај гости |
| ј ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb n="134" /> душе ми |
| вор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{S} Њезина весела нарав давно и давно је побусила |
| убица не мога да разабере осећаје свога срца.{S} Она осећаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> |
| ао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свакоме очи с |
| не младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва мла |
| рио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако с |
| озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а |
| ојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити |
| не?{S} Он је самохран на свету.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој |
| у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" /> <p>— И Младен се о |
| сти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио неми очај и по дру |
| пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рајко дигоше и опростише.</p> <p>— |
| штује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли њег |
| n="153" /> љубоморе и она би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су сти |
| ; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1 |
| <p>— Поздравите га, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији |
| ослушкивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је од |
| е јадно девојче вељи јад, преварени над срца свога оца своме.{S} Једини он, кога је притиснула |
| е шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњач |
| чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип |
| ке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи његовој из ђачких времена....< |
| е да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млад |
| Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> |
| p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им |
| п.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је п |
| болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчеви |
| азуме сваку мисао његову, сваки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст |
| у никада још рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p> |
| pb n="110" /> која разуме сваки откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, |
| ше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво је нава |
| ај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бола?{S} Болује л’ јединче, мајк |
| залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, |
| Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога ј |
| ку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак осећа, како је |
| раштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што |
| друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и ослушкивала ј |
| о ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} |
| ица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је одмах од прве речи.{S} За осам дана |
| еч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину |
| , да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — |
| из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај п |
| ио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита |
| да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, |
| борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, да посвети |
| имале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Ра |
| помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} Срце је нашло одушке па му је било лакше.</p> <p>Девојч |
| ило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим жив |
| е остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна |
| емој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало |
| вај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људски ни зна |
| ша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје |
| ва око ње, а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд г |
| госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p> |
| се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом |
| му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подиго |
| ита осама.{S} Је ли му пао какав јад на срце — с киме би га поделио да <pb n="109" /> да му мал |
| вале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно т |
| ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна ми |
| а спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола |
| ете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоско |
| нитога дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини |
| е онда заискао руку њезину — отворио је срце своје пред њоме.{S} Она му никад ни једном речицом |
| октора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страс |
| е колима да прихвате госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помог |
| ктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, к |
| та гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљени |
| вардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево десет дана како |
| .{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да м |
| p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући |
| 142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер |
| па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би |
| аливена.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта |
| ме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погле |
| бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало пр |
| ли само детињска оданост, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињал |
| дном кревету спавале па кад се загрле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе |
| аразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао ј |
| од жара који му је био обузео и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га у |
| воме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест не |
| p>— Вама, госпођо кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам завол |
| забере.{S} Неки неописани бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— |
| ски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је л |
| шну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинил |
| је доиста лепа девојка, ранила је много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њез |
| страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак р |
| један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему д |
| у најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким н |
| м ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела |
| лицу, какви јој јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кука |
| што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне |
| онај свети огањ, који запали девојачко срце — било да га прекали било да га смрви.</p> </div> |
| </p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведр |
| ти и милине — кад нема коме би их казло срце на изуст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стиш |
| гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсвети |
| еч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то так |
| ове снаге, живу воду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом т |
| гледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара на |
| .{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више ле |
| њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за покојним Рајком.{S} А Милан?{S} |
| је плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, ка |
| шени гроб прве, несретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово |
| о, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} |
| адо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да |
| први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за |
| мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споменим |
| т је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p>Док |
| итискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу прем |
| з тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло |
| као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, н |
| лан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигл |
| ас по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер |
| тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад |
| .{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први мах |
| етила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} Т |
| зда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је |
| е силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава |
| quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На с |
| цима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запрета |
| ке и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и |
| њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица |
| м и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у |
| мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ве |
| о пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се ј |
| туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самос |
| ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не |
| октор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога родољубља, са својом јаком душом п |
| .{S} Ја сам заволио Милку Божићеву свим срцем својим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу с |
| и краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај |
| било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку |
| знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже |
| а и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку нев |
| распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино |
| ла црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас би она да разгрне земљу |
| ица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и о |
| о у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи |
| —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује |
| а љуба његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му |
| су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело |
| прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
| ково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче на очеву гробу. |
| х зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и с |
| том — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и |
| да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз пл |
| вога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лаз |
| то ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора з |
| њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска |
| лада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>освета, крвна освета з |
| Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прих |
| p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу јој се разли нека неописана милина.{S} Разабра се |
| љи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику |
| глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекину |
| мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце |
| блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и ч |
| ез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч претвараше се њојзи |
| су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко |
| о добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, а |
| мена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</ |
| ом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваше |
| и сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах прот |
| .{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом |
| таноја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јад |
| октор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче ј |
| неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је с |
| уди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <pb |
| а.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли |
| је љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа т |
| но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала |
| ктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она б |
| оме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их казл |
| у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него пева |
| и; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако |
| то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мат |
| ој видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заиш |
| Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу |
| дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{ |
| ознала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да |
| тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем п |
| јим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према |
| p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја |
| оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора |
| ечицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од т |
| молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почињао |
| d="SRP18882_C1.4"> <head>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је |
| ако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка |
| у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху |
| ву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> |
| је по готову очајавао гледајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> |
| Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мра |
| ве педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" / |
| је силом довукла и Љубицу.</p> <p>Лађа, стаде а из њих испадоше и Милан и Рајко.</p> <p>Милан к |
| p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло |
| Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му доликује кад повлад |
| обро ни изишао из собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као нару |
| Мата сав задухан.</p> <p>Госпођа Санда стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи на |
| љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p |
| е па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајка |
| ила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну но |
| о поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, п |
| спопаде Љубицу обема рукама за рамена и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бог |
| p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам н |
| чевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, су |
| горе и рече нешто Роману.</p> <p>Роман стаде као опарен.</p> <p>— Где си их видио?{S} Колико и |
| јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, ш |
| а кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а н |
| ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје луга |
| Роман махну руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p |
| У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотаро |
| } Вечита песма, вечита радост; свака је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње пев |
| где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро |
| нце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој младој љуби за леђа.</p> <p>— Добар вече! |
| је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословиј |
| е среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету сво |
| дао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пу |
| ене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници. |
| октор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над мл |
| арије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мај |
| ика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи с |
| је пукла прва пушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио за |
| — рече попа доброћудно-</p> <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љуби |
| ке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада |
| да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</ |
| ов крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — гр |
| ек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се пл |
| аумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} |
| бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душев |
| под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила |
| шкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али ж |
| ар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца ч |
| ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у н |
| дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику |
| да се обрадује како се госпођа Боса сва стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, г |
| и дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и бож |
| шим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела |
| нога <pb n="252" /> Рајка Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беш |
| м, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у м |
| {S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> <p>Котл |
| јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, расплела је своју густу косу па |
| к целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је |
| ах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој ра |
| жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје |
| !{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савиј |
| е ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а |
| му чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се ок |
| ћи му, да сврши науке.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама |
| га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} О |
| тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам по |
| оровину крај оскоруше да нам светли кад станемо вечерати <pb n="61" /> — а ви праскајте и пуцка |
| о — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо |
| Грк-Марко би редовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Д |
| " /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбић |
| мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, би |
| ђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици.</p> <p>За десетак минута па је лађа већ приспе |
| ица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао |
| местио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{S} Намештај ког |
| еденом руком грли — <hi>њезинога војна, Станоја Лазића!</hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} |
| т, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој |
| ена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица н |
| домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} |
| докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у свак |
| — али главу му подиже мека рука доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усад |
| је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је |
| Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима |
| да и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p |
| овица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље |
| бица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горс |
| гађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обично наше побоље куће по ма |
| се њихова срџба окомила против доктора Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| 157" /> најжешћим речима против доктора Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћут |
| ку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула завршила своје казив |
| у походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, д |
| о су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово |
| >Љубица се више није плашила од доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на о |
| вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа |
| узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу раз |
| рца свога.</p> <p>И већ се срце доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да |
| новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Би |
| Божића где је стала између ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станој |
| их печата.</p> <p>Поштар понуди доктора Станоја да седне на канабе, седе и сам близо до њега и |
| них шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову изненадну женидбу.</p> <p>Као да је го |
| ећ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неколико људи на до |
| дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је од муке причала |
| им особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је срце неиспитана дубина |
| сто свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њез |
| се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у |
| ој падне на велики исписани лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписа |
| ећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу |
| ратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило је замало да госпођа Боса није ј |
| његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину. |
| ије ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о Рајку и Љ |
| дала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалност |
| оги криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По попадијиним речима рекла би, |
| аго лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за |
| и лево ребро.</p> <p>Љубица истрча пред Станоја Лазића.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па |
| т <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type="chapte |
| о дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о в |
| шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили |
| азића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те |
| а борца особито кад је самохран.{S} Др. Станоје Лазић жудео је пре свега да очеличи своју груд |
| еким новим гостима.{S} С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвока |
| ечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља |
| пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај. |
| е.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им је, како се живи по српским вар |
| друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и |
| само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај |
| се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, како |
| >— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чуд |
| /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи о |
| ледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке бојеве, одавде |
| — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Станоје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у ју |
| >— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и пос |
| вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарен |
| Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто з |
| етворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана |
| у људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић на своја кола, оде варошкој кући, да наре |
| а, кад Љубица дође мало к себи — извади Станоје из своје бележнице неко згужвано писмо и пружи |
| е поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </di |
| ади је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стић |
| с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заов |
| а није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на р |
| Љубицом а из В. беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бу |
| Не берите бриге, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— |
| чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње |
| p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим срцем, пуним жаркога |
| пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мис |
| } Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му п |
| е тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину |
| еднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на договор и саопштио им је, шта ј |
| се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесни |
| д је клин већ избио из вреће.{S} Доктор Станоје Лазић се дуго опирао па се на послетку ипак мор |
| да се растане с овим светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега о |
| и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави својим познаницим |
| знова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је сад мирно причу Љубичине помајк |
| и су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком својим како чисто детињска |
| конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они |
| ше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је пута па је био испредњачио с Љуби |
| а већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са својом женом, да не бу |
| ти устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога ко |
| ј мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху да |
| ођа Маца се вратила пешке кући а доктор Станоје Лазић приказао је до подне своју младу жену у д |
| инскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и ј |
| ило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на ч |
| е доба почело живље говоркати да доктор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу |
| то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас н |
| > <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би свакога јутра орнија и |
| ма није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме |
| животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и погледа, како лаки поветарац поњихује лишће н |
| шко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — |
| рећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србиј |
| радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, јер је знала, да ће |
| же како се по селу говори, да је доктор Станоје Лазић пре неки дан испросио поћерку његове комш |
| гледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскочио са дивана.</p> <p>— Љубица! — |
| оштром оку није се отело, да је доктор Станоје Лазић <title>„Српскоме колу“</title> за леђи, д |
| } Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село |
| о и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Лазић испросио госпођа Босину рањеницу — само ћ |
| ко мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то јо |
| многи болесници.</p> <p>Када је доктор Станоје Лазић изишао из куће, био је јако потрешен.{S} |
| по ветру.</p> <p>Десетак дана је доктор Станоје Лазић прибирао све неке крупне мисли по својој |
| образи јој се зажарише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара ко |
| Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Босине куће.</p> <p>— Доиста, |
| ој драги докторе! </p> <p>Кад је доктор Станоје Пазић изишао из госпођа-Босине, био је још у ве |
| дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Станоје дошао, прегледао је дете, наредио је све што тр |
| и па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао пред својом кућом с кола — зачудио |
| а мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамош |
| астале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом. |
| е, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је је |
| ицу да је изнова прибоде, али је доктор Станоје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задр |
| Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да уд |
| р текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се об |
| едавања.{S} Предавања отпочео је доктор Станоје Лазић са лепим поучним говором о паметном начин |
| <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није |
| де као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћује људе по В. Није то |
| а.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бес |
| его најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је некад српска ратарска кућа |
| варошком кирургу.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић после ручка опраштао са Љубицом, било му |
| етно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и п |
| облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лазић врати са свога пута и доведе своју нову м |
| везао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} |
| >Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је |
| : он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи |
| ао што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држи |
| .</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му |
| Није, а предео је диван! — рече доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало |
| дна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Артија плану и повијаше се на пла |
| вала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не боји |
| мрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станоје — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb |
| ро јутро, вредна домаћице — рече доктор Станоје Лазић и пружи весело руку својој младој љуби.</ |
| Ми смо мало испредњачили — рече доктор Станоје живо — да се нагледамо ове дивоте. </p> <pb n=" |
| ше помоћи не могу ни маћи — рече доктор Станоје замишљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу |
| аније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим |
| ко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити ст |
| ладу, да се мало одморимо — рече доктор Станоје Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу. |
| и докторе, Бог па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се ра |
| већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станоје Лазић и изведе о руци своју младу жену.</p> <pb |
| ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Беше се сав запурио.{S |
| а младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад |
| и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p> |
| рени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио јед |
| и корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да изузимље оком, из гомиле сеоских |
| p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио |
| истрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, имао је око и за светле с |
| ко сваком лађом из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и ја |
| јка над нејаким јединчетом — али доктор Станоје Лазић га диже, па гле, како га притискује на св |
| гме да није ни љубио! — прихвати доктор Станоје живо, — са првим зраком није још сунце грануло. |
| .</p> <p>— Ја сам био — прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати |
| ивана.</p> <p>— Љубица! — изусти доктор Станоје Лазић полугласно; протре нагло очи, јер му се ч |
| </p> <p>Нови општинари и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунц |
| рпкињом.</p> <p>Дуго је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожури |
| сину кућу.{S} На колима је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се |
| озван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнод |
| рла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво диже онесвеслу госпођу Бо |
| > <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже те |
| дише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока са болеснице; данас је он сав лечни |
| и наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и сво |
| ути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је ст |
| Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођ |
| даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љубица се чисто |
| госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има л |
| њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олт |
| ам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да п |
| иснула бих да ниси дошао!</p> <p>Доктор Станоје Лазић глађаше своју љубу по бујној коси, обасу |
| дравите је као непознату!</p> <p>Доктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> < |
| ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што |
| столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застад |
| осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и зад |
| м с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто ли |
| м смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описује какав је В. и људи у ње |
| ћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађе |
| у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око св |
| рчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна |
| пустио до најмање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, |
| адили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме к |
| „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али |
| е и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши |
| терала несносни зимогроз.</p> <p>Доктор Станоје Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па |
| од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим в |
| е, иди па им само помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људи |
| ну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се тр |
| не још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје предао је своје болеснике једном свом колеги, с |
| ом опоменом и лепом речи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по п |
| гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Ч |
| да је био окружни лечник.</p> <p>Доктор Станоје Лазић живео је пуних пет година по јужним краје |
| развиће се новом снагом.</p> <p>Доктор Станоје Лазић решио се одавна да се пусти са том моријо |
| Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим арт |
| , казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту клупу крај Љубице и поче |
| ко би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, |
| рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх ба |
| госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са женом и сестром по кући ред |
| ховник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје нагнуо се још једном над њега да види је ли мрт |
| још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу болесницу, па се после |
| но у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је мл |
| се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики с |
| вљу према младом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом у |
| овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} |
| , који се разлио по њему.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу |
| човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Ка |
| има среће на овоме свету.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово свак |
| и јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, дубоко је већ загледао у |
| — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је добро проучио људе и жене са којима ће |
| м захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, |
| ро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се |
| мачем — али се гине и од отрова.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао мача, али је данас више нег |
| а јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је својој сестри још с пута дан, у |
| ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ к |
| знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; по |
| кивала на сваки откуцај племенитог срца Станојевог — како се загревала на жару, који је одушевљ |
| го остала на месту, где се опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућ |
| е Љубица Животићева венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се |
| а дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орло |
| да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном леч |
| рже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се |
| тано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први |
| мо кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> |
| а Лазића.</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје гр |
| .{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли |
| > <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже |
| кочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју обе руке око врата а лепо глава њезина клону му |
| е Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из оне пусте осам |
| Само је молила нану, да поручи доктору Станоју да дође да види дете.</p> <p>Кад је доктор Стан |
| поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Богом и светим Јованом и при |
| све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можд |
| кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: |
| т у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је било јасно да се и српска породица у |
| p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужве |
| и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нит |
| писар, измакле мало напред.{S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз |
| већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себ |
| се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот поједина |
| !</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шт |
| <p>Но он је заузео самосталан положај, стао је на видно место са кога је могао оштро да <pb n= |
| ости није другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а |
| стигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим ша |
| о је већ десета година како је да рекне стао на своју снагу, оца и матер једва да памти као кро |
| а загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и нежна |
| хотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада |
| јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> <pb n="262" /> <p>Љубица изи |
| отока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се |
| удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји коли пред поштаревом кућом.</p> <p>— Отку |
| вче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p |
| ? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти син |
| би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи ј |
| оћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћер |
| ор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет |
| слаба па је доктор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па |
| ође Сосе настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занем |
| ади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила |
| Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је сврши |
| шља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} |
| ла једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, стајама.{S} Славна |
| а у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело веч |
| риге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и до |
| сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор баш одиста загледао |
| ад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе |
| торовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубиц |
| ол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Н |
| ече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије се |
| ћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, |
| е баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све то већм |
| > сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица |
| о детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако |
| е ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислил |
| .</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бри |
| ога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођо |
| т лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по борним образима.</p> <p>— Мног |
| д је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица |
| милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и |
| нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет поврати; како |
| ромену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па |
| ицу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких |
| .</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако |
| главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је види |
| е наде као пуст ма и мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} П |
| p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савк |
| прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у чове |
| ја копунове.</p> <p>— Путуј игумане, не старај се за манастир — одби му госпођа Марта.</p> <p>— |
| ишла некад добро.</p> <p>Међутим док је старац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне |
| би му заклопио очи.</p> <p>Пред вече се старац сасвим занео, ропац га је попао; кад се смркло, |
| а на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може да се растане с овим светом.{S} До |
| селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиже мека рука доктора Станоја |
| а су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба го |
| еде с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из бук |
| по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> |
| азмахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и р |
| том и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памет |
| и из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирске праље, нигде никога од свога |
| itle>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако.</p> <p>К |
| посрнули са неразумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовин |
| оз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лисн |
| Доктор Лазић долазио је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десе |
| се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> < |
| ј општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и питаху откуда ј |
| Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С |
| а Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коњ |
| а планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се кла |
| су се поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њих |
| арила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина ре |
| Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њем |
| ој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад га је берберин бриј’о, распитао |
| и по борним образима.</p> <p>— Многи је стари лек бољи од новога прихвати доктор замишљено.{S} |
| ци као један гинули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да с |
| ље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код |
| ерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако |
| ла ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да позове нарочито, да се дође њојзи на са |
| додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Станоје |
| помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је ж |
| > <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људ |
| у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да |
| , ишло би некако силом.{S} Сваки је био стари ловац, сваки је осећао да двоцевка коби некоме о |
| на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мисли |
| ће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре не |
| ли досада да политичком општином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне |
| ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је т |
| стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Романова — жена близу шесет година али ј |
| а два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше с |
| конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако |
| увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихв |
| ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је м |
| ица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа пошиница |
| .{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} К |
| е стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на ср |
| ми је дете којом срећом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љу |
| је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су х |
| о ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване |
| и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S |
| } Јест и његов Милан зрео, али Рајко је старији па и вештији.{S} Кад говори све слади не верује |
| S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вина. — Т |
| } Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из јед |
| о велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко је |
| ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли |
| кума замислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да |
| риметила како јој се поћерка враћа опет старим својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пу |
| ве договорно, јер је договорна радња од старина најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. ка |
| у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се |
| кроз, знао је добро каквим духом дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стре |
| да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари ма |
| све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Им |
| сведе ока.{S} Мислећи на <pb n="107" /> старога калуђера, дође му и његов живот љуто самохран и |
| не кликну иза гласа, да поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах |
| S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} Куд је она бујна млада |
| па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, где је било снаг |
| зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову но |
| н <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у дубљини |
| е, нигде никога од свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би |
| орних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, одрекао радост |
| Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас |
| баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног живота детета, да с |
| че дигну главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p |
| долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало озбиљно бриге.{S} Сад |
| опина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После по |
| као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види к |
| ад мирно причу Љубичине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љ |
| јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она на |
| једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су рад |
| епречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту |
| старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпи |
| а не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату — јер га просто нико не ће виш |
| та мираза и да њему остане која пара за старост, да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док |
| адна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> |
| ога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарат |
| — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа |
| {S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> < |
| младога правника Рајка Божића довела је стару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком |
| ана милина.{S} Разабра се брзо и загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и |
| је ли мртав, покрио га је расом, извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ м |
| а чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— |
| ебена.</p> <p>— Да седнемо овде под ову стару букву на ову растову кладу, да се мало одморимо — |
| и се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога |
| тишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друшт |
| ише од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је пос |
| а.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, рано С |
| корача и сад ено је — на место невољног старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269 |
| ушки и женски гласови, и најзакованијим старцима растела је коса на глави од милине.{S} Сваки ј |
| олико слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки с |
| а је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију |
| ију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је сматрао дру |
| о ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и тр |
| ј попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О |
| шљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је, ниј |
| арева заповест: „вредно па лепо“ главна ствар-</p> <pb n="57" /> <p>Дуго се Кузман бирао — али |
| ко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде д |
| говим клијенкињама.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за |
| а тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иш |
| га човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је доктор изићи из своје дојакошње резерве |
| ини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на ч |
| ива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа с |
| Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји смо.</p |
| орам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме |
| бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена но |
| о, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју распири и |
| ош нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по кући да је за приповест.</p> <p>— Па лако је |
| о, како му жена има за поједине ситније ствари много оштрије око него он сам.{S} Много пута би |
| ари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и |
| {S} Људи ма колико да приањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за је |
| вога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да суз |
| рпскоме колу“</title> претресају крупне ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око оп |
| удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос кад г |
| дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како |
| и ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{ |
| тиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић долази |
| тала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се |
| се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док о |
| влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање. |
| разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будним оком све што се збива у дру |
| као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз р |
| ом снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак |
| ла разумети.{S} Имаде један мио и бајни створ на овоме свету, који је растао на грудима мајке п |
| своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке |
| а и како га не би волео, кад је био као створен за друговање.{S} Кад се раздрага, наслони своју |
| посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у какво |
| ноја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био |
| .</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда |
| сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се |
| радили.</p> <pb n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, |
| : та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем |
| од оних милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ гот |
| и рад људскога духа, дивила се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заносила се дражим |
| ићка, мати несретнога Рајка Божића кога сте ви познавали.{S} Дођох, да бар вас загрлим и да вам |
| , тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Стан |
| селога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести |
| по млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте с |
| ива, ја наиђох онако на свећу, видим да сте још будни па ко рекох <pb n="89" /> да прекратимо в |
| кумо, могу да отворим срце своје као да сте ми рођена сестра.{S} Ја сам заволио Милку Божићеву |
| и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других |
| тева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — |
| е тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господ |
| дујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, |
| а тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне курјуке, данас кас да беху сасви |
| p>— Нисам је ја вешао, господине.{S} Би сте од јутра били с њоме на Градини па мора да је пређи |
| октор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пу |
| а.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој |
| ти духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете |
| едом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам ср |
| шате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е |
| а су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Сан |
| апурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хл |
| дели ни до божића.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Ма |
| свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте |
| собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој |
| умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили по Србији? - прихватиће госпођа Боса да д |
| p> <p>— Нисам вас још ни видела од како сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не х |
| а.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену и погл |
| а и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха мол |
| нчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попић девер поносно је водио дивну невестицу на в |
| ан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Свато |
| поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело зна |
| нчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор |
| p>— Бога ми, ако мене питате — одговори Стева Васић — не знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ |
| милостива госпо, — брањаше се господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћиц |
| ам, вере ми ништа — опираше се господин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили чо |
| сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе |
| p> <p>— Није, висока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— |
| S} Пуши јој се већ оџак — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа |
| ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капет |
| драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и намесник бијаху испредњачили, да спреме госпођу |
| p> <p>Не прође ни месец дана, а адвокат Стева заиђе по људима за које је знао да <pb n="222" /> |
| олико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити |
| агору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље |
| бери, па се жени!“ — певуцнуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-С |
| де биће велике граје — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити |
| , госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао |
| др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, лепи људ |
| беше дошао кућни лекар Станоје Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска |
| је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са |
| пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до Романа када је узимао по де |
| Али има већ десетак година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} |
| спођа Боса, па грк Марко са женом и грк Стеван са својима.</p> <pb n="193" /> <p>Доктор Лазић н |
| ао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретн |
| , као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била н |
| ај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је л |
| с Савкин коју вођаше испод руке адвокат Стеван Попић.{S} Савка се од срца смејала некој причи њ |
| станици.</p> <p>Кад је дошао и адвокат Стеван Попић, био је већ велики део в—ог лепога света н |
| .</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је |
| би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено ид |
| а од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојка |
| чења се половина већ раздрагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу |
| >Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није |
| оворићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих дв |
| „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја |
| сле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још мудрије одговарају.{S} О |
| тошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко |
| се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из с |
| .{S} Кад говори све слади не верује грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек |
| > <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај с |
| му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвока |
| p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} Јавља му; да је све готово |
| ну а они њему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри мо |
| Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегени |
| — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко |
| буду код куће.</p> <p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима |
| а се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види ш |
| био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележн |
| не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али |
| Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велику вољу, да се свако по подне мало |
| лише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица |
| о се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи |
| > се нас двоје сложимо, сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.< |
| вао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: |
| на крупан глас нотарошев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у |
| сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош с |
| недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза мес |
| >То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године права посао најлак |
| видео је В. двоје сватова.{S} Милан грк-Стеванов, венчао се са Милком, а Стева Попић са Савком |
| а се срца још више зближе.{S} Милан грк-Стеванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и је |
| <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се н |
| о, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и |
| во често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није никад ни сањала да је господин адвокат П |
| је се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ће |
| е красно девојче не верујем да би и грк-Стеванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p> |
| по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни |
| пођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Мила |
| S} Љуљу... и глава му клону на раме поп Стеваново.</p> <p>— Ко је пуцао, Романе за Бога живога? |
| ат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица |
| ање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код попиних; али кад год |
| сету — надовезала се опет жица међу грк-Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, он |
| и преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стеванову белу кућу сеђаху Милан и Рајко на клупи под л |
| а.{S} Раздесио се нешто са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу |
| S} Мало па стану да се ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут њег |
| ле нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој |
| Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љут |
| нови гост. </p> <p>Домаћица је господин Стеви начинила места међу госпођама.{S} Нису ми дали љу |
| казује никоме осим деверу им — адвокату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати |
| новина.“</p> <p>— Лепо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са нов |
| В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну домаћица и подлете му |
| реће.</p> <p>— Реците по души, господин Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор |
| ић и довео је собом и веселога адвоката Стеву Попића.{S} Да је ко бројио, набројио би их више о |
| се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највиш |
| ам, поведите и онога веселога господине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па |
| њи снег готово до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и вед |
| е по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч њег |
| наговарала доктора да иде — али сада је стегла своје срце, савладала је себе и само што је лако |
| јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> < |
| а из божије руке.{S} Српско срце њезино стегло се не једном кад је пролазила кршне крајеве у ко |
| камена, па кад види да нема помоћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој по |
| шу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се |
| на.{S} Осећала је само како јој се срце стеже, како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу д |
| доктора Станоја грчевито <pb n="119" /> стезало при помисли, да му ваља за навек саранити све с |
| еце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад |
| ће, јер од како је изашла ова нова мера стекао сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српско |
| ш пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала су ве |
| тао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом и вели |
| .{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење |
| ота јој делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити |
| ућу а притиснуо земљу јаче него најтежа стена.</p> <p>Кад се доктор Станоје Лазић сећао како је |
| ој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу. |
| ува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси нем |
| , госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламе |
| а набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не |
| и залив Которски, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове п |
| јом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао руку њ |
| оту своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, |
| </p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуначке б |
| ретрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој |
| и га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио своје у род |
| ца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Л |
| Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се |
| ме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном |
| го што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, |
| ова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила |
| > <head>5.</head> <p>Савка истом ако је стигла до куће а Љубица се мољаше госпођи Боси да пођу |
| а заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињ |
| амо да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се прене |
| .</p> <p>Још „господари“ нису људски ни стигли, <pb n="56" /> а већ их је опколела свакога по з |
| увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе |
| је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће |
| га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болесници.</p> <p>Доктор Станоје пре |
| зом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му |
| — потрчао је за госпођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> < |
| уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила |
| насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </p> < |
| ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште с |
| немо преда се.{S} Обојица се жураху да стигну до натарошеве куће, док још није зазвонило подне |
| } Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата.</p> <p |
| едаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Д |
| кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна мла |
| , да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман зана |
| ком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када |
| ргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно нек |
| Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за |
| е је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице и погледају бр |
| Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљиво очи, образи јој све пламте а доктор се захваљу |
| ље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Неки неописани страх ј |
| ео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је д |
| и ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне |
| ебрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> <p>Грк- |
| лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много г |
| и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p> |
| нема, а „колоквује“ само онај, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину пра |
| ве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побу |
| да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но са |
| аш красна млада! — рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред ку |
| што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрља |
| огледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој |
| b n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љ |
| учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n="165" /> руку, а н |
| лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер је осет |
| днако.</p> <p>Кад је Рајко при растанку стиснуо Љубицу за руку, осетио је, да јој је рука лако |
| >Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код |
| Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љубица |
| ић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети нов живот.</p> <p>Потмула лупа па |
| од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичин |
| n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке с |
| ст.</p> <p>Бура се на пољу мало по мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо п |
| ива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површин |
| Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свак |
| приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стишала; небо се опет из ведрило и осуло маријадама сић |
| стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где |
| рујан није био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Л |
| узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно за руке и принуди је да седне крај пост |
| Полако се ниже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко |
| о — одазва јој се доктор Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежн |
| руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} |
| и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, шт |
| p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде |
| нате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе |
| дајмо се, не бојмо се! — рече Љубица и стиште свога мужа нежно за руку.</p> <pb n="196" /> </d |
| у јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора за руку — лако је за мене, иди па им сам |
| огу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште Станоју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уст |
| кан.{S} Лаку благу ноћ! — рече доктор и стиште и помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велик |
| ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ј |
| Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Прв |
| амо помози.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стиште своју жену за руку, окрете се људима и рече им д |
| це јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј |
| зна од радости где да им нађе место.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> < |
| и четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p> <p>Из велике |
| ла ове зуме — рече пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак |
| да га гледи пред собом, јер га је Савка сто пута описала другарици од пете до главе.</p> <p>Јед |
| ада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она са |
| е млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак.“</p> <p> |
| роз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо |
| У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се |
| мају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је |
| ма ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за |
| дан — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како |
| јде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Боле ме |
| дни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је |
| а, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде |
| се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удови |
| м а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, |
| ћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „ |
| би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и бри |
| великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично |
| шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две лепе слике сремских манастира, које |
| ћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — Нека ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја |
| умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на к |
| а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесе |
| ко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — а |
| иноћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета |
| p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота.. |
| ладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али |
| ки баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Соса за један живот с |
| или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од б |
| Лаки вечерњи поветарац дуну кроз лишће стогодишњих растова и букава, баш као да запоји тихо на |
| , коме он повиче својим громким гласом: стој, момче!</p> <p>Госпођа Босиљка је старија сестра Р |
| уве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после |
| скоро да буде година дана, како је она стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у ср |
| е то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица ка |
| ла и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружа |
| кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике прозор |
| ра, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван ш |
| јци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом |
| и неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му до |
| обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве речи докторове. </p> <p>— Да |
| ознаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се отимљу бе |
| улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пред њима поцу |
| опколела свакога по замашна гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак роје |
| па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачи |
| за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород |
| у куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пиште ови јадни људи; слуша, а срц |
| ?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Б |
| рловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергичн |
| ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одго |
| у, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала би госпођа Со |
| ва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има т |
| већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти ко |
| уја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме ж |
| а узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена п |
| рка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе |
| е на креветцу као обамрла.{S} Грк-Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> |
| авио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — прихв |
| ено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гласом својим још оп |
| и један од другога.{S} Сваки зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају једа |
| е? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, не |
| прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стојимо онако на среди међу <pb n="217" /> светом, нас |
| кида мантилу на врати па виче:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једв |
| ти се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} Да |
| ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера ма |
| селе а ево и ње.</p> <p>Седоше редом за стол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p |
| лар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у |
| тник диже се она са постеље.{S} Седе са стол и пише Савци да он њу није никада волео, па по дру |
| гову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој |
| у се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мал |
| хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се н |
| сестра му госпођа Маца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запал |
| пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза |
| па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запљеска од милине |
| пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} |
| гну све српске мишице — може бити краја столетним патњама, мора настати доба новога, сретнога, |
| дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкињ |
| н па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезиним књигама а н |
| ње.{S} Око свакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова з |
| дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару две |
| е гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о т |
| ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чис |
| Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ је доктор прихватио госпођа Босу и окре |
| им речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му с |
| на ока — Рајкова.{S} Скочи плаховито са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју од |
| штар Мита диже се важним лицем са своје столице, рукова се са доктором, закључа своју канцелари |
| поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу |
| дочека да се поздрави са свима; паде на столицу, да се под затресао како је лако села.</p> <p>— |
| је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје помајке и гледала је немим погледом |
| рце јој се стиште грчевито.{S} Клону на столицу крај пећи и стаде очајно кршити руке.{S} На пољ |
| ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се |
| у куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило ка |
| мала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било |
| ="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око свакога стола метнуто је пет |
| сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да |
| вакога стола метнуто је пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у с |
| ионицу и застаде жену своју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са св |
| и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде н |
| рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду з |
| .{S} Већ је девети сат.{S} Вечера је на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господа |
| и из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за |
| погледа натпис на писму, притрча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Докт |
| нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио да се вече спушта.{S} |
| за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише |
| утито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред со |
| — Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и Рајко раздво |
| крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — |
| <p>Ко би рекао, да онај озбиљни доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савес |
| ем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије боле срца свога па да јој кажу шта ће |
| /> <p>Кад присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за прв |
| {S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за |
| собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад м |
| веташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај |
| .{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Ник |
| } У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио и |
| устити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна |
| је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} Кад је очитала прву молитву, диже лак |
| м светом.{S} Доктор Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна |
| х места као своју рођену и примили неку стотину капаре.{S} Превара је била очевидна — Јефта и с |
| а будем свакоме на помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не т |
| бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p>Свет је свет, |
| оста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р |
| емаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит |
| кама сјајно засведочила, како је женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лак |
| Гавра је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> уш |
| рвој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} Сваки се истицао са предлозима, сваки се то |
| — па сви навалили да ме развуку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сун |
| а већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што |
| !</p> <p>— Лаку ноћ — орило се са свију страна.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
| је изгорело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим |
| ало, да изгледа да је дошло од некуд са стране — гледај, па га још данас предај младој докторки |
| “</p> <p>Види јадна стара да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из да |
| сна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> <p>Љубица оборила стидљ |
| нази не да живети <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Сми |
| међу женама наста нека зука.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На де |
| есне а „мајсторице“ и „паоркиње“ с леве стране.</p> <p>Доктор Станоје Лазић радо је појао и вол |
| оји лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се ловци сви понамеш |
| кућа <pb n="148" /> свега а ради на све стране и с воловима и с арендама и са сољу.</p> <p>Не к |
| ао оштро да <pb n="203" /> мотри на све стране.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са |
| на гомила.{S} Стоји зука и жагор на све стране као да је десетак ројева излетело из кошнице.{S} |
| да Ђурић стекао је новоме заводу на све стране најлепше поверење.</p> <p>Оснивању задруге најве |
| простран диван па писаћи сто а с друге стране бијаше столић за љубичине радове, орман са њезин |
| "108" /> Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, к |
| ву и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране бијаху поређане докторове књиге и орман са лекар |
| и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика |
| удила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И |
| руну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и прелетеше изнад њи |
| женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на ко |
| Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почн |
| /p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли |
| се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав и |
| безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, про |
| жину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с |
| а ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини |
| ођу?{S} Најлепша живина остављала се на страну, да се коље кад они дођу — по винограду су се од |
| тала ни једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на в |
| нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло |
| право у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јен |
| рће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} |
| главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз про |
| вртао је доктор својим мислима на другу страну.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом сна |
| а кроз зубе и окрете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони з |
| се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају |
| да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду |
| огљу раскиде се коло.{S} Момци на једну страну, људи на другу.{S} Бабе довикују своје друштво д |
| ојте мало овде док се ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе |
| <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јаснији гласи, б |
| Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, д |
| е сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око каменита крста полегал |
| џије.</p> <p>Господар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуц |
| е је планула и разбуктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p |
| али још се није разгорела она божанска страст, која ваља да гори на сваком срећном домаћем огњ |
| итана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије |
| открадају кућу немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема |
| ао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука није задрхтала, двоц |
| ки судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп |
| S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је добар који га води она |
| а и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и пакост.</p> <p> |
| себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само |
| е, које још и не сања о најплеменитијој страсти је већ и обранила њезино младо срце. — Он који |
| лана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди |
| се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим дани |
| поновила познанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред |
| > <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло |
| рахом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не пре |
| пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погледима мо |
| љка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је |
| а већ осећа притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омо |
| бица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је |
| ште ови јадни људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се з |
| грмове и растове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се кр |
| у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њо |
| ам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима несретне девојке.</p> <pb n= |
| и откуцај срца његова и кад нестану они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи ст |
| динче, мајка лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не |
| неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога детинств |
| пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb |
| а Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт је страшна кад закуца на вратима и богаташа али она је ужа |
| мурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{ |
| се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао ш |
| винскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место правога образовања које |
| е, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојзи.</p> <p>Но гле, ено где се кроз гус |
| } А до невоље је већ дошло.{S} Милан је стрепио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан |
| о, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је |
| до и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жен |
| са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак руке његове.{S} Од ст |
| ји ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година ги |
| таче руке, подиђе Љубицу језа да се сва стресла.{S} Беше јој као да се руком дотакла змије.</p> |
| p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме ч |
| јку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила је много |
| идио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему ј |
| још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где |
| да умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мор |
| оз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према млађима и према околном народу. |
| } Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте кој |
| Госпођа Боса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зоро |
| , је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпите видићете је, милостива госпо, јер ено лађе.{S} |
| Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена. |
| оје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу мо |
| и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} |
| n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, |
| је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи срећом и његов и њезин |
| сока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као да је ц |
| е - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумовима.</p> <p>Берба ак |
| рело, све се срушило.{S} Са свих страна стрше све саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама |
| {S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу |
| н врло добро, да имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па |
| а је најчвршћа залога за живот, најјачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, ј |
| не коси по реду, него руши крвнички баш стуб, на коме стоји кућа.</p> <p>Сто живота својих дала |
| о своје, истурио листиће, али наиђе нањ студ и мраз: круница му клоне снага почне да вене, но е |
| ући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу ода |
| де очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо по |
| ; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда Ла |
| ој и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са својим осетљивим ср |
| аким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, мер |
| е дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очај |
| о сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам оча |
| ожалила га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, по |
| јутра.{S} Само једном, кад је први пут ступила ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо |
| ха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да стигнемо |
| недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на потоку, срце би му |
| ктор изићи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини |
| му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза, само да му колико то |
| удима за које је знао да <pb n="222" /> су задужени — па поче једнога по једнога да уређује пом |
| пођа Марта није видела од посла; бадава су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак ниј |
| че пошиница седајући за сто.</p> <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор. |
| е.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао ветар па им сад повија |
| што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одм |
| те младиће, каже им како је слушала, да су обојица добри ђаци и светује их као мати да остану т |
| рлио.{S} Кад је госпођа Ката видела, да су се старији већ добро загрејали рече да нема више вин |
| ком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад |
| аданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учин |
| а Лекса — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви |
| Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме месту — нек остану само |
| зету.{S} Јавља му; да је све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица |
| јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко |
| чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили и |
| ере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре педесет годин |
| вке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезине миле нане.{S} Ра |
| није имала нигде ништа под богом.{S} Да су јој сва деца мушка, ајде још и које како, ал’ овако |
| жем — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек |
| о тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скид |
| М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од дес |
| неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{ |
| из авлинских врата, кад је смотрила да су људи мало заостали.</p> <p>— Па да виш није ружно — |
| е; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Катица већ је била у |
| је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је истина долазио до |
| с’ Љубицом више на рукама.</p> <p>Ма да су кола милила, госпођа Боса јечаше непрестано од љутих |
| дала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке већ друкчије, али бадава, има нешто |
| пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као п |
| их сад гледим. »Људи непознати, мора да су отуд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало ви |
| >„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђери да њоме заглупе свет.{S} Али к |
| виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дуна |
| е ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта ће кад |
| — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p>За старе људе је уве |
| т у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Док |
| у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и г |
| ван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест |
| се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Марку ни бриге.{S |
| грк-Марков настојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће |
| ему све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису |
| ка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први тргов |
| сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то |
| о орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се не |
| реме.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је мили |
| како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је м |
| уше своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату с |
| ш није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је |
| атица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толик |
| ришта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају к |
| ове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На с |
| гови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде кос |
| е! — попрети Савка враголасто — кажу да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше |
| грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стева Попи |
| целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запламтели.{S} Не зна ни сама гата им |
| војачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету. |
| у.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све ј |
| ала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p> <p>— Само сретно да |
| > <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ |
| > <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишле са данашњега „јаузна.“ Госпођа Са |
| е гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та ид |
| он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Как |
| није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа је слава |
| у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су |
| естицу на венчање; госпођа Боса и Савка су плакале.{S} Љубица Животићева била је дивна али блед |
| и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи д |
| сеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предав |
| и лепо имање.{S} Али после буне настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ |
| томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од покојне матере.{S} Истом ако јој је петна |
| срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине. |
| уо би се он опет свом снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештан |
| на колима.{S} Док се она прибрала, кола су већ била замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђош |
| ва устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што |
| ела има ипак добра по сата.</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светил |
| римили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу мес |
| вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се |
| т из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке |
| су интереси љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В |
| есеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" / |
| ета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што |
| заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све |
| Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели з |
| дњаци.{S} Нешто се било пореметило — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па |
| <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљавали, да он стане на ног |
| чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</p> <p>На место да им свира поче т |
| ога ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места ка |
| е прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша ч |
| але Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, |
| биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, |
| а.{S} Нису ми дали људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, б |
| а, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не |
| тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни син |
| Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је |
| да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па с |
| амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је водио нотарошев пи |
| еви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S} Земља се нада бољем |
| ела и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— |
| ели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по |
| </p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиниц |
| изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је |
| кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимск |
| “</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гав |
| само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на пос |
| спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било дец |
| >Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим мужевима у јед |
| ине на ражњу.{S} Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</ |
| се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обегенисали.{S} И све је то глед |
| интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма како да рачуна, друг |
| у је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под непријатељску саб |
| о су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} |
| n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па с |
| ма да га није никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} |
| рла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у |
| шти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверил |
| ци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} |
| је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никог |
| </p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад су се поменула имена нових општинара — стари су дигли ч |
| ри изборима борио се и он као лав а кад су пали на биралишту повукао се, није се првих дана дао |
| времена....</p> <p>Било је већ вече кад су се сви гости разишли из манастира А.</p> <pb n="133" |
| .{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ грк-Марко и госпођа Марта отишли после вечере |
| а их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, д |
| треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подрте вреће.</p> <p>— Реците по души, госпо |
| > <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели и главно и интерес |
| >Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су |
| а са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{ |
| благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ного |
| и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она села по вечери на док |
| први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници изишли, изиђе и доктор Станој |
| жње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чист |
| и да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк-Марко па ће ре |
| а само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пр |
| по њих да се журе на вечеру.</p> <p>Кад су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи |
| анас „жене“.{S} На њу је ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође каси |
| ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p> |
| Лазић своју младу жену:</p> <p>— Е сад су се обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се нај |
| ји као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у то |
| део пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет |
| с то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то |
| ровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све било пус |
| даје људима новце под камату.{S} Његове су најглавније муштерије госпођа Санда поштарка, попади |
| ј сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе т |
| } Има их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једно |
| из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.< |
| а у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи зауставиле на Љубици.{S} Она је смерно отвори |
| ре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} |
| ада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од ње, само је госпођа Санда и госпођа |
| који много мисли.{S} Кад проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда гово |
| њезиним приказало се опет оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаш |
| -бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; поклонио сам се гробу с |
| сили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав с |
| е ја спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> |
| брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички |
| да удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, |
| ину, јер ако јој и није својта, комшије су и пријатељи.{S} Бака погађа обично с господарем надн |
| го више но многе њезине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} |
| њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у |
| аш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се круне с неба.{S} Тако су пад |
| коме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића кад се он доселио |
| ица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су јездили Југовићи; пролазио куда је пролазио Обилић, |
| мци да муљају и да носе путуње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У |
| да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, ко |
| ко!{S} Бог да га прости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се |
| ње, девојке су берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека |
| к јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па |
| неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље |
| амо пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве це |
| е.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна |
| ош своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове докторове речи до срца.{S} Срце јој је охладнело |
| деле жене њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Ле |
| ад год и пред вече а већ до подне знале су све другарице госпође Сандине, да данас долази <pb n |
| стина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су видел |
| з душу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> поз |
| ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро |
| ојзи није раван.{S} Љубица и Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле |
| ховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосленије од својих људи па су се сваки дан саста |
| не росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, к |
| то им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим сво |
| несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до |
| се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке а пите с ораси и гур |
| , сва се стресла од страха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је |
| На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић ми |
| /p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, в |
| ога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога реда и <pb n="227" /> кова пристај |
| пред очима кад је већ доцкан.{S} После су им криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то |
| речи и бројева, па док једна меша дотле су друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а к |
| уду благи мелем, докторове речи ошинуле су је по срцу као љута гуја.{S} Али јадница стегла је с |
| ко су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Св |
| у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је |
| ре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а до |
| рамичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не |
| . са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника |
| говарањем, опадањем, сплеткама.{S} Жене су позавађале и људе — па сад ретко да когод с киме дру |
| ао је младога лечника најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор |
| ашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изја |
| удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи о |
| своју и конзисторија и жупанија.{S} Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старов |
| ница пристала да јој буду друге.{S} Оне су јој биле и најискреније, њезин наслон и обрана; с њи |
| бринуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она |
| исли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу се бринуле и госпођа Санда и по |
| нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду |
| Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купил |
| це удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удовица |
| ега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ |
| а са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога дру |
| иру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гуса |
| још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса |
| ренуло дома.{S} Госпођа Боса и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало нат |
| фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци н |
| е фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућ |
| че Станоје готово нечујно.</p> <p>— Ови су јадници пречи од мене — рече Љубица и стиште доктора |
| head> <p>Грануло је пролеће.{S} Снегови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, |
| ком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа С |
| Лепа је, врло је лепа!</p> <p>— Густови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа |
| рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — али је стари Лан |
| е драге воље радити — а њих двоје млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш ка |
| ака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно загрнути погдекоји вреднији газда дао се н |
| и.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету. |
| ој општини „остане све по старом.“ Људи су знали како је било по старом па су радо потписивали. |
| ином дрмају стари матадори.</p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто п |
| да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каван |
| ика па гледао низ Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српс |
| седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога ц |
| о за дрво.{S} Пушке су запете али орози су покривени лактом, да не би ваље закисле.</p> <p>Из д |
| ладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по |
| народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља ниј |
| у струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити |
| т мотика винограда а има их богме, који су лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „госп |
| љивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се ус |
| ије ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им |
| ктора Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Ст |
| бојте се, има још племенитих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p> |
| тало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман |
| ане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> о |
| </p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво |
| оста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, јачи имањем, виднији положајем |
| а цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мић |
| то једном или другој, општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће |
| рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви кој |
| ви одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву влас |
| S} У месту је био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским |
| било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први |
| ну они исти тутори и они одборници који су били досада да политичком општином дрмају стари мата |
| прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је уж |
| ку носе се прве ласте па меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа ожив |
| сокак да мало прикрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по д |
| јали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ћ |
| а, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов поса |
| > <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се |
| чи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу |
| p>— Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> |
| било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се иг |
| ећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар А |
| </p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се |
| Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме |
| са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коровину са оруж |
| теван бистри високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова |
| же ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десе |
| а певају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро брук |
| е то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници новога правца: да вук длаку мења, али ћуд |
| д пао на срце.{S} Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" |
| су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и ка |
| Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — |
| купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра с |
| умарања по механама и каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањи |
| титор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај приј |
| воту Станоја и Љубице Лазићеве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био |
| ојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је |
| дмах од прве речи.{S} За осам дана били су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са |
| p>Први дани живота Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Са |
| није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под м |
| аноје Лазић и адвокат Стеван Попић били су душа млађем друштву.{S} Доктор је зачинио сваки разг |
| итује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ |
| репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробудили из дубокога сна.{S |
| ли су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту п |
| цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} |
| ри су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље так |
| ј цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим шк |
| <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фи |
| ах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом.</p> <p>После десетак дана спроведена је ис |
| Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни глава.{S} Свет је |
| кум и грк Стеван као стари сват мислили су да су венчали најсретнији пар људи на свету.{S} Стев |
| би и њему.</p> <p>Милан и Рајко наумили су да проживе вакацију по вољи, да се људски одморе од |
| део је по вечери са друштвом и диванили су о добрим временима пре буне.{S} Друштво се рано рази |
| ога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста |
| и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за пр |
| </head> <p>Коцка је пала.{S} Претутњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови |
| ором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао |
| и се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно н |
| ругог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му тру |
| у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У |
| ну у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује с |
| та тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Госпођа Ката се мало к’о и опирала била |
| матер - али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошл |
| арији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још види |
| ше од дваестину на окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили |
| и су дошли нарочито славе ради, разишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из о |
| е учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутра <pb n="17" /> д |
| и и вођа им доктор Станоје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се пока |
| де Милана и Рајка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаш |
| овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко са женом и грк С |
| исто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али изво |
| ји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па немају каде да читај |
| утњили су општински избори.{S} Изабрани су махом све сами нови људи који нису до сада били ника |
| се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> б |
| дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремају да почну вечерати.</p |
| Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове снаге, живу воду |
| криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} |
| умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по |
| во засветлео светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислил |
| крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако ни |
| де набије на главу.{S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велик |
| има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зим |
| поменула имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова ср |
| честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне девојке.</p> <p>При овим речима као да је |
| оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} |
| е по старом како је било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисто |
| друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се дигли од совре па су се измешали.{S} Неко пије, н |
| да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се половина већ раздрагала.{S} |
| да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју п |
| у се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује |
| ви. —</p> <p>Лову је био крај.{S} Ловци су овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени |
| то беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин сре |
| а се буна престала је војна.{S} Бегунци су се враћали из бежаније на своја попаљена огњишта.{S} |
| ама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији |
| а који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Било их ј |
| омоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ вра |
| b n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе |
| о на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад |
| да видим да није закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле |
| ама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштил |
| ле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч |
| слике из свакидањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико |
| ио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управите |
| есело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као |
| о грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је и |
| део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да ће |
| заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су |
| ишли су се одмах први дан.{S} Други дан су поиздолазили из околине пријатељи и знанци настојате |
| ве кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још ус |
| {S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји ник |
| а викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на с |
| то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жене мали рат надметањем, оговарањем, опада |
| Савка биле су не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној пе |
| ајући кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Мил |
| их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији поса |
| па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако |
| се броји свако пуце грожђа.{S} Само ако су остали виногради на миру, ако их није опалио мраз, п |
| <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Доб |
| су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра у |
| ој поглед на велики број ратара В. како су ослабили куће своје деобама, затрли себе помодним мл |
| и Рајко опростили и пошли кући.{S} Како су се били мало заговорили, још се не би кренули, да ни |
| вету?!{S} Глете само онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни плас |
| </head> <p>Ево је већ друга година како су се госпођа Босиљка и Љубица доселиле након смрти пок |
| ча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу |
| и се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и поп |
| час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би јој са ре |
| зумних и млаких кућних старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад |
| злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био |
| ричала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Сан |
| >Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као кип рече само:</p> <p>— С |
| и су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то |
| о чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравиц |
| по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испредњачили дођоше на један шестар гото |
| } Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па ка |
| ој је рођена сестра.{S} Од миља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном |
| падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку |
| </p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре |
| т свој велики сад.</p> <p>Милан и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи М |
| дошао као наручен.</p> <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Ка |
| никад ни прекидали једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од п |
| у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца којих се не лепи весели бербански расположа |
| .{S} Знали су се онда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, |
| нда годинама, заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, и |
| } Покојнога Романа је знао одавна, лепо су се пазили ма да су се ретко виђали.{S} Грк Стеван је |
| а и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осил |
| неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер у в |
| шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шумари |
| м морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узм |
| ају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле |
| оспођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила. |
| ли.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та |
| но је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад м |
| а тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госп |
| укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића ка |
| прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и ов |
| е носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце нас |
| као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удови |
| > <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од закле |
| ље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у веку па |
| ле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их |
| ала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке још |
| ти ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, да |
| а, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву кућ |
| Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p |
| в С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили |
| да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у |
| нога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху једа |
| свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана |
| то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p>Ма |
| мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у |
| буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од дру |
| ри госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда пр |
| кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој са |
| анама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуд |
| Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу свом |
| реко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе би |
| ђе ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио глав |
| љао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили брат |
| /p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, ко |
| n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила да с |
| ати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Лазић |
| лепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка из |
| свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из села |
| шке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер в |
| тала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у с |
| неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не умеју д |
| н и Рајко су се мало као и опирали, јер су приметили да госпођи Марти није баш најправије што г |
| ли су онима, који су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, д |
| са — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по |
| ватромету али се многи и забринуо, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша |
| о би могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће |
| ко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у м |
| едне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чив |
| тургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — само да зграбе боље |
| е било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и госпођа Лекса и госпођ |
| > <p>Још пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга опш |
| љуцки ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> |
| и из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, |
| не каде.{S} Бачке берачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све ш |
| год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и правила за друштво — само да се састане збо |
| тадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а |
| } Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих небесних кандила.{S} Из џб |
| да се коље кад они дођу — по винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код |
| о су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје св |
| Љубица биле сасвим саме.</p> <p>На селу су зимска вечера понајтежа.{S} Рано се смркне, још се н |
| се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Марта, да се нађ |
| да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знају људск |
| дровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није бил |
| дари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли |
| образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у с |
| јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се пресе |
| бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за |
| свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и наки |
| премно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту к |
| Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, као да су заједно одрасле.</p> <p>Грк С |
| тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p |
| p>— Добро ми дошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмо |
| сама, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана |
| ући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} Савка је силом довукла |
| ва новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крст |
| живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма с |
| ната — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{S} Не говори за ово никоме, а а |
| торије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна |
| и од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре |
| у као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одм |
| иво, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није |
| спођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачиц |
| и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше испод настрешница над лагумови |
| едигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува па лепа.{S} Предиглица не излази никуда из куће — |
| сту и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици око далеко изн |
| лаву усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље. |
| >Ветар је силно лупао о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као |
| н уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се зачу громки глас: стој, момче!{S |
| ење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са запада — напао нас је неуке и н |
| а у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта |
| о, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За |
| кршити руке.{S} На пољу се дизао ветар, суво грање јечи, облачине падају доле као густа магла.< |
| планина махом заблиста као да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорј |
| етко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још с |
| е хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код ко |
| како се Рајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна |
| атила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не |
| здолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту |
| и другу последњу почаст.</p> <p>Срески судац је предузео одмах најенергичније мере да се злико |
| позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је |
| неко пак да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај |
| ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти |
| тавио је њезиној бистрој памети, да она суди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и |
| а види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.< |
| о сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо |
| ој испала по нека реч из које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора |
| оја би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче госпођа Маца благим — да ће б |
| ање колибе.</p> <p>Доктор Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем |
| а његова види и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му учен |
| казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати |
| арко је посао да се састара за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{ |
| убо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти |
| а терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им |
| варајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу бо |
| ?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо из једнога места па се знамо и |
| се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби |
| “</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свр |
| хну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала |
| га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натр |
| о вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
| у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се раз |
| рцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз млад |
| м, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, преварени над с |
| } Госпођа Боца не мога да одоли детињим сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једв |
| е умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио |
| <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац. |
| нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не |
| том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обрише а друг |
| це по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму та |
| сли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко изиђоше |
| ноје би га одбио <pb n="85" /> Љубичине сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> |
| и у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p> <p>Госпођа Босином оку нису су ома |
| чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор |
| то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— При |
| — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе са пома |
| застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као |
| ре, али Бог, кога је она погледала кроз сузе своје није јој био више бож’ опрости греха — Бог љ |
| р боље да се дете и истужи, него да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по г |
| век.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, г |
| на.{S} Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло |
| н већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га ј |
| аједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше својој доброј нани, да јој допусти, |
| >Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ образе.{S} Кад је свршила оби |
| посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је |
| аше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не |
| ештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <ti |
| > <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" / |
| метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Е |
| а сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — а овамо не види даље од |
| у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p>Још „г |
| се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас |
| лазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом Анком.</p> <p>— Добро |
| знице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја мајко!“ И јадна мати дал |
| је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, п |
| ива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са му |
| ему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску |
| n="254" /> последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере поко |
| тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштв |
| и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све је већ озел |
| усретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и великим очима, она обори очи и застрепи и ув |
| е стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калу |
| в, бујан живот око њега отргао га је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу њ |
| > <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога цве |
| ље и седоше опет под брест.{S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца |
| о маријадама сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме |
| а је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ја сам слеп код очију — п |
| е „господи“ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо др |
| без Милке не могу живети.</p> <p>Већ се сумрачило, кад је Милан изишао из докторове куће.{S} Ни |
| а почне да вене, но ево где сијну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице |
| мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу |
| бе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се |
| ки пахуљак под врелим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је в |
| синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> < |
| а још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на |
| ите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се |
| из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ј |
| да је сва од сувога, жеженога злата.{S} Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кл |
| и на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на |
| ор, показујући руком на запад.</p> <p>— Сунце је јаче од облака — кликну Љубица — виш како га п |
| у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, |
| чера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из |
| оме потоку рикне јелен и кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} С |
| <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на заходу, паде јој једном на гроб |
| арају ноге за клупе и столове, још није сунце да кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на |
| S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино дет |
| е попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом својој |
| м зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана |
| пља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као |
| ић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста потвора и ла |
| <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пружи доктору руку у срет |
| тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</ |
| таноје живо, — са првим зраком није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мо |
| и јасно мелодија народне песме: „<title>Сунце јарко — не сијаш једнако</title>“ — али некуд так |
| и очи јој падоше на прву песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу |
| попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на заранке када су госпођа Боса и Љу |
| ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло на заранке када су се госпође разишл |
| јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда |
| ако јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је п |
| ли најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти реко |
| бици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне |
| исоких круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При том |
| да дођете овде зором, када блесне први сунчев зрак кроз росно грање.{S} Косови зазвижде, славу |
| p> <p>— Погледај само како га пробијају сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час о |
| зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је пробу |
| к два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља п |
| х капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је |
| рихваћена бурним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван поп |
| ни сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. двоје сватова. |
| есту.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — рече Станоје Лазић — овде бију орлови јуна |
| м Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда заискао |
| .{S} Превара је била очевидна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет д |
| ник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао |
| а дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете беше |
| бави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{ |
| натуштило а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако |
| варошки писар Јефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали |
| ао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је поз |
| ом лечнику.</p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Ра |
| па ипак, кад год јој се поглед случајно сусретне са докторовим замишљеним, кашто суморним и вел |
| ме свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му |
| почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се оснује прво и пр |
| ина три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, м |
| осподар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — и моли А |
| ана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је |
| сао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже н |
| Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, нек |
| ем женска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога |
| вели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних |
| ред.{S} Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом |
| оже ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћ |
| ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће |
| ди вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара |
| /p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам је по грк-Марку. |
| вио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је |
| упољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онда верна |
| а би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих |
| у, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра а оно дан као да су наручили. <pb n="38" /> Ведро |
| и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — р |
| селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Сав |
| отићеве пробудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да |
| .</p> <p>Доктор Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као |
| је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко се кр |
| товари на једна кола са арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све |
| млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љуб |
| друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није |
| очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да одо |
| је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Рајкова песмарица Љ |
| језгра је народа још здравија и данас и сутра кад затреба браћу ослобађати, кад прегну све српс |
| ће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно доктор <pb n="206" /> Станој |
| мару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожу |
| сни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове г |
| купило се више од двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људ |
| а ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село |
| оса је преклињала Љубицу да се стрпи до сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно |
| ислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело јадно девојче у суседа, кој |
| вој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љубица |
| које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ усед |
| оштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме као брата.{S} С М |
| и.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господар |
| не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад и |
| код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је више од месец дана |
| од своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Мила |
| помислила, да је и њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, т |
| да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати из Пеште.{S} Савка се радовала своме брату |
| ју ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем |
| село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра дан отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто п |
| а и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осе |
| ио од одговора свога оца, коме је одмах сутра дан по разговору са Милком писао. — Данас му је о |
| Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Д |
| корачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани госпођа Боса, па грк Марко |
| d="SRP18882_C2.14"> <head>14.</head> <p>Сутра дан је дошла Савка са матером — али мати ни да чу |
| le>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочекала, да види Љубицу.{S} К |
| да су пештански ђаци први момци!</p> <p>Сутра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази г |
| за презрену љубав њезину</hi> .</p> <p>Сутра дан врило је већ по свој варошици В. да се варошк |
| амо нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Ск |
| да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла |
| маћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено |
| руштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка огрћући се. — |
| /p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко |
| кају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n="76" /> Виногради су већ давно |
| него лане.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — |
| у га његови однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писм |
| ази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезинога живота.{S |
| које је Љубица судила, како многи криво схватају па и осуђују доктора Станоја Лазића.</p> <p>По |
| у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ћ |
| ичном бистром памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговал |
| амо да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица бил |
| ему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Полако се ниже Љубици, пригрли ј |
| је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се знао најбоље и састарати з |
| у а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком п |
| исли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да |
| песму.{S} Он се изговараше да не може, та давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочил |
| > <p>— Добро дошли докторе!{S} Како је, та ви се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо |
| ла према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар |
| <p>— Причајте само, господине докторе, та ви знате, како ја волим кад причате о Вашем животу у |
| поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p |
| прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</ |
| о ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живот.</p> <p>Изишао је из |
| ликој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је мило да поживи још коју годину, а доктор |
| ело носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И |
| е све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу се не би могла ни већма ни боље исповедити.{ |
| им грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима св |
| којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесо |
| /p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога више но вас двоје, па ако не ћу ва |
| у; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е ал |
| окторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та даћу за њу свој живот.{S} Само јој помозите Бога рад |
| но да Бог да!{S} Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гле |
| } Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шиц |
| Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је би |
| - што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти пр |
| му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу |
| као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране него она на срдашца; боли то још те к |
| ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она је здрава ка од мајке рођена, само да јој је да |
| мислила, да јој Љубица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да |
| ело га је соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла н |
| , ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође |
| ла, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љубила.{S} Пол |
| ла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ов |
| е изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у виногра |
| паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; само не зна |
| ећу, јачи имањем, виднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198 |
| како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="135" /> млад ч |
| .</p> <p>— Јесте, милостива госпођо.{S} Та он зна.{S} Да ја не могу прочитати његову руку и да |
| ера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је виде |
| био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је |
| о да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није н |
| Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика |
| мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула је |
| е онда била наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина |
| воје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имала је на овоме свету — али силом се |
| ни Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога мом |
| ладен да је сахранио своју прву љубав — та оно није ни била љубав, оно је био неки занос, и дан |
| јке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, на овоме свету — још су |
| та баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш |
| поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отрована.{S} Био ми је мајстор Пај |
| дискрецију, већ знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао це |
| али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја ув |
| гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} Глете само он |
| ? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бог |
| м полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p |
| ! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је ср |
| Отрове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму упра |
| А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољ |
| равно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно |
| и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> < |
| ла је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати Санда живо — ако је, онда је |
| љуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — рече госпођа Марта опирући се али |
| ешто разговарао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је к |
| ди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, да по вољи живим данас сам се изнова |
| ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни ш |
| се из другаричинога загрљаја.</p> <p>— Та лагано, није ништа, не бој се! — рече Савка доброћуд |
| доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја да има.{S} Та она ј |
| е лагано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса |
| стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опрос |
| лади свет као из једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — г |
| онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није она |
| олест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> |
| оса — само се вратите за рана.</p> <p>— Та ето нас још за сунца натраг — рече грк-Марко.</p> <p |
| штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само д |
| на и стаде је вртити око себе.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и п |
| ава јој клону на Савкино раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено |
| сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо так |
| ти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин вес |
| ека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако |
| а, децо, да је он још синоћни.</p> <p>— Та како синоћни?{S} Кад нисам ни легао, онда сам данашњ |
| ам ни легао, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упит |
| како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прихватиће госпођа Санда озбиљно |
| а младога адвоката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева у |
| довици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p> |
| Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Вен |
| ући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива гл |
| одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не ле |
| госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је |
| е само даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у |
| чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, д |
| не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> гр |
| прихвати доктор Станоје Лазић.</p> <p>— Та да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, ба |
| у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какв |
| речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица |
| тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим |
| у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви ст |
| м град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто |
| исети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. смо и заборавили.{S} |
| , да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, господине.{S} Као да их сад гледим. »Људ |
| овек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко |
| — Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се допада нова млада? — понови фишкал |
| Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци т |
| ш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Марко доброћудо — већ ми |
| залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко |
| , браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> < |
| тну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се забли |
| ун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p>Госпођа д |
| у кураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива |
| толетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јуначко оруже и кличе |
| је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити |
| аде неве пред олтаром, јер је осетио да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна |
| и по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, да се после свакога знатнога догађаја скупља |
| описао је грдну несрећу, које је допала та јадна жена са кћерима својима одмах како им је умрьо |
| ио пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а д |
| бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 |
| јлепших песама.{S} Рајку се није омакла та њезина жеља и ево већ пети дан, како не леже као оби |
| ку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> рамена написао ове две теш |
| недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као пушка — па ко ве |
| е зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гор |
| е другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb |
| вља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је д |
| дно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да по |
| ем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запретала смрт Рајкова.{S} На |
| спођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није |
| > давало прву своју забаву на, којој је та певачка дружина певала најлепше српске и словенске п |
| рча своме столу и рече:</p> <p>— Ово је та иста рука.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу свану пред |
| пита ни доктора ни никога другога ко је та Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила |
| и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу |
| — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и сада грли, моли и приклиње да у |
| ету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — поправи се госпођа Боса.</p> < |
| вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада |
| власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брд |
| аучити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та |
| откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p> |
| лебди над њиме са бригом и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и мо |
| на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а они му још |
| /p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко равну Пешту о сав Будим град! |
| а, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету.</p> <p |
| би по сермије своје само да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p |
| Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него све ми маторе — је с |
| да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то де |
| од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, по |
| лепу вештину певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и гос |
| влађује господар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари |
| н!{S} Рани његовој није било лека — јер та звезда само се винула преко његова неба па му се за |
| м ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите господине докторе та куд сам се ја дела! — |
| огер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено.{S} Нас двоје смо |
| изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце |
| ка.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гнев |
| ма чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик |
| е врати здрав и на миру — рече Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, к |
| /p> <p>Госпођи Маци прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да |
| мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило |
| и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жил |
| и је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не с |
| е за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па |
| а у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати при |
| алом да извија ону сетну песму: „<title>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му рав |
| м свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхт |
| еобичним пламом а јагодице му се зажари тавним руменилом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се теж |
| } У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и |
| а сред собе.{S} Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају |
| пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову |
| ер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме |
| не угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а т |
| 46" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи те |
| аме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових образа а из оте меке косе као да предиш |
| е де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила свога девовања.{S} Каква ли је разлика међу |
| уђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чуо је |
| је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило <pb n="191" /> највише болесника ку |
| ди своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Тада би сваки дан походио госпођу Сосу и остајао би дуг |
| бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младикови |
| — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да с |
| отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом сп |
| <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити ку |
| и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов лов не допада — прихватиће домаћица додајући |
| му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сре |
| отписивали.{S} Ко није знао да потпише, тај је мећао крст.{S} За први дан скупило се више од дв |
| најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особи |
| да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Рома |
| много срце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је ка |
| ио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде мало интересантнији смејаше се Мил |
| и страхом — и та брига и <pb n="142" /> тај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не |
| и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и сувим, паром и жицом са |
| у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви бесп |
| пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића по срцу.{S} Ниј |
| де, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезин |
| а се знало кад је на коју од њих ред. — Тај ред се мењао само онда, када се десило где што важн |
| дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу |
| лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод други лечи.{S} Не зн |
| ати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиш |
| аше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручават |
| <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — промрмља госпођа Санда сва дркћући о |
| шкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} Куд ви нагнете продрећете, јер вам не мож |
| ибрала није се ни оком одала да мари за тај разговор.{S} Сад јој је било јасно, зашто је Рајко |
| њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се |
| </p> <p>Нико ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је |
| и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погачица за мушке |
| и но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио |
| већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по св |
| Божић није знао је ли жив или мртав на тај несретни глас.{S} Остао је где се затекао.{S} Кад м |
| hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк- |
| ом све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погл |
| нта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p> |
| <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232 |
| зговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разговор и Савка и зарадовала му се од свега срца.{ |
| то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пр |
| ито — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво с |
| ном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је докто |
| у и његовоме доласку.</p> <p>Но како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо с |
| поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога |
| ада прогледала правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила |
| дао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив |
| сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је |
| S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> <p>— Е мој брајко — прихватиће опет М |
| и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене |
| жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — рече госпођа С |
| рскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из там |
| цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљ |
| ха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море |
| зићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> њезиног |
| репун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Станоје Лаз |
| е год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти вар |
| на Спасов дан.{S} На славу се не скупи тај дан много света — јер присни пријатељи ове свете ку |
| шира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} За |
| дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особит |
| помоћи који болује и страда и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} За |
| у реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начула је тај разго |
| Но после месец дана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој д |
| } Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та два снажна <pb n="231" /> раме |
| да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се бол |
| е беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, а |
| ада и ја вршим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја н |
| моју.</p> <p>И сад отпочеше изнова опет тај исти разговор.{S} Доктор Станоје Лазић слушао је са |
| топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Ош |
| а, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Прокл |
| ри нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> |
| клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док |
| јка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу леп |
| hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна |
| аше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би |
| ко главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте. |
| е се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало н |
| ноје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је |
| ело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: < |
| овор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и го |
| све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта пиш |
| и претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Бож |
| p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом |
| снама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је сво |
| еш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају |
| >Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разговар |
| јима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са |
| е питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискреци |
| ћа по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у ње |
| Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне ру |
| .{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о њег |
| часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту |
| х крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме док |
| е ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.</p |
| се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула ј |
| будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и др |
| тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би га |
| а.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећ |
| ноје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ра |
| е центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p> |
| војка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у |
| да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезин |
| — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад сп |
| — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљиво |
| је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} Н |
| ! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка ск |
| тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, |
| м па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта с |
| о на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који |
| к горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S |
| арац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране |
| S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која ле |
| пуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна ус |
| е би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело до |
| тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S} |
| несвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле |
| багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а |
| отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући. |
| да ју је доктор већ и испросио.</p> <p>Тај је глас допрьо данас из сасвим поузданога извора до |
| ћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Га |
| пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љуби |
| d="SRP18882_C1.13"> <head>13.</head> <p>Тајанствена је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме |
| да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора поче |
| а поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љ |
| бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ |
| у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поче да је подилази, она се бојала <pb n="8 |
| а као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div typ |
| а књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> <p>Милан и Рајко посетили су и попина.{S} Го |
| аху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресај |
| о ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, о |
| о од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан кесом и |
| га хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Јо |
| о а по њему као да играше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара бр |
| сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се |
| p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Стан |
| лицу, дође му да јој мора казати своју тајну — јер она му једина може бити на помоћи ако дође |
| едесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је тајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе |
| су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је би |
| ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била |
| p>— Кад сам ја била, мој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече ст |
| едва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Ст |
| ако је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.< |
| тављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од ју |
| и стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бад |
| с а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често о |
| године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не да живети <pb n="213" /> на две с |
| м се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та при |
| и лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови |
| светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам ја слеп код очију, господин |
| ак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе |
| краснога господина доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него |
| ри ђаци и светује их као мати да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљи |
| ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> |
| ило пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, |
| ивоту а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска стра |
| нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би |
| се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је поми |
| самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више ил |
| е и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посаст |
| ји га води онамо куд је потегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима |
| то није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, с |
| а а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала |
| о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје < |
| је док је боловала имала пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види. |
| е госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у црк |
| сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S |
| ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог |
| вала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а да јој и сама не о |
| ом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини с |
| поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, души |
| на, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одго |
| портирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај роман, нека буде м |
| олако падале као да се круне с неба.{S} Тако су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме |
| сну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и није друкчије.{S} А да зашто би доктор писао |
| зина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и с |
| боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућама, свуда је највећа и на |
| к а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за |
| } Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по ку |
| на Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој |
| Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им д |
| лушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити ср |
| часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, ф |
| оји су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Станоје био створен за лекара.{S} Кога |
| у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је госпођа Кат |
| опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, пр |
| ов доктора Станоја Лазића и жену му.{S} Тако се некако догодило, да је доктор Станоје баш тога |
| , дуго није видело своје миле мајке?{S} Тако је било сада Љубици Лазићевој када је сишла са жел |
| ти ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да |
| ши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било ј |
| ру, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик докт |
| {S} Рајко није могао да опрости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола |
| то срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор нов |
| мо ове дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, с |
| осте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докторе, свуда влада интерес.</p> |
| зи није до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа |
| ца је отишла негде на поседак.</p> <p>— Тако? — зачу се опет јетки глас госпође поштарке.</p> < |
| м те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада |
| криве проводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад |
| октор Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загле |
| он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су докто |
| аде девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не з |
| ивоту и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Кажу да им |
| да по неки мало добра запамте.{S} Бива тако да се несрећа наклати на некога те га прати од кол |
| pb n="71" /> <p>Све се друштве обрадова тако одличним ненадним гостима.{S} Домаћин не зна од ра |
| ог љубимчета.{S} Сећаше се да је некада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила |
| њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} |
| е дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До печења се по |
| о улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господине, па <pb n="257" /> ни добар вече — |
| алено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт |
| је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки |
| мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S |
| ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва |
| ило извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сумње, да је Милан својом |
| ћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године знала |
| о узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није |
| осталом друштву.</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко? |
| ком кући. </p> <p>Љубица није више била тако плашљива.{S} Свикла је да разговара са Миланом и Р |
| В. нема ни једне боље куће која би била тако намештена.</p> <p>— Ја судим, снахо рано, — поче г |
| акне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла тако на невоље све мислила на једно смислила: рећи ће д |
| — очева сестра — из В., да је саморана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, к |
| да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окр |
| у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самовала?{S} Кад помисли како је имала красно |
| ежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </ |
| без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутил |
| <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да |
| би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бел |
| ди воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, п |
| ви кров крај потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље |
| <p>Но доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задав |
| — не сијаш једнако</title>“ — али некуд тако извијена, испреплетана и извезена неким чудни, див |
| је немим погледом преда се.</p> <p>— Е тако је — продужи госпођа Боса пошто је скинула своје н |
| о је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весела, весела! — а ето како је |
| е мајстор Марко — дај боже, да буде све тако, не би ли и нама једном свануло.</p> <p>— Колико ј |
| то је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је свака ствар <pb n="223" /> свака новина |
| е преко планине, да види има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> |
| преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа Боса брижним о |
| овије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може ни бити.</ |
| ије закључано!</p> <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Стан |
| савестан, брижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храп |
| горе у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се већ спустио на |
| — а лепа детиња нудиља погледала га је тако мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини д |
| Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S |
| знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако |
| а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на свој |
| а у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз опште воље.{S} Доктор је |
| ио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Мар |
| таноја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а |
| чно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> |
| — рече грк-Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p |
| , што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је |
| оји тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но |
| le>„Српско коло“</title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у |
| е одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>Са оте з |
| ју сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађ |
| да тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с којом ј |
| вком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајк |
| рве године права посао најлакши, јер је тако рећи никакав.{S} Испита и нема, а „колоквује“ само |
| чад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је |
| е у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од колевке вечита борба.{S} Истина да борба у |
| није никуда макла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све |
| знао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога |
| тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у |
| разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одво |
| а видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n= |
| е.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на с |
| тво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом |
| овога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема теш |
| ек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— |
| лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако красно дете — рече стара погледавши молећи у Стано |
| напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас господина в—ог пош |
| кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла ст |
| етно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек |
| ако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило доста света на станици.</p> <p>Кад је дош |
| ветилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Б |
| говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај, мног |
| ш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теб |
| стове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не б |
| Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} |
| тиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој |
| анас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако нашли.{S} Однесите ево ово неколико речи господару |
| е говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима |
| ишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда |
| а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p |
| срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у живот |
| лица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није пр |
| уди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наруч |
| с од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и Љубица биле сасвим саме.</p> |
| е ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стр |
| о, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може б |
| ђа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разгово |
| ло.{S} Била сам јуче на агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам |
| у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајав |
| да се сам изговори па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан дог |
| ко је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мислила Катица а није мислио ни господар Аца |
| у овом грдном и ненаданом несрећом били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадн |
| <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ст |
| али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтеж |
| је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— |
| <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — пр |
| ржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до за своју т |
| и нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за к |
| ужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема н |
| шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја би |
| .{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — |
| Станоје Лазић отишао је сутра дан кући тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада |
| опадија Анка казивала је све ово Љубици тако доброћудно, тако искрено, да Љубица није могла а д |
| ео кијамет махна и описао их је владици тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} А |
| тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРО |
| а се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чу |
| и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се од |
| у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је ми |
| ја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За |
| ложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља |
| Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља |
| оспођи Маци и пољуби се с њоме — ја сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сун |
| ван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк-Стеван је добио велик |
| то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилаз |
| </p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју мла |
| па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пуст |
| Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч н |
| сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што |
| и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није било до јуче ни |
| } Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и нев |
| Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но ш |
| данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уз |
| цу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p |
| е онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, |
| не, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно |
| не само другарице — него су се за мало тако сљубиле као два пупољка на једној петељци.{S} Није |
| грк-Марко.</p> <p>Млађе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нест |
| да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити само благо |
| У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које игра боље, да ли |
| ма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Ка |
| га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би да |
| а. — Мора да су прошле зиме, кад је оно тако дуго стајао лед на Дунаву, прешли из бачких ритина |
| } Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— |
| тешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му је говор био пун смелога полета, с |
| искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље смисл |
| а госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи. |
| руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да |
| благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала, д |
| лима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушал |
| ши љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека |
| них новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун |
| шека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу |
| света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свет |
| о.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девојче |
| да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на зг |
| } Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јо |
| , што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ћ |
| ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми |
| опића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — наравно први |
| ела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити |
| друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од |
| де и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па се тако накупило |
| .{S} Ноћас је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да од |
| е у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирит |
| ица није искрена.{S} Та она је њу данас тако лепо обрадовала — а она зар да јој тако враћа сада |
| ешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут |
| аљда некуд и друга планета, кад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би |
| јвише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је његов најбољи пријатељ, мора |
| ни сањала да је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле б |
| таноје Лазић.{S} Он је своју младу љубу тако рећи на рукама <pb n="160" /> пронео кроз далеке к |
| увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бо |
| о што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожеднео од |
| шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је туга ш |
| о много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо баш му је по во |
| S} Већ Грк-Стеванови и Грк-Маркови нису тако рећи <pb n="92" /> ни избивали из куће; али долази |
| у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива сила привлачи је, |
| а</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> <p>Крај п |
| устом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Станоје нехотице поскоч |
| а је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то с |
| не иде преко реда, друго девојка је још тако рећи дете, није ни спремна — ади кад је господар А |
| сто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође |
| ива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек глед |
| азе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су д |
| е и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар — али тако није мис |
| о су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје Лазић причао им ј |
| аш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се |
| ушка за слободу Србије; стајао сам пред Таковским грмом, где је Милош развио заставу и соколио |
| ежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под тере |
| и темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор Станоје <pb n="229" /> Лазић би |
| , очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади д |
| сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и н |
| да не може бити боље.{S} Млађи свет се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан шт |
| укла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал |
| дахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо об |
| је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и зависти, те |
| ужити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умет |
| еби: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ћ |
| ћа, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на |
| о његове груди ваља да се разбије сваки талас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; |
| а снује и ради жена.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени ш |
| /p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео св |
| ићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају св |
| кадгод када набуја силна река, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она |
| нилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али исп |
| земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, са |
| удски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Мар |
| младио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p> |
| среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не бо |
| створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, ис |
| се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пр |
| и шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејав |
| маћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилук |
| , час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске куле избијају сати већ по |
| па су пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојни |
| кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пред њега испаде — госпођа |
| о њих.{S} Докторе?{S} Е гле — та ово је таман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени па |
| еме је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила |
| говарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита а оно докторова кућа |
| , да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све т |
| itle>“, весела песма, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70 |
| е, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно у |
| једног грла: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо |
| му госпођа Марта.</p> <p>— Свирајте ми тамбураши! кликну грк-Марко — а берачице вриснуше као и |
| смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју на |
| а галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а грк-Марко пре |
| <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</titl |
| шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која |
| раст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божиј |
| а су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистратску касу, да |
| његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, тамо сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико муч |
| ко су путовали.</p> <p>— Како је Петре, тамо?</p> <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, |
| пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И жеља ми се та и |
| } И њега је вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак |
| ој плануше необичним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра у |
| пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p>Кад је Јула |
| чније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У т |
| али свет има сада своју задругу па иде тамо као слеп.</p> <p>Најстарији каматници не памте ова |
| мо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да ма |
| тво.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о |
| синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега. |
| ци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али главу му подиж |
| е гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор. |
| жу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти ж |
| с је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи.</ |
| је из манастира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се |
| заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету велики венац од божура и ру |
| н је подупирао грк-Марка да не клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под |
| арко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послуж |
| и родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове |
| то даље док се не заустави на оној кући тамо преко потока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз ти |
| често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, |
| и дан — рече Милан — и ономадне сам био тамо кад је кум дошао да походи болесницу.</p> <p>Милан |
| ос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није |
| дубље захукао па би живо описивао како тамо живи све велики и богати свет — Љубица би неосетно |
| а мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</ |
| укла, да видим и проучим има ли још бар тамо крви Душанове и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много |
| е, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према о |
| зић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Доктор је пре свег |
| <p>Но гле, ено где се кроз густу ноћну таму прикрада — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чис |
| ло у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, може лако и он бити првом мразу руча |
| е у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Ајак не може да их добије пода се.{S} Он |
| режуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака уст |
| ене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, кано кап |
| својом бујном, кокоравом косом па почне тананим гудалом да извија ону сетну песму: „<title>Тавн |
| доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је к |
| трана далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, да их испре |
| ладога лечника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не |
| посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па |
| осаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник |
| три високу политику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ |
| по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један |
| баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, би |
| очади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанц |
| не ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над планином је зарудело пла |
| ањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На једном столу игр |
| пет столица, по столовима поређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу |
| е чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака |
| очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само |
| у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успе |
| а.{S} Висока, могла би с неба дохватити таране; струк јој као бобов сноп; незграпна је, баш као |
| з собе, а госпођа Санда стаде весело да таре руке.</p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу |
| том натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежа |
| увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да н |
| и вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спусти она |
| <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас |
| поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости! — реч |
| а оком, не може да нађе ни једну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало |
| де, кога није још окружио отрован задах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срце |
| т: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи на прескоку, стане |
| екнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> < |
| би дао свога гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи |
| још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — |
| уга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Твој Др. Станоје Лазић.“</p> <p>— А тај ли је посао! — |
| ова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p |
| умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметн |
| е твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чиш |
| здарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти |
| ку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја приклапања.{S} Пусти децу, нек мало по вољи прожи |
| ра.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — н |
| паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клоне |
| десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да је тако најбоље — рече госпођа Ма |
| атничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да уз |
| А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече |
| еш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — ш |
| срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се бол |
| није он крив њезиној несрећи.{S} Он је тврдо веровао, да је она њега заволила, да је после пре |
| и то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а он стегне |
| облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и најтежем |
| у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом |
| е, гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештански |
| војој диже се поп-Марко са поглаварима, те падоше на аман доктору Станоју Лазићу.{S} Куме га Бо |
| p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору своју вељу жалост и бригу.{S} |
| ла: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут беремо, знаће нас сав Срем и |
| већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у г |
| — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа Санда бил |
| арице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како млада удови |
| S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ја копунове.</p> <p>— Путуј |
| зе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарк |
| , а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпо |
| резао је корен личној сујети и зависти, те није дао маха неслози.</p> <p> <title>„Српско коло“< |
| како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је био на путу па с |
| а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} |
| е госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb n="215" /> <p |
| еје и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто ож |
| и јер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају |
| а једну основу, да их испреплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде |
| нама по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помо |
| ј слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чуд |
| тај дан захвалио се свима, сео на лађу, те отишао кући.{S} Међу оцем и Миланом било је после кр |
| скоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да је сва од сувога, ж |
| по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна |
| остали свет већ враћати на згаришта.{S} Те кукњаве, те вриске и лелека — није него да пукне чов |
| госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донел |
| хну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече док |
| еликој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љубицом.{S} Ево |
| је још пре буне јако радио с Ердељом — те је стекао себи лепо имање.{S} Али после буне настала |
| и на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> <p>Док |
| с сам се изнова подмладио!{S} Него дед’ те гледај седај на таљиге, те одмах за нама, не кољем ј |
| ама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се заж |
| Отоич је Попић долазио моме попи, мал’ те није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто з |
| {S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Н |
| ва тако да се несрећа наклати на некога те га прати од колевке па до гроба.{S} А по неки је опе |
| предај младој докторки али се пази, да те ни за живу главу не види доктор.</p> <p>— Доктор је, |
| рдан батак. — Да пођеш за доктора па да те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — |
| да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекл |
| умлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p |
| вота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас двоје |
| директору, да не казује ником ништа за те новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође как |
| </p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплашиле када су виделе како |
| иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће н |
| и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је |
| руштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца би |
| вица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затресла се лако, јер као да још и сад гледаше |
| ослова.{S} Нас двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најс |
| ајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилиј |
| оносим“ и да није госпође Јеце која зна те рачуне боље него оченаш, не би се знало крснога имен |
| и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало |
| бав своју, или боље да кажем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то |
| Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и о |
| и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <pb n="192" /> Љубице спу |
| > <p>Госпођа Босиљка није била жена бог те пита како изображена али је била бистра као <pb n="8 |
| ице Лазићеве да су им мисли блудиле Бог те пита куда далеко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић претур |
| али с мислима <pb n="113" /> блуди бог те пита куда.{S} Бива много пута да је доктор запита ов |
| живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је пуна свега а на |
| рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што |
| Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене и |
| љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одгово |
| бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совре да иде с грк-Марком |
| а када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској шуми |
| с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у мато |
| у на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — |
| ово срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило онај русвај с коњима кога нана јој |
| оса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео на |
| утит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да отку |
| <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па |
| а.{S} Ајде, ајде, млади сте и поправиће те се.{S} Па како моја болесница?{S} Мазили се још? — о |
| уо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђ |
| ван себе не мари више ни за кога.{S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страст |
| о, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бризга и струји болесна крв те разноси отров по |
| као небо, са косом густом као ноћ.{S} И те га очи погледаху тако мило и љупко, да је доктор Ста |
| дањега живота.{S} За њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да в |
| ући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га погладим — па опет добро А то б |
| јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима |
| p> <p>Господин поштар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштр |
| да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога живота.</ |
| ога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје л |
| мајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Докт |
| није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком и вечером.{S} Све |
| бризи својој почела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара |
| а је још синоћ дошао до манастира и мал те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам |
| Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључан |
| груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у на |
| е могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно |
| довео нову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда сво |
| века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госп |
| ко је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све он |
| ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје. |
| такла змије.</p> <p>— Не дирај ме молим те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе г |
| Милану, док му кажем....</p> <p>— Кумим те Богом живим! — плану Љубица и скочи с постеље као да |
| коло“</title> се размахнуло свом снагом те је оборило све старе општинаре.{S} Избори су заталас |
| одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано |
| инира.</p> <p>— Ајд окани се већ једном те твоје политике — рекла би госпођа Ката своме човеку |
| ефта са својим пропалим суседом ратаром те су се, и сад а не зна како, дочепали исправа некога |
| S} Пише ми да је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме |
| Гавра обесио готово све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под кама |
| а неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад је са пролећа |
| огдекоји вреднији газда дао се на посао те вози већ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије |
| жним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима |
| тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је не једном да |
| в живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриз |
| ци тако, да ни пас с маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби |
| дно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чуд |
| а би неосетно спустила плетиво на крило те би ненадимице слушала докторову причу.{S} Она се још |
| две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је |
| је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јад |
| ке котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби п |
| дно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љубица није ни знал |
| у црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога |
| о — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ј |
| {S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа је Боса пита бри |
| е добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од ми |
| на се слепо поводи по живинскоме нагону те се разједа слабошћу, страшћу и пороком.{S} На место |
| екада тако и њојзи било, болело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али вре |
| своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату слав |
| {S} Земља се нада бољем и лепшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубиц |
| е отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљ |
| а више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> <p>Љубим руку, милостива |
| , да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Познали су се, па није у ре |
| није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с њима до зоре. |
| е ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад |
| Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођ |
| p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а ми још |
| арко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> <p>— Није, а предео је диван! — |
| па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и гл |
| ни Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти |
| ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку |
| шице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Станоје Лазић је баш прелазио прек |
| — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да |
| ах би ме пољубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште вр |
| само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам опет кажем — |
| ше госпођа Санда — бре зна та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисл |
| а другарицу.</p> <p>— Не знам зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсре |
| бица одважно — него мислим баш, како би тебе оженила, да се не подсмеваш другим људима.</p> <p> |
| ено — бар ја мислим никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одма |
| па баш сад разговарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по |
| тора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p>— |
| То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не |
| и задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или д |
| а попила мозак — плану госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах |
| легао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града |
| ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођ |
| данпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као деве |
| ој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> |
| рчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није |
| оспођа Наста пошиница.</p> <p>— Лако је теби, — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче |
| е допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану госпођа Санда. — Теб |
| говарамо, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам |
| сом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник |
| {S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека |
| удала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веро |
| у јој је пробила нека неисказана милина тежак бол.</p> <p>Млади лечник гледао је нетренимице у |
| м људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али је диван, господине докторе; помислите колико |
| Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — |
| илом.</p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и м |
| ле ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</ |
| оришту малене куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на докс |
| и сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на |
| учена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће |
| да макне — а испод ребара осећаше неки тежак бол.</p> <p>Доктору помогоше да дигне госпођу Бос |
| } У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили |
| ван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде годин |
| ого живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Св |
| мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. —</p> </div> <div type="chapter" |
| се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана |
| има а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса |
| у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој н |
| јој.</p> <p>— Нисам болесна, али ми је теже него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, |
| _C1.15"> <head>15.</head> <p>Ништа није теже од самовања.{S} Кад мину жарки летњи дани, кад лис |
| о у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</p> <p>Но госпођа Соса је била жена јак |
| војила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</ |
| в, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би не |
| ла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му от |
| хова дивна дела и грозна недела, високе тежње и ниске страсти, мушку борбу а женску сплетку и п |
| ако власт не сме подупирати „омладинске тежње“ које иду на преврат, да заваде мирне грађане међ |
| ка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава |
| му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окрзнула јер се сва осула у букв |
| е у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{ |
| ко ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази ј |
| уче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред гру |
| о не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала |
| се њихова нису разумела на први поглед; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву |
| е данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он |
| зио кад се испео на брег изнад села.{S} Тек кад је био на врху застао је.{S} Један поглед на но |
| {S} Нико није ни мислио да се креће.{S} Тек сада су се раздрагали.{S} Песма вија песму.{S} Попа |
| но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек кад је залупила долап — пао јој је тежак камен срца |
| еше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда |
| у вољу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из |
| не сме да их дигне ни за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод |
| је ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали |
| — Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</ |
| гласа а ни <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, дру |
| би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није ов |
| } Данас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак. |
| ам га јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио |
| запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога т |
| ош има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има две велике кћер |
| кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури своју забуну.</p> <p>— Та како кога? — |
| га буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и |
| глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде |
| p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само притворена, но грк-Ма |
| присни пријатељи ове свете куће долазе тек сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и о |
| а приставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима и |
| зина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>Знате ли како је д |
| — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек прави живот а живот је борба и рад — рече доктор Ла |
| лу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у са |
| вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан.{S} После |
| ти њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на њему, да јо |
| ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади л |
| оспођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна |
| су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — т |
| ођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотр |
| а наложити добру ватру па га приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како |
| се доктор мисли женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја |
| кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико ван с |
| ио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром на сво |
| по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је наздравио омлади |
| та на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— |
| {S} По нека је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ај |
| S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са светом се живи.</p> <p>Госпођа Маца сматрала је |
| оше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, нову госпођу а од |
| то је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас сутра врати |
| ажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође |
| а је на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варо |
| ћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станој |
| образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рајко примакнуо столу, кад га је грк-Стеван |
| пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић сво |
| Лазић и Стеван Попић.</p> <p>Весеље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој зд |
| ни.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се бр |
| а је једна звезда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова |
| рви пут осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није иск |
| но што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био |
| о ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p>Но јаднога Васу Божића постигла је већ |
| ко — али не за готово но непрестано за „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дуг |
| једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Ба |
| у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк-Марка, да је госпођи Боси много горе.{S |
| } Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и из |
| је почео нагризати в—им Србима и душу и тело, подривати кућу и имање њихово.{S} Из те жиле бриз |
| у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="214" /> <p>Смрт |
| кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће |
| болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице с |
| мена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већма позв |
| цање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћер |
| јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи, запла |
| b n="164" /> струја свој посао, подрива темељ, на којој стоји стена.</p> <p>Тако бива много пут |
| , леп, племенит и мио задатак да положи темељ својој домаћој срећи.</p> <p>Кроз душу лечника Ст |
| ине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора |
| ана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млада докторка стоји па слуша, како пишт |
| Доктор је пре свега настао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради. |
| — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто с |
| на.{S} Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас у |
| рости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвал |
| по жилама.</p> <p>Заповеди кочијашу да тера мало иза вароши <pb n="251" /> крај Дунава, не би |
| ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?< |
| бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшн |
| Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор С |
| хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку моду“ — једна се с другом надмеће, мужеви |
| ду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави |
| ају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудров |
| да сузбије своју Кату, али није никада терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и ст |
| им данима сам; самовање му је тада сињи терет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма |
| чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поу |
| <p>При овим речима као да је неки сињи терет пао са груди младе докторке.{S} Премишљајући непр |
| ет на души.</p> <p>И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала м |
| ила би добра госпођа Боса двојином јачи терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само |
| — Данас ако икад осећала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна |
| о бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана |
| има јој се разливаше на место пређашњег терета нека необична милина — са племенитога дела докто |
| оду која ороси клонуло срце да дахне од терета, да оживи новом бујном снагом та се не тражи у п |
| о је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко |
| ка да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у п |
| ор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Издиже се мало на диван и |
| ајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом душевнога бола, који се разлио по њему.</p> <p> |
| пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p |
| њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице |
| срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мора ићи да види очев гроб.</p> <p>Још Љубиц |
| а, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи сви |
| рањен сваки над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. ка |
| се настанула је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла ј |
| <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — из В., да је саморана тако грону |
| а, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива |
| утој невољи.{S} Престала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој |
| и није знало за другу матер до за своју тетку, своју милу нану. </p> <p>Госпођа Босиљка није би |
| мо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још и |
| рку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју је доктор већ и испросио.</p> |
| м слогом, својим вредним радом и мудрим тецивом па сврнуо свој поглед на велики број ратара В. |
| упуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали |
| Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали н |
| n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> |
| Бог, доктор још није изгубио надежду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми |
| ела би госпођа Боса мал те које вече да теши Љубицу.{S} Бирала би сирота стара најважније речи. |
| не!“ Грк-Стеван је само слегао рамени и тешио га: „Не каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У г |
| тор не пушта на поље.{S} Стара је жена, тешка и дуга болест јако је изнурила па нек само мало н |
| пре Романа, па је данас не би морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друг |
| срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па ч |
| о:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као |
| срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често |
| о да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте |
| ги дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван је само слега |
| ца дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{ |
| лети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S} Рајко је стао м |
| тара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће |
| дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана пр |
| рко се помоли према њима сав запурен од тешке врућине.</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз |
| а <pb n="231" /> рамена написао ове две тешке речи: <hi>дужност и борба!</hi></p> <p>Са велика, |
| Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, кога је она погл |
| {S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике бо |
| исповедим, да Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја са |
| загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је ос |
| зору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са |
| ћи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој |
| ечера прошло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела |
| плашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешки кораци.{S} Грк-Марко се помоли према њима сав зап |
| о, јер су се из бабинога буџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бада |
| ами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и |
| га доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али тек поболевају.</p> <p>То |
| чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која с |
| је стекао за последњих двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропал |
| рећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе |
| оже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није те |
| , двоцевка да му није никад слагала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, |
| а истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже |
| а.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако |
| ви однели кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је |
| ева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић |
| ји би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; с |
| м.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — и саме нису зн |
| иним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb |
| е ручка опраштао са Љубицом, било му је тешко око срца.{S} Љубица се од јутрос већ сто пута пок |
| е извукла. </p> <p>Но госпођи Боси није тешко било ово зимовање, јер она и кад је здрава била, |
| а Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести |
| молитва за сретне младенце кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>т |
| рв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће |
| ирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бој |
| још и које како, ал’ овако беше јадници тешко.{S} Рајко је био добро и даровито дете, за њега ћ |
| а он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако је Роман Жи |
| шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је |
| >Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу силне |
| онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, да је по готову очајавао гледајући како је стабл |
| ма, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</ |
| а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо мало испредњачили — реч |
| бо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од |
| о.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у |
| шло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко ј |
| сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему и |
| је снила оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, |
| т у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S} Села је била на клупу под орах и осл |
| да из куће.{S} Госпођа Боца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братов |
| S} Босиљка дође сва бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула |
| клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она л |
| раг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово |
| слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје |
| т Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих |
| чита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S} Немим погл |
| адала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само да састави што им треба за |
| , у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као самртник диже се она са посте |
| .{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га когод дру |
| , који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се ма |
| е него да сам болесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто |
| и а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те које |
| атио из Г. Отишао је још јутроске неком тешком болеснику.</p> <p>— Зар је госпођа докторка сама |
| морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубица била сама дома.</p> <p>Љу |
| воју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји |
| .{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, |
| падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако с |
| не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте докторе најзгоднији за тај посао.{S} |
| </hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљива реч, смео полет мисли његових, |
| на.{S} Господин Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су свој |
| убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Роман |
| вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе |
| рчевити, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога ч |
| привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у живот |
| а ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али мол |
| сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је твоја влада.{S} Твоја је |
| е као девера и грдила,</p> <p>— Милане, ти си лакоумно дериште! викну Рајко тако разјарено, да |
| да је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати |
| Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше |
| иким школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на нај |
| е хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу ка |
| ш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе |
| , — одбиће јој госпођа Санда поштарка — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо пла |
| зачу се соноран глас младога доктора — ти си се мене начекала.</p> <pb n="189" /> <p>Први дан |
| > <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; мол |
| само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} Кад будеш г |
| а ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е |
| јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да виш живота! — кликн |
| итаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече доктор Лазић и стиште врео пољ |
| но! — замумла господин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара |
| јаше се Милан.</p> <p>— Милане, јеси-л’ ти јео бунике! — плану Рајко!</p> <p>— Нисам — рече Мил |
| че Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зове |
| им о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако |
| /p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у |
| Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> <p>— Ја не знам ни Милана ни Рајка — <pb |
| до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добр |
| о, да пошљемо и по тебе.{S} Ми о теби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчал |
| > <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпо |
| ослетку опет Бог срећу дели.{S} Не бива ти ништа без божије.</p> <p>Док се госпођа Боса тако из |
| и се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Бога ми та млада жена има више памети него |
| да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шт |
| нуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа |
| а чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим |
| докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад |
| узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако буде суђено |
| тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.< |
| лесна; тако ми је нешто тешкој срцу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> < |
| ри? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубиц |
| Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је н |
| овица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја |
| ће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече докт |
| чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати с |
| ено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће |
| лава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Види |
| ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p> |
| p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ов |
| образима.</p> <pb n="177" /> <p>— Ваљда ти је моја сеја помогла — рече доктор погледав у своју |
| то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још о |
| да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем као сестри, да ме је ма ко просио, не бих ни к |
| обређали већ све.{S} Кажи ми право која ти се најбоље допада?</p> <p>— Не мој да се срдиш ал’ н |
| и баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретно!{S} Нек вас бог само поживи, па се тако ле |
| урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе |
| наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како је докт |
| - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти |
| ече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, само шт |
| p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да ни |
| у то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика виноград |
| „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, |
| пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већег ниткова него кад се Србин ода на тај погани за |
| да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“ |
| исам главом платио.{S} Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те дож |
| м гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као |
| и само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога ти!</p> <p>— Б |
| ани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад пода |
| рутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни р |
| е верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити |
| то си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва |
| жи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика гал |
| Рајка — <pb n="26" /> рече Љубица — та ти знаш да ја не познајем још ни једнога младога момка |
| узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека ти је сретн |
| та је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи л |
| поро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта |
| аме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да |
| p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и |
| е другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајућ |
| е у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им се |
| ..</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из друг |
| а чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> |
| неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригоро |
| а упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш с |
| ри!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" / |
| господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> <p>Но грк- |
| е тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — |
| ођа Анка, када се мало одгушила — а кад ти дође?</p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частит |
| а Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не водиш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и |
| они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што |
| ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђено!</p> <p>Љубица обисну помајци око вр |
| је онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онд |
| ек мало по вољи проживе.</p> <p>— Е гле ти ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твог |
| Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пита мудро а |
| аваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него други!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам |
| ановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајемо до последње к |
| ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снаго |
| да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="2 |
| се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у та |
| тарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јаднога Мат |
| а Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић весело — нара |
| ниси ништа јавила.</p> <p>— Не брини се ти ништа — рече госпођа Санда купећи огртаче да их изне |
| ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p |
| не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљи |
| ко је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два срод |
| кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Ма |
| тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Оту |
| ч.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли дру |
| си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, чове |
| гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћу |
| да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту |
| у бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се д |
| чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, |
| а Боса меко — иди, лези; смири се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. |
| шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} |
| оспођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, |
| .{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бог срећу |
| руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љубица је још дуго остала н |
| а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречу |
| ругих -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан |
| а би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и |
| посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, |
| се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на ч |
| р.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су срет |
| од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чи |
| до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Им |
| ћи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете? |
| ка галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк |
| у бербу нашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану гос |
| је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је |
| да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као |
| /p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — |
| им другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити д |
| Знаш како си она ти говорила: „само ми ти оздрави, па ако да Бог, те доживимо да га први пут б |
| ани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема |
| образ пред господом.</p> <p>— Какав си ти, онакав ти је и Кузман рече госпођа Марта јетко.</p> |
| наш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара да с које год с |
| тајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљ |
| е опет госпођа Санда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш л |
| оја, зар ме не познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће |
| ње! — осекнуо би се грк-Стеван — гледај ти само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари |
| ишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Г |
| Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд тр |
| није по „известије“ за доктора.{S} Мој ти се нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката |
| ора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој м |
| pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти најнесретнија на овоме свету, Рајко ме није никада в |
| — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухи |
| а довикује:</p> <p>— Катице душо, кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту |
| ећ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко као свом рођеном детету — ох та опростите госп |
| још синоћ све казао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица на |
| овне Мату писмоношу.</p> <p>— Мато, ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на |
| рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, ал |
| , да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — |
| ешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморн |
| с постеље као да је муња ошинула — ако ти је мио мој живот, не говори ником ништа!</p> <pb n=" |
| <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. — Видиш Љубице, ја сам Рајка |
| S} Твоја је кућа.{S} Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — т |
| ца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од првога дана по кући, као да јој је то |
| ко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајт |
| мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће |
| лан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога др |
| к-Марко и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се пос |
| дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк |
| е изнурила па нек само мало назебе, ето ти да нанови стара болест — а сачувај боже да се опет п |
| <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти |
| пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас |
| — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с |
| а кажеш људски ни одскочило кад ал’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> < |
| .{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају |
| Око пет сати, кад се мало захладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше |
| још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије к |
| оспођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах заз |
| вица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти си ба |
| ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је |
| ити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га |
| ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госп |
| ју — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи прет |
| пској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први д |
| облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што н |
| — Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка |
| а спустим на ону страну да видим где су ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p> |
| икаквог стида, на белом дану терали су ти људи свој сраман занат, радили су о глави другоме.</ |
| икну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свет |
| ћи кроз прсте свој дебели брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан |
| мно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе |
| црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцеру |
| Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први тут |
| раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко |
| аже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли гр |
| ате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младој д |
| кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он |
| се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p> <p>Коњи појурише, а Љуб |
| ри, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило ј |
| поживи, па се тако лепо слажите.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупи |
| че своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму с |
| дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> |
| ђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима и |
| ј у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.< |
| као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову |
| што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са |
| још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко |
| он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао Ради, да изда |
| евртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фи |
| та ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је |
| ов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p>Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као |
| је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да и |
| о је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| /p> <p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка с |
| {S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p |
| S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе ми |
| а набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине ди |
| есту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у м |
| да, ви сте ловац — прихвати грк-Марко — тим боље, бар знате пута.{S} Јел’те да није далеко?</p> |
| е грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је био најчудн |
| ече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је |
| ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су св |
| лутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор по кући, знао је на м |
| јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се |
| ај сутра врати дома.{S} Сео је одмах за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> < |
| ене.</p> <p>Госпођа Ката јој захвали на тим речима благодатним погледом.</p> <p>После вечере пр |
| примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говор |
| че: „Благо вама докторе, завидим вам на тим осећајима.</p> <p>— Немојте ми, госпођице, завидети |
| не знађаше где да му нађе места.{S} Над тим диваном висаше велика лампа која се могаше спустити |
| ва и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title> |
| b n="61" /> — а ви праскајте и пуцкајте тим вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p |
| нам, још није време да казујем —- и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви |
| ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} От |
| з игде икога свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болес |
| о им је народне обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролази |
| кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти к |
| рним одушевљењем. </p> <p>— Супу му и с тим младим адвокатом! — рече грк-Стеван попи — али га д |
| довица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и других -људи на свету.</p> < |
| врло добра кућаница.</p> <p>— Иди ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је св |
| е тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на души. |
| неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је примет |
| руго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином јачи |
| проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по со |
| послетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Г |
| м, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} И |
| и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра |
| елива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу с |
| бро загрејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскоч |
| n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној сестри.{S} Један стари приј |
| ч две о лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n= |
| во све парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су н |
| о?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разгорела она божанска страс |
| е по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да о |
| а то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала |
| свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје срце гине већ за другом — одговори Милан |
| ху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p |
| да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном туго |
| .</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидала је круницу пољскога |
| се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све док није видела Рајка Божића.{S} Онога |
| а за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтел |
| ам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мој је живот, госпођице — прихватио |
| пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према крају гд |
| вота.{S} Није била као друге Српкиње из тих крајева, јер се васпитала била као кћи богатога трг |
| и паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} |
| у, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак з |
| ола а кроз лишће као да бруји из далека тиха мртвачка песма: „<title>Со свјатими</title>.“</p> |
| аона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога до |
| свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме |
| е спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Дан |
| на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе < |
| а искочи над планину, зачу се од извора тиха свирка.{S} Беше баш као да ко махну гудалом преко |
| озватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне младенце кидала се из тешко рање |
| ано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом |
| јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме творцу; ако је помоћи још је сам |
| из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Бог |
| руг занео дивотама природе, а ја бих из тиха повео разговор о прошлости.{S} На прву реч <pb n=" |
| од још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али не с краја, него одмах са среде.{S} Желео би |
| била на клупу под орах и ослушкивала је тихи жубор потока Дреновца.{S} Доктор Станоје Лазић ста |
| у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково. |
| во те оно — али њојзи лебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разго |
| а крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кораком низ брдо.{S} Беше јој као да је крај очев |
| рекле.</p> <p>На место да им свира поче тихим гласом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада |
| са.{S} Па кад поветарац раном зором или тихим вечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова |
| е — али испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој пос |
| робудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад ј |
| В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако за |
| да ти нешто кажем — рече госпођа Санда тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа С |
| p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојк |
| /p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би |
| > <p>— Иди, како не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" / |
| >— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати |
| и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, |
| ико јада залечи Ваша рука — рече Љубица тихо.</p> <p>— Јесте госпођице; ја сам посветио живот с |
| е толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт |
| /p> <p>— Није ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе ни |
| у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела за својим столом па ј |
| ти да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при |
| на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?</p> <p>— Не бој се.{S |
| је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ |
| нула на груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима ј |
| о па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за |
| у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светс |
| S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така срећа, као што је |
| у савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љубици о |
| — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севну необичним пламом |
| </p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се зажариш |
| Сунце је већ пало за планину, вечер се тихо спушта а на ведроме небу помаља се вечерњача.{S} В |
| Госпођа Санда и њезине друге гуркаху се тихо лактом и разговараху се живо очима.{S} По узвијено |
| оргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор Стан |
| онесвеслу госпођу Босу са земље и рече тихо:</p> <p>— Зло је!{S} Није добро!{S} Госпођа се љут |
| пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; с |
| у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на |
| кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, зад |
| Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на тај глас и загрлише се грчевитим загрљајем.</p> |
| њих растова и букава, баш као да запоји тихо над тим новим гробовима: „<title>Со свјатими упоко |
| слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песм |
| гледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А |
| но загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја ради |
| Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети |
| еда авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на место невољног ст |
| Нашто кад помислите? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је та |
| приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов гла |
| рна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно.{S} По небу су се осуле миријаде светлих н |
| уку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој |
| седе и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре |
| е ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очи |
| ! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио |
| и ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драга госпо!{S} Неб |
| клоне па се разлије као мирно огледало тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули св |
| а, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран д |
| пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом нешт |
| е мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје Л |
| ога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му ник |
| бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Али |
| на, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету |
| {S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гроб |
| тока — на кући госпођа Босиној.{S} Кроз тиху осаму студене ноћи прозираше око лечниково у мален |
| оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, заж |
| иломе покојнику. — Кад је свршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут |
| годинама, а добро и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одма |
| де задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео вазду |
| она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули пе |
| е засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то |
| на изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже никоме ни |
| ена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и тр |
| Милан је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им од |
| ују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни једна ни друга општина.{S} Да нисам срцем и душ |
| о не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на вашару, ш |
| само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран |
| Кад је мало одахнуо, почео је мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> |
| ећ ђубре.</p> <p>По селу је сада далеко тишије.{S} Истина да подунавке клепећу много живље, да |
| е, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе д |
| ко је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је м |
| жагор, но где влада небесни мир и блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци он |
| а онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога |
| е.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади п |
| које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан погле |
| жнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и раз |
| крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабере оно, |
| , у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљал |
| де и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то |
| Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећма болил |
| у јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад |
| ко може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од н |
| а лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су већ кола и опремљ |
| ни су истина ређи али срна и лисица има тма <pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и |
| те круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји и |
| ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се |
| аш, дете моје, како лепо горе ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече |
| великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с мир |
| >Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођ |
| девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.</p> <p>Љубица је задржала Милан |
| аказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек тол |
| ао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и ве |
| ли ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи |
| је и лепа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p> |
| ешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа. |
| у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћем |
| од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је давио неки гуштер |
| загрли стару госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од с |
| шио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом постали шум |
| шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких ја |
| тницу; видео очима својима Косово поље, то велико гробље српске <pb n="96" /> славе; гледао сам |
| си нове песме:„Сунце јарко“.{S} Не, не, то је била само обмана, откуда би Рајко волио Савку а њ |
| есмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човек |
| ланути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, |
| да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, кад ј |
| , а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам к |
| рунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дође на диван.{S} |
| ад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је пр |
| <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} |
| де из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, ј |
| о, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој к |
| ш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> |
| ивоту — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и зан |
| ћка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста б |
| ију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сат |
| Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор у |
| тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива бајка, која опија и заноси детињу душу; т |
| ту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души сво |
| Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би ура |
| ица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину |
| једна па после друга.{S} Зло и наопако, то није добар знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у < |
| у бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало про |
| аве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи жив |
| послетку и тиче, он има своје сигурно, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико р |
| асић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш нам је драго — кликну |
| попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> <p>— И ја опет |
| ој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У |
| евојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је госп |
| е Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око јавних послова.{S} |
| м очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту б |
| се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе пред њ |
| ане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, ма да је прве године |
| бајка, која опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати |
| ава.{S} Кад год је дошао, <pb n="93" /> то не би знала, где би да му нађе места.{S} Волела га ј |
| ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по ку |
| е докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће |
| а ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још |
| њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је |
| а; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се |
| > <p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропит |
| b n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори доктор мирно.</p> <p> |
| да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S |
| ије могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и па |
| е умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако |
| то је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ож |
| светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде |
| м начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поучне слике из |
| вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о глави.{S} |
| наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Господар Аца на |
| је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је др |
| о радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба |
| ео претрпао још боље закопано благо.{S} То је Божићу пало сада, као да је с неба.{S} Јави се пр |
| ињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни п |
| ледају као да се све нешто рачунају.{S} То су карташице В—ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Ју |
| и ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се мил |
| х певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> < |
| једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли по резону што |
| почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који с |
| агенцији — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја с |
| одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је шт |
| вора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци по крововима, но да се поведе јед |
| две врсте печења, сира, крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „госпо |
| аџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни је |
| том свирком?</p> <p>Не, то није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се сли |
| те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубич |
| н, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беше леп и мио |
| ге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људско је ср |
| једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је |
| е добар знак.{S} Биће русваја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — |
| пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то ниј |
| да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслуга, она је наређивала а ја сам |
| пет — натраг“, више се не сме.</p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картањ |
| врши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p>— То је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица кој |
| м да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а ти жури па носи одмах.</p> <p>Још ни |
| све готово, да су сви контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те моли |
| Савку, док се доктор не врати.</p> <p>— То си добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми он |
| тор и жураше се да се опрости.</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас ск |
| тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — је |
| и — прихвати Љубица радознало.</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам |
| м радом за напредак свију нас.</p> <p>— То би било добро, само ја не знам, како ви то разумете |
| о, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ова нова мера стека |
| нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брања |
| а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. |
| нског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса кр |
| да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нема.{S} Али кад им Рајко отпојао још „<title>В |
| ту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако им |
| и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружи |
| ти добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело слабо ко и пита.</ |
| мору светскога живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота сн |
| {S} Време је тихо и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намн |
| су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је било за први почетак доста.</p> <p>Млађему свету |
| ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па се <pb n="154" /> |
| а ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то ж |
| .{S} Мало га погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ уне |
| е што му замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p |
| , вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} |
| рорицали да доктор Станоје Лазић оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић |
| Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по |
| 9" /> Љубицом.{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, |
| ањеницу, да није никад ни помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор т |
| па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није о |
| е бити, Лазаре, да се ниси преварио, да то није био Петар и Јаша?</p> <p>— Та бог с вама, госпо |
| ли да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је п |
| досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни |
| уда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милановог разговора п |
| ала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до к |
| вати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n=" |
| је за своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У ц |
| ну те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Доктор је радо причао, к |
| о, то је за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће |
| одене а камо ли да се отуд издржава; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, ка |
| . наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран |
| политике није прилегао по подне.{S} За то му је женин прекор дошао као наручен.</p> <p>Милан и |
| рати ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати |
| ди, да руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у |
| а мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, |
| , да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чисте |
| дно да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку |
| боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну мало ибриком те |
| ктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" x |
| егова оно је ваша.{S} Бог вам платио за то!</p> <p>Љубица сва претрну на ове речи.{S} По срцу ј |
| о ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, ина |
| ојима се не може свашта рећи.</p> <p>За то је госпођа Санда нашла за боље, да позове себи данас |
| а што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу |
| воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на |
| ка ње, нек’ прогунђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет |
| ти се дају само кад се ко жени; знам ја то боље од тебе!{S} Биће тај ђаво.</p> <p>— И ја вам оп |
| Баш диван пар људи!{S} Та знала сам ја то већ одавно, да се вас двоје лепо гледате.{S} Баш ми |
| Алексину, Поцерац Милошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, |
| газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људи |
| авили.{S} Да зовемо барем оца намесника то су ми комшије, браздаши смо а пазим се лепо</p> <p>— |
| сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разб |
| н све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма слутила да је та срећа све ближе |
| не међу собом; нови одборници иду ли на то, да људи који су опасни држави приграбе у своје руке |
| од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узал |
| ила прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љуб |
| е кад се исплаче на очеву гробу.{S} Зна то и госпођа Боса па је пушта, јер боље да се дете и ис |
| ту, мора јадан Мита да грца.</p> <p>Зна то и госпођа Санда врло добро, али <pb n="263" /> нека |
| ништа да је већ пролази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У |
| ету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је испрва била тиха, |
| ли.{S} Бадава се она довија — осећа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како |
| исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога |
| ко није могао да их походи.</p> <p>— Па то се ви, куме, нисте ни видели са доктором — рече Љуби |
| Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — рече госпођа Санда оштро |
| жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за р |
| и женити, мора се женити тек одавде, та то је бар резон кад међ нама живи. — Ја ти рекох да је |
| носи на рукама — сваки би помислио: та то двоје баш је Бог једно за друго створио!</p> <p>И ве |
| нду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била |
| погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Г |
| ако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако |
| ици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може бити! — плану госпођа Санда прва.</p> <p>— А |
| давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена ка |
| зна — не зна ни отац ни мати.{S} Доста то, да Рајко још тај дан захвалио се свима, сео на лађу |
| и данас не зна куда је отумарао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Л |
| а сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</ |
| епрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— |
| нуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна слова |
| {S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата |
| ање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У |
| која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају |
| кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам |
| ногом на пештанску обалу, наднео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — |
| жа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио |
| S} Немо му је пружила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што |
| више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, да су га његови однели кући.{S} Ка |
| како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у |
| е радити; ја сам адвокат, па видим, куд то води, ако остане и даље тако.</p> <p>— Само све што |
| ле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво су отпочеле жен |
| и вино а мотика и плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на св |
| ме, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља. |
| дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом |
| и над.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће |
| да је Љубица после по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то |
| ану.</p> <p>На пољу је беснела бура све то већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена |
| ој већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини д |
| и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију више и виде, више глава боље см |
| огој бури, из сваке борбе изишао је све то јачи и снажнији.{S} Али?</p> <p>Јесте ли видели кадг |
| ововима сеоских кућа.{S} Блуђаше се све то даље док се не заустави на оној кући тамо преко пото |
| адити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људ |
| шћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је виш |
| воје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>Према овим људима истицали су поборници ново |
| чним жаром. — Да сам ја тамо била и све то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Х |
| ило, да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана |
| том онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не з |
| , да он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који з |
| на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна |
| велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познав |
| зала мислима и плановима докторовим све то више на ону висину, на којој је он стојао.</p> <p>Че |
| а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама.{S} Познала је свет онако, како се огл |
| ила привлачи је, да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у жи |
| умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госп |
| у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младог |
| Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка све већма |
| а коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="20 |
| био пун смелога полета, свака мисао све то лепша и једрија а из њих је избијао тако топао, једа |
| ше причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да н |
| ко јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој |
| вижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попустило, облаци се пустили нис |
| <p>Поноћ је превалила, бура на пољу све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор |
| а и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{ |
| чно старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне |
| есаше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до ку |
| морила та тешка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — |
| Сама је — рече Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде |
| и живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом |
| S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, |
| исто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</ |
| p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у гост |
| тила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи се |
| во, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж <pb n="88" / |
| детету.{S} Доктор не да ни рећи, да је то његова рука која нам помаже — ако није његова оно је |
| младо срце. — Он који је мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па |
| до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи кад паор човек може лако да на |
| само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго |
| ерсона.</p> <p>— И ја опет рекох, да је то паорска лепота.{S} Висока, могла би с неба дохватити |
| ет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} Зар ниси видила како се она укипил |
| као до сада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако |
| ештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то, па сам се пожурила да прва гратулирам.{S} Сретно да |
| мио сан.</p> <p>Но стара је рекла да је то била прва, детињска љубав.{S} Помисао на то поче га |
| тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе в |
| акса није дао домаћину мира, вели да је то сада тако нова мода.{S} Гости су контени.{S} До пече |
| божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло гл |
| душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек кад је видела да су јој о |
| текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која је блеснула још једним сјаје |
| ује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни |
| а више нико не поврати.{S} Па бар да је то дете дочекао и збринуо.{S} Он јој је одредио помоћ д |
| доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука п |
| — прихвати Санда живо — ако је, онда је то за Попића.{S} А питање је је ли „известије“ ?{S} Поп |
| зи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— Не бојте се — рече доктор Станој |
| жем први одсев те љубави, истом онда је то срце почело лако али све то живље и једрије да куца |
| очели да се згледају и питаху откуда је то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српско |
| рат, најстарију или средњу — прилика је то као наручена.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о тр |
| ојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице |
| остише.</p> <p>— О брате, Рајко, ала је то дивна девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. |
| има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{S} Пре буне је божићева кућа |
| икада није видео свога века.{S} Била је то дивна девојка, лепа као писана — а пуна живота.{S} Н |
| лео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и |
| грају — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у пр |
| ало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако је гледао да извуче из тога |
| Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али је доброћуд.{S} Све се |
| азинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затварала ни дању |
| , уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече у |
| </p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше |
| " /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво могло јој |
| Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац ни мати. |
| руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да будан с |
| а на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на |
| ремена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало |
| ло госпођи Кати, бадава мати је; кад је то по подне дошао и попа да врати посету — надовезала с |
| за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпођи Боси, мишљаше стара, да је то тако |
| Госпођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се ша |
| оспођа Санда се окренула на пети кад је то видела — <hi>данас долазе зацело</hi>, није нужно ни |
| били онако своји као од пре.{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са |
| а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасвим окренуло на другу.{S} Он из Баната а она из С |
| куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прв |
| аше руке није се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, |
| и како је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином преп |
| би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу младе девојке, да није знала |
| ратац састарати сестрама — а сад све је то био пуст и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удар |
| ли, истом онда обегенисали.{S} И све је то гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута |
| {S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало |
| бину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за так |
| род мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу при живим споме |
| га сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и вољнији, сваки је лак као да су му чисто кр |
| је — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако |
| а од првога дана по кући, као да јој је то дедовина.</p> <p>— Па и право је, брањаше попадија — |
| милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица |
| о рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторова пренела би је к |
| на с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџије.</p> <p>Господар Гавра седне |
| своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Ла |
| ијатељ мој оболео.</p> <p>— А ко вам је то био, докторе?{S} О њему нам нисте никада причали — п |
| колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слу |
| вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и њег |
| маља главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што ј |
| ио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би |
| а и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а с |
| вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридес |
| кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} |
| ао из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци и девојке па уз њих |
| д узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, то је она са оне две лепе кћери што Г |
| вала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гл |
| читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и сигурније.{S} Прво је јаки наслон на љу |
| ну се као да прати мртваца.{S} Свако је то дошао блед као крпа.{S} Тежак бол се исписао свакоме |
| .{S} Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} |
| опа!{S} Та живео би сто година, како је то миран живот.{S} Е али он постаде на његову несрећу ш |
| ном ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једнога дана беху се ти откуцаји слили у о |
| са пролећа новим животом. — Но како је то јадном сирочету било сада све друкчије.{S} Бисерне р |
| да је за приповест.</p> <p>— Па лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како тр |
| била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} |
| роводаџије и не знам ко — е ал’ тако је то.{S} Сад је ваљда некуд и друга планета, кад се свет |
| сутра дан, на појутарје.</p> <p>Тако је то било и ове године.{S} Страни гости који су дошли нар |
| гао ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечит |
| Романа и његова два лугара.{S} Било је то год. 1861. кад се оно свет почео да буни нешто проти |
| е свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретење 187* по подне када је Љуб |
| е.</p> <p>— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n=" |
| гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p>Види јадна стара |
| души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити ле |
| фтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рач |
| поче га изнова загревати.</p> <p>Зар је то права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа |
| у собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним с |
| ешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb |
| <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p |
| мајке рођена, само да јој је да избије то из главе, да може да га заборави.</p> <p>— Полако па |
| твој.</p> <p>— Бре не реци друго, није то баш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђ |
| у ни бриге.{S} Зна он своју Марту, није то њему данас првина.</p> <p>Поседаше па се обређаше св |
| ћ отпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљ |
| } Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи |
| ао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а |
| читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до појаса има.{S} По ва |
| д владике и код великог жупана.{S} Није то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не |
| де.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће зн |
| је дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бит |
| је код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло се |
| исли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Т |
| сле толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело п |
| растанак.</p> <pb n="260" /> <p>— Није то — рече Љубица одважно — него мислим баш, како би теб |
| и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и пе |
| -Марко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако |
| е грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то |
| тако може бити, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад о |
| Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их зад |
| војих људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се м |
| би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишк |
| ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора свиће а грк-Марко |
| попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, сва |
| оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младога лечни |
| ћица весело.</p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста по |
| већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, с |
| та за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека |
| у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кав |
| S} Душе ваља, дуго је био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само |
| у је сваки гост добро дошао, не пита се то је али дошао зван или незван, само ако је пристао у |
| ављају својим раменом свет.{S} Доста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко муд |
| е ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да каже ни |
| мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да бу |
| ли, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био горе на |
| не и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> |
| ста се то терало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у |
| а, грување прангија, тамбураши — све се то измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја к |
| ља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што с |
| е ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је ве |
| во да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје живо.{S} То коло, реци |
| а.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одмах на први поглед — рече попадија Анка жустро. — |
| ваки се истицао са предлозима, сваки се то заузимао, да његово буде прече и боље.{S} Пуно срце |
| воту почео се будити бољи дух, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, |
| лена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрм |
| стао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се радо сећате тих дана.</p> <p>— Мо |
| душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то тако бебуче, гунђали су па су се опет враћали у пост |
| о је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепоме ватромету али се многи и забринуо, јер |
| инограда било је још поћи — али иако се то иде кад се иде на весеље.{S} Зора свиће а берачице п |
| трова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој па и код поп |
| уздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кра |
| Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво |
| једно за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станој |
| ажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, |
| трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и би |
| > <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и мла |
| виће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у жи |
| е на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се за |
| ља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега велико |
| ту Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се |
| <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жалосници мени, како не би знал |
| своју кућу наместила натрашке.{S} Пашће то и на њу, казаће се, како да јој она није казала и по |
| сада слуша пажљивије но иначе.{S} Лице то предисало је поштовањем и захвалном оданошћу према ч |
| е шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом |
| а дела докторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да да |
| е свега све појаве којима се исказиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало ј |
| У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже |
| писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га |
| </p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији памећу, ја |
| са Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора |
| да поштовао као своју рођену сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад м |
| пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом лечнику.</p> <p> |
| и.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатски |
| што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је радња ишла некад |
| мо на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз пр |
| , јер знам да их је писала једна иста и то погана рука — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Арти |
| ма, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве деце, оронули и посрнули са неразумн |
| Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! — реч |
| да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине знала б |
| човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем |
| привреба кога јарца на прескоку — али и то је ређе, јер се зна, да господин Роман ретко када но |
| га света, зашто баш њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на с |
| а.</p> <p>— Знате, докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују. |
| ма — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено.{S} О љубави није ту било м |
| Гавра М. знао је само за једну корист и то прво за своју а друго за корист својих клијената — и |
| волијем.</p> <p>— Само код нас је већ и то прешло — рече Љубица.</p> <p>— Од сутра почиње тек п |
| а.{S} Боље да нисам жива, него да још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а |
| би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту |
| вакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица |
| о био богословију; онака људа, какав би то био попа!{S} Та живео би сто година, како је то мира |
| та и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк Стеван као |
| итаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хте |
| би било добро, само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево |
| артији све неке куке и вериге — бајаги то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписа |
| али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Роман не да рећи |
| сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало з |
| је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Н |
| е хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> <p>Та истина је госпоја, ако бу |
| етла слика Станоја Лазића.</p> <p>Је ли то била љубав?{S} Љубица не мога да разабере осећаје св |
| спођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно, да се у исто доб |
| јачи стуб срећноме животу.</p> <p>Је ли то само поштовање, је ли само детињска оданост, којом п |
| а час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} Рајко му се опире, вели да је рад да п |
| бица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите г |
| беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће |
| ема горе ране него она на срдашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, |
| да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе |
| ову младу.</p> <p>— Е да, молим те а ми то и не знамо! — подсмехну се госпођа Санда своме човек |
| вас да вам каже.</p> <p>— Испитаћемо ми то од докторове сестре — тешаше домаћица жене.</p> <p>Г |
| да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час из |
| арао.</p> <pb n="72" /> <p>— Та није ни то тако далеко — продужи попа — Савчица је красно девој |
| амо да прво подигну куће.{S} Док су они то тако смислили, почео се и остали свет већ враћати на |
| ен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Ром |
| к варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу крајцару.</p> <p>— О жено, жено, |
| је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се |
| целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Г |
| Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и ур |
| се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им |
| одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај м |
| ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та ја сам госпоја, зар ме не познајете?</p |
| а добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чи |
| ај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си ти била млада.“</p> <p |
| е опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имат |
| мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> |
| га, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} |
| ра „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p>Рај |
| еколико дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не |
| оме, а ако она запита, реци јој, да јој то даје Задруга, да лечи своју болесну кћер.</p> <p>Тво |
| ошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му окр |
| о што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по го |
| а су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и р |
| коса?</p> <p>— Бога ми не знам, ја сам то већ и заборавио — рече адвокат иронично и погледа да |
| ече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело ј |
| уда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику ка |
| S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је |
| ре се кашто, да се после првом приликом то љуће позавађују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже ш |
| очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој пос |
| ђу сами.{S} Зна он врло добро, осећа он то тешко, да она докторова задруга иде о глави а и њему |
| ретао је доктор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није ви |
| е тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта |
| све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је моја тајна! — рече госпођа Санда чис |
| и син а сестри брат.{S} Одмах сам писао то и кући — а данас ми одговара отац: да ми не да благо |
| Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — |
| ић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образова |
| ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</p> <p>— Готов посао, ако не верујеш, а |
| ствари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лази |
| љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то у |
| он бити првом мразу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га ни |
| тари мајстор.{S} Одавно се он омишља ко то прави и њему и другима смицалице.{S} Његовоме оштром |
| .{S} Ево десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако |
| ога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њен |
| е стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При т |
| а пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, к |
| год с киме другује и ортакује.{S} Свако то живи о себи, мире се кашто, да се после првом прилик |
| ан и обори очи.</p> <p>— А где?{S} Како то, да ми ништа није казао да се састао с вама? — рече |
| н је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, ве |
| И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси у |
| ра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи |
| Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако |
| еломе телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, |
| то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то извесно да нису некад говорили на само, зар није ни |
| а њему као да су вилама набачене.{S} Но то му добро доликује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па |
| челице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, али је тај сан њу толик |
| Србин, али је богата партија.</p> <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није ве |
| елим зрацима јутарњега сунца.</p> <p>Но то је било па и прошло.{S} Љубица је веселим срцем једв |
| е бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дођ |
| премите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{ |
| е то од Бога!{S} Лака памет његова, ето то му је дошло главе.</p> </div> <div type="chapter" xm |
| ку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказала; та ни Богу |
| да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изишле пред доктора Станоја Лазића |
| а кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и |
| а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђутуричара Кузмана.{S} Орах је једном стр |
| у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше |
| учини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се |
| таће доктор још једном ма да му је стар то већ десет пута казала.</p> <p>— Та кажем ти синко ка |
| као прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и |
| је — прихвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али кра |
| дође нешто мекши.</p> <p>Кад је доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно |
| у попадију.</p> <p>— Та не питам ја вас то — одби попадија јетко — него какве су јој очи и коса |
| ек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан после вечере био |
| е нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стеван |
| ом.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула с |
| се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њез |
| е новце?{S} Мајстор је он; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са т |
| — рече госпођа Санда још живље — да су то само празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек ка |
| све по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису сед |
| ма их и десетак и више на окупу, све су то први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног к |
| уче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то |
| пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену |
| шло је већ две недеље дана.{S} Тешки су то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасн |
| ор и приложник“ ове свете куће; били су то људи могућни па нису ни сада жалили, да овај пријате |
| и могло да помути њихову срећу — јер су то две душе, које су се тако слиле и спојиле, да ће одо |
| ел!“ — тако се продати за новац!</p> <p>То је била лозинка да се све жене оспу <pb n="157" /> н |
| омаћем огњишту — <hi>љубав</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепи |
| еђу ње и доктора Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да |
| ава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк-Стеванов Милан, |
| у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{S} Доктор Станоје Лазић са |
| н допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати је; кад је то |
| ар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазиће |
| а су болесни али тек поболевају.</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Ст |
| </p> <p>— Та иди збогом! — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале н |
| кама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог првога вечера прошло је већ две недеље дана.{S} Теш |
| сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечитога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој |
| ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до божића.{S} Ајде, ајде, м |
| в</hi>.</p> <p>То је знао, то је видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Л |
| ше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, живот у |
| она се још не помаља из своје одаје.{S} Тога није од пређе бивало.</p> <p>Госпођа Боса је брижљ |
| уну годину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младе |
| .</p> <p>То је осећала и госпођа Боса — тога ради је и доктор Станоје сваке недеље бар по двапу |
| све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала ј |
| le>„Српско коло“</title> — а из друштва тога поникла је после месец дана <title>„Задруга за ште |
| продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне несташне дерлади, ал’ |
| душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки лик доктора Станоја Лазића; био је чо |
| забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мало па је <title> |
| , кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од с |
| тноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то дв |
| ођа Соса је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео жив |
| ирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као ма |
| чима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи |
| е људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, |
| а им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, ч |
| дац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није било пара у свом |
| седећиви живот.</p> <p>Бајаги за љубав тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик |
| е зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада груди набрекују.{S} Сваки ти је то орнији и в |
| поштено платити сваки његов корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постиг |
| знала би ја лека: боловала сам и ја од тога али — рече госпођа Боса но застаде.</p> <p>— Па де |
| нагло главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох др |
| ор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, |
| љубави, да је млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет |
| и доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да му она к |
| ни био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео свога |
| оносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</ |
| — рече млада жена љупко — само да није тога облака!</p> <p>— Погледај само како га пробијају с |
| .{S} Сад је то било па и прошло а после тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпо |
| Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема званица, оно свагдање обично друшт |
| и у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не бе |
| ла сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта с |
| з камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако |
| о колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће с |
| љубила.</p> <p>— Пољубићу ја тебе и без тога — рече Љубица заруменивши и притиште врео пољуб на |
| ега.</p> <p>Љубица се ипак пробудила из тога сна — и сада пред њом није био више заношљив лик Р |
| орно — али свако је гледао да извуче из тога говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су с |
| ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку хра |
| тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива и тога, госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека. |
| — Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Ан |
| ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} |
| не Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</ |
| лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко |
| неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с д |
| > <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе доктор из одаје мале болеснице, и пре| |
| лас.</p> <p>Станоје Лазић није се бојао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом зауз |
| да се никад није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p |
| свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што с |
| ако лека јер ево је већ готово дошло до тога да јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је с |
| ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у вел |
| девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и м |
| се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не |
| , процесају — па док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични ту |
| једнога грла.</p> <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио о |
| а.{S} Кад је доктор описивао нему осаму тога горскога манастира, беше јој као да описује некада |
| ежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њега је вукла жеља за постојбином — |
| како догодило, да је доктор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком |
| рилика, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је с |
| њено срце да рани и то тако дубоко, да тој рани нема више лека?{S} Кад на свету нема правде за |
| неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то |
| Госпођа Ката се мало к’о и опирала била тој посети, али Милан је изјавио одлучно, да се њега не |
| p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те преливаше |
| е Љубица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба в |
| и народа.{S} Зар може бити лепше залоге тој љубави но одгојити народу своме синове и кћери топл |
| да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара |
| а сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мотрио је оштрим оком, |
| ш као да будан сањаш.{S} Ајд’ајд’ има и тој бољи лека.</p> <p>— Каквој бољи? пречасни оче! — од |
| да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке |
| људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се мо |
| ји га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије то |
| у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{S} Гриота је од бога да пропадне тако кр |
| ар да јој тако враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на |
| шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога |
| , да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли сва се стреса, као да већ осећа притисак ру |
| Савка, али сад већ и — Рајко.{S} И при тој помисли створи се и нехотице пред својим огледалом. |
| часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно г |
| оји ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да |
| та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — ју |
| сам дуго и дуго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и к |
| рберин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи. |
| ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јави |
| томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот. |
| рорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Стано |
| ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запитала |
| о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро |
| му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љубич |
| аноја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезин |
| жњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још свој |
| је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџари запалили С. |
| ј кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је исти |
| брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече |
| удове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S |
| знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Марта.</p> <p>— Мање, мног |
| ну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — за ручком |
| ру у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни |
| дао сад би већ и њен покојни Славко био толики.{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав чов |
| своме овим путем на коме се сусретам са толиким људским јадима.</p> <p>— Ваш је позив тежак али |
| ло боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да замеси бар једну |
| је пред кума и веселу браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, |
| стало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да су Маџар |
| е у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за по |
| репила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његов |
| из дућана, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.< |
| ноћ змије пиле.</p> <p>— Ди сте жене за толико, ако бога знате — кликну госпођа Санда поштарка |
| весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер је ра |
| у форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не за готово но непрестано за „текући рачу |
| похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бр |
| доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при св |
| ека и даље остане све по старом; кад је толико година добро било, како је она наређивала, зашто |
| а Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље |
| те ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— Па ви |
| делили, а девојке још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним ш |
| т жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква |
| сретно и задовољно жевили, ма да сте се толико мучили — рече Љубица, када је доктор Станоје зас |
| е већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{ |
| и у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем б |
| рао — доста то, пре пет година знало се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — |
| самохран на свету.</p> <p>— Па ви имате толико добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљ |
| а громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове оч |
| ’о па му није ни нужда да се бакће више толико, кад може лепо да живи и од својих „грунтова.“ О |
| ој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме помаже млађој болесној с |
| док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врат |
| ене.</p> <p>— Не знам вам ја, госпо, ни толико колико ви — одбијаше Стеван Васић. — Ви знате до |
| један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та састави годину.{S} Д |
| изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико се видело, да се Ната дуго опирала, омишљала, до |
| етице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгу |
| изабрали и за кнеза, само да му колико толико помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, н |
| га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је млади доктор застрепио од |
| други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло стати у друштв |
| ет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" /> и толико — а све бајаги, да тиме |
| стрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по св |
| лаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи поготову истерали питоме.{S} Пре пе |
| Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на сво |
| само зар сан на јави, али је тај сан њу толико занео, да се дуго, дуго није могла пробудити из |
| .{S} А друго имао је њезин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборави |
| ах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра |
| двеста потписа — а до сутра било их још толико, јер су недељом обично сви људи код куће.</p> <p |
| p> <p>И Милан се изненадио кад је после толиког времена видео Љубицу — није то више оно плашљив |
| и потпору њезину — сина јединца.{S} Код толикога света, зашто баш њено срце да рани и то тако д |
| о у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њојзи је |
| није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги |
| вешто, да је ово ницало наједанпут.{S} Том вештом тактиком подрезао је корен личној сујети и з |
| је Лазић решио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да |
| о жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине |
| а се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетит |
| година како се грк Стеван не бави више том радњом, јер се нешто отежао.{S} Сина Милана дао је |
| Висока као бор, румена као јабука а при том смерна као љубичица.{S} Не потраја ни колико за тре |
| .{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> <p>— Причајте само, господин |
| лепе среће његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету |
| ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у шко |
| пет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи т |
| се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и на |
| укама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на С |
| ра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна как |
| >Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо је |
| како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да с |
| је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор Ста |
| стори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље |
| </p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође |
| таваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Заточ |
| л му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — е |
| опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div |
| тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви по |
| је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким нов |
| штар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих ср |
| атора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице |
| ђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш красна |
| еди.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и |
| ете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станици. |
| ема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из |
| млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробуд |
| шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало ча |
| залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар |
| ђа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несрет |
| S} За онога, који је очарао душу њезину том песмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је |
| као да друкчије не може ни бити.</p> <p>Том приликом би доктор причао својој жени како се разви |
| го и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога корена у |
| е још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најбољи мелем. |
| да у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује |
| у, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим каде.{S} Јаре је зором заклано и одеран |
| мрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Лазић тишије и погледа меки |
| међу косу и нежни као снег бео лик а на томе лику она два плава велика ока била су наслеђе од п |
| ва <pb n="120" /> распири свети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да план |
| и терет на себи.{S} До сада је била она томе детету само мати - али сада му је она и отац и мај |
| трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај посао за руком па ћ |
| орају се селити из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго го |
| } Савка, Љубица и Милица су се радовале томе излету, само ако буде лепо време.</p> <p>Кад сутра |
| госпођо — прихвати доктор, — али има и томе лека.</p> <p>— Та кад ви кажете оно сад видим и ја |
| ла наумила да пође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су да |
| се баш спушташе за планину. </p> <p>При томе погледу беше јој као да је сунце њезиног живота на |
| ости — да је младоме доктору при сваком томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто у |
| уме — рече Љубица благо — говорићу ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му о |
| и.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза њего |
| тор долази.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није |
| ојих људи, да се свет окане разговора о томе, како ово или оно не ваља — то знају већ и врапци |
| ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, |
| {S} Једва би дочекао прилику да прича о томе животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> |
| ораком преко собе, размишљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је о |
| редавањима на свој живот.{S} Свуда се о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилиц |
| на човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се данас |
| суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p> |
| д се почело по месту живо разговарати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општин |
| ди — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола |
| баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и |
| ру Ради, али да ниси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели од |
| рекла: „Па добро!{S} Али само да нико о томе ништа не зна.“</p> <p>Госпођа Санда се све смешкал |
| неколико дана већ се живо разговарало о томе, не само на јавноме месту, него и по свима кућама, |
| e>.{S} Дању ноћу мислио је непрестано о томе како би ваљало препородити друштвени живот у месту |
| зујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то ист |
| ђа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и својски провели.{S} Љубица би |
| вима, но да се поведе једном разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на бо |
| опиних; али кад год би ко потегао реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драг |
| ндашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор |
| туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им Срб |
| иче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по |
| а и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} П |
| душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога дет |
| крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба |
| у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у |
| Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговц |
| сто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз б |
| шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омишља |
| на чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли |
| кве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће к |
| животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи сре |
| Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор т |
| зана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имај |
| пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кураж |
| ире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} Бе |
| аноја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поу |
| ст, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није |
| звао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и отворено казивала с |
| ао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби све што је то |
| сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p>Мрак се |
| о неки лепи сан на јави.</p> <p>На путу томе видела је огромни рад људскога духа, дивила се неу |
| у — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпо |
| домаћем огњишту.</p> <p>Био је то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица |
| иже Љубици, пригрли је лако, стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече |
| епша и једрија а из њих је избијао тако топао, једар, српски осећај — да су Љубицу подилазили ч |
| задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је ти |
| уштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} |
| S} Са тога погледа прострујао је Љубицу топао жар.{S} Образи јој се запалише, као да се застиде |
| ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога жив |
| већом снагом, али докторова одаја беше топла; зелена је пећ пустила јару па је по соби растера |
| но одгојити народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и пле |
| јоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који дан |
| Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме доктору при сваком то |
| а, сасвим сама, на овоме свету — још су топле груди њезине добре нане Та ево је њезина нана и с |
| ну јарко сунашце, где задухнуше лагани, топли ветрићи, где тице запојаше <pb n="122" /> око њег |
| ше ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су дремовну земљу па су је |
| се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе |
| ака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се луњају |
| у јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и велики домаћи мачак ос |
| ме је и тој рани најбољи лек.</p> <p>На топлим грудима помајке одуминуо је Љубици први бол.{S} |
| а! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попад |
| мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор мајци да је забринут са |
| доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже да пође, извињавајући се д |
| зио куда је пролазио Обилић, Косанчић и Топлица; виђао сам грмове и растове под којима је борав |
| рече доктор и стиште својој младој љуба топло обе руке. — Овако сам ја желио да наместим своју |
| Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је з |
| у.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је |
| да су наручили. <pb n="38" /> Ведро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне пос |
| шљеном лечнику задрхтала је рука кад је топло стиснуо руку своје младе неве пред олтаром, јер ј |
| е да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Б |
| са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, живим речима описао је грдну несрећу, које је до |
| же, па гле, како га притискује на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, на |
| и Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам т |
| ђипало зором.{S} Ловци се облаче лако и топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена |
| ижан и строг лечник — може тако нежно и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па |
| о како је тај дан било ипак врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, |
| уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p |
| час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице с |
| љива реч, смео полет мисли његових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је |
| р Станоје Лазић, стиште своју жену опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.< |
| у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рекла:{S} Мој драги доктор |
| то новом снагом — тај панцир било би му топло <pb n="205" /> домаће огњиште, тај живи извор тра |
| усту осаму душе њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци |
| ед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске вис |
| још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одором која га је зимус покривала.{S} По |
| се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, |
| јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то све преде од милине.</p> <p>Док |
| мара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда |
| је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу од |
| е ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто глед |
| Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слободу Србије; стај |
| торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који |
| есту њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не може бити, Лазаре, да се ниси п |
| скида са саоница дебеле бунде, ловачке торбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана |
| њаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то завргнуо још и кукастим дреновим ш |
| омака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лак |
| ука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше |
| ш и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује |
| ју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које су изи |
| живот.</p> <p>Потмула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је докто |
| епшем животу те је већ растурила зелену травицу а њом стидљиве љубице дижу своје плаве крунице |
| цу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} Вели да има још по нешто да сврши по В. са трг |
| ђа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господина доктора.{S} Није он таки светац |
| енергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Живо |
| што искочи и по који лис.{S} Прескока и трага има на све стране.</p> <p>За по сахата бијаху се |
| а јој то — да мало припази на докторове трагове, те да му ократи рукаве.</p> <p>Кад је госпођа |
| /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад толико кажем: запаприћу ја њ |
| pb n="6" /> божија.{S} Лугари су виђали трагове и од курјака. — Мора да су прошле зиме, кад је |
| о Бога, ако јој и ово дете пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу |
| је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али оне се не мицаху са к |
| ча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврши посао, сврне мало у <t |
| у по родбини која је остала на миру, да траже помоћи само да прво подигну куће.{S} Док су они т |
| их гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S} Врапци се нарогушили па се л |
| шло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си |
| аме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра |
| у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно, час н |
| н намеће новац силом и ономе који га не тражи — али свет има сада своју задругу па иде тамо као |
| , да оживи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена о |
| са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупаније а он је |
| е је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Д |
| купити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отвориш |
| али су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се ускол |
| ило добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно што прети |
| у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку вашу госпођице — рече Станоје Лазић тихо — |
| то је Рајко јуче долазио њиховој кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу |
| и и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим м |
| "205" /> домаће огњиште, тај живи извор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном ж |
| а своја попаљена огњишта.{S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од |
| ко.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тражити лека за времена, док се још није разјело по цел |
| опет још једанпут; побледи као крпа.{S} Трајало је ваздан док ми је могла рећи коме да носим ка |
| овек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве туж |
| ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В |
| бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то б |
| жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с п |
| ече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} |
| о својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дугим и мучним радом за напред |
| /p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју двоце |
| и, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбура |
| е грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> |
| тице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, од образа |
| и како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{ |
| што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — то беше најмилија награда, најдивнији ус |
| светњаком да је види; коњи су се отуда тргли па начинили зло.{S} До јуче је мислила да љуби Ра |
| е у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне зве |
| т велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се као из некога тешкога бунила.{S} Прекрсти се п |
| сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му узела посе |
| е и пробија се кроз планину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме свој |
| ла као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> |
| која кап пелена?</p> <p>Љубица се брзо тргне из тих мисли, погледи још једном на планину према |
| по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била пе |
| кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове |
| прву реч <pb n="131" /> моју друг би се тргнуо и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу ње |
| постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — друго ће наста |
| можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> < |
| ађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној в |
| вокат Н. је важио за препредену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек јо |
| одрасле.</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине. |
| /> смишљено и с рачуном — додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђ |
| {S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, |
| вчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на све стран |
| и Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у ме |
| <p>Господар Гавра Ланар био је на гласу трговац, који је још пре буне јако радио с Ердељом — те |
| е корена него добро.{S} Из господских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске |
| на.</p> <p>Разговор иде овамо и онамо о трговини, о радњама, о времену.{S} Господар Гавра навиј |
| овом имају већ годинама посла; неки по трговини и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти ј |
| јер се васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да ва |
| њао се вештини адвоката Н. и мајсторији трговца М.</p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. |
| о схватали.{S} Адвокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане гот |
| је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога п |
| сују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плашио |
| о онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у то |
| 1" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, да је то против њихове користи ка |
| и да има још по нешто да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа |
| другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је |
| артин из кујне.</p> <p>Милан и Рајко се тргоше јер истом сад тек спазише да су врата била само |
| е.{S} И онако га већ давно нисам видио, треба да рекнемо коју и да се насмејемо с њиме.</p> <p> |
| занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора |
| ије то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба то много ићи за тим а то све кошта и труда и нова |
| лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила |
| дала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милостивој“ дати да омирише траг краснога господ |
| сла, гледајте ви само око женскадије, а треба и нама старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чи |
| да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па ма пукла и једна х |
| увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{ |
| а га је „мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога гр |
| а сада гледа себе пред болесницом, која треба лека бољи и ради срца свога.</p> <p>И већ се срце |
| у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима.{S} Тешко се од |
| рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој п |
| — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и с |
| зашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта |
| Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је да сваки вол |
| је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> <p>Гости |
| омилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају п |
| — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Л |
| додаће млади трговац Рада — па онда не треба клонути духом, ако наиђемо на тешкоће.{S} Ви сте |
| о треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више или мање.</p> <p>Кад |
| е.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за х |
| да ми сви ђутуре живимо онако, како се треба, и ми господа, и трговци и мајстори и ви паори љу |
| че доктор Станоје.</p> <p>— Па идите, и треба да идете да се мало прођете — рече госпођа Боса — |
| ице младе девојке — ви сте Српкиња па и треба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све до |
| .</p> <p>— То ми је баш мило.{S} Тако и треба.{S} Дед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо |
| дивоте. </p> <pb n="143" /> <p>— Тако и треба, ја журим друштво али се они једва мичу, све нешт |
| ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа горе, него кад су доктори подр |
| да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две године рока.{S} Е па добићеш га, не бој с |
| да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је њезина реч.{S} Као ш |
| као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што смо га св |
| у чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живот.</p> <p>З |
| а не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко за |
| } Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ |
| а посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало доме |
| ја сам посветио живот свој раду, којим треба да будем свакоме на помоћи који болује и страда и |
| о га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Господар Гавра Ланар |
| , како томе сад још није време.{S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи друго |
| и слутио за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{ |
| то се мора немилице сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па ка |
| а шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде опет онака к |
| рио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе руке младоме докт |
| да јој она није казала и показала како треба.{S} Не могу ни они мимо други свет — јер тек са с |
| ће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дот |
| штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што |
| а поднесе, толико се размеће.</p> <p>Но треба засвирати па и за појас заденути.{S} Већ је девет |
| и ићи владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на |
| ного живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће |
| у новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Св |
| , прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му још ле |
| кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да одл |
| ој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су синоћ г |
| још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи н |
| ило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Д |
| S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарск |
| а среди међу <pb n="217" /> светом, нас треба и паор и господин.{S} Таки нам је посао.{S} Нисам |
| то ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да |
| за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која не дрх |
| е, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у великом с |
| .{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита колико.{S} Деца немају, кућа је |
| а, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, а њојзи да се уда за господина |
| о су му деца била већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васп |
| уд некуд од Врдника.</p> <p>Роману није требало више.{S} Таван облак му се надви над челом, а л |
| амо да откуд наиђе Стева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи |
| њава.{S} Не зна је ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув |
| е знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео д |
| рајко — прихватиће опет Милан — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} |
| ећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова п |
| отић веселим поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Бос |
| поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и млада |
| велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајним зракама сву |
| прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, вис |
| стадоше кола пред кућом.</p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик |
| рста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у посл |
| .</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и за тренутак два па дође к себи.{S} Али десно руком не <pb |
| ао љубичица.{S} Не потраја ни колико за тренутак два ли — а међу женама наста нека зука.{S} Са |
| бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе сре |
| ј вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb n="69" /> Љуби |
| и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Ка |
| н лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> <p>Бербански се |
| ила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди свога друга.</p> <p>Само б |
| а прозор, да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија |
| title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу с |
| врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак сан, то је варљива ба |
| да како, али то су само поједини, ретки тренутци.{S} Но не мислите госпођице, да сам ја већ кло |
| и душу и срце — девојка диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докт |
| небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну |
| си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко к |
| ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна зв |
| коло.{S} Играју бачки момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет поч |
| о дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је |
| девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија |
| исну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадна Љубица бијаше клонула |
| са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар |
| ији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да окрене болест |
| је био сретан да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад |
| веле: жива му је крв па мора зар сваке треће ноћи да плахује, да се истутњи док се мало не сми |
| омила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан св |
| ија.{S} Један вришти, други прижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило сво |
| тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали на њега, али Гавра |
| а домаћица отпаса белу кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — |
| е прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} В |
| путнички пароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како свак |
| а раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због политике није прилегао по подне.{S |
| ере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Животића али не у |
| има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ак |
| вот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јурист |
| с.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај |
| ица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели завој а из њега се осу — десет нових ду |
| која лећаше тихо као сен.</p> <p>Љубица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој |
| доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао |
| оцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако у |
| е изнад њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштв |
| је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена срна. </p> <p>На путу се зачуше тешк |
| теде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи материнске осе |
| разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p |
| ти у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке |
| седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју у срет |
| ечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она ј |
| збуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но кад је спазила да јој долазе другарице ум |
| је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> три дана после избора па су га већ поједини људи ословљ |
| да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да |
| човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> <p>— Бре не реци друго, |
| им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би крај |
| еном му?</p> <p>Госпођа Санда прође два три пута крупним кораком преко собе, размишљајући а све |
| Станоје долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кући |
| пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури |
| ли добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану |
| ору су већ толико отели маха, да су два три Србина привукли на своју страну па могу кад год хоћ |
| шкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" / |
| ем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице и дућанац.{S} Морао је оставити стотинак два |
| p>Истина да им грк-Стеван није дао прва три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме п |
| рио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{ |
| .7"> <head>7.</head> <p>Грк-Марко је за три дана обрао обадва своја стара винограда, у понедеон |
| ца језик.</p> <p>Не прође времена ни за три оченаша већ се зна колика је надница људима, колико |
| а је све видела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умел |
| или су сватови.</p> <p>Катица је живела три године дана са Ацом Бркићем врло задовољно.{S} Деце |
| !</p> <p>— Е, а кад сам ономад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па |
| се толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, да |
| мо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна |
| ада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три године дана, како је доктор Станоје Лазић купио ову |
| младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би |
| сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по л |
| /> <p>Доктор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је в |
| мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица |
| у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи молио је Љубицу да се не брине — за који |
| Михаило кад гони беса.</p> <p>После две три речи — одважи се стара, те поче да прича доктору св |
| девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљу |
| мба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици наву |
| долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што са |
| Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} |
| других код њега је још добро, набрао је три бурета више него лане.{S} Он је задовољан, многи је |
| што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и |
| 3" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из куће.{S} Госпођ |
| p> <p>— Ја нисам свога друга видео пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше мла |
| <p>— Мање, много мање него да си ме пре три године са’ранила, кад сам га оно садио на назебао и |
| ице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре три дана онако испод жита да нико и не зна запросио — а |
| година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катиц |
| Весело замахну својим амбрелом и два и три пута по ваздуху па прогунђа задовољно: „Пошту сам с |
| дела, — Љубица би је слушала три дана и три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо |
| ло и пљуштало видео пред собом јелена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није в |
| а преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу главом.{S} Од то доба |
| има, пријатељима и суседима.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади |
| то имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дана како се доктор Станоје доселио у В. Одм |
| м ишло је и боже помози.{S} Не прође ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је с |
| крај Дунава, то још није било избило ни три сата по ручку, већ су се нашле на дунавској обали и |
| нешто закопчао до грла, дао ми је само три дуката а кад га ја запитах одкуда му, а он се обрец |
| аких газда који <pb n="54" /> беру и по три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се |
| и, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би |
| е знам ни сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— |
| настира Б. Стари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац м |
| о ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" / |
| </p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих |
| моћи својом једном иглом захранити њих три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје ве |
| на столу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спр |
| изгубила, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је он |
| ма на велику камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко |
| се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити господару В |
| у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше лепа, че |
| е из места — и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то |
| , нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а има их богме, који су лако пр |
| а очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни зна |
| мад изгубила три петице, то не рачунаш, трипут да добијем толико, па још нисам код својих новац |
| на свој посао.{S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако по |
| али Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк-Марко приђе при овим последњи |
| га Љубица вуче за нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада |
| у као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — никога није било ко би га уз |
| ик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живот |
| и могао је јасно да изузме како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и н |
| ући болте једну за другом — један падне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у вар |
| Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се |
| учила да сврши свој „јаузн“ на двоје на троје па да и она пожури њојзи.</p> <p>Још није ни изби |
| ајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али жене заседну па седе док вешто не навију, д |
| о душу.{S} Остаде јадна госпођа Соса са троје сирочади, јер дотле се нашла и Зорка — а о танком |
| ?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> <p>— То не |
| — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по в |
| а дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља < |
| не минђуше.“</p> <p>Око подне егуцао је тромо писмоноша Мата од куће до куће па је разносио пис |
| оведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, |
| ћу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око женскога луксуза.</p> <p>Не прође ни месец д |
| шим тај позив вољно; али зар тај јад не троши и мене?{S} Зар ја немам срца, зар ја не осећам бо |
| ба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички п |
| владици, па и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотин |
| ачувај боже да се опет поврати; како је трошна, тешко да би се извукла. </p> <p>Но госпођи Боси |
| шио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изту |
| сак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да |
| на земљу.{S} Гости поново поседаше око трпезе; крај оскоруше плану багља коровине, те озари св |
| то дани били за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између |
| ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете |
| си рекла још ни: помоз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала |
| а двојицу тројицу — остали су слаби као трска која се повија по ветру.</p> <p>Десетак дана је д |
| пред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Ку |
| сузе беху далеко већа награда за његов труд.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_C |
| у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа С |
| ба то много ићи за тим а то све кошта и труда и новаца.{S} Трећи дан су све то живље наваљивали |
| } Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом пол |
| еко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Мартом натера болесници зној.{S} |
| ивот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и |
| џе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселиј |
| на врати поштанске канцеларије.</p> <p>Трунтави поштар Мита диже се важним лицем са своје стол |
| је онај један платио главом а они други труну на робији—кад њега више нико не поврати.{S} Па ба |
| и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p> <pb n="2 |
| мнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је већ она.{S} Дуго неће већ трајати, јавиће се и њо |
| за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више |
| са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа |
| епши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцул |
| > <p>— Ја се надам, жена је још држећа, ту је главно нарав, трајаће још коју недељу али ће изву |
| уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти |
| и.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна |
| бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува |
| е нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцим |
| е долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим |
| и; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као |
| ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту |
| епо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и ка |
| у поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар и |
| ице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљала стрше исп |
| артом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту бележник са својом кућом, ту је |
| } Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са женом и Савком, ту попа са својима, ту |
| а својима, ту бележник са својом кућом, ту је било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} |
| затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не |
| договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марк |
| ева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ра |
| рић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Стан |
| ане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <p |
| једна.{S} Сваки домаћи посао на страну, ту онда иду, сачувај боже болести, све као на ватру.</p |
| , ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађи, ту после сваке |
| ратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обој |
| ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњичк |
| шел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошк |
| је највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо |
| али ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са |
| али бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман |
| дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марк |
| Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а д |
| бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па |
| се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферц |
| е јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, какву никада није видео |
| а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и н |
| >Ловци су били сви већ поиздолазили.{S} Ту је био господин срески судац, млад кратковид човек а |
| састају по неколико људи на договор.{S} Ту је адвокат Стева Попић, ту млади трговац Рада Ђурић, |
| {S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти је био грк-Микан који је био десетак година први |
| и спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, т |
| ико друштво <pb n="137" /> на окупу.{S} Ту је био грк-Марко са својом Мартом, ту грк-Стеван са |
| плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе |
| чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — |
| {S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{ |
| рт Рајкова.{S} На њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ј |
| ате ко на ђаволе, баш бих га пољубио за ту реч.</p> <p>После те здравице диже се млађи део совр |
| лаву источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, господине докторе, она ме је будила сваке зор |
| је била сретна мисао, која је засновала ту дружину.</p> <p>Кад је после недељу дана <title>„Срп |
| ге.{S} Онда је та, која је прва дознала ту важну новост, могла и да поремети стари ред па да по |
| шљајући а све о томе.</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на |
| аш ни тако — прихватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} От |
| p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попадија осорљиво — кад јој ниси рекла |
| е у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко је то још видио, да млади људи, момци |
| ше чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та доктор Станоје Лазић је красан <pb n="1 |
| умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} |
| у и замолио је, да му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица |
| пе опреме — прихватио је господар Гавра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господа |
| пођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пред ту стару жену коју није познавала.</p> <p>— Ја сам, ран |
| ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Милан |
| у Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немар |
| е било.</p> <p>Избори су прошли, али је ту имала још да рече своју и конзисторија и жупанија.{S |
| ала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек |
| Паја мени изриком рекао: <hi>доктор је ту девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још |
| ом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се п |
| једно другом намењено.{S} О љубави није ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дођ |
| јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле Богу <hi>„на сред |
| еселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мир |
| рости!</p> <p>Девојке су немо саслушале ту вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најт |
| је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— Лепа |
| данас би она да разгрне земљу, да легне ту крај њега - јер за њу нема више среће на овоме свету |
| мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да |
| е године „илиџе“ и „лустрајзи.“ Нико се ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља о |
| деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за ш |
| напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди госпо |
| и језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но до |
| pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је |
| ћ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро.</p |
| ина а мој доктор већ сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, |
| то ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор и |
| } Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашт |
| он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро |
| д носа — одбиће госпођа Санда.</p> <p>И ту се госпођа Санда осу грдњом на адвоката Стеву Попића |
| би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак |
| о, онда сам данашњи.</p> <p>— Та батали ту реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Ма |
| ако“ — и моли Ацу Бркића, да му поклони ту <pb n="150" /> срећу те да му дође на вечеру.{S} Поз |
| о први људи.{S} Како их гледиш, нема ти ту ни једног који има мање од триест мотика винограда а |
| ксла“, коцкање па и лутрија.{S} Нема ти ту више онога старога задовољства и сретнога живота, гд |
| онда била сасвим другачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда г |
| варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако се продати за |
| да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p> |
| аве.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице.{S} При |
| би дала и крв срца свога само да спречи ту женидбу.</p> <p>Кад су стигле госпођа Санда и млада |
| јне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да |
| заљубио.{S} Случајно сам и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стр |
| је још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савија |
| дном речи, мој је Младен први пут видео ту девојку, није с њоме проговорио ни две три речи, а в |
| } Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</ |
| другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она тровал |
| дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али вер |
| а ретко је било где деце, и где је било ту је спала књига на два слова.{S} Многа деца су велика |
| ћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ове коже никуда.“</p> <p>Госпођа Боса се, гл |
| као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{S} Плашљива срна претрчи |
| Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи доктор но песма.</p> <p>— Та каква пе |
| ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише |
| дне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бе |
| де опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заје |
| Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије свим беснилом својим.{S} Наједаред |
| Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаниште |
| ца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из вас |
| , морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па |
| ту.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, |
| ба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природ |
| та ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек бу |
| Доселили се амо већ поодавно, имали су ту неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p> |
| јаху поређани најлепши намештаји; ту су ту била канабета, ту орманови, ту стаклени орман за сре |
| „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ |
| и раду, неки по другој потреби.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Ма |
| ушом!</p> <p>Савка заста, не мога даље, туга јој била загушила глас.</p> <p>Љубица је непрестан |
| души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} |
| ово питање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помиш |
| дила својој другарици.{S} Нека неписана туга беше јој разливена по лицу, али лице јој беше мирн |
| разлио неми очај и по другоме неизмерна туга.</p> <p>Љубица притиште Савку на груди, пољуби је |
| о и неговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од ош |
| У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је |
| о и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим |
| таноја Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type= |
| де јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и как |
| у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се једнога јесењега дана преселил |
| рце то пренуло је испод притиска јада и туге новим животом — на њему је сада да пробуди у томе |
| лате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</ |
| о трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> < |
| ника погледом из кога је кроз танки вео туге просијавала она божанствена искра што не хте или н |
| ога дана добих од Младена Р. писмо пуно туге и очаја.{S} Пише ми да је оболео и срцем и душом т |
| тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином |
| ким улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада на болесничку постељу.</p> <p>Ветар ј |
| ице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор ни |
| илошеву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља ву |
| брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му сво |
| двоје женских искапаће им очи радећи за туђе људе.</p> <p>Сирота госпођа Соса смислила је, да Р |
| ошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере и језика населило се већ толико, да су дивљи |
| а времену и правој потреби, заразило је туђе надри-образовање душу и срце, помрачило је умље и |
| ликој пијаци није било до јуче ни једне туђе куће, све саме српске — данас су Срби спали само н |
| на он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој Мата му зацело не би дао свога гла |
| n="190" /> да му се не би замерило е се туђи и поноси, није Љубици ни речице рекао ко је какав; |
| ли једно с другим, само су се нешто као туђили и нису били онако своји као од пре.{S} Сад је то |
| о му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати к |
| динама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књига |
| ега народнога духа, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак |
| дина донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих берача и берачица — понајвише из преко из Бачке.< |
| ће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не |
| хитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгу |
| ратара који је имао сесију земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као с |
| странке, па једна другој ради о глави; тужакају се, процесају — па док се они свађају око тога |
| свету — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да |
| свога.</p> <p>При овим речима надви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још некол |
| уће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан спровод крену се као да прати мртваца.{S} Свако ј |
| ра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говорили, да је ствар журна, па н |
| шено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, |
| на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, сам |
| ноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на влад |
| покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах опростио чим је |
| ине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не |
| де, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен |
| журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане |
| S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе |
| и, истез пера његова дизаше на њу тешку тужбу.{S} Та он је њу љубио и само њу, од онога часа ка |
| уди хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше |
| је рањенице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од |
| ле преко воље пошла за другога — па сад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, д |
| Љубав је тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој |
| љивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је |
| ад.</p> <p>Кад је остарела тетка све то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им |
| њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет |
| Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> |
| упила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се с |
| ица је села поред њезине постеље, па је тужно оборила главу на руку.{S} Пред очима њезиним прик |
| ршила обисну другарици око врата и рече тужно:</p> <pb n="100" /> <p>— Љубице, душо, ја сам ти |
| емој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново загрли. |
| је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече доктор |
| пун туге, да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у прир |
| били тако потресени, да су само помогли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за |
| — али силом се не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се пр |
| ев:</p> <p>— Брат-Стеване, да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p |
| ти, који је својом речи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу |
| ад је здрава била, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код к |
| а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо ко тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} |
| {S} Код њега жива, да оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у ф |
| </p> <p>Људи су се почели одвикавати од тумарања по механама и каванама и почели су примењивати |
| и помишљала, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу. |
| ар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати |
| воме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која је и у |
| опирале. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да |
| каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишк |
| ти жури па носи одмах.</p> <p>Још није туњави Мата добро ни изишао из собе, а госпођа Санда ст |
| Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слуш |
| о муња око књижице, отвори свој долап и тури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но |
| ате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је |
| чи оловком, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина. |
| даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се мучи да с Ду |
| рце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим |
| па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацама обруче, кв |
| но горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тутњила је потмула грмљавина.</p> <p>Љубица стаде на ср |
| тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији напустили општину букачима и без |
| к-Микан који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасви |
| /p> <p>— Баш Бог да прости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих н |
| к поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре т |
| .</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори заишли одостраг те носе тас.{S} Кад дођоше до <p |
| ма у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско |
| , да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници који су били досада да политичко |
| општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако у |
| госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору тас као да се опекла.</p> <p>— Баш Бог да прости |
| добро погодио али требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — ј |
| миру, ако их није опалио мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највес |
| у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити нег |
| е сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер вели и он |
| ео је танак, јутарњи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред с |
| овац, паоре је плашио да <pb n="221" /> ће их господа задужити до грла, а трговцима је говорио, |
| ле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се после опет смирити и измирити а доктор ће остати |
| урђије праве „визите.“ — Наравно „прву“ ће код госпође Босе и Љубице.</p> <p>Госпођа Боса их је |
| реко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаћ |
| о је био добро и даровито дете, за њега ће лако, ал’ ово двоје женских искапаће им очи радећи з |
| је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов се насто |
| е у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде |
| ко место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> |
| овек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да почне.{S} Ипак је то лакше преко проводаџиј |
| стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када |
| ме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} |
| ух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости — онда се |
| е и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и |
| ркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка зажмури.{S} Она |
| а види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац |
| арте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{S} Госпођа |
| ручак <pb n="253" /> јер се надала, да ће се доктор вратити на подне кући.{S} Но доктор се зад |
| ила и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по старом; кад |
| ном руком за столицу, јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срц |
| трос прошао кроз село, јер је знала, да ће им се свратити кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је |
| да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадне људе.</p> <p>— Иди, к |
| а она још пре толико година слутила, да ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме по |
| ојзи Љубица није ни речице поменула, да ће данас куда на пут.{S} Први пут осетила је Савка да ј |
| а и патња.{S} Мислила је јадна жена, да ће јој одланути, кад је Рајко добио стипендију и отишао |
| S} Би се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте |
| нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне. |
| дина дана сновала је она лепе снове, да ће доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ћ |
| м, али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима б |
| е новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су с |
| ше, које су се тако слиле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, |
| се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми се изјада.{S} Д |
| на Савку како јој непрестано обриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још ни |
| та за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме као што треба.</ |
| Милан поверио и обоје се договорише, да ће навадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се докт |
| и одмор, заверили су се још на лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме с |
| зазире од другога.{S} Неко се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће м |
| су ишли за бољим, јер су се надали, да ће опет они бити изабрани и позвани, да изведу што се с |
| су све духове.{S} Вара се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} |
| анас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбор |
| ма навалио.{S} Зар је могао мислити, да ће му бити, јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чек |
| ам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део не мари да мисли ни о че |
| ту своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</ |
| осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће б |
| није била ни родила — јер је држао, да ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црк |
| помагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако о |
| коју годину, а доктор јој је рекао, да ће продужити век, ако напусти седећиви живот.</p> <p>Ба |
| га.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тре |
| не спремају ђаци и кући.{S} Помисао, да ће данас сутра бити краја трудноме раду, да ће са весел |
| са Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то |
| ни боље исповедити.{S} Ко би мислио, да ће она то примити тако срцу.</p> <pb n="117" /> <p>Бива |
| ећ напустио.{S} Одмах му се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди го |
| </p> <p>Баш је било некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и |
| своју старост провести лепо и мирно, да ће се братац састарати сестрама — а сад све је то био п |
| кад је господар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и је |
| ђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но |
| лико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Добиће он в |
| анас сутра бити краја трудноме раду, да ће са веселим срцем и лаком душом полетети мајци, оцу, |
| е били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се кам |
| не њега да је и он изишао, знале су, да ће се данас зацело довести „новина.“</p> <p>— Лепо, леп |
| али је нису пустили.{S} Обрекли су, да ће је послати на пролеће а ето је и пролеће дошло а ње |
| штарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени пође за младог |
| а миру.{S} Ко би рекао <pb n="12" /> да ће после онако красног синоћњега вечера осванути овако |
| о рано, — поче госпођа Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је |
| ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погдекоји несташни момак изаћи пред празнике ноћу у |
| У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, али ипак повлађује господар Аци — јер |
| ски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је грануло и пролеће, кад |
| лело је и њу те још како, мислила је да ће свиснути од бола; али време је и тој рани најбољи ле |
| непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпођа Босе — но време га је |
| и, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој |
| за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту паоркушу његову. „Пфуј тајфел!“ — тако |
| октор Станоје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти |
| која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.< |
| че Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо ва |
| кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још боље — а т |
| за руку, окрете се људима и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Т |
| ешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити најбоље — рече Љубица и погледа питајући |
| а конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече мо |
| жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће повећу своту.{S} Госпођа Санда је мн |
| се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се рас |
| че се опет нешто мути време, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> |
| а небо се нешто наоблачило, баш као да ће бити кише.</p> <p>Љубица је ишла до заове, да јој ка |
| а кад га није нашао дома, а он видео да ће бити зло па брже боље закопао и своје и божићеве нов |
| је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самост |
| грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>М |
| има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Гос |
| уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поарчити сав новац, паоре је плаш |
| кући.{S} Кажу да има сушицу а тешко да ће дочекати пролећа.{S} Видим из писма како је и Милану |
| ви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то д |
| >Званице су све позване и обрекле су да ће доћи.{S} Госпођа Боса се била нешто опирала, вели, д |
| стом на поједине појаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког тако |
| оба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа |
| веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, гд |
| јући, да ли нису „младенци“ писали када ће доћи.{S} Сестра се све до данас вешто изговарала као |
| плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.</p> <p>— Помисли |
| анас је био ред на попадију — али можда ће тамо доћи и друге пред којима се не може свашта рећи |
| д, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио |
| оспођа поштарка на јаднога Мату — ваљда ће господин сам пакетирати пошту.</p> <p>— Извините мил |
| рловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да сврши науке.{S} Кад |
| ме, баш као да ће се променити но ваљда ће још подржавати до мене.</p> <p>Званице су све позван |
| јавиће се и њојзи срећа — и онда, онда ће то бити од свију тешких тренутака најтежи тренутак у |
| едну ли опет на своја стара места, онда ће они већ знати, како је најбоље.{S} Не да се то ништа |
| славуји и косови певаће око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.< |
| је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај њезином тешком и патничком животу.</p> <p> |
| то да сврши по В. са трговцима — п’онда ће ићи „на гледање.“</p> <p>Госпођа прија је одмах охла |
| и зна где му стоји предњак, да зна куда ће пуцати, да не пуцају један на другога.</p> <p>Таман |
| оред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом ж |
| урно својим путем.</p> <p>— Знам и куда ће — палацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што |
| а своје лугаре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре |
| изишла из ложнице, слутио је одмах куда ће а кад је мало за тим зачуо потмуло бактање и жагор п |
| вуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици понуда, откуда ли добру и здрав |
| је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити грло.{S} А. баш је већ ожедн |
| после зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p |
| с двоје се волимо — и нема те силе која ће нас раздвојити. — Ја сам вам данас најсретнији и нај |
| ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати њег |
| еш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде ром |
| не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У |
| наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет н |
| иде остали свет.{S} Најлепша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо |
| је добро проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне |
| аље ишло како она за добро нађе.{S} Она ће драге воље радити — а њих двоје млади су па нека сам |
| рати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свр |
| види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> |
| очекивати визите — ове две собе с десна ће бити за доктора а оне две лево твоје, — ја мислим да |
| усати.{S} Добиће он већ свога посла, па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од к |
| дућност.{S} Још само по године дана, па ће је он загрлити као своју жену — и онда ће бити крај |
| огледа по собама као да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и |
| ешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма д |
| о су се већ поткожили — данас сутра, па ће се толико осилити, да ће они бити господари а Срби с |
| стаде, пусти Мату да се мало издуха, па ће онда рећи нагло.</p> <p>— Је си ли га показао?{S} Је |
| ће до куће.{S} Сваки зна своје људе, па ће лако добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи су |
| ће по коју, како да се влада и даље, па ће онда прихватити домаћичину понуду да поседи.</p> <p> |
| ји ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу нама по неки луд обичај |
| ало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакш |
| госпођа Соса доселила с децом њојзи, па ће радо делити с њима оно мало злехуде пензије, што је |
| орити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из ко |
| приставити тек тако око десет сати, па ће онда бити за подне како ваља.</p> <p>И дотле ваљало |
| ца га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми је глава нешто тешк |
| Љубицу да се не брине — за који дан, па ће доћи кући, јер морија као да је од јуче мало устукну |
| ору Станоју Лазићу замисли се малко, па ће рећи, да би можда боље било, да се доктору подиђе др |
| ечера сама — њојзи нешто није добро, па ће лећи раније.{S} Кад се вратила одоздо — даде јој Нат |
| S} Прво треба да падне доктор Лазић, па ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао |
| н својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у п |
| не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p>Госпођа Мар |
| мо се Богу — прихвати госпођа Боса — па ће и то доћи.</p> <p>— Благо ономе нано, ко га доживи! |
| било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> |
| о, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти |
| руги!{S} А сад мир, јер ено иде попа па ће вам одсећи језик.....</p> <p>Сунце је већ нагло на з |
| сутра док се мало не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузни |
| ожић — јуриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела |
| ће понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је |
| е.{S} Он је задовољан, многи је суше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се |
| био свога века, мора се прво стишати па ће онда кући.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић сишао |
| и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нем |
| ва очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра опет ићи и с њоме.{S} Госпођа Боца не мога да |
| још једанпут пође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио |
| да је то тако од жалости - који дан па ће Љубица опет доћи себи.</p> <p>Савка је редовно сваки |
| Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој |
| отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} Знам ја њега, доба |
| може да га заборави.</p> <p>— Полако па ће и то доћи — рече доктор.</p> <p>— Е мој господине зн |
| ерали до краја, присети се грк-Марко па ће рећи:</p> <p>— Та стојте, децо, за калуђере из Б. см |
| арњеви и осване сутра дан на Дунаву па ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да п |
| неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весе |
| као да је одлетела као сан.{S} С вечера ће поћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико о |
| овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло ц |
| } Ономад су биле код попадије.{S} Сутра ће опет код госпође касирке.{S} Тако то иде редом.</p> |
| љало је спремити још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ва |
| ва. —- Данас је ред био на попадију, та ће се сирота, начекати, ако јој ниси ништа јавила.</p> |
| ураж <pb n="88" /> па сме да „плаши“ та ће добити само ако јој иоле „карта иде“.{S} Али бива да |
| а.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Није, висока је — рече го |
| небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово наше ј |
| сти.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга |
| е но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављала се |
| ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, ч |
| едњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{ |
| је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите соб |
| што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица весело |
| шком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћ |
| милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док се д |
| S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно |
| целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у јед |
| ок Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да |
| атили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар је мо |
| се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док |
| ко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у |
| позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За в |
| би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође Кати |
| лије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку по |
| о: „Пошту сам себи осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклон |
| ило некако случајно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њ |
| оштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препра |
| имали а кућа је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад |
| се у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за самоток. <pb n |
| што чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори |
| братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код он |
| ђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала рећи.{S} И сама се |
| ом и Рајком разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сун |
| ло, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После неколико речи пристаде цело др |
| пнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро.{S} Ја радим за тебе!“</p> <p>Доктор Стан |
| ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега вел |
| год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из тога нашега великога кола.{S} Као |
| ице, душо, тако невесела; не бој се све ће бити добро, ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђ |
| набодено.{S} Прво ваља наћи место, где ће се пећи, па наложити добру ватру па га приставити те |
| х планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли |
| тим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и поштапати, где куком и при |
| пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе |
| о винограду су се одабирале воћке, које ће се брати док он буду код куће.</p> <p>Истина да им г |
| ла, рачунао је и одабрао је оне на које ће се моћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе |
| шао душу која ће га разумети, срце које ће откуцавати и предисати његовим осећајем, — а сада гл |
| ктора може јој бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту мла |
| стане њих десетак одабраних људи, после ће већ заићи сваки од куће до куће.{S} Сваки зна своје |
| раће још један мет, како им било, после ће ручати на планини, па отуд ће раније кући.{S} После |
| о <title>„Српско коло“</title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.< |
| ете — а друго док дође на њу ред, дотле ће се променути времена; ваљда ће и њему поћи после што |
| зи Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врати, а на јесен: „грож |
| вадити на грк-Стеванове.</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он |
| име ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, |
| ди самостално и да одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} У |
| ао да проучи из темеља земљиште на коме ће му ваљати да живи и да ради.</p> <p>Прибирао је пре |
| панциром, да отвори себи извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај |
| и хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има три год |
| р се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко |
| вот између њега и Љубице, па ко зна, не ће ли се за годину две дана разићи свако себи — а Катиц |
| лан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа |
| клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што н |
| ој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер |
| ко овако пође и даље, <pb n="202" /> не ће више дуго тако остати.{S} На великој пијаци није бил |
| т <pb n="187" /> је доктор за њу.{S} Не ће ту бити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што |
| ршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит свега.{S} Биће |
| већ одавно.</p> <pb n="179" /> <p>— Не ће ту бити ништа од сватова — рече госпођа Санда оштро. |
| ћа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одм |
| {S} Видео је господар Васа Божић, да не ће дуго остати на миру.{S} Пре свега наумио је био да о |
| чкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ј |
| ао. — Данас му је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и о |
| ле!{S} А да ја нисам погрешио.{S} Да не ће бити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S |
| што му је била покојница, знао је да не ће никад више добити.</p> <p>Љубица је од оца имала ону |
| гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојни |
| ло по вољи њезиној нани.{S} Па ваљда не ће ни од сада.{S} А друго имао је њезин покојни отац то |
| и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> <p>Кад се стара нашла та |
| рло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео да обавешћу |
| {S} Ако тако пође и даље, њезин Мита не ће моћи измоћи онолико, колико јој треба па све да члов |
| м — врело неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у |
| вети огањ на томе огњишту, огањ који не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као лу |
| да не спадне на зетове.{S} Продавати не ће док не мора, јавили се каква прилика, најстарија кћи |
| дмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прил |
| ша соба ваља ће за нас; пријатељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам |
| а души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила |
| д велику камату — јер га просто нико не ће више од њега.{S} Наишло је лудо време — он намеће но |
| на та боље и од тебе и од мене, само не ће.{S} Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да |
| к и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{ |
| примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих |
| своју дужност, да каже Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В |
| тавна му румен обли лице.{S} Али вас не ће занимати прича о његовој болести.</p> <p>— А је ли о |
| је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега настаће дани пуне среће — |
| анас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад |
| их глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад |
| за њега неблагодаран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле |
| корак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p> |
| ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на |
| ер зверје слукти оштро а њуши добро, те ће да нагне натраг кроз ланац.{S} Лугари нека пуцају са |
| ом није још сунце грануло.{S} Али сунце ће ипак да гране, јер је мој друг за годину дана упозна |
| ђице — рече Станоје Лазић тихо — а срце ће већ прегорети први и последњи јад свој.</p> <p>Љубиц |
| p> <p>Љубим руку, милостива госпођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — |
| ина.{S} Отпре је свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо ра |
| би било ћара.{S} Ако и надвлада, други ће се више користити него он; овако ако ради по поруци, |
| е причешћују; позвао се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео |
| селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави бербу.{S} Ове године био је ред н |
| — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако |
| нашега кола одвојиће се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или |
| плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њезинога и његовога сретнога |
| својом женом, да не буду они први који ће изићи из лађе.</p> <p>Кад су готово већ сви путници |
| је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наред |
| онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и несрећа у живот |
| ногим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Лазић загледао је ду |
| е у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да ли ће му моћи одолети?</p> <p>Станоје Л |
| лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, |
| бицом.{S} Синоћ није било извесно да ли ће доћи, бар је Савка тако нешто рекла.</p> <p>Нема сум |
| , из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело печење, диже |
| аве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у |
| а длан и све је тапка од милине.{S} Али ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>П |
| авно нарав, трајаће још коју недељу али ће извући — рече доктор с поуздањем.</p> <p>— Та нек тр |
| ешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати ње |
| ругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи договорно, да ми сви ђутуре живим |
| ико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" /> ће се |
| неке из места да је сигурнији, јер они ће му припазити на странце.</p> <p>На сред села око кам |
| те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће понешто |
| </p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четвр |
| ега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напослетку опет Бо |
| е доктор то вече дигао се да пође, рећи ће госпођа Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мал |
| аше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваш |
| оље све мислила на једно смислила: рећи ће доктору; молиће га да он гледа ма како лека јер ево |
| контени.</p> <p>— То је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако |
| е.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој |
| е чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас јој дрхташе.</p> <p>— Да ти знаш, дете |
| е и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, бришући своје знојавно чел |
| азу ручак.</p> <p>— Ко то дочека — рећи ће грк-Марко замишљено — боље да га није ни родио.{S} А |
| <p>— Та окај се Марко тога посла — рећи ће госпођа Марта — где би ти кварио овако лепо друштво. |
| ба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.</p> <p>— Ја сам слушала од |
| ас долази доктор са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спази |
| > <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Рајко — не бој се, не ће ти отић |
| ом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета |
| у.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћ |
| о Нату.{S} Кад је била према њојзи рећи ће:</p> <p>— Е гле, та Нато, јеси ли ти то?</p> <p>— Та |
| .</p> <p>— Не бојте се госпођице, прећи ће, ако да Бог све на миру.{S} Криза је почела раније н |
| е — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> < |
| а.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владат |
| и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заје |
| ке — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љубица, па онда грк Марко и његова |
| ј погани занат!{S} Али иде време — доћи ће ђаво по своје.{S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто |
| ти да га крећемо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у |
| <pb n="63" /> нису све продали.{S} Моћи ће се живети — а њих двоје не требају баш бог те пита к |
| терати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред |
| ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, на |
| ирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен |
| госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — |
| о, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вештину пева |
| с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лази |
| ма три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав стариј |
| ка, најстарија кћи је прва на реду, тој ће дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако |
| о од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, јер од ју |
| <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави берб |
| мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у |
| а јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.</p> <p>Но доктор С |
| авија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна како“ — |
| што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким новим г |
| {S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса и Љуб |
| ја о томе и са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица ј |
| ти на дому — јер док се окрене, а јесен ће бити на прагу, а ако не буде све спремно, мораће се |
| и он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ако икад, данас б |
| м тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фише |
| тева Васић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћ |
| смарицу Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву |
| окату Стеви Попићу, јер осим њега слабо ће то кога и занимати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио |
| ци је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо се нешто наоблачило, |
| ки јој тежак терет паде на душу.{S} Ево ће скоро да буде година дана, како је она стојала са до |
| срца њезиног.</p> <pb n="268" /> <p>Ево ће скоро годину дана, како је Љубица и дању и ноћу ослу |
| него он; овако ако ради по поруци, прво ће му људи поштено платити сваки његов корак; а од тога |
| кторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се доктор тргнути и напустити сав свој јавни рад — д |
| ро па топло да им је милина.{S} Друштво ће изаћи по подне после мале вечерње.{S} Та близо је, д |
| да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестр |
| и напустити сав свој јавни рад — друго ће настати рђав живот између њега и Љубице, па ко зна, |
| био на путу па се то свако отимаше, ко ће први да га дочепа.{S} Неко само да га види а неко и |
| ћала је неки тежак терет на души.{S} Ко ће јој га олакшати ако не ће верна друга Љубица.</p> <p |
| проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — по |
| и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом |
| дио, — те сузе злата вреде.</p> <p>— Ко ће к’о Бог! — рече доктор Станоје и посади Љубицу тихо |
| једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> <p>Доникле су и људи од старога р |
| рига.{S} Људи се позавађали око тога ко ће бити председник, одборник и тутор — бољи и мирнији н |
| првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се д |
| .{S} Све се отимљу берачи и берачице ко ће код Кузмана.{S} Нека бака га виче браца, нека му теп |
| немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Роман се не боји никога, до Бога |
| твариста го као пушка — па ко вели, ако ће јој кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} |
| грдњом на адвоката Стеву Попића.{S} Ако ће право да каже: он је још највише крив, што се доктор |
| } Не да се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се док |
| с поуздањем.</p> <p>— Та нек траје ако ће и до Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та |
| је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њезина прва али вечита тајна!</p> |
| о себи — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> < |
| ного пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот |
| т је непрестано премишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</ |
| двокат Н. научио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је п |
| те.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине кесе а да му отац и н |
| ац изишао, мучио се и господар Аца како ће да почне.{S} Сео је на сламну зелену столицу, заблен |
| илану Рајка, није га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S |
| а се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>Доктор заиђе другом стазом сво |
| пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она де |
| срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила ст |
| ју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади доктора са женом му?</p> <p>Госпођа Санда |
| ко на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Госпођи Маци је ова снахин |
| а за пиће, за судове, и све остало како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му М |
| <pb n="185" /> нова је, млада је, лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила |
| у до ње за госте — кад ко дође.{S} Тако ће бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час б |
| це у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и |
| што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати ићи владици, па и самој влади — за то |
| хвати адвокат Стева Попић — јер то коло ће многоме и многој помрсити рачуне.{S} Али крајње је в |
| испросио госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S |
| ош дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то пој |
| а храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, развиће се новом |
| бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће м |
| али по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам |
| ј постеље.</p> <p> — Не бојте се, добро ће бити! — оте се тихо из груди лечникових: очи му севн |
| ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће бити ако истерају и први мет на миру.{S} Ко би рекао |
| иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</p> <p>Госпођа Ката је |
| анас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је |
| зивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет остати вечито тајна; тек толико |
| ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гл |
| њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо с |
| ко и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за нону тековину.</p> <p> |
| о ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео |
| јка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим је господа |
| е Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} Теби треба још две |
| мети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако он |
| имо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, ба |
| да каже никоме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</ |
| , као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати да вас и нас треба ишчупати из |
| ов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће се на прилику — продужи доктор Лазић даље — рећи, да |
| енама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје много — |
| учак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоћ |
| же господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се |
| а сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпођа Б |
| сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк-Стев |
| ужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови општин |
| Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквасити |
| му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није нашао |
| су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{ |
| зме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У зано |
| дигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледати!{ |
| један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћи до |
| <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, |
| ли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.</p> <p>— Ето ти га на! — рече грк-М |
| изнемогла и једва се вуче по кући; зар ће јадница Милка моћи својом једном иглом захранити њих |
| екар, треба да занавља своју снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу |
| пите с ораси и гурабије за женске — јер ће бити доста друштва.{S} Доћи ће им госпођа Боса и Љуб |
| после опет смирити и измирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка ка |
| што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{S} Но, семе му адутско!{S} Мора да је ј |
| а не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће |
| ме небу помаља се вечерњача.{S} Вечерас ће бити лепа месечина па <pb n="39" /> то се нико и не |
| што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n=" |
| сасећи, мора се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнов |
| есто и вино понеће се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S |
| но, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат, најстарију или средњу — прил |
| ће ни долазити; колико ја знам, доктору ће бити овако већма по вољи.</p> <p>Госпођи Маци прелет |
| ог да, да та састави годину.{S} Доктору ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па |
| им наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће бити мртвих глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће |
| највећа, најлепша и највиднија соба; ту ће се милити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо уд |
| шина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Би |
| вега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити |
| ми дође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У то |
| магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из вре |
| изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер |
| требало би му два три туцета ердељских ћебета и осврнув се мало по дућану — једно две центе — |
| да како ђутуричар креше ражањ па надева ћевап.{S} Како које парче надене а он га поспе мало сит |
| се од куће а на пољу ће се пећи свињски ћевап и печење од живине на ражњу.{S} Савка, Љубица и М |
| а јео и не памтим — рече Милан — па тек ћевапа! </p> <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учи |
| ине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта пи |
| ишу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ Кад га он испече, з |
| мин; вребао је да ли ће доктор изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње шт |
| извео стару праљу на поље, закључио је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи |
| га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја раним.{S} Доктор, док је |
| али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није з |
| S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како |
| бити боље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто с |
| са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску п |
| о онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је боље и мудрије — из кола ће се разић |
| ска разбибрига — а сад збогом!{S} Сутра ћемо се видети.</p> <p>Љубица је испратила свога девера |
| > <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвокат По |
| — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од Бог |
| у за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У |
| Само јој помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да ниса |
| ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љубица.</p> <p>Госпођа Маца слеже |
| надног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи. |
| .{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— |
| мци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, сретно! викнуше Ми |
| p> <p>— Добру ноћ, господине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> < |
| а по неки луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, |
| Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет као из једнога грла.</p> <p>— |
| осподине директоре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Ш |
| нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задр |
| оштарка — ми нисмо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом |
| новога, сретнога, лепшега живота и моћи ћемо дочекати то доба, оно није више далеко ту је, оно |
| ед па да вас скоро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! п |
| Стевановом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекида |
| Аца се на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас |
| лана и Савке и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да |
| Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово |
| тала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љу |
| лити радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко до |
| рговци и мајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, к |
| укне стотинарка!{S} Коме течемо!{S} Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можем |
| ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поређати његове књиге а болесници ће улазити са хо |
| и <hi>матица за сав наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће |
| ; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни р |
| је тресе тролетница.</p> <p>— Смири се, ћери моја, божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у њего |
| о неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позли |
| анца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ће пон |
| /p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти био, ћери, на помоћ! — прихвати госпођа Боса меко — иди, лез |
| ена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— |
| све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружин |
| толико, да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас |
| де удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се |
| инут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је кашаљ так |
| а што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане кој |
| за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису разумела на |
| то живље и једрије да куца за протином ћери — и ја не знам ни сада како је то било али, једног |
| се посаветују, како да мати поступа око ћери.</p> <p>Благим и топлим речима изложио је доктор м |
| </p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима нашла се на љутој невољи.{S} Престала је од једа |
| и <pb n="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно |
| другови.</p> <p>Јадна мати падала је са ћерима од јутра до мрака од тешкога посла на нос — само |
| остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.< |
| тару матер му, госпођу Сосу Божићеву са ћерима Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} |
| било још два суседа са својим женама и ћерима.{S} Из В. је био дошао доктор Лазић и довео је с |
| сиротињским оцем.</p> <p>Госпођа Соса и ћерима било је тешко да се раставе са гробом Рајковим — |
| је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста |
| " /> <div type="titlepage"> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА.</p> |
| ИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p |
| ИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> <p>НАПИС |
| е његова сестра госпођа Босиљка и млада ћерка Љубица, — девојче од својих петнаест пролећа.{S} |
| да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: |
| га покојнога господара.</p> <p>- Немој, ћерко, кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</ |
| јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Ште |
| се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко дете моје, није ти зар било суђ |
| ло је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се ћерко, даће Бог, доктор још није изгубио надежду — теша |
| к Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, попа са својима, бележник са својима, госпођа Б |
| се вратила стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Ми |
| осле тога дошла је и попадија са својом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У |
| > он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Нек |
| притисак руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо к |
| је ћемо је излечити, али ми обећајте да ћете ми ви помоћи.</p> <p>— Бог из вас проговорио докто |
| } То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта |
| обро очи док јој вратите прву визиту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; |
| о у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога оца мога, за што |
| ти то, синко, само ти пиши</p> <p>— не ћете ви с њима имати посла, гледајте ви само око женска |
| еко, пречицом за сат смо на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће? |
| еда Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{S} Нит је она |
| {S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам вам ја, го |
| S} Бре наићи ће и на пса мраз — љуто ли ћете искијати све то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био |
| дите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш |
| све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочекивати визите — ове две собе с де |
| еколико речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју кар |
| -Марко доброћудо — већ ми је тако дош’о ћеф, ди прославим прву бербу нашега сада!</p> <p>— А зн |
| везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити боље.{S} Млађи свет се т |
| код очију — плану Милан — наш’о си кога ћеш варати, не знам ја тебе!</p> <p>— Ти какав си — реч |
| аман као наручено.{S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао |
| ију.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш се љуто преварити.</p> <p>Госпођа Санда седе, па на |
| — питаше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети |
| ећег печења.“ Кад га он испече, знам да ћеш све лизати прсте.{S} И онако га већ давно нисам вид |
| са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба |
| добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам је |
| е очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци бо |
| ивио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати ш |
| да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учи |
| змеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш |
| а.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу |
| , јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом.</p> <p>Љубица је на ове речи |
| њој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар овај орман за сребро и за стаклад метнути у виз |
| лан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропасти!</p> <p>Рајко заћута и гледаше са |
| је до мужевљег ђаволства.</p> <p>— Тако ћеш се и подерати, слуто матора — мумлаше госпођа Марта |
| је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ригорозирати!</p> <p>— А ко ти каже да је мени т |
| ј својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити к |
| бу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па |
| добро рекао — рече млада докторка — бар ћеш ми онда долазити сваки дан, а не овако као сад свак |
| — ти си јуче стегла десетицу, ал’ данас ћеш нам скупо платити!</p> <p>— Е, а кад сам ономад изг |
| о и не отвара — полије га, простре меки ћилимац <pb n="24" /> на кожње канабе па проспава по је |
| 2_C1.9"> <head>9.</head> <p>Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улиц |
| Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим животом — врело неизмерн |
| Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у |
| то драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити ону коровину крај оскоруше да нам светли ка |
| о пре неки дан поверио.{S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери |
| шљено — ал кад почнемо, ја вам кажем да ћу ја последњи сустати.</p> <p>Сви се сагласише да се о |
| ад будеш готов последњим испитом — онда ћу ја ригорозирати.{S} Одљубићу се наједанпут.{S} Она ћ |
| иси никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> |
| — муцаше Милан — ал’ <pb n="242" /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење. |
| н у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од гово |
| } Од говора никога глава не боли.{S} Ја ћу да приступим делу — мучноме, тешкоме, можда и очајно |
| Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, бр |
| кецељу и седе за трећи сто.</p> <p>— Ја ћу, — прихватиће госпођа Лекса — али „пет — виза“ и „пе |
| а замишљена — нек људи раде своје, а ја ћу моје.{S} Знам ја доктору другога лека, <pb n="240" / |
| на Орловцу, ви ћете се лепо проћи а ја ћу свршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко |
| <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> |
| да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам |
| аборавила, да нисам више на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то |
| } Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синк |
| који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћу јој рећи како се лепо владате.</p> <p>— Извините гос |
| траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли |
| јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Савка. |
| у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-</p> |
| p> <p>— Баш добро, као наручено.{S} Сад ћу и доктору оправити бурунтију, нек зна и он каква му |
| је дивота! — рећи ће Љубица.{S} Но сад ћу да те молим ја за некога — ако <pb n="261" /> се нас |
| S} Е па добићеш га, не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Р |
| доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу тебе наручити? — рече Станоје готово нечујно.</p> <p |
| оје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића бијаше као обичн |
| ође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И боље му ти то сама кажеш.{S} Немој се, |
| огледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ако одем попади |
| па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи |
| шај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да В |
| жалите ме као брата.{S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, |
| мам никога више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станој |
| а се отргне из Савкиних руку.</p> <p>Не ћу те пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — на |
| каже.</p> <p>— Добро поздрави га, доћи ћу још данас.{S} Ал збиља брат-Мато, кад смо се тако на |
| очети па да пођемо и ми на боље.{S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите п |
| — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а ти већ израдио то и без мене.</ |
| сла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад од |
| е Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци младо |
| ог из вас проговорио докторе, ево живот ћу дати само ако треба! викну госпођа Боса и пружи обе |
| шту.</p> <p>— Извините милостива, одмах ћу — промуца Мата поплашено — само да однесем ово докто |
| Љубим руку, господине докторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и |
| негови су већ давно окопнели; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће |
| и новога правца: да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и пос |
| постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путове; сваки је д |
| ом, пржени пилићи, печена гуска и млада ћурка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се |
| /p> <p>— И ти мислиш да је то памет!{S} Ћурко једна, зар не видиш, да је то пука простота.{S} З |
| Јула завршила своје казивање, Санда је ћутала али је нешто крупно превртала по глави.</p> <p>— |
| орег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибере од грозе којом се |
| не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих суморних речи докторових кидал |
| рља јој се низ образе.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена.{S} Осећала је само како јој се срц |
| је њу Бог пре примио.</p> <p>Љубица је ћутала као заливена, спустила се на столицу крај своје |
| је та срећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као ш |
| погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине речи тргне се ка |
| 133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о |
| ћа и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном |
| леп па мио.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала, око њезино <pb n="99" /> блудело је кроз прозор |
| ушила глас.</p> <p>Љубица је непрестано ћутала али кад изусти Савка реч „несуђеник“ а Љубица се |
| ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њо |
| са доктором — рече Љубица после дужега ћутања — знам да ће се врло обрадовати док се састанете |
| а.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обешењаклу |
| о немирно погледа за крајем где лежи В. Ћутао је јер је поштовао светињу тога осећаја.{S} И њег |
| ко то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако ни лака ствар.{S} Треба т |
| а.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема |
| то заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра већ не ће више моћи; мораће га запитати |
| начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћутаће он још те како, јер је и он једне ноћи војевао с |
| ца.</p> <p>Госпођа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој |
| b n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка их задиркује како су свим |
| и, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушк |
| се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „вексла“, коцка |
| кер изишио на поље из куће.{S} Но ловци ћуте и трпе, знају да мора бити и тога, да ће то часом |
| ележнице неко згужвано писмо и пружи га ћутећи својој жени.</p> <p>Љубица погледа натпис на пис |
| обледео као дувар, окренуо се па изашао ћутећи из дворишта не рекавши ни речи.</p> <p>Но све је |
| ет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не |
| ерета — они су своје истерали, па су се ћутећки домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш |
| је љуби по коси.</p> <p>— Све знам.{S} Ћути, не говори ништа.{S} Милан ми је још синоћ све каз |
| кажем ти — доктор је долијао?</p> <p>— Ћути, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и за |
| одине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и |
| овори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{S} Но ту болест не лечи |
| врло љути, мати као да зна за све, али ћути па само плаче.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест з |
| ли нико не сме први да помене.{S} Роман ћути, натуштио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка |
| како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, белом одоро |
| анда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} То је била само њена тајна.{S} |
| ишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{ |
| ој слици, као о неком дивном сну.{S} Ја ћутим па и не почињем тај разговор више.{S} Мој Младен |
| епо, лепо, господине Стево, ви знате па ћутите да данас долази доктор са новом младом — рећи ће |
| ић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — |
| и да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми наредимо.</p> <p> |
| си љуто повређени.{S} Изодавна су многи ћутке осећали, да нов живот који је настао у В. прети д |
| > последњих дана постао нешто суморан и ћутљив.</p> <p>— Нашли смо се код матере покојнога Рајк |
| р је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћеретао и причао је живо и заним |
| свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква |
| ана обрао обадва своја стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код |
| то прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика |
| <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> |
| деобама, затрли себе помодним младама, у којих једва ако је једно, двоје и то јадне и кржљаве |
| његово није смело да зажмури пред њима, у родољубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то |
| лине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом де |
| у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на ово |
| а ће га кад тад снаћи ма каква несрећа, у том опасноме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у ш |
| рнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима до |
| д свога стола.{S} Спустила је обе руке, у којима је држала свој вез, на крило, погледала је мил |
| доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор је онда |
| дивна, бајна и нежна кано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога док |
| рзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, з |
| ан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p>Милан је након смр |
| Боса значајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам ј |
| ређани мали тањирићи од олова за новце, у среди већи тањир за „визу“ или за „платку“.{S} На јед |
| да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санд |
| их старешина и како су међу њима ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужил |
| заједно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обег |
| е доктору подиђе друкчије.{S} Има вели, у Пакши један доктор, који му је већ три пута писао, да |
| руштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој глас али увек и једин |
| и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ћ |
| ти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца. |
| ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Св |
| јавио је својој сестри још с пута дан, у који ће приспети дома са својом женом и учинио је нек |
| једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{ |
| стане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну своме јунач |
| речи до срца.{S} Срце јој је охладнело, у мах се сетила свога јаднога Рајка, куку њојзи и до Бо |
| /p> <p>— Ната је варошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто п |
| а ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што |
| о, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</p> <p>Милан пог |
| Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, новац, кад готово свако каже да губи.</ |
| ичку клицу.{S} Она је волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу љ |
| ико није ни помишљао, да весели младић, у коме је онако бујно кипела млађана снага, носи у себи |
| и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпоче |
| будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао |
| де су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове песме:„Сунце јар |
| да буде неми сведок свечаноме тренутку, у коме је планула и разбуктала се најсветија страст прв |
| побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Рајка Божића.</p |
| а се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника |
| собито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се растали, каже ми |
| } Ја знам много људи, али не знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој. |
| кса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Но има томе још добрим ка |
| атица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и п |
| сту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ранила |
| је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова нису р |
| а и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку, к |
| доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> <p> |
| C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаки |
| је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жена.{S} Ал |
| не, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним грудима дизаше се сада тежак прекор; та она ј |
| о је први пролетњи зрак два топла срца; у једном је будио клицу новога сретнога живота а у друг |
| це на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјај |
| опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи |
| је тешко ономе, која је <pb n="146" /> у тим данима сам; самовање му је тада сињи терет на душ |
| прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом јутарњем недоруву стала је пред огледало, распл |
| ла топло: дођите, господине докторе!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p> |
| му се зачу громки глас: стој, момче!{S} У том плану пушка, прво једна па после друга.{S} Зло и |
| рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на |
| ла туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је почео нагризати в—им С |
| песму: „<title>Сунце јарко</title>“.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним слов |
| <p>Берба ако није весела није берба.{S} У бербу је сваки гост добро дошао, не пита се то је али |
| авра навија а господар Аца напипава.{S} У том ће већ и сутон.{S} Господар Гаври мило „Бог зна к |
| ојим познаницима и с десна и с лева.{S} У мах се захори са обе стране:{S} Сретно, докторе!</p> |
| {S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} У месту слабо и има бољих кућа, једна да реку нотарошев |
| вота и красота пролази, вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки туж |
| ако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је сва кисела, јер се надала да ће добро ћарити, |
| и самој влади — за то треба трошка.{S} У такима стварима не треба гледати на стотину две више |
| ула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран |
| ва као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па с |
| и тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако на |
| бра, врисну поново и паде на носила.{S} У тај мах је кукавни Роман Животић издахнуо.</p> <p>Про |
| ак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нова тежња. — Оно не зна шт |
| аше побоље куће по мањим варошицама.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакл |
| им поздравом и спроводи их до трема.{S} У трему их дочекује његова сестра госпођа Босиљка и мла |
| тили општину букачима и безочницима.{S} У општини се начиниле и странке, па једна другој ради о |
| аблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Б |
| е врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината |
| пије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога |
| своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} |
| јури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</ |
| пас а којима је живот најтежа казна.{S} У таквим приликама клонуо би изнурен, очајавао би често |
| <p>Људско је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час о |
| авао од појава тога болеснога стања.{S} У животу појединаца овладала је <hi>ниска себичност.</h |
| синоћ слутило, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога ме |
| творише се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госп |
| т у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је био иначе обичај да дођу на литургију |
| пет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две со |
| није ни приметио да се вече спушта.{S} У један мах осети неку тешку руку на своме рамену,</p> |
| су таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и дана |
| ће они бити господари а Срби слуге.{S} У варошком одбору су већ толико отели маха, да су два т |
| >главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуљ |
| p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која пази на млађеши |
| ше клонула на колена па кршаше руке.{S} У тај мах, баш као да стадоше кола пред кућом.</p> <p>Д |
| ор и Љубица се не одмичу од постеље.{S} У предсобљу су и грк-Марко и <pb n="83" /> госпођа Март |
| имала свој сто него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је би |
| потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као неки тежак сан.{S} Тек |
| га као да је гледе очи мајке њезине.{S} У срце се прикрада над — та она није сама, сасвим сама, |
| ети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога |
| дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са шест столиц |
| <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћало из воћњака, камо |
| > хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, незрели људи, који још не знај |
| мице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше |
| ло како ће понамештати толике госте.{S} У том послу помажу му Милан и Рајко.{S} Браће се тек да |
| ма.</p> <p>Љубица излазаше из баште.{S} У лаком домаћем недоруву, са танком марамом о врату а к |
| с доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и Стева Попић на кола и одоше упр |
| крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У лицу је сав блед.</p> <p>Прискочише и подигоше га, је |
| небо све крваво — месец се помаљаше.{S} У који мах да искочи над планину, зачу се од извора тих |
| е неке крупне мисли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је прим |
| рачице и берачи већ су поиздолазили.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу |
| е што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме питању дизао је он свој гла |
| Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га Мата писмоноша.</p> <p>— Молићу л |
| <pb n="39" /> то се нико и не жури.{S} У селу се већ пале свеће по кућама а друштво истом што |
| p>— Немојте ми, госпођице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="12 |
| , што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љу |
| </hi></p> <p>Љубица, врисну и скочи.{S} У тај мах севну муња и тресну на пољу гром.</p> <p>Јадн |
| <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Ловци су људи |
| не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а |
| где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше |
| љубав као туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године |
| стао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше мило —- та данас почиње за њега нов живо |
| адаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала б |
| одица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики број људи који су се оженили у ст |
| што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а он |
| ламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека неисказана милина тежак бол. |
| певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се будити бољи дух, сваки се |
| био разгорео ал’ је брзо преплануо.{S} У првој ватри почело се живо радити на сто страна.{S} С |
| на.{S} Љубица је седела као нем кип.{S} У образу не имађаше ни капи крви.</p> <p>Тек кад се Рај |
| цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општина стала на своје ноге да управљ |
| лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепот |
| ор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у |
| година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом |
| умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и п |
| аше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах помолила је и Савка главу кроз прозор и умало |
| таноје већ био спазио њезину забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да ј |
| и лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила се мисао, да |
| угом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запојаше исти звуци, нечујно се разлеваш |
| сваки дан полазила своју другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази |
| ста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} |
| ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах пр |
| у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху осврће се за давно минулим данима свога д |
| е каза ли ја теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту |
| аједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први ма |
| е обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са |
| ај страх зар не раздире и моје срце?{S} У моме срцу не престаје та струја никада, јер је сваки |
| и крај где се родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треб |
| ори и разгали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измуч |
| кад је видела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој |
| у.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски пове |
| бе!</p> <p>— Ти какав си — рече Рајко — у стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам |
| је најмања брига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себ |
| ш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чује |
| ј је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што б |
| ао да нешто смера, па ће рећи.</p> <p>— У сали ће бити докторова радионица и моја; ту ћемо поре |
| е овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће |
| лађи, да ће код куће бити „други људи.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при |
| посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки |
| <p>Љубица је испратила свога девера, а у души јој бијаше лакше.{S} Испунила јој се давнашња же |
| нути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога мес |
| <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> <p>— Приберите се, драг |
| запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несретан.</p> <p |
| ој вароши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нек |
| век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се по |
| је грк-Марко оном лане нову кућицу, — а у њојзи собу и кухињу за себе а исто то и за свога ђуту |
| ди има ли толико ћебета „на лагеру“ — а у истину да се затим врати, јер магазе давно је било па |
| оту Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њиховој кући, на домаћем огњишту.</p> <p>Био је то ле |
| о хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љубичин рођендан — па сам рада да га онак |
| лу што му има лако више од сто година а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац |
| је будио клицу новога сретнога живота а у другоме је пао на непобушени гроб прве, несретне љуба |
| но, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној белој артији, у коју |
| тво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је бил |
| е.{S} Косови зазвижде, славуји запоје а у долу на бистроме потоку рикне јелен и кошута — а кад |
| се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра дан уст |
| му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p>Доктор С |
| , бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и остало |
| ош неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са д |
| неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. н |
| града од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у ком |
| ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним бол |
| смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> < |
| ну домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље и створи |
| ој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој лежи све благо њезино.</p> <pb n="23" /> <p> |
| нас је субота, а од недеље почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Игр |
| да је забринут са многих немилих појава у болести ћери јој.{S} Назеб је морао бити јаки, кад је |
| родошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, следило се срце у груд |
| га било ни бриге како ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица |
| рошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била |
| у, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим. |
| ине 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. |
| га створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице о |
| огледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула мало главу, |
| Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је испод притиска ј |
| >Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болесничину, подстаче |
| пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, у свакоме пи |
| и неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је |
| } Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час |
| се буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око |
| ео, да ће и место С. наскоро да заплива у ратни вртлог; за то је и склонио жену, сина Рајка и ћ |
| ка искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света све |
| ну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи заустав |
| оре ова дрва, то ти је најједрија буква у свој нашој планини, — рече Грк-Марко тапкајући о јака |
| S} Његово око свикло је на крупна слова у натписа на писмима — а ово је било за њега ситно као |
| светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се тежак мирис |
| не нађе да замеси бар једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стев |
| о о срчали прозоре, суве гране брестова у дворишту повијаху се тамо амо као ноћни бауци.</p> <p |
| ило па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало из времена кад му је ра |
| груди, и нехотице јој ниче тиха молитва у срцу.{S} Од свега срца помоли се она Богу за покој <p |
| како је она тровала све слојеве друштва у В. одозго те све ниже и ниже.</p> <p>Занимало га је н |
| ли, кад одрасте пошљи <pb n="102" /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ај |
| срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што н |
| речи господару Ради Ђурићу наћи ћете га у Задрузи.</p> <p>Доктор Лазић извади своју карту посет |
| ош већма притискивала душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год |
| Јаре је зором заклано и одерано, ено га у кухињи, већ је и на ражањ набодено.{S} Прво ваља наћи |
| нађе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна |
| адрхтале.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мо |
| {S} Манастирски коњи су се захукали, да у пркос бури одбаце доктора до велике механе на конак.{ |
| е њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборни |
| Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није до |
| .</p> <p>Љубица се била тако збунила да у први мах није знала ни који је Рајко?{S} Оборила очи |
| hi>једно велико српско коло</hi>, па да у нему и њиме порадимо за <hi>материјалан и духовни</hi |
| се изменули и људи.</p> <p>Оно није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад |
| чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: |
| људска срећа није савршена.{S} Зашто да у сваку радост мора да кане и по која кап пелена?</p> < |
| се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада |
| Кад помисли, да је љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и му |
| овога дана — Милан и Рајко дођоше сада у присенак.</p> <p>Рајко се повукао из друштва.{S} Отиш |
| ани морски вали све ближе понору, гледа у кули светиљци свога спаса — тако је и Љубица осећала, |
| икада у своме веку није тако дуго гледа у звездано небо, сада не могаше да одвоји ока с њега.{S |
| је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p> |
| невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што и |
| млади доктор застрепио од тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} У |
| репи од његове речи и не сме да погледа у њега.</p> <p>Кад су је синоћ допратили кући, а она се |
| с ње а кад Љубица дигне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застан |
| олесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лаз |
| изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова |
| застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њез |
| окторе — рече госпођа свечано и погледа у икону светога Ђорђа.</p> <p>— Докторе, ја вам завидим |
| у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="chapter" xml:id |
| ема тешким ранама.</p> <p>Милан погледа у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, п |
| у браћу.</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да п |
| јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> |
| а меркају, да ли су им још стара гнезда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага |
| значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, па би обично рек |
| ајстори и ви паори људи — ето ћемо онда у том колу повести о томе реч па ћемо наћи, како је бољ |
| и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од сво |
| ирише да она није од данас више госпођа у овој кући.</p> <p>Госпођа Маца је била још млада али |
| и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, |
| евој када је сишла са железничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у сво |
| и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога з |
| рос Љубици већ рапортирала да сам се ја у њу заљубио!{S} Тако мора отпочети <pb n="50" /> тај р |
| нда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре |
| е још нису биле стекле толико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p |
| кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ да траже топлија зимништа.{S |
| е уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини |
| ти звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна |
| свога ко би подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.< |
| ва, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне |
| ина маза — она га је пазила као два ока у глави, а он је осетио како је мека материна рука, па |
| упила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и мириснога јоргована.{S} Да ни |
| а је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, када блесне први сун |
| оре!{S} У тај мах јој је задрхтала рука у његовој руци.</p> <p>Оштро око доктора Станоја Лазића |
| на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше дв |
| госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на |
| њим животом и оним, кад је још девовала у своје старе помајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо |
| зговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко други.</p> <p>На пролеће се и |
| о све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала у тај мах живот свој само кад би могла да прочита шта п |
| њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице младога адвоката а чини |
| аром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јој је оно више долазило као кула |
| звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у пр |
| азића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић би |
| ечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега треп |
| Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докторово.{S} Нека тајна зебња поч |
| ође за некога — та не би томе погледала у лице пошто је жива.{S} Истина да су данашње девојке в |
| S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног доктора.{S} Дошао јој је сувише озбиљан.{S |
| е данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је |
| круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу н |
| је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да ник |
| а у њенога Гавре.{S} Санда је већ знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али |
| њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Бе |
| м божијим, када је пао Србобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићев |
| убица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке |
| сетио је, да јој је рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, ка |
| а оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за час |
| је после нешто силом нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Сав |
| му каже; како би она ту замисао извела у животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким прилик |
| у у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се |
| реселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да с |
| а вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељу, доктор с леве а Љубица с десне јој руке.{S} |
| д мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момци као један гинули за Катицом — а |
| Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше како ће сунце да зађе.</p> <p>До |
| а па би се с доктором и Љубицом извезла у виноград — јер доктор Станоје се врло разумевао у диз |
| а душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} |
| о лепе, а и најмлађа Катица већ је била у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, |
| ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста лепа девојка, ра |
| драга, моја снахо, ја сам до јуче била у овој кући газдарица, ти си нова, млада, од данас је т |
| n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и м |
| ока.</p> <p>Љубица је пре неки дан била у попадије Анке.{S} Отишла јој по подне на поседак.{S} |
| бобран, остала у животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога |
| у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже |
| своју добру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако неш |
| животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном горском ваздуху.{S} Сва природа дахнула је с |
| била је доиста врло лепа; да је живила у ма којој већој вароши важила би за најлепшу жену, а у |
| иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши руке мај |
| > <p>Иза суморних мисли, које је будила у њему смрт старога калуђера, који се одрекао света, од |
| ="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има красно |
| а се прибере од грозе којом се згрозила у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала |
| екамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девој |
| p>На пролеће се и госпођа Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића. |
| то се Романова сестра сиротица доселила у њихово место.{S} Имаће она и кћи јој бар друштва.{S} |
| га је од срца.</p> <p>Љубица је ступила у собу, бледа је као кип.{S} Диже тужно очи, погледа у |
| Лазић Љубици, која се била сва зажарила у лицу.</p> <p>— Не марим — рече Љубица — треба да их п |
| а глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио |
| и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да н |
| вар <pb n="223" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар |
| учио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у своје одаје, кад је Петар стао с коли пред кућу.</p> |
| ватиће пошиница -— има ту некога ђавола у ствари.{S} Имаће Катица право.{S} Отоич је Попић дола |
| а тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак и |
| игде била.{S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у м |
| а је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а от |
| ура се стишала, али зла воља је порасла у свију — види то свако, да данаске нема берићета; но Р |
| говарајући се, да има још до ноћи посла у суду.</p> <p>Доктор Станоје испитао је потанко младу |
| ол, свака на своје место а госпођа Јула у прочеље.</p> <p>— Јуче наиђе неко па вас и не запитах |
| .</p> <p>Као да је госпођа Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица по |
| а је драмлија окрзнула јер се сва осула у букву.{S} Но испод леве мишце лоптила је силна крв.{S |
| су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слуша |
| ца се бајаги нашла у послу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-М |
| </p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Стано |
| годила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љ |
| замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица |
| о је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за другог |
| ви; поклонио сам се гробу светога краља у Студеници; пео сам се на Копаоник и гледао сам отуда |
| мољаше се она доктору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је по |
| >4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубице Лазићеве.{ |
| да даде мелема и да засади новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни гл |
| ица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и тавна му румен об |
| е спајају да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то ј |
| > <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу пи |
| нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носа |
| спођа Санда поштарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела |
| није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слуша |
| д на свету нема правде зашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је мате |
| је, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па наместо да |
| о чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} П |
| да подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погле |
| , крофне, воћа — то је све.{S} Вина има у кући довољно, ако наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> |
| .{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић |
| док се они свађају око тога колико има у поповој бради длака, дотле себични тутори приграбили |
| ашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије дру |
| договориле, да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, |
| тарије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледају као да се све нешто ра |
| не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у |
| е то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{S} Људи, који су до јуче били на власти почеше |
| рекла би, да и попу а и многима другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло |
| цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се но |
| ути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем живот |
| руге јој погледаху змијинским погледима у Љубицу.{S} Са тих погледа мора да је горео образ у но |
| је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој кући својој преко пута од цркве.{ |
| аш не ора не излази, вуче се са својима у собу.{S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути ба |
| ва чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учи |
| се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шт |
| ="213" /> на две стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало ку |
| дана преселила госпођа Соса са кћерима у В.</p> <p>Је ли то било смишљено или је било случајно |
| о ђак; туд га и сада радо гледа и прима у кућу — кад доктор није код куће.</p> <p>Запечати писм |
| вету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и |
| им <pb n="64" /> побочницима и берачима у сад.{S} Оно боље би било да је још синоћ изишао, али |
| ио поклекао — а Љубица га погледа очима у којима се исписивало толико милине и љубави, да је мл |
| ала је мило својим великим смеђим очима у доктора.</p> <p>Доктор Станоје је почео да јој описуј |
| т оно вече, где су били код грк-Стевана у винограду, у срцу јој запојаше из нова гласи нове пес |
| пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана |
| Љубица мало по мало к себи.{S} Из дана у дан па је бивала све живља.{S} На пригревици сестринс |
| ана како госпођа Санда поштарка из дана у дан обиграва сестру његову запиткујући, да ли нису „м |
| а; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди |
| а је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> |
| е све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија.{S} Пролеће је дивно грануло, све |
| м се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гл |
| срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше сијало од здравља то је Савка |
| би извор на коме ће се напајати из дана у дан све то новом снагом — тај панцир било би му топло |
| /p> <p>Док се госпођа Боса тако из дана у дан тешко бринула, није Љубица ни слутила откуда ничу |
| љи, да дође, да буде једно десетак дана у њих, да им се не ископају куће из темеља.</p> <p>Млад |
| врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на Савку како јој непрестан |
| S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога госта веселом |
| а доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако теш |
| захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећаја није могла стара да ишчита и |
| ј — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поћерке само би се из н |
| е, ова рука је кадра да вам буде обрана у животу, да даде мелема и да засади новога миља у Ваш |
| умскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоцету крај Дунава — ипак је она често књиго |
| тора Лазића, још слабије него лака пена у планинскога потока.</p> <p>Љубица је пре неки дан бил |
| р Станоје Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трго |
| а.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са свима; паде на сто |
| оносити изглед и бијаше махом прерушена у докторову и љубичину радионицу.</p> <p>С једне стране |
| та која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запн |
| .{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у прсте, пије готово свако пиће, познаје све пештанске |
| ло</hi>, није нужно ни да пита, јер зна у напред, да ће докторова сестра измислити ма шта само |
| ама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх спаљених и оборених кућа.</p> <p>Божић је још са |
| се мисао, да се оснује певачка дружина у којој ће мушки и женски неговати заједнички лепу вешт |
| а.{S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обра |
| лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и слав |
| ј помајци по образима, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај по |
| оше до <pb n="192" /> Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад |
| вирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као |
| — онда је и Љубица Лазићева била сретна у првим данима свога новога живота.</p> <p>Људски је жи |
| ца седајући за стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се |
| дрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као шт |
| >Тешка је то ноћ баш као да је последња у животу сироте болеснице.{S} Бура грува прозоре као да |
| срцу њезином кипела је страховита мржња у исти мах против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто |
| осподине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> нашега пок |
| е одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба међу три д |
| сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде ј |
| } Док је госпођа Соса отрчала по лекара у други сокак и дошла с њиме — а Васа Божић је дотле ве |
| обро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој |
| ала је два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одв |
| бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и |
| није тако лепо забављао као тога вечера у просторијама тога младога друштва.</p> <p>Мало по мал |
| ознали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док пос |
| тупило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до пре |
| није љубав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа |
| бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролеће.{S} Бујну косу своју свила је једном дебелом |
| ла на жару, који је одушевљавао доктора у свакоме раду његовоме.{S} На орлови крили његових мис |
| езине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Ста |
| а окупу.</p> <p>Изашли су одмах с јутра у виноград — па су пре свега осветили нову кућу.{S} Там |
| Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друга му.</p> <p>Ручак је прошао, гости су се ди |
| ше саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надн |
| чима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Природа вр |
| хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да данас сутра и сам буде адвокат.{S} Већ је |
| љао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по људима — |
| салу, а из ње вођаху десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање с |
| Станоје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, |
| стење је кано гомила јада које ме срета у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори |
| све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у велик |
| је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најста |
| орскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не одвајаше очију са |
| отегао.</p> <p>Таких је људи било доста у В. и то већи део међу онима који су били бистрији пам |
| долазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на пот |
| а је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да м |
| у небу под облаке.{S} Ја сам много пута у животу своме стајао на овоме месту.{S} Ово стење је к |
| а је прихвати немо.{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — бе |
| ла ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти ја |
| питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Боса с |
| век свој са братом, сад је нико и ништа у кући; сад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{ |
| м марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у пролећ |
| /p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу врло, врло ретка — додаде доктор Станоје и пог |
| срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза с |
| ости или поштовања?</p> <p>Ако је срећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије чове |
| ти први оштар ветар, први јад и несрећа у животу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић је доста живео, д |
| Е И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>1888.</p> </div> <pb n="3" /> <div |
| Е И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" |
| га духовника потресло је доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да и |
| је да им оду, јер је то ипак прва кућа у месту а он је са покојним попиним сином ишао заједно |
| е своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо примили а госпођа Санда и |
| то расте, а камо ли, да они дају правца у општинскоме раду.{S} Људи говоре, да доктор Станоје Л |
| васпитала била као кћи богатога трговца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпо |
| ј приказивала се ниска сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешко |
| ономе нано, ко га доживи! — рече Љубица у заносу.</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у с |
| Сунце је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старо |
| у је било јасно да се и српска породица у В. почела заражавати одозго.{S} У месту је био велики |
| је, брањаше попадија — она је газдарица у својој кући.</p> <p>— Е није него роткве! — плану гос |
| а је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Ланара — тако су з |
| и мање куће стојаше лепа малена баштица у дворишту а десно се пружаше ограда од велике баште.{S |
| шкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удов |
| лију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је ча |
| јату славуја, није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога |
| ну.{S} Доктор Станоје Лазић био је душа у друштву <title>„Српскога кола“</title>.{S} Дању ноћу |
| p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би о |
| је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у коме је трунуло младо тело даровитог Р |
| и но према другима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгрева |
| оја сеја помогла — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете |
| путу га сукоби пусти глас, да је С. сав у пламену.{S} Тај глас је покосио јаднога Васу Божића п |
| ожићке — рече Милан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко л |
| убица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у ба |
| <p>Младоме лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота |
| шао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које |
| S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка био кадар да сможди сво |
| </p> <p>Доктору Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа д |
| да први и последњи пут прекорачила праг у овој кући.</p> <p>Одмах сутра дан дошли су похођани г |
| рекла: да је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој пом |
| удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Го |
| сти“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попо |
| варати о томе.{S} Неслога је кочила рад у једној и другој општини.{S} Људи почеше, да разбирају |
| ку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и |
| н ни по бабу ни по стричевима; нема сад у њега ни род ни помоз бог, њему је господарева заповес |
| Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама али ако овако пође и даље, <pb n="202" |
| о њиховој љубави, дође доктор сав блед у лицу.{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S |
| је и Љубица осећала, да је сваки поглед у лик доктора Станоја Лазића загрева топлом надом, да ј |
| високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за планину. </p> <p>При т |
| иде лагано, господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S |
| да људи који су опасни држави приграбе у своје руке не само сву власт него и новац.{S} Ако се |
| зикус био је наместио само оне две собе у којима је он становао; остало је било готово празно.{ |
| најбоља.{S} Пре свега им је описао Србе у В. како их је он познао — па онда је молио њих, као с |
| епо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" |
| е једном кад је пролазила кршне крајеве у којима живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, |
| ао малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном кло |
| она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му ник |
| новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камату а на кратак рок.{S} Тр |
| 184" /> <p>— Е, да! — кликнуше жене све у глас — а ко ти је, бога ти, казао то?</p> <p>— То је |
| је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам ка |
| онамо да погледи још једном, је ли све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорб |
| ла у вис.</p> <p>Рајко их је пустио све у један мах.{S} Беше му као да ја отворио срце своје па |
| ао, а да не захвати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> < |
| а Лазића а ово друго клонуло је од туге у грудима Љубице Животићеве.</p> </div> <div type="chap |
| госпођа Соса смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко см |
| > <p>— Докторе, Бог.... реч јој застаде у грлу, а из очију јој грунуше сузе.</p> <p>— Еј, мој д |
| ну мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на постељу притиск |
| огнула мало главу, а кад доктор застаде у причању, диже нагло главу као да се била поплашила од |
| с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се |
| подине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који д |
| b n="218" /> <p>Дајте, да створимо овде у месту једну братску и српску заједницу, <hi>једно вел |
| рече господин поштар, ако вас видим где у вароши, да вам кажем, да сврнете мало њему, има нешто |
| } У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство |
| ије па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где је мио гост.</p> <p>Госпођа |
| својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе |
| створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич |
| о гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у кола и пљесну се руком по глави.</p> <p>— Нема ти већ |
| ла на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни д |
| ело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже уда |
| тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викну:</p> <p>— |
| Вас не истргнем из једне тешке заблуде у коју Вас је можда бацио Милан.{S} Ја сам Вас вазда по |
| <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима борио се и он као лав а кад су пали н |
| звор тражио је он и желео је да га нађе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без |
| као курјак.</p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну св |
| нуди господар Ацу да седне док он изиђе у „магазу“ да види има ли толико ћебета „на лагеру“ — а |
| бриге, где ми да натентамо жену да дође у бербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори |
| елети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече:</p> <p>— Не бој |
| х, сваки се то пренуо и отимао, да пође у напред.{S} Овај нови дух, који се полако будио и снаж |
| развио заставу и соколио народ да пође у нови бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Ч |
| Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а ош |
| оспођа Јуца у В. — а то су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама |
| шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с муфовима у рукама.{S} Како иду, изгледа |
| </p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гракнули су као из једна грла на ту новину.{S} Ко |
| а од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> |
| грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бе |
| азићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што |
| ајенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Романа Жи |
| > <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но в |
| исто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону на |
| анпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи |
| евитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе као к |
| , да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му с |
| емарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше как |
| стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико подлаца.</p> <p>Господар Рада и н |
| та само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, кад год и пред вече а већ до подне знале |
| им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда новац по старом под велику камату |
| оне су обе још младе, силом се не може у гроб, а томе јаду је рад — силан и напрезан рад, најб |
| нски ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попадати од тешке туге и жалости |
| на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који рет |
| воме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне звезде — које су полако падале као да се крун |
| } Одмах се заблистају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако |
| 8882_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста |
| чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз |
| не.{S} Лекарски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у |
| начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, а Милан му је био одан к |
| S} Јави се пре свега жени и деци, да је у животу, па онда се лати да подигне ма и најмање кућиц |
| се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о |
| /title> напредовало је тако јако, да је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило се |
| је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће му кћер обесити о врат |
| ка — рече Рајко нешто замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „ |
| је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине миле нане. </p> <p>Од тог |
| , скочи испред огледала јер осети да је у исти мах неко притиште на груди.</p> <p>— Та ја сам, |
| ечи претрну Љубица, беше јој, као да је у тај мах смотрила сен покојнога <pb n="252" /> Рајка Б |
| то леп, топао јесењи дан, баш као да је у сред лета.{S} Љубица је по старој својој навици устал |
| <p>Журио се, па није ни приметио да је у тај мах поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицо |
| /> младога доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама ж |
| ом Мацом, у женску претпрату и стала је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окрену |
| .{S} Катица, мезимица Ланарова, била је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, ви |
| оспођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> |
| 51" /> купила је очеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p |
| века.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа |
| {S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина м |
| певања и појања.{S} Мисао та прешла је у дело.</p> <p>Сви старији господари и госпође у В. гра |
| — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фру |
| о се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</ |
| једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се стидео |
| уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је с |
| >Ти звуци крепили су срце његово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у |
| прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око срца, који је постигао у животу |
| бица притиште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај |
| и, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — р |
| а.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавит |
| ујеш, синовче викну грк-Стеван, који је у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречка |
| елем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на |
| ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p> <p>Ако је срећ |
| и ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила и кипила <hi>осве |
| вањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана.{S} Нека неодољива |
| адне троица га прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, |
| рича, али кад баш желите, казаћу вам је у кратко.</p> <p>Доктор Станоје Лазић седе на камениту |
| заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и |
| он нема на кога.{S} Сам је, самохран је у животу своме.{S} Је ли му груд набрекла од радости — |
| Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег печења.“ К |
| борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била спас а којима је живо |
| . Имао је тада велику грађару, држао је у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седе |
| .</p> <p>Доктор Станоје Лазић свикао је у своме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест |
| на — добар знанац и пријатељ свраћао је у њу откуд год је наишао, јер гостољубивије куће није б |
| јко се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу |
| буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог о |
| никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гор |
| о шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{S} Одавно се он омиш |
| сенас.{S} Сутра дан после вечере био је у „визити“ код господара Гавре и испросио је — најмлађу |
| </p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи мана |
| доктор Станоје Лазић жени — распирио је у срцу њезином све бесове <pb n="153" /> љубоморе и она |
| а се љути.{S} Која добија па још ако је у „свињи“ те не може нико да поднесе, толико се размеће |
| пуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред |
| <p>Има већ неколико година дана како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што |
| т.{S} Већ је више од месец дана како је у месту — па никако није могао да их походи.</p> <p>— П |
| ни се тако још боље допада него како је у нас.</p> <p>— И теби је врана попила мозак — плану го |
| далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова да одабер |
| ије могло дуже оклевати и приступило је у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину |
| ајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи.</p> <p |
| је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прода што и |
| речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли |
| ић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поплашена |
| она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разје |
| <p>Рајко је стајао као окамењен, јер је у тај мах пришао Милан Љубици па је с њоме нешто разгов |
| олном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким це |
| ањем и искуством.</p> <p>Женски свет је у свакоме мањем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В |
| њем месту врло радознао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језиц |
| ису људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прв |
| усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љубици је лакше кад се исплаче н |
| ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако рећи од коле |
| а Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први мраз, први ја |
| метнуо на стол две педесетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</ |
| идна — Јефта и сусед му допадоше робије у онај исти мах када је свет дивио се и клањао се вешти |
| све то јаче бесни.{S} Болесница се вије у мукама.{S} Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на час |
| часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} |
| се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника |
| ђе на вечеру.{S} Познали су се, па није у реду „да вечера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за че |
| ка је донела и своју кћер, јер тек није у реду да је остави саму код куће.</p> <p>— Ајте жене н |
| /p> <pb n="140" /> <p>Млади лечник није у своме животу видео бајнијег ни милијега створа но што |
| и — а ви тако као испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задов |
| упио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са ког |
| Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешта, бога т |
| /p> <p>Ово но сахата беше му најмучније у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а |
| е да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина |
| војима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио |
| {S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака п |
| како је постао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је б |
| бљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић није знао је ли жив |
| живо, да је заробљено те одведено које у Суботицу, које у Сегедин.</p> <p>Јадни Васа Божић ниј |
| да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој по |
| коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нема коме би их ка |
| рсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки |
| Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела |
| ајко се кратко али језгровито захваљује у име своје и Миланово и свију својих другова; диже чаш |
| вога мужа јер се зачу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него |
| се ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој тре |
| ицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писмима.{S} Али ово је, брате, дивота, као вил |
| ајкова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је |
| ј кући и тражио плаховито од надничарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је |
| отово свако пиће, познаје све пештанске у будимске бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш. |
| пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у један мах.{S} Доктор се наже па стиште врео пољубац н |
| да назебе, две три грознице па га свале у кревет, па кашаљ па сукрвица — па онда: „јао, моја ма |
| <p>Док су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са |
| з Косовско поље — груди су му набрецале у големој жудњи да притисне на њих српски род, а сад би |
| ке када су госпођа Боса и Љубица стигле у ловачки дворац крај Љ. Госпођа Боса је преклињала Љуб |
| има.{S} Нема ни три куће које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно пр |
| у берачице.</p> <p>Девојке су се сабиле у буљуке.{S} У сваком буљуку имаде по нека бака која па |
| у у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb n="115" /> јату славуја, није него пе |
| дине у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско ч |
| ца, одмах дигла од стола, па сишла доле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у св |
| ка из друштва.{S} Отишли су бајаги доле у поток на извор.{S} На планини се руђаше једно место к |
| за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не ћеш бар ова |
| ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком |
| знате моје жене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она |
| јоргована.{S} Да нису њих две душе саме у кући, пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је |
| смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргнуће се многи од кога није ђаво |
| ао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали проти |
| име.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и на танак лед.{S} Аја |
| ђу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у коме јој |
| о <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опаметити?</p> <p> |
| анише несретнога Романа Животића али не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на је |
| е у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па |
| је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне и пробија се кроз планину — Љуби |
| > Лазић, имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је |
| х за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га неп |
| ико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену американску наслоњачу, запали |
| шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, |
| — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вече |
| по живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру, с вечере опет |
| ја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина. |
| вори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза |
| шице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шт |
| зачудио се, како да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно |
| ежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{S} Све су нешто тешки, није да су болесни али |
| ове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је су |
| p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није ник |
| а увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се уп |
| милну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, |
| обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глав |
| Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, је |
| кра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади лечник пружи девојци руку а она |
| м сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте |
| /p> <p>Људи су осетљиви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" |
| е самац лист кога ветар може да отпирне у даљину.{S} Ко љуби свој род, тај ће га још већма љуби |
| занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком, не може да н |
| изаћи из ћелије болесникове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим с |
| вице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, када је доктор Лазић минуо са женом мимо ку |
| Како се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> |
| бриче, да ће доћи да дуже поседи код ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је дове |
| по мушким грудима његовим јако поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чис |
| азиваше то неприродно, то болесно стање у В. Тога ради ваљало је да проучи живот појединаца, жи |
| а Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело а та љуба Српкиња паше војну св |
| ољи соник.{S} Лаке сонице лете из горње у доњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоци |
| оје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом његовим затавн |
| ма фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у зиме н |
| у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како кој |
| ре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам ја била, мој докторе, м |
| авога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога ни |
| речи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} От |
| ах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, а у свету томе и себе, је тако неизмерно несре |
| не докторе, она ме је будила сваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица |
| иш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим |
| то?</p> <p>Није била дуго тајна, да се у <title>„Српскоме колу“</title> претресају крупне ства |
| српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари оп |
| ло смишљено или је било случајно, да се у исто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвокат |
| овек и од више мудар, па је држао да се у данашњем свету не живи само од љубави — него од сасви |
| о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирну одају, пала мајци божијој баш на лице, па јој с |
| </p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда |
| > <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас зв |
| 0"> <head>10.</head> <p>Госпођа Боса се у велико предигла из постеље.{S} Зима је оштра али сува |
| пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишка |
| ва стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најж |
| зина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са многим отровом; да ли ће му знати, да л |
| ји госпође Санде поштарке претворише се у прах и пепео.{S} Љубица и Станоје згазили су их ногом |
| лике котурове дима у вис.{S} Загледи се у те котурове, прати их како се носе и повијају по соби |
| оспођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</ |
| ва куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтал |
| Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврћ |
| и само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај |
| опет застала.{S} Лако полако па јој се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада |
| ала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n="244" /> |
| и сестринске љубави Савкине развијао се у Љубици нови живот као пупољак на јутарњем сунцу.{S} Љ |
| ни знала да је кумов Милан настанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадо |
| ати.</p> <p>Но доктор Лазић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда п |
| колеги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има ј |
| ла од њега.{S} Кад се смирило вратио се у С.</p> <p>Да грдне ли промене!{S} Некада је С. било < |
| ајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове |
| /head> <p>Има већ десетак дана, како се у кући доктора Станоја Лазића пред вече састају по неко |
| а Санда дунула у поштарски рог, тако се у ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напу |
| сретне љубави.{S} Оно срце разиграло се у прсима доктора Станоја Лазића а ово друго клонуло је |
| су био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, и |
| е на сламну зелену столицу, забленуо се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ства |
| Не питај ме — рече доктор живо, јер се у тај мах сетио да га је поштар молио за потпуну дискре |
| жића по срцу.{S} Није него као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у |
| /p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предавања.{S} Предавања от |
| е као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потписи на тужбе.{S} Скупљани су говори |
| <p>— Та ја сам, лудице моја! — зачу се у исти мах Савкин весели глас — дошла сам да видим како |
| спођа Санда купећи огртаче да их изнесе у другу собу — још ми нисмо људски ни селе а ево и ње.< |
| едају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице о |
| гледала је Љубица Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским у |
| т поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд н |
| ежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тра |
| за забаву и весеље.</p> <p>Сваке суботе у вече држала су се у просторијама друштва јавна предав |
| живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јури |
| а сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно |
| </p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренут |
| била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула |
| ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> с |
| хватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенски |
| дахнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћа |
| е.{S} Кад он једном стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> |
| ј се давнашња жеља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смр |
| ањениково.{S} Баш као да му нешто ропће у грлу.{S} Нема од њега већ ништа.{S} Да Бог да да дође |
| ла, није марила много да тумара из куће у кућу. „ Стари људи треба да седе код куће “ — била је |
| да та нежна мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb |
| последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> <p>Та |
| литву, диже лако главу и погледи правце у олтар.{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар млад |
| а смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и п |
| шну другу, али ипак јој је свако словце у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S |
| асна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свет |
| захукала није ни приметила како се лице у доктора Станоја нагло променило.{S} После прве речи о |
| а светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада ж |
| ћу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му ј |
| > <p>Млади лечник гледао је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p |
| о која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Боса с Љубицом.{S} Сино |
| кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да |
| жаше неки тајни прекор, следило се срце у грудима Рајковим.{S} Још кад га у исти мах погледи и |
| алу; та она је крива да је Рајково срце у берби плануло бесом љубоморе те нехотице начинило она |
| <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се нека необична ведрина р |
| а нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити |
| лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта |
| ну забуну.{S} У тај мах задрхта му срце у грудима како силовито, да је мислио да ће Љубица чути |
| м колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад су се Милан и Рајко опростил |
| мила као свога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изре |
| тној девојци излазаше пред очи оно вече у винограду како је измамљивао <pb n="104" /> оне чароб |
| подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у каван |
| ала.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу глав |
| е шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде |
| тра дан било се разболело јадно девојче у суседа, које је Љубица јако волела.{S} Сирото дете бе |
| а Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потраја ни по сата а на столовима где |
| шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из његових сањарија |
| саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помоз |
| {S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе страху о |
| и тешка љубомора зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају ком |
| а, жудња и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирс |
| а се лако, јер као да још и сад гледаше у велике, смеђе очи љубичине. — Лепа је, врло је лепа!< |
| ше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика |
| још за вида стигне до пута који вођаше у манастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да |
| </p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на душу.{S} Е |
| н беше таван, магловит и већ се губљаше у даљини — то беше лик покојнога Рајка. — Други лик беш |
| е очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер ј |
| оси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да је некада так |
| {S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун |
| у звезду врх себе.{S} Поред ње трепташе у присену једна мала <pb n="145" /> сићушна звездица па |
| кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смир |
| е гледе.{S} Но тешко да ће се икад више у животу и видети; јер Рајко је од то доба тако оболео, |
| ју!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војни |
| управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у ј |
| ђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја |
| е умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао. |
| р знак.{S} Биће крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али |
| ђа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне |
| них капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планина махом заблиста као да ј |
| } Са тих погледа мора да је горео образ у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице ср |
| па изгубио — а он је остао поштен кнез у погорелој општини.{S} Сиротовао је, дрмио је, очајава |
| заношљиву реч, да мотри на сваки потез у лепом лику његову, кад се занесе за светлим очима, за |
| да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој општини „остане све по старом.“ Људи |
| и како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> |
| и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишк |
| ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и |
| је ваљда већ десетак пута са својима и у вароши, па јесенас кад су Милана први пут водили горе |
| разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је |
| p> <p>Љубица обисну помајци око врата и у соби се зачу кратко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе |
| ји стена.</p> <p>Тако бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме пр |
| У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне тек од сада прави нови живо |
| м о паметном начину живота појединаца и у кући.{S} То нису била научна разлагања но живе и поуч |
| докторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{ |
| на.{S} Али кашто буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о њ |
| дворишту бијаше још једно омање здање и у њему две собе за госпођу Мацу, до ње кухиња, јестичар |
| зда у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи к |
| /p> <p>— Стискох друга свога на груди и у врелом братском загрљају испричао ми је он вељи јад с |
| би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема т |
| он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рај |
| о је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не напредују |
| ана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да прича |
| у сестру — и то поштоваше носим собом и у гроб.{S} Данас сутра кад ме не буде више, ожалите ме |
| што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нек |
| нила, кад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она |
| ише међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи |
| дају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на м |
| ељ нам не ће замерити ако га дочекамо и у њојзи а непријатељ нам неће ни долазити; колико ја зн |
| Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са матером сломити окорнога |
| га часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизмерно туга, да би чисто т |
| у.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да до |
| какве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће |
| м маленим сеоцетом и показао јој свет и у њему људе, њихова дивна дела и грозна недела, високе |
| бру нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно |
| а.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме и годишњаци, <pb n="180" /> који ретко када да |
| у договору: ко да се све бира у једну и у другу општину?</p> <p>Ствар је дошла до прелома — кад |
| игама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица |
| је у сред места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига |
| лед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне је тако неизм |
| га и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Доктор Станоје Лазић долазио је у |
| друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у тим мислима осетила би добра госпођа Боса двојином ја |
| е проговоривши с њоме ни речи.</p> <p>И у тим мислима ђипи са столице и пође наглим кораком по |
| мотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади лечник нову слику.</p> <p>Зат |
| мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је младоме д |
| а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љубицом.</p> <p>У |
| животу а да буде најбоље?{S} Љубица би у таким приликама сјајно засведочила, како је женска ст |
| е нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким приликама села тихо за свој сто па би шила или |
| т.{S} Она ће пас из сама дешперата теби у наруче — и роман је свршен, ма ме после као девера и |
| них мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био у |
| нагом вољна духа, снажна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учи |
| згали — продужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па б |
| у да снаже једно друго врлинама у борби у животу — то је само тренутни расположај, то је сладак |
| е у Пакши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври |
| уктала се најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type= |
| нога живота, где је било снаге и љубави у кући, са кумовима, пријатељима и суседима.{S} Нема ни |
| ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да ради, да руши, да подиже, да се бор |
| ли бледа као да није имала ии капи крви у образу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, пр |
| .{S} Изгледаше као да нема ни капи крви у себи.{S} Пред очима му букнуше светлаци па онда га чи |
| Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жене, коју је он лечио, па она не може из з |
| сем ово докторово писамце господар-Ради у Задругу.</p> <p>Још он није био ни изговорио, а госпо |
| } У заносу своме није ни знала да гледи у очи ономе, кога до сада није смела људски ни да погле |
| ме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не с |
| ед велико огледало, стане па дуго гледи у њега.{S} Дала би по сермије своје само да зна, је ли |
| ну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то |
| >Госпођа Санда је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке кру |
| ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба буд |
| рбански расположај гостију, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се |
| им животом — на њему је сада да пробуди у томе срцу божанску струју праве љубави па да натопи с |
| почео да јој описује какав је В. и људи у њему.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је за |
| у не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу собом па <pb n="233" |
| ај избор, онда сви мирни и поштени људи у В. морају се селити из општине — а свему је томе крив |
| шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада спасти на то, да продаје труд и кремење, |
| живи новом бујном снагом та се не тражи у пријатеља.</p> <p>Љубица је ћутала, поплашена од тих |
| у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{S} По свем месту нађикала коровина у врх |
| , што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта в |
| S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо пристаништ |
| тровница; свака реч претвараше се њојзи у клетву.</p> <p>Ветар је силно лупао о срчали прозоре, |
| и лаком душом полетети мајци, оцу, сеји у загрљај — та помисао олакшава последње тешке дане шко |
| лан како изиђе полети оцу, мајци и сеји у загрљај.{S} Од тешке радости није другога ни видео.{S |
| ајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другов |
| <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире т |
| </p> <p>После вечере пристадоше и мушки у картању.</p> <p>Око поноћи се разиђе друштво. </p> <p |
| је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни М |
| ије ништа, нано — рече Љубица тихо, али у тај мах скотрљаше јој се две крупне сузе низ образе.< |
| прихвате.{S} Начелник је у В. Србин али у варошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и |
| у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста јаких газда који <pb n="54" /> беру и п |
| Милана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> |
| аноје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим пар |
| рши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио |
| нагло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман с |
| p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуштали у до друштво је било на окупу — али кад пођоше путем уз |
| ебуче, гунђали су па су се опет враћали у постељу, да откину ако могу још по један сан.</p> <p> |
| људски ни оданути па су га већ заплели у разговору.</p> <p>— А где вам је, бога вам, доктор?{S |
| овца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бог из в |
| пута писао, да би рад био да се досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће |
| ри из општине као да нису никад ни били у њојзи.{S} Њега треба дакле задобити за тај посао па м |
| то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Станоја Лазића.</p> <p>Госпођа Санда је |
| " /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску дужност да им се нађе на помо |
| орео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поробили мађистр |
| длака, дотле себични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је б |
| а му се да су бистри момци; нису седили у скамији бадава.{S} Јест и његов Милан зрео, али Рајко |
| је осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастир |
| једнога дана беху се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навек |
| био велики број људи који су се оженили у старијим годинама.{S} По бољим српским кућама ретко ј |
| ча докторова пренела би је као на крили у онај сјајни богати град и она би се толико занела, да |
| су се грк-Марко и госпођа Марта вратили у кућу, подбочи се домаћица и рече опоро:</p> <p>— Кажи |
| ек кад је видела да су јој оца спустили у раку — онда јој јад пао на срце.{S} Са очева гроба до |
| аст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушт |
| ко враћа сада љубав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <p |
| с.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњим |
| за живу главу.{S} Тек кад су се кренули у село — спазила је кришом испод очију, да је један сме |
| о је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на ла |
| ојник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи |
| зино.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда |
| рко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изишла у |
| , божија воља <pb n="103" /> сви смо ми у његовој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише |
| а вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> <p>Заметоше и други |
| под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жа |
| ји нису до сада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</tit |
| ада били никад општинари ни у једној ни у другој општини. <title>„Српско коло“</title> се разма |
| унђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми н |
| младу, нову госпођу а од јутроске им ни у крај памети, да је она пре њих већ на ногама.</p> <p> |
| очима.{S} Али њојзи као да није било ни у крај памети да њега нема у друштву.{S} Седела је тихо |
| а добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошкој општини.{S} Јабанлија и пришелаца туђе вере |
| крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива прича докторов |
| ћом за коју годину старије, не би му ни у сну боље среће желела.</p> <p>Љутит поглед из очију м |
| ме човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три годин |
| а је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и као да ће имати да домеће п |
| што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе да није тог, ми вас не би видели ни до б |
| људи; слуша, а срце се од страха камени у њојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замисл |
| остао С. Кад је сместио своје у родбини у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркв |
| Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така с |
| иној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „велики вход.“ Тутори за |
| у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја тражим руку ваш |
| а ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до |
| ак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, али се |
| а.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се к |
| срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли — кад нема |
| е пустила Љубицу, да се прво мало смири у тихој осами њихове куће па ју је после нешто силом не |
| описани страх.{S} Као да му неко говори у њему, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одма |
| у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу |
| ле и спојиле, да ће одолети свакој бури у животу.{S} Ја знам много људи, али не знам кућу, у ко |
| онако бујно кипела млађана снага, носи у себи клицу ране смрти.</p> <p>— Кукавни Рајко! — рекл |
| о земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој нужди ићи Леблу, ни Клајну, но ћеш са два |
| ош пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као шт |
| добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно.{S} Мот |
| ила већ одрасла, па их је требало слати у страна, горња места у институте на васпитање; било шт |
| проучио људе и жене са којима ће имати у борби тој посла, рачунао је и одабрао је оне на које |
| зди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постојбину.</p> <p>Далек је то пут, велики |
| слушалаца, да већ више није могло стати у друштвене дворане.{S} То је било ново и сваки се отим |
| и рече им да ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из д |
| S} С Миланом се не ћу никад више видети у животу.</p> <p>— Поздравите га, праштам му од свег ср |
| осподине, зар се не ћемо вечерас видети у касини? — рече поштар Мита.</p> <p>— Вечерас не могу, |
| : сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега песма |
| Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="c |
| прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и срамоте.{S} Но доктор Ста |
| — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и рећи: евала, баш Бог да прости!</p> <p>Баш је |
| и још код куће.{S} Сутра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред гос |
| је мислио да ће се једино моћи смирити у тихој осами горскога самостана.</p> <p>Доктор Станоје |
| оме — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој кући, протераћу те и из вароши.{S} Знаш! —</p> |
| ном; лепо ће се проћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n |
| Станоје је погледао стотину пута смрти у очи; за њега она није била страшна, јер је он у смрти |
| ном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону страну потока, испред старе шуме |
| јер се бојала, да ће од стида пропасти у земљу.{S} Спаде јој камен са срца када се Милан и Рај |
| ога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је |
| — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да |
| животу.</p> <p>— Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да к |
| амену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се греју око ватре.{S |
| снагу, јер ће клонути, јер мора клонути у борби са јадима у животу.</p> <p>— Али зар нема и рад |
| ај орман за сребро и за стаклад метнути у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> |
| а.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била сам јуче |
| сно дете — рече стара погледавши молећи у Станоја Лазића а очи јој дођоше пуне суза — јер рек’о |
| ноје Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер |
| И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини д |
| Клајну, но ћеш са два добра јемца отићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар плата |
| лако Рајко — не бој се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у с |
| октор Станоје баш тога дана морао отићи у једно оближње село неком тешком болеснику те је Љубиц |
| Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из авлије где ћемо ручавати — рече Љуб |
| зна, да господин Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се чов |
| ћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече пр |
| сока је — рече господин Стева гледајући у малену дежмекасту попадију.</p> <p>— Та не питам ја в |
| рце би му задрхтало од милине гледајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи кој |
| тар окрену се на пети те пође гунђајући у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је из |
| ајбоље — рече Љубица и погледа питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја каз |
| отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха |
| анде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну да сама узме кусу |
| ђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> < |
| чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва успл |
| 87* по подне када је Љубица дошла Савци у походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Да |
| јом ћерком Милицом госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по |
| јој се, да назире како светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издиш |
| о узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Стано |
| .</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „п |
| фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Не тр |
| а прену и погледа брижно својој поћерци у лице.{S} Лице јој беше бледо а по њему као да играше |
| да је сама на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S |
| а се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не |
| о су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану докто |
| .</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му ус |
| а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог вечера беше |
| оса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; г |
| зишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала у ону сјајну |
| Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, |
| и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уп |
| да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p> |
| , ево ти ово писмо.{S} Пази га, као очи у глави.{S} Метни на њега жиг и замрљај га мало, да изг |
| лога родитеља, који је њу љубио као очи у глави.{S} Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта |
| камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри високу политику.{S} Морали с |
| је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је он већ многој бури, из сваке борбе |
| ан осваја мало по мало себи леп положај у друштву.{S} Његова реч броји се данас међу прве, рад |
| а, да са стипендијом може изићи на крај у великом свету.</p> <p>Рајко је био врло одличан ђак.< |
| ди, коју распири и разбукти први осећај у младим срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце |
| иљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу |
| не у сеоском гробљу но по жељи његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, |
| ко је лето оболело и свраћа поглед свој у душу своју, где но се буди нека тиха жалост па се пре |
| нило онај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рај |
| ну ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није ни замерала.{S} Кад би је мати запита |
| ше се навукла магла на очи.{S} Дође јој у тај мах, као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула |
| е госпођа Марта опирући се али лице јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако д |
| а будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце позлатило све миле и |
| ј мах се сети, да је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} |
| е била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са |
| у главу али не могаше да погледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— |
| кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb n="74" /> <p> |
| е да попуни и подигне онај млади воћњак у своме винограду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. |
| ило по подне у кавану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе |
| , када се спремао на најодсуднији корак у своме животу.</p> <p>И доктор Станоје Лазић поче да и |
| То ће бити њезин први самосталан корак у свет и тек ако она не погоди како ваља, онда је на ње |
| као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићушне зв |
| рчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се |
| свију тешких тренутака најтежи тренутак у животу госпође Босе.{S} Камо њезине лепе среће, да је |
| ила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио био, |
| светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — али |
| p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десета |
| ! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта |
| а њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивало је |
| о што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљ |
| дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> <p>Гос |
| и.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуго је б |
| его у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{ |
| — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор |
| напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поноћи.{S} |
| се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако штап |
| која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема новаца ни за једну форинт |
| е био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, веселили се |
| ло да госпођа Боса није једини болесник у кући.{S} Кад год би доктор дошао, било да је зван бил |
| пуне три године.{S} Био сам онда лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао |
| науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу к |
| ца кад их има у његових другова.{S} Док у једнога нестане, добије други — па се то увек лепо жи |
| у моме животу, али слушајте како поток у дубљини ромори.{S} Тако живи и ромори у срцу моме над |
| ана дао ни видети.{S} Засео је као паук у своју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу. |
| ка крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} Ми ћемо се ту до |
| ве; гледао сам Душанов Призрен; био сам у Карађорђевој Тополи, где је пукла прва пушка за слобо |
| јима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српски краљеви; |
| ри ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре |
| ица.</p> <p>— Помисли друго, јуче нађем у материном столу писмо Миланово.{S} Пише како се он и |
| S} Васа Божић тражио је смрт са оружјем у руци, али смрт је бегала од њега.{S} Кад се смирило в |
| рови пробијати кроз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — |
| ни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је та |
| ва венчала са доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из малено |
| на стојала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Д |
| х је десетак момака, сваки са дреновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто пр |
| и. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко лепо мирно ригорозирај.{S} |
| и попа у месту а сва три један с другим у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одула |
| доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво |
| анас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљенова.{S} Од говора никога глава |
| занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> <p>— Па ипак сте докторе, т |
| ица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Собица би |
| има, погледала би она у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле |
| е Лазић тишије и погледа меким погледом у зажарено лице младе девојке — ви сте Српкиња па и тре |
| и погледа неким неразговетним погледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса |
| осле неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су |
| е сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, још није добро сео, али стиже телеграм од Грк- |
| ти људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — |
| његове, да никад није пошао том стазом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очи |
| ио се одавна да се пусти са том моријом у борбу до крајности.{S} Али борби се не да догледати и |
| <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену своју где седи за стол |
| а је позвала Милана, да седне са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им с |
| јили за навек.{S} Рајко једном приликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Ми |
| ају погледаће госпођа Боса брижним оком у Љубицу.{S} Говори се те ово те оно — али њојзи лебди |
| Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, да је кукавац одмах јекнуо.</p> <p>— Отрове же |
| столову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу.</p> <p>Откако |
| месец обасја — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетрени |
| ајлепше казује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свог |
| у отишао је неким журним домаћим послом у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лу |
| нос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и при |
| е на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђ |
| едеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па у Италију.</p> <p>Овај глас пао је као бомба м |
| ик, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће тихо певуцнути и по коју песмицу.< |
| ом, а он јој је моћан бранич и наслоном у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема |
| огледом у небо; крепи се, диже се вером у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке |
| ај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од недеље ће бити прстен док се и доктор врат |
| , па се после повукао са госпођом Сосом у другу собу да се посаветују, како да мати поступа око |
| гов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се ра |
| ава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима многи, па и најдаљи кр |
| о што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Ратарска кућа не може да дигне главе, јер |
| , опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак надви се господину Роману н |
| чком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је пристао најпре његов Кузман а за К |
| е никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само |
| е, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} Ваља јој спремати на дому — јер док се окр |
| <head>2.</head> <p>Освануо је први дан у новом животу Љубице Лазићеве и доктора Станоја а у њи |
| теванов, долазио им је готово сваки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb |
| <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то опет око ј |
| на ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу на ками |
| ну Пешту о сав Будим град! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рај |
| ђује се отац, да не ће да буде поджупан у Срему! — викну Милан весело — а ја му кажем да мора к |
| p>— Ја сам до данас стајао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у |
| срцу моме нада, да ћу и ја бити срећан у своме животу.{S} Моја је срећа у Вашим рукама, госпођ |
| аво у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опазио кад се испео на брег изнад села. |
| а је седео доктор Станоје Лазић завијен у топлу зимску бунду.{S} Ветар се мучио да му огрлицу о |
| е спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Са |
| ела.{S} Беше као да јој је жарки пламен у један мах преплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У |
| .</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обесио моју дво |
| мерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Образи јој |
| тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин у војнике</title>“ — Кузман груну на кућњем прагу из пи |
| , да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Ч |
| ему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца к |
| а њега она није била страшна, јер је он у смрти гледао само вечити закон <pb n="106" /> природе |
| лаки бршљан, из тамне гудуре сили се он у вис на светло сунце, на божији зрак, повија се, увија |
| н о длан а оно већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добр |
| атило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла |
| а.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту не би било ћара.{S} Ако и |
| {S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ зајаокне |
| м кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо на та |
| у тихо на креветац.</p> <p>Да му је к’о у тај мах понудио Крезусово благо, — доктор Станоје би |
| а, како се један исти злочин прерушавао у разне облике и како су га људи разно схватали.{S} Адв |
| — јер доктор Станоје се врло разумевао у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се |
| {S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да се никада не ће више женити.{S} Таку жену ка |
| сао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу само да не буде међу људима да н |
| подели радост своју; је ли пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим |
| ћ дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио Катицу Ланарову |
| данима топло око срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести с |
| рвим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb n="120" /> распири |
| шенијих мисли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине |
| ом у своме животу — мање би јада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата |
| џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око стола, — Љубицу.</p> <p>Све друштво запље |
| тако стајао млади лечник и немо гледао у даљину где но се плаво небо љуби са земљом.{S} У души |
| 36" /> да се доктор баш одиста загледао у Љубицу — јер кад прича, не скида очију с ње а кад Љуб |
| лим светом у В. Он је најдубље загледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и пор |
| у да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло |
| је доста живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, к |
| Познала је свет онако, како се огледао у срцу њезине другарице — и свет је тај био тако леп, д |
| нда својим великим очима мирно погледао у своју жену.{S} Са тога погледа прострујао је Љубицу т |
| на подне кући.{S} Но доктор се задржао у селу и кад је по подне и заова јој госпођа Маца отишл |
| потока.</p> <p>Он је некад тако стајао у врх Копаоника па гледао низ Косовско поље — груди су |
| доктора, а овамо гледала је у њега као у Бога, јер мишљаше да је у његовим рукама живот њезине |
| начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Само су два срца кој |
| тно, сретно! викнуше Милан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта |
| волела овај свет, у коме је живела као у рају — срце је није вукло међу људе, јер их није људс |
| ан за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето ти ћете, снахо рано, дочек |
| није смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се |
| ио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничавој ватруштини.{S} Сад се сваки отрезни |
| а Лазића.{S} Госпођа Марта је онако као у полак и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ств |
| лану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је од јутрос |
| жна да одоли борби у животу.{S} Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух сво |
| је оболео и срцем и душом те се повукао у тиху осаму горскога самостана; моли ме да му дођем, з |
| Господар Гавра Ланар је по подне дремао у своме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран |
| јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се њихова н |
| разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога би |
| <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манастиру на будилник.</p> <p>— Е кажем вам ја, децо, |
| гледао у душу појединцу, он се разабрао у свима кућевним и породичним стварима а пратио је будн |
| шљасту трновачу па је отуда немо зверао у друштво.{S} По живота да би да се Љубица осврне, да г |
| ћутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, којим ће јавити ономе у Пакши да дође.{S |
| ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на сва |
| ад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у |
| ути душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олт |
| ише и кад је доктор Станоје мало застао у причи својој да одахне од жара који му је био обузео |
| ке осећали, да нов живот који је настао у В. прети да им поткопа досадањи рад.{S} Било је њих в |
| ао зван или незван, само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле д |
| И нико није тај сињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица |
| зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по |
| ближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{S} И кад год би с |
| видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Ле |
| сто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био је на коли, ваљда данас има још много посл |
| утра, а и то не би да Милан није отишао у оближње село адвокатским послом.</p> <p>Кад су сутра |
| кад је Рајко добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већ |
| Божић је још са два своја мештана дошао у С. Морали су се као дивљи зверови пробијати кроз коро |
| кић из Р. из горње Бачке, када је дошао у В. са намером да се ожени.</p> <p>Истина да је господ |
| е.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је |
| Дигох се да га видим.{S} Кад сам дошао у Горњак и видео свога старога друга, бијах поражен.{S} |
| p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n= |
| и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се сусретам са толики |
| ре, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, |
| во.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у први ма |
| ина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе у тр |
| кторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан — ал |
| компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госпођа А |
| и од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у |
| Љубице Лазићеве били су као ведро небо у праскозорје пролетнога јутра.{S} Само једном, кад је |
| им прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а из ње вођаху десно и лев |
| удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за тили часа |
| он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку |
| а села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опа |
| те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао тако на |
| зо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и Савка изашле су одмах по руч |
| мајке.</p> <p>Љубици је још и сада живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, к |
| му студене ноћи прозираше око лечниково у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да ч |
| итам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор |
| ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је болесници.{S} Љ |
| Са очева гроба довели су је кући готово у пола мртва.{S} Сутра дан <pb n="21" /> осванула је у |
| редњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да седнемо овде под |
| ђа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; стисла би му топло обе руке, |
| } Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гав |
| а би краја ваљало почети, да се Српство у В. не само очува од пропасти, него да се прокрчи пута |
| ајчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинам |
| чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој дође као да не познаје саму себе.{S} Ча |
| походио госпођу Сосу и остајао би дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахн |
| у се слутило, да ће ту бити нешто друго у ствари.{S} Пре свега понуди господар Ацу да седне док |
| е се Љубици око далеко изнад брегова до у то плаво небо — а са њега као да је гледе очи мајке њ |
| па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки умиш |
| жем, ја сам пуних пет година дана живео у тим крајевима — тамо ме је вукла одавно жеља моја.{S} |
| о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је |
| брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и пријатељ мој оболео |
| о на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамни |
| бицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња кола с домаћином.</p> <p>Близо села баш на ј |
| кише а с њоме и снег.{S} Сваки је засео у бусији, неки на пањ неки пао за дрво.{S} Пушке су зап |
| стара винограда, у понедеоник је почео у среду је свршио.{S} Како је код других код њега је јо |
| ов живот <pb n="178" /> је лепо отпочео у кући Станоја и Љубице Лазићеве.</p> </div> <div type= |
| у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи с |
| арошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад прима отуд и новаца а и пита увек он |
| те у трећој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати |
| ју у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а доктор Лазић још није могао да сведе ока |
| тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још ли |
| роговорио ни две три речи, а већ се био у њу самртно <pb n="130" /> заљубио.{S} Случајно сам и |
| а жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девој |
| о да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замишљено.</p> <p |
| један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије воде из потока, дође горе и рече неш |
| /p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе морао смотрити ону сузу што |
| кад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога за |
| <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао ј |
| о их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи |
| сетице, одмах је у мислима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Ка |
| воту.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га разумети |
| орба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право чедо прир |
| Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} |
| итога рада природнога.{S} Је ли победио у тихој али истрајној борби, ван паћеника и својте му н |
| увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босиној кући.</p> <p>Љубица је оздравила.{S} |
| целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Да је среће, зар би она тако сада самова |
| месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</p> <p>Јо |
| а правим очима — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и |
| е упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{S} Кад смо се |
| свакога јутра орнија и вољнији полазио у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислим |
| ине дана како се доктор Станоје доселио у В. Одмах друге године изабрала га је општина за првог |
| октора Станоја Лазића кад се он доселио у В. Будно око његово није смело да зажмури пред њима, |
| д; тек када је Младен за навек сахранио у срцу своме прву очајну љубав своју, или боље да кажем |
| л што се попина здравица, коју је напио у здравље старој домаћици није изгубила у жагору.</p> < |
| видео, тога ради је највећма и стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још дан |
| мило, да је млади доктор сав застрепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су т |
| е сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му да је био као у некој грозничаво |
| милих слика, које је он већ био створио у своме будућем животу.{S} Та он се био већ готово ужив |
| ноје сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазил |
| војим.{S} Ја нисам до сада никад осетио у срцу своме према ни једној девојци оно што осећам пре |
| и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било најбоље н |
| тена за визите а и доктор се већ научио у овим двема собама, не ће волети да га крећемо.{S} А д |
| села дољњем Срему па је, кад је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији |
| </p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својск |
| оцни где па граби кући.{S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звез |
| " /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила гл |
| Али ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се обра |
| вршила своју тиху молитву беше јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да јо |
| за лекара.{S} Кога је год лечио једнако у каквој тешкој болести — тај није никад пожелео да га |
| аде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми см |
| /p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде |
| ће отуда на Саву, да претури све преко у Србију па да преда на оставу.{S} Како се мучио да се |
| таноје Лазић загледао је дубље него ико у тај свет; позив је његов да живи у њему и с њиме; да |
| му.</p> <p>Доктор Станоје застаде малко у својој причи и погледа у Љубицу погледом, којим би да |
| могао је видети, како необично сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву |
| пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинс |
| Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био |
| м дише и старо и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју |
| </p> <p>— А ко ти каже да је мени тешко у срцу — прихвати Рајко суморно.</p> <p>— К’о бојаги, ј |
| ла оца па јој је данас тако нешто тешко у срцу, да <pb n="48" /> не може да одоли терету, но мо |
| гових, оно топло срце које би благовало у њезиној љубави — све је то тако било заносило душу мл |
| рало ветар капом.{S} Све се то сад дало у неко мудровање.{S} Време се променило а у њему су се |
| далеко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће |
| — Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је као прут, |
| о како с вечера сврши посао, сврне мало у <title>„Српско коло“</title>, да проговори коју са св |
| другога ни видео.{S} Рајко је стао мало у крај, бајаги се нешто освртао за пртљагом а у истини |
| ица, када је доктор Станоје застао мало у своме причању — види вам се то још и сада, јер се рад |
| му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљку, са кога је леп поглед на Дунав |
| с Љубицом остави кућу па да изађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, |
| уку на сто страна.</p> <p>— Изађох мало у башту, да видим како сунце залази, — рече Љубица и пр |
| две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> < |
| да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено које у Суботиц |
| госте.{S} Рајку је срце силовито куцало у грудима — али кад приђе да помогне Љубици да сиђе с к |
| ће краја да почну.{S} Срце им је пуцало у грудима, када су видели да ни једна кућа није остала |
| и брзо своје куповање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је би |
| це, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку |
| у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али чест |
| а, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p>— Је |
| девојка не зна ни сама како јој је било у тај мах.{S} У срцу њезином кипела је страховита мржња |
| руштво враћало из воћњака, камо је било у разговору одшетало.</p> <p>Наскоро па се зачу сребрни |
| ну, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осва |
| о — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју ста |
| лику да <pb n="241" /> никога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота д |
| питоме.{S} Пре педесет година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Ма |
| аишао, јер гостољубивије куће није било у свем С. Данас је Васа Божић подигао једва три собице |
| да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк- |
| н све то боље враћала.</p> <p>Није било у бога дана а да госпођа Боса није изумела нов и нов по |
| у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Гавра је био стари, мудар грк |
| разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до цар |
| он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—ске жене биле су беспосле |
| фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је њего |
| речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружила руку своју — а од |
| осао — и друштво се још за рана вратило у виноград а у први вечерњи сутон у село.</p> <p>Госпођ |
| огледа старој у очи.{S} Пољуби је топло у руку и рече тихо!</p> <p>— Лаку ноћ!</p> <p>— Бог ти |
| чине помајке.</p> <p>Старој је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{ |
| ога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није боловао ни дана.{S} Седео је по вечери |
| као да му се у тај мах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало |
| осетила је Савка да ју је нешто текнуло у срце кад је помислила, да јој Љубица није искрена.{S} |
| д.{S} Било је њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и |
| дио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. буде снажно и напредно?</p> <p> |
| какав такав посао кад му је све отишло у млево.</p> <p>Но бадава се јадни Васа Божић отимао од |
| ="249" /> <p>— Изволите, докторе, овамо у собу, имам с вама важна разговора.</p> <p>Доктор Стан |
| } Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не помишља више на њих.{S} Д |
| сноме творцу; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столи |
| Лазић је био најчуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у на |
| .</p> <p>Кола су се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио |
| дити на пречац, свега ће тога бити само у своје време.{S} Ко буде жив дочекаће све то.</p> <p>П |
| ји човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две ћете знати са мат |
| и намигну гостима.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и с |
| се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882 |
| продужи попа.</p> <p>Рајко погледа немо у попу и не мога да се разабере.{S} Неки неописани бол |
| ђа.{S} Ми ћемо се ту договорити па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ. |
| ре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, дого |
| ну кад смо обе једни година а дошле смо у исти мах.{S} То је сасвим по резону.</p> <p>— А је ли |
| како си?</p> <p>— Не бој се.{S} Сви смо у божијој руци; поручићу ти сваки дан — а пиши и ти.</p |
| другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.< |
| бол му је дао срце на комаде.</p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — |
| ар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и |
| а он њојзи.{S} Бајаги заљубили се једно у друго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бо |
| е први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{S} Не једном ми је све исказа |
| ових мисли дизала се она с њиме заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уст |
| са покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; о |
| рече Љубица погледав доктору доброћудно у очи.{S} Не ћу много досадити ни једној, осим кашто ак |
| n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> |
| S} Колико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама. |
| едајући како је стабло народа подривено у језгри и у корену своме.</p> <pb n="201" /> <p>Где не |
| Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше немо као да |
| речима госпођи Марти, погледа јој нежно у очи, поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p |
| опет топло за руку и погледа јој нежно у велике, смеђе очи.</p> <p>Станоје Лазић јавио је свој |
| докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи доктору Станоју Лазићу.</p> <p>— Извео сам га из |
| своје плаве крунице и погледају брижно у ведро небо.{S} По винограду се осуле воћке мирисним ц |
| живо у памети, како је много пута тајно у себи премишљала, како ће јој бити некад када се уда?{ |
| и при тим речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам |
| често, као да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине п |
| око тога, да претреса како ово или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би |
| појницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb |
| а! — рече Ната весело и погледа радосно у своју младу госпођу.</p> <p>Доктор Станоје Лазић давн |
| леп диван.{S} Госпођа Боса седне обично у своју велику наслоњачу, Љубица поближе до ње са плети |
| .{S} Купује, слаже своме слузи све лепо у велику котарицу а овамо све нешто звера, баш као да н |
| елики домаћи мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту |
| >И госпођа Санда забоде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вери |
| исам — рече Милан и погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — |
| пред своју миленицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се |
| е које би живеле у љубави.{S} Све је то у завади, све то војује једно против другога.{S} Прво с |
| } Не један пут би помислила, како је то у животу људскоме да по неки мало добра запамте.{S} Бив |
| их људи па су се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало |
| Милком, а Стева Попић са Савком — и то у један исти дан.{S} Сватови су били у кући доктора Ста |
| у се сваки дан састајале то у једној то у другој кући, ако ни зашто, оно да се мало виде и разг |
| а није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица |
| прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви тићу!{S} Моје |
| удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама р |
| била дошла и давно заузела своје место у кухињи.{S} Још није било десет сати ни избило а совра |
| је С. било <pb n="210" /> велико место у Бачкој — а сада је све спаљено и лежи у развалинама.{ |
| адога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне?</p> |
| >Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разго |
| је Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку |
| азић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет |
| је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања према |
| немо тишина.{S} Свака се то нашла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салвет |
| везда преко неба.{S} Љубицу текну нешто у срце — беше јој као да је то била Рајкова душа, која |
| га и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теже и јадније.</ |
| чак зарудео, одњихао се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под в |
| кви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, |
| ко му је допао ропства и можда свиснуо у туђини.</p> <p>Но мало по мало почеше људи разабирати |
| у му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце Љуб |
| е у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника живота.</p> <p>— Знам ја ту песму, го |
| и сам близо до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишк |
| вори по реч две које не пристају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и |
| чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с |
| резана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што им |
| е то тужније запомагала, кад је и лекар у С. казао, да ће им свима боље пријати планински вазду |
| н Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је био нег |
| <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустоше шуму |
| тво га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало ш |
| у црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „ |
| стола“ — само да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која |
| њему да је вредних и лепих берачица јер у њега ће ове године да буде и бербе весеља.{S} Његов с |
| правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на место кориснога зн |
| елике богиње, децу је давио неки гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, |
| инуо.{S} Несрећа очева потресла је кћер у дубини душу њене.{S} У први мах беше јој да је то као |
| о ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом обориш |
| сто у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега боле |
| се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се |
| гом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухвати |
| м српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке ср |
| оса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p> <p>Госпођа Боса је седела у прочељ |
| ече Гаја лицидер да је од јутрос доктор у њега купио венчане свеће.{S} У два сата сели су он и |
| сам и ја велики <hi>литерарни</hi> глас у српској књижевности.</p> <p>— Ех, не могу ти казати п |
| таноје живо.{S} То коло, реци да ће нас у њему бити стотинак људи Срба одавде, то ће ти бити <h |
| ј руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор ј |
| фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка скида мантилу на врати |
| ђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— Лепо, то је лепо, господине Стево, баш на |
| ћи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју пошту, па ме се не тиче ни ј |
| плуг му рђају.{S} Све то срља суноврат у своју пропаст.{S} Дуг се попео на сваку кућу а притис |
| а кожње канабе па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је |
| ли кући, а она села по вечери на доксат у кући, па се загледала у звездано небо.{S} По небу пло |
| и словенске песме, признао је сав свет у В., да се никад није тако лепо забављао као тога вече |
| в велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од сада Љубица Лазићева.</p> <p>Има |
| 61" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогл |
| В. збиља је то вештина која бисти памет у рачуну а оштри језик у препирању.{S} На столу нема но |
| бопитљиво, јер је познавала оштру памет у своје другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — |
| ткој помајци — и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госп |
| ване у биртију на вечеру, с вечере опет у другу кавану — па <pb n="31" /> у том сване и зора „ј |
| лило у месту кад је варошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер |
| огледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и |
| излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта т |
| две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} У дворишту бијаше ј |
| Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога изгледа.{S} Ко га |
| ло је да проучи живот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> < |
| вот појединаца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалос |
| к година како се почео да разрива живот у <hi>породицама</hi>.</p> <p>Доктору Станоју Лазићу је |
| а, није ни слутила да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лаз |
| оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи по живинскоме нагону те |
| д једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену |
| о би ваљало препородити друштвени живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме пра |
| им гласом својим још описује свој живот у Србији...</p> <p>Било је то сутра дан лицем на сретењ |
| /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњ |
| љиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у животу, они су наслон па и обрана — али извор нове сн |
| ме је око себе па ми дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изи |
| веће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а са високих круна њихових упре |
| е јој лако у грудима — леже да први пут у животу своме сања, да још има среће на овоме свету.</ |
| лењу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и к |
| ђа Лекса — страна је, дошла је први пут у место, нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не |
| а пригрли мому, за којом му је први пут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лис |
| ата а она из Срема.{S} Виде се први пут у веку -- она се допадне њему а он њојзи.{S} Бајаги заљ |
| волели као деца; видели су се први пут у веку па се загледали једно у друго, — ето то је све!{ |
| Станоја Лазића.</p> <p>То беше први пут у животу Станоја и Љубице Лазићеве да су им мисли блуди |
| ону недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је |
| до колена.{S} Љубица је данас први пут У своме веку погледала у огледало, да види како јој дол |
| уморна.{S} Данас је од јесенас први пут у већем друштву, па јој је било нешто тешко око срца.{S |
| плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у животу своме поколебала се Љубица вером, да ће јој Ст |
| есет сати ни избило а совра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готов |
| збегавати.{S} Рајко је мислио да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао м |
| едељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као н |
| помајци и поћерци руке.{S} Била је већ у велико ноћ кад је доктор Станоје изишао из госпође Бо |
| има „Пусти нано, не дирај га, он је већ у гробу.{S} Не знаш ти то нано, давно је то било кад си |
| ћи раније да легне, а с јутра сунце већ у велико одскочило, а она се још не помаља из своје ода |
| м из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p |
| га уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам |
| ја никада, јер је сваки дан и свака ноћ у животу моме занавља. — Ако ико, лекар, прави лекар, т |
| тор је, милостива госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо ост |
| и душом.{S} Кад је са пролећа похитао у У. — затекао је своју љубав као туђу невесту пред олтар |
| жара и заноса, како је оне јесени био у У. у неким сватовима.{S} Ту је тога дана познао девојку |
| .{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек с |
| је рад био, да прикаже своју младу љубу у свима бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да ис |
| е.{S} Доктор је сматрао друштво за њиву у коју је сејао здраво семе тако вешто, да је ово ницал |
| , па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она |
| о је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе.{S} Коју го |
| са свога пута и доведе своју нову младу у В. Ко би то знао рећи?</p> <p>Грк Марко као кум и грк |
| мучноме, тешкоме, можда и очајноме раду у коме могу и да клонем, да паднем.{S} Питам те, љубо м |
| их звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плаво |
| ве.{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љуб |
| ци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p>Док је госпођа Санда израђивала сво |
| е пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} Која има већу кура |
| е сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико ноћ а док |
| о је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше |
| осле свакога знатнога догађаја скупљају у већем броју било по подне у кавану на каву, било пак |
| ро видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као |
| ти им да иду врло мирно, да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вич |
| 3" /> свака новина поникла у души свију у један исти мах — па је тако свака ствар и била израз |
| а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једна душа у два тела.</p> <p>С |
| ок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном |
| у немилице, само да зајазе страст своју у руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогај |
| е се брзо са свога места и пође Станоју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе |
| .</p> <p>Љубица врисну и полети Станоју у наруча.{S} Доктор је стиште топло на своје груди.</p> |
| а им се нешто предсказује.{S} Не верују у којекакве бапске враџбине — али има нешто и у томе.{S |
| огао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и п |
| реч, па јој причаше о манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица |
| дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади високи, л |
| и склонио жену, сина Рајка и ћер Милку у Србобран — Зорка се онда још није била ни родила — је |
| ећ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан положа |
| ази, — рече Љубица и пружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навука |
| Станоје Лазић судио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинско |
| у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се на њезином гробу заветовао у себи: да |
| је драго — кликну домаћица и подлете му у сретање. </p> <p>— Извините милостива, ја наиђох онак |
| трепио у дубљини душе своје.{S} Беше му у једанпут као да су те очи пробудиле у срцу његову <pb |
| м, предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— |
| је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали.</p> <p>Идуће јесени видео је В. д |
| , излетеше обе јаднице кукавноме Роману у сретање.{S} Кад допадоше до носила па га видеше да ве |
| и молио би ме да му не позлеђујем рану у срцу његову.{S} Но после месец дана он би први почиња |
| один Роман је једва преболео тешку рану у левом плећу али три лупежа платили су своју крађу гла |
| Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на троје — али |
| епрестано у облаке.{S} Таман ако стигну у врх планине ето ти им и буре с вејавицом.{S} Добро ће |
| тих људи, који су готови да вам помогну у вашој тешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде |
| пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, |
| ћ приказао је до подне своју младу жену у десетак првих кућа у В.</p> <p>Свуда су их лепо прими |
| ашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликн |
| и, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она није никада живела у томе свету; њез |
| брижљиво припазила на ову видну промену у нарави своје рањенице.{S} Види стара где јој дете туж |
| његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И |
| кошута — а кад сунце искочи на планину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију сво |
| ула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb n="141" /> јер она ме одмори и разгали — |
| листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива |
| ктор Станоје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у т |
| е ни три године, али семе раздора букну у вис као да му је сам ђаво нађубрио земљиште.{S} Три п |
| мо као ноћни бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину |
| годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, људи и народи су у књи |
| бором — да је побожни духовници спомињу у њиховим светим молитвама и њезинога и детињег здравља |
| ословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирисном го |
| јер је тај посао доносио лепу крајцару у кућу.{S} Да није тога ко би смагао толики трошак око |
| лима једну ставио у рачун ономе доктору у Пакши.</p> <pb n="239" /> <p>Кад присутни набројаше Г |
| /p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу она мека бедујинска мелодија песме: <title>Спава |
| } Ако Санди пође за руком да баци ватру у докторову кућу, постигнуће двоје.{S} Прво ће се докто |
| м дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко св |
| </p> <pb n="199" /> <p>Ни но јада да су у В. били само појединци окужени.{S} Има више од десета |
| > <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница с |
| ушу лечника Станоја Лазића пролетале су у овај мах крупне мисли.{S} Он је <pb n="163" /> познав |
| им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотам |
| су падале све наде Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако |
| ичак па облачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не нав |
| S} Но земље и градови, људи и народи су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p |
| оди су у књигама друкчији а друкчији су у животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није м |
| евају.{S} Сви рђави језици прорицали су у сав глас, да ће ту бити у тој дружини наскоро бруке и |
| ркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једном клонулу снагу када се на великим школа |
| права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И доиста је |
| осиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и срце наслон |
| по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јареће |
| рви почетак доста.</p> <p>Млађему свету у В. ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{ |
| ако ја волим кад причате о Вашем животу у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор |
| авао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он ј |
| ло, баба му је додала и придржала свећу у руци а у том стари духовник већ би и издахнуо.</p> <p |
| ачки него лупкају петама као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ |
| .{S} Друштво се рано разишло.{S} Божићу у мах позли.{S} Леже на диван, а отуд опет на постељу.{ |
| несташни момак изаћи пред празнике ноћу у лов, да привреба кога јарца на прескоку — али и то је |
| а Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> < |
| ио своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и |
| и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S} Здравица је прихваћ |
| им духовним оком дошао је на раскрсницу у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да ј |
| аново и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила ка |
| изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спа |
| агрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире људска пакост |
| /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био је мушки ли |
| огаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им н |
| да дођу са својим мужевима у један мах у походе новој клади.{S} Нису се ни надале, да ће их Љу |
| је и попадија; она <pb n="37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честита |
| ема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је |
| <p>Кад је стигла кући повукла се одмах у своју собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак с |
| н, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће ноћити.</p> <p>Већ је био у велико н |
| еко.{S} Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх виног |
| је божићева кућа била једна од највећих у месту.{S} Велика стара кућа на покој, са магазинима, |
| им свима боље пријати планински ваздух у В., а ако остану још дуже у С., да ће клонути и попад |
| ваљало је дати лепши и идеалнији правац у животу.{S} У <title>„Српскоме колу“</title> појавила |
| .</p> <p>Грк Стеван је био први трговац у селу.{S} Кућа му је била на гласу од старине.{S} Поко |
| био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађару, држао је у месту винс |
| тога купила је госпођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два |
| уја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинство.{S} Велики и снаж |
| је силна крв.{S} Зликовац је гађао баш у срце — и тешко да га није и погодио.</p> <p>Све бадав |
| че, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а не у бербу.{S} Кад ћеш се једанпут и ти опа |
| шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек |
| ме послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да ј |
| нца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у велико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе |
| берка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и н |
| ачке.</p> <p>Сваки се газда састара још у почетку бербе да осигура себи бераче.{S} Обично ће уз |
| ић изишао из госпођа-Босине, био је још у велико <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Ду |
| драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој бољи лека?{ |
| Госпођа Ката и Савка спремале су се још у суботу за тај дан.{S} Намесиле су два пуна сита погач |
| осподине Стеву адвоката, али да сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у виногр |
| , косовима и славујима, засадили су још у детињој души неку необичну појетичку клицу.{S} Она је |
| дских и трговачких кућа излио се раскош у мајсторске и ратарске куће.{S} Мода је силан и несит |
| у сјајни намештаји, ту гозбе, ту раскош у оделу и накиту, ту лепи коњи и каруце, пуна кућа млађ |
| вши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срцу — љубави Вашој</hi> , госпођице — рече Ста |
| <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у Рајка коса врана</l> <l>На |
| штво њенога рода.</p> <pb n="161" /> <p>У свету — отвори се нови свет у души младе жене; чинило |
| несвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје |
| о наиђу „господа.“</p> <pb n="86" /> <p>У великој соби намештају се столови за картање.{S} Око |
| е тресе грозница.</p> <pb n="158" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на пр |
| d="SRP18882_C2.10"> <head>10.</head> <p>У породици госпође Сосе настанула је велика жалост.{S} |
| d="SRP18882_C2.11"> <head>11.</head> <p>У идућу недељу походио је Милан грк-стеванов доктора Ст |
| :id="SRP18882_C1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића чит |
| d="SRP18882_C2.12"> <head>12.</head> <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помо |
| :id="SRP18882_C1.3"> <head>3.</head> <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најте |
| :id="SRP18882_C1.4"> <head>4.</head> <p>У срцу Љубице Животићеве пробудио се нов свет.{S} Кад ј |
| р и глас му дрхташе од радости. </p> <p>У мах скочи Љубица, са креветца, обави доктору Станоју |
| а опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <di |
| ету, Рајко ме није никада волео!</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца д |
| решиће судбину његова живота....</p> <p>У идућу недељу било је велико друштво <pb n="137" /> на |
| те — рече Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад |
| , да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија један бес другог.{S} Очај, и тешка |
| да испреде своје мисли до краја.</p> <p>У даљини, далеко одавде, гледала је Љубица Рајка где оч |
| о тапкајући о јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви |
| дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У великој муци и невољи својој диже се поп-Марко са пог |
| ! — зачу се као из једнога грла.</p> <p>У тај мах већ је био доктор Станоје прискочио.{S} Пажљи |
| Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац намесник из манастире Б. с неким н |
| Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је |
| реплануо и лице и снежна рамена.</p> <p>У забуни својој промуца нешто, али Савка јој не даде да |
| поштар — нема му под небом пара.</p> <p>У том протуњише докторова кола мимо <pb n="258" /> њих |
| рта за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо |
| матора — мумлаше госпођа Марта.</p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачи |
| ше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше кола мимо госпођа Босину кућу.{S} |
| ос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби.{S} Попадија Анка |
| р тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић |
| ком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта |
| Станоја Лазића и његове женидбе.</p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њез |
| умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и доктор Станоје из болесничине одаје.{S} |
| тер — па онда нас није ни бриге.</p> <p>У онај мах, кад се вратила стара госпођа Соса са младом |
| м госпођи Кати и Савци у походе.</p> <p>У идућу недељу после тога изаћи ће по подне грк-Стевано |
| је можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела |
| им госпођа Боса могла да одбије.</p> <p>У среду се госпођа Марта није видела од посла; бадава с |
| је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како |
| седам пута око прста десне руке.</p> <p>У соби наста за тренутак немо тишина.{S} Свака се то на |
| отине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт н |
| нео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, кој |
| ад се свет тако окренуо на горе.</p> <p>У таким мислима госпођа би Боса сва претрнула кад је по |
| едељом обично сви људи код куће.</p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санд |
| о се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху поређани најлепши намештаји; ту су ту бил |
| а а рука поуздана која не дрхће.</p> <p>У јутро се то пођипало зором.{S} Ловци се облаче лако и |
| њак горе, да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи. |
| олако све већма и већма губљаше.</p> <p>У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рај |
| е доктора Лазића у дубљини душе.</p> <p>У манастиру једва се видело да има живе душе.{S} Настој |
| сто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како |
| Станоја Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако п |
| оћи а он стегне срце па прегори.</p> <p>У тешкој бризи својој почела би госпођа Боса мал те кој |
| ње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде испред сеоске куће.{S} И |
| етарац поњихује лишће на јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стра |
| .{S} Рука јој задрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која |
| и свога благослова на тај корак.</p> <p>У заносу своме није Милан ни приметио <pb n="256" /> ка |
| уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и људи. </p> <pb n="195" /> <p>— Баш крас |
| н и напрезан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сест |
| е опростила са Станојем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стев |
| запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна |
| оници развезао диван са Љубицом.</p> <p>У разговору томе причао би доктор Станоје својој љуби с |
| , само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако п |
| оведи.{S} Па куд пукло да пукло.</p> <p>У том ће стићи и последња кола; на њима је госпођа Боса |
| не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело |
| и новога миља у Ваш и мој живот.</p> <p>У исти мах зачу се сребрни глас Савкин са пута — а за ч |
| <p>НАПИСАО</p> <p>С. В. ПОПОВИЋ.</p> <p>У НОВОМ САДУ</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ БРАЋЕ М. ПОПО |
| добити од њих потписа на тужбу.</p> <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код |
| срцима и у најзаношљивијем добу.</p> <p>У срце љубичино пала је та искра — али је њу опет запре |
| ан тихо и порумени сав у образу.</p> <p>У тај мах прелети лако бледило преко лица младе жене.{S |
| у госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— |
| ад се зачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је |
| онесвеслу другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Лел |
| крете се срдито на другу страну.</p> <p>У том изиђе и лађа иза окуке и зазвони звонце на станиц |
| нема више среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију |
| и млада жена похита опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и проб |
| , па је добило кашаљ и грозницу.</p> <p>У данима жалости и несреће, сродна се срца још више збл |
| ова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђи |
| о до госпође Катице да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му |
| ва шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало |
| ји залогај од господскога ручка?</p> <p>У том изиђоше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шума |
| ну багљу?{S} Где су вам ракетле?</p> <p>У тај мах би Рајко запалио сав свет, да изгоре у пепео, |
| ност, којом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се ниј |
| им приповеди нешто „врло важно.“</p> <p>У људи по нашим мањим варошима је од вајкада та навада, |
| пођа Санда је од муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> |
| песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа —</l> <l>А у |
| кон смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као |
| -ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бел |
| још дуго доктор Станоје Лазић гледао ту убаву кућицу, па онда се пожурио стазом, која савијаше |
| ом сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, куме — ре |
| ли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, |
| ћемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи исприч |
| Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету.</p> <p>— |
| дње збогом.</p> <p>— Ја сам га љубила — убила! — одјекиваше неки страховити глас по грудима нес |
| очи, како је ова јадна жена ради Рајка убила и себе и своје обе ћери.{S} У тај мах поздрави га |
| цу као земља.</p> <p>— Та то њега не би убило, само да <pb n="101" /> није онако плаховито живи |
| куће!</p> <p>— Не ћу милостива; Бог ме убио, ако кажем и Нати једне речи — ви знате, да сам ја |
| душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спремити матер — па о |
| то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа Јула је била жена бистра па је је |
| ас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удови |
| том туге нико није ни мислио да пође за убицама у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи ко |
| га, једва је могао да промуца:</p> <p>— Убише ме зликовци!{S} Љуљу... и глава му клону на раме |
| и пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> |
| руке његове.{S} Од страха лати ћерћели-убрус, баци га преко песмарице, омота га брзо као муња |
| ури песмарицу и под најдубљега дењка од убруса, где но стаје дгуње и кесица од метвице.{S} Тек |
| рже из њега песмарицу.{S} Одвија је, из убруса, а руке јој дршћу.{S} Отвори је, и очи јој падош |
| — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам више на селу: но ја |
| ки дан у кућу —- и једнога дана, кад је увардао прилику да <pb n="241" /> никога није било у ку |
| а ће у данашњој вреви и великој гунгули увардати који тренутак — те излити своје срце пред <pb |
| ему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазлену жену у тај свет.{S} Она ни |
| пружи својој снахи галантно руку, да је уведе у кућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја |
| p> <p>У том дођоше пред кућу.{S} Кузман уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко п |
| Госпођа се љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим о |
| ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драг |
| а болесника.{S} И кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало рав |
| и други трећи дан.{S} Кад год би дошао, увек би и заноћио.{S} Вече би проводио у госпођа Босино |
| пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг |
| е Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од његове речи и не |
| сао је свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, прем |
| ишла Љубици — а ишла јој је сваки дан — увек би је и њих двојица пратила.{S} Кад Љубица опет до |
| био врло мио момак.{S} Леп као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштв |
| и то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — |
| а увек старија.</p> <p>— За то је твоја увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем св |
| а терао мак на конац.{S} Њезина је била увек и преча и старија.{S} Тако је то већ од како су се |
| , па и сад прима отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су би |
| нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од |
| у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који лис.{S} Преско |
| ка од берача и берачица.{S} Девојака је увек више, но људи и момака.{S} Људи се наимају обично |
| ји много живљи.</p> <p>За старе људе је увек тежак онај прелаз из једнога доба године у друго.{ |
| да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да он тражи њих. —</p> <p> |
| оваки живот да не може бити боље; он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Исти |
| а као <pb n="8" /> и брат јој и како је увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памт |
| кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p>О бого |
| он је увек са свима у љубави па њему је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најси |
| како је мека материна рука, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и |
| ербу и против њене воље.{S} Моја додуше увек говори да није никад добро наваљивати ни на кога — |
| њим су пошли други те су предавали — и увек је било толико слушалаца, да већ више није могло с |
| ија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио чове |
| ликим очима, она обори очи и застрепи и увек је пређе као нека језа.</p> <p>Па ипак би се Љубиц |
| м то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала да је изговори.</p> <p>Дан по дан па дође и |
| би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала прво у њега, па онда у Љубицу; |
| у дизању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још б |
| не би могла већма волети.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико |
| лакој памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> |
| и батал, да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згле |
| вакоме питању дизао је он свој глас али увек и једино као лекар — сваки га је саслушао нико му |
| аноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној, где |
| ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изгорео на две ватре.{S} Него тако може бити, ако |
| о научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава још у ве |
| т у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек испрва па и сада мало ћутљив али се после рашћерет |
| а пуно похођана, тако се и сад налазило увек по кога да дође да је види.{S} Већ Грк-Стеванови и |
| еднога нестане, добије други — па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану |
| х засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек старија.</p> <p |
| , да се не збију у гомилу, него нек иду увек у ланцу.{S} Не треба да вичу и алачу, доста је ако |
| .</p> <p>Код толиких јаких газда у селу увек ће се наћи бар гдекоји, који ће славно да прослави |
| блачак.{S} Благо ономе коме су у животу увек ведри и светли дани, коме се никад не навуку облац |
| зна о испиту.</p> <p>Рајко је и Милана увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио |
| да ће бити доста за први мах.{S} Сви га увераваше, да ће бити још толико, само нек се заузме ка |
| о у своме веку.{S} Био је у души својој уверен, да још лист не ће пожутети на гори а за њега на |
| у животу — у сретноме животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећ |
| ајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но тај осећа |
| је тихо и жалила је свога брата, јер се уверила, да је већ „под папучом.“ Бре да је она тако св |
| јуче је мислила да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине ду |
| инуле и госпођа Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још |
| ћ даље — рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за |
| н и обрана.</p> <p>Но одмах прве године увидела је госпођа Соса, да се о таквој малој снази не |
| м Рајком.{S} А Милан?{S} Савка је давно увидела, да Милан гони ветар капом, да треба још година |
| ји су до јуче били на власти почеше, да увиђају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> < |
| није да у В. није било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живо |
| ветло сунце, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази чест |
| питање <pb n="182" /> важним нагласком, увијајући конац, седам пута око прста десне руке.</p> < |
| > Љубице спусти она у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до гос |
| оној белој артији, у коју бијаше Љубица увила свој прилог.{S} Госпођа Санда трже вешто бели зав |
| вене, опада.{S} У сваку осетљивију душу увлачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто о |
| ници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је |
| вештога свирача.</p> <p>После краткога увода, поче да се извија лепо и јасно мелодија народне |
| томе <pb n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p |
| оре, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гле |
| је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дошле смо у |
| е. — Преврнула је одмах сву кућу тумбе; увредила је од првога маха своју заову тако, да ова хоћ |
| Милан оштро као да га је то питање мало увредило — госпођа Маца је отишла негде на поседак.</p> |
| а сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајко је м |
| и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада |
| ад тужна и вене.{S} Та му се мисао тако увртила у главу, да је побегао у ову самоћу и пустињу с |
| ту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но он је заузео самосталан |
| ирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу неки неописани немир и страх.{S} У томе ст |
| вота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати и Савка угађали су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи |
| га више но вас двоје, па ако не ћу вама угађати, да коме ћу!</p> <p>Кућа доктора Станоја Лазића |
| ула преко његова неба па му се за навек угасила.{S} Он те зиме није могао дахнути душом.{S} Кад |
| њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је до |
| не ће букнути као слама да плане па да угасне, него као луч, који ће горети те озаравати пут њ |
| пак подлегао у борби, беше му као да са угашеним животом болниковим трне и пада његова снага — |
| и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати у бербу, како ли ће све удеси |
| шње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако место, где ће бити који мет, из кога |
| За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх пл |
| икрије како се љути али су јој се иначе углађени зулови већ накострешили и по дрхтању долње усн |
| м срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се родила, где је о |
| броји се данас међу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему |
| права љубав кад младо безазлено девојче угледа лепа момка, кад му почне радо да ослушкује на за |
| могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад је већ угледала очев гроб, испредњачила је далеко испред свога |
| а штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат трговац у С. Имао је тада велику грађар |
| Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће рећи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило |
| уда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, к |
| па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се |
| о средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не бира путов |
| ва и више, али дуго бира јер је рад, да угоди своме господару.</p> <p>Грк-Маркова настојника, К |
| рану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за забаву и весеље.</p> <p>Сваке субо |
| /p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на сто |
| да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педесет — |
| грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап |
| е.</p> <p>— Та пусти ме, ако Бога знаш, угушићу се плану Љубица и покуша да се отргне из Савкин |
| о.{S} Он јој је одредио помоћ док се не уда, али те друго је то кад је отац жив. </p> <p>И у ти |
| евој вољи, други пут је рада била да се уда по срцу — и то срце горило је љубављу према младом |
| е требала богата партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта г |
| ећ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој с |
| мишљала, како ће јој бити некад када се уда?{S} Њезин девојачки живот био је тих и миран све до |
| зла се на њега нека врућинчина па да га удави.{S} Љубица се од првог дана није мицала од постељ |
| грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграпно загрлио.{S} Кад је |
| њезина Љубица данас сутра па девојка на удају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнае |
| да господар Гавра Ланар има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, п |
| це — било је пре пет година три ћери на удају.{S} Све су се три сустигле и могле би се удати за |
| зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> <p>Међутим |
| р има три ћери на удају — које се тешко удају.{S} Старија, данас сутра, па ће већ плести седе; |
| ајцару док јој тетка зажмури.{S} Она се удала, да се назове „милостива госпођа.“ Треба „милости |
| доктора Станоја Лазића.{S} Први пут се удала по невољи или боље рећи по очевој вољи, други пут |
| тка ако би се након њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ев |
| и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесет година дана сновала је она лепе снов |
| е — прибравши се мало од овога ненадног удара <pb n="116" /> — нас двоје ћемо је излечити, али |
| м разузурио па премишљају куд ће све да ударају ноге за клупе и столове, још није сунце да каже |
| да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер |
| ље је текло бујно, манастирска звона су ударала при свакој здравици; јер сваки <pb n="126" /> о |
| луд обичај, многа слабост, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год в |
| куле избијају сати већ поноћ.{S} Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} З |
| груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, ка |
| уде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе <pb n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ |
| кашаљ тако опак, а и грозница никако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешког |
| ају мамурлук.</p> <p>Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни к |
| и тежак сан!</p> <p>Кад, наиђу најтежи удари у животу на меко женско срце, оно клоне снагом, а |
| а.{S} Али друкчије иде ствар кад он сам удари на доктора а друкчије кад има за собом читаво кол |
| да им засветли у лице.</p> <p>У тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи з |
| је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{S} Овако ће та књижица остати њези |
| о Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Рајку крв у главу, и он би онога тренутка би |
| есео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи па би кроз њих, као кроз нек |
| тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p>Милан и Рајко |
| >Сећаш ли се оног сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде |
| ноја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрила руже што се |
| > <p>У оближњем великом српском селу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је п |
| издише, беше им обема као да их је гром ударио.{S} Љубица се прибра, врисну поново и паде на но |
| да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп |
| другарицу на постељу.</p> <p>У тај мах удариће и госпођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а ш |
| после мале вечерње.{S} Та близо је, док удариш длан о длан а њих ево у винограду.{S} Домаћица и |
| а још и то дочекам.</p> <p>Госпођи Соси ударише сузе на очи, а у соби се зачу тихо јецање.</p> |
| а: ијујују!</p> <p>Вуковарски тамбураши ударише у ситно тамбурице песму: „<title>Радо иде Србин |
| ој руци — тешаше је стара а и њој самој ударише сузе на очи.</p> <p>Љубица дуго не дизаше главе |
| и део совре да иде с грк-Марком.</p> <p>Ударише одмах иза винограда путем који води управо на О |
| ом у Бога.{S} Госпођа Соса дигла је под ударом своје тешке несреће очи своје горе, али Бог, ког |
| ли често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, из потаје.{S} Јунак се бије мачем — ал |
| а благословена младост одоли и најтежем удару у животу.</p> <p>Љубица се брзо опоравила у мирис |
| енова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да св |
| и младолика.{S} Није била ни пет година удата, па како је остала без деце а снаха јој је одмах, |
| ља — и она и Савка биће у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати |
| S} Све су се три сустигле и могле би се удати за један дан.{S} Катица, мезимица Ланарова, била |
| S} Има их више од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, |
| ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S |
| о да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече проведе у кући госпођа Босиној |
| пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и румен јој се разли по свежим об |
| но већ седају за вечеру, а ми још нисмо удесили кад ћемо платити ону багљу?{S} Где су вам ракет |
| и кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине |
| ом разговор о томе, како би се најлакше удесило, да све то пође на боље и ко би све то умео уде |
| д места најмило најлепшу кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и |
| е лепо, да будеш и одјако на помоћи, да удесимо све онако како ће њему бити по вољи.</p> <p>Гос |
| кад год би се враћао, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек |
| га ће све звати у бербу, како ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да |
| све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ се ж |
| радити и њему и мени.{S} Ову десно ћемо удесити за поседак а ту до ње за госте — кад ко дође.{S |
| > <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удесити преко својих људи, да се свет окане разговора о |
| јдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима нема пара у свој равној Бачкој |
| у тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> < |
| а милина кад је видео, како је све лепо удешено и смештено.</p> <p>— Ја мислим да ће овако бити |
| братовље милости, јер оно мало њезинога удила, није доста ни да је људски одене а камо ли да се |
| гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>Ал како ће да завади докто |
| ла је велика жалост.{S} Стара тетка им, удовица варошког сиротинског оца, занемогла је из ненад |
| нога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одм |
| у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да удовица радо гледа младога лечника, то је знала и Санда |
| сто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима; од тешке узбу |
| а јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за доктором.{S} Ако Санди пође за руком |
| умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n="151" /> купила је очеву кућу и важила је |
| оспођа Јуца а за њима је пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је |
| д муке причала по свем В—у, да је млада удовица Катица испрошена <pb n="271" /> за једнога хуса |
| <p>При овим речима пребледела је млада удовица као крпа.</p> <p>-— Та иди збогом! — прихвати С |
| њезин наслон и обрана; с њима је млада удовица била из дана у дан заједно; оне су знале шта он |
| >— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изненада, па баш сад ра |
| су прве госпође у В. с којима се млада удовица дружила.{S} По годинама све су биле старије од |
| и, говори лакше, ту је Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај |
| — Ја сам слушала од Попића — рече млада удовица Катица — да је врло бистра, да зна много, ма да |
| p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — та од јутрос сам сва отров |
| ка, попадија Анка, госпођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у |
| ="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна изићи на стан |
| уто поплашиле када су виделе како млада удовица сва пламти.</p> <p>— Та иди, лудо једна! — прих |
| /p> <p>У тој вреви ћутала је само млада удовица — али је у њезином рањеном срцу најдубље врила |
| ица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Катица замакла је оком са доктора Станоја Лазић |
| њега и по други пут удала.</p> <p>Млада удовица Катица вратила се у В. и ево већ друга година к |
| но, је л’ да сам погодила.</p> <p>Млада удовица је дотле ћутала као заливена.{S} На ове сандине |
| девојку већ испросио!</hi></p> <p>Млада удовица још није била ни изговорила кад у собу рупи из |
| умарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била је доиста врло лепа; да је живила у ма кој |
| јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручку поставила сто у својој сали с |
| сподар Аци — јер вели и онако та њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Г |
| својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В.</p> <p>И господара Гавре Лан |
| /p> <p>— То се зна! — рече госпођа Ката удовица.</p> <p>— Картање отпоче у сав јек.{S} Не потра |
| чеву кућу и важила је у В. као најлепша удовица и најбогатија партија.</p> <p>Млада удовица Кат |
| ше од десетак госпођа, које удатих које удовица.{S} По нека је донела и своју кћер, јер тек ниј |
| те се тога разговора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, |
| ам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удовица Ката јетко.</p> <p>— А да ко води кад ти не вод |
| о што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буди.{S} Кад је изустила те речи затр |
| но, жено, говориш, баш као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насме |
| каже да губи.</p> <p>Госпођа пошиница и удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — р |
| нзије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим варошким сиротињским оцем.</p> <p> |
| има нешто врло важно да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим н |
| и смо се код матере покојнога Рајка код удовице Божићке — рече Милан тихо и порумени сав у обра |
| тако су звали покојнога родитеља младе удовице — било је пре пет година три ћери на удају.{S} |
| кидала се из тешко рањенога срца младе удовице Катице Бркићеве <hi>тешка клетва младога пара</ |
| .</p> <p>Стигао је баш пред кућом младе удовице.</p> <p>— Госпо, готов сам! —плану Мата сав зад |
| ас из сасвим поузданога извора до младе удовице Катице.{S} Удовица се пренеразила кад га је чул |
| су се госпође тако лепо састале у младе удовице, дотле је доктор Станоје Лазић стао са своји ко |
| ела.</p> <p>Љутит поглед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— |
| з у нове младе.</p> <p>На прозору младе удовице Катице срушиле су се тешке ролетне у онај мах, |
| угима.{S} Међутим се љубав у срцу младе удовице из дана у дан све то јаче разгревала.</p> <p>Да |
| одскочиле са својих седишта.{S} Младој удовици навукао се мрак на очи.</p> <p>— Та то не може |
| едате.{S} Баш ми је мило!</p> <p>Младој удовици смрче се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухва |
| ин бриј’о, распитао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} |
| „Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од с |
| сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме разговарао и забављао али н |
| тина да је господар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сока |
| “ Госпођа Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће |
| а Санда и поштарка оне су увериле младу удовицу, да ће оне то израдити да она још ове јесени по |
| јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је наручила да сврши свој „ |
| м речима погледа Санда значајно у младу удовицу — ви ћете се све осведочити, да ја имам право.{ |
| ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да се од јуче предомислио но замеће траг.{S} В |
| ји.{S} Самац је али има код себе сестру удовицу која му држи кућу.</p> <pb n="79" /> <p>Кад је |
| загонетку одкуда да доктор потпомаже ту удовицу а да то таји и од ње?{S} Сад јој је из Миланово |
| ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала са |
| дмах ако је то истина!</p> <p>Другарице удовичине знале су за те гласове, те су се љуто поплаши |
| „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани варошки писар Јефта са својим проп |
| куће.</p> <p>Запечати писмо крајцаром, уђе сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где с |
| да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе поново у одају доктор Станоје, да види како је боле |
| мемла од камена“, сад мисли да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.< |
| пу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да још пре вечере углаве: кога ће све звати |
| ем Лазићем.</p> <p>У који мах Љубица да уђе у кућу, ето ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А |
| сам се изговорила.</p> <p>Госпођа Анка уђе сва запурена у собу и не дочека да се поздрави са с |
| ах најенергичније мере да се зликовцима уђе у траг.</p> <p>Трећи дан сахранише несретнога Роман |
| а свога на свету.</p> <p>При тим речима уђе Љубица и запита доктора: да ли сме болесници дати л |
| .</p> <p>— Благо ономе ко га преживи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — |
| у масну напојницу.</p> <p>Госпођа Перса уђе журно у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у |
| ђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, срце јој се стиште грчевито.{S} Клону |
| а.</p> <p>У тај мах отворише се врата и уђе господин Стеван Васић, млади адвокат у В.</p> <p>— |
| једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том стигоше и |
| грчевитим загрљајем.</p> <p>Грк-Стеван уђе у собу и кад опази како су и Савка и Љубица бледе к |
| нају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када |
| ла са својега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си |
| де, иште, вели, жедна је.</p> <p>Доктор уђе с Љубицом болесници а грк-Марко остаде у одаји сам. |
| ме доста празном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић |
| то немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту.{S} Љубица се попела у врх баште па гледаше |
| се на докторовој кући врата.{S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p |
| Љубица опоро — јер....</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љуби |
| о са столице, као да би да бежи.</p> <p>Уђе нагло у своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чел |
| као — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао насл |
| на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снах |
| замакла за рогаљ.</p> <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{ |
| најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био до |
| , ја се, душице, бринем за тебе.</p> <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.< |
| загледао око себе, све се већма и већма ужасавао од појава тога болеснога стања.{S} У животу по |
| и који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештански грађани С |
| кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао |
| закуца на вратима и богаташа али она је ужасна кад прекорачи прага сиротињској кући па не коси |
| ли за Љубицу.{S} Госпођа Боса трпела је ужасне болове и лебдела је непрестано између смрти и жи |
| жила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска в |
| н и Миланов глас.</p> <p>Рајка спопадне ужасни бес.{S} Трже светњак горе, да им засветли у лице |
| ашто да је нема у Бога?</p> <p>Под отим ужасним мислима пиштало је материнско срце госпођа-соси |
| је поштар молио за потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућ |
| и у госпођу Санду и пошиницу — та то је ужасно!{S} Та то се зове ову жену убити!</p> <p>Госпођа |
| ши ударе у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетреним |
| бица.{S} Знао је и Рајко ко је крив тој ужасној несрећи.</p> <p>Е тако, свако каже: берба весел |
| рце; али ко год је ближе познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звез |
| то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико кри |
| удо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S |
| ће се слади!{S} Грк-Стеван само жмири и ужива.</p> <p>Попадија је с девојкама, Миланом, Рајком |
| оји се одрекао света, одрекао радости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угаси |
| ућем животу.{S} Та он се био већ готово уживио у ту слатку мисао, да је нашао душу која ће га р |
| у.{S} Борба и опет борба.{S} Већ се био уживио у ту слатку мисао, да је у Љубици нашао право че |
| на селу: но ја ћу по сеоски: <hi>ручак, ужина па вечера</hi>; знаће то и Ната.</p> <p>— Ју, жал |
| писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут удала.</p> < |
| спођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p> |
| ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњу и добру негу може јој се зауставити ток.{S} Мл |
| као писан а увек весео и добре воље.{S} Уз то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како |
| попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из |
| о се пружаше ограда од велике баште.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То биј |
| да је Љубица пошла од попадије кући.{S} Уз пут је непрестано премишљала о томе, како ће да каже |
| оја, да је не остави, да је он лечи.{S} Уз госпођа Босине речи придружио се и молећиви поглед и |
| илука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће |
| ма у потеру.</p> <p>Пођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањенико |
| оуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добра нана и помајка — Љубица није вид |
| вездано небо.{S} По небу плови месец, а уз њега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону |
| е књиге и орман са лекарским прибором а уз њих леп простран диван па писаћи сто а с друге стран |
| зове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Катицу.{S} Попадији је нару |
| и.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећ |
| ишчекају.{S} Грк-Стевану се прохтело да уз пут отпевају још једанпут његову песму: „<title>Сећа |
| а кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и на |
| ки откуцај срца његова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежин |
| {S} Изишла је у башту, која се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак |
| рострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басамаке од доксата да је госпођа Боса једва могла з |
| так минута па је лађа већ приспела била уз обалу.{S} Доктор Станоје Лазић заостао је мало са св |
| ше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са милине |
| сузама.</p> <p>Колико је Љубица журила уз планину, једва је могао ПЕтар да је стигне.{S} Кад ј |
| од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји |
| своме другу захвална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој р |
| идио, да млади људи, момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави |
| .</p> <p>— Та ди сте?{S} Испаде ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко те |
| њаку.</p> <p>Доктор Станоје Лазић стаде уз девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој |
| је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови с |
| а и домаћице су селе на кола а Рајко је уз пут морао помоћи мало натарошу, јер је овај имао кок |
| обоје у један исти мах на постељу, раме уз раме.{S} Љубичина коса дотиче се тада докторових обр |
| ална, приљубила се она уз њега као дете уз родитеља свога, дивила се богатој ризници духа његов |
| тумара; сваки је радије код своје куће уз топлу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има к |
| да се сваким даном све то тешње приљуби уз њега.{S} Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини |
| а је кућа на ногама.</p> <p>Љубица седи уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се ус |
| је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пресекао свога д |
| а реда и <pb n="227" /> кова пристајали уз ову нову струју.{S} Повлађивали су онима, који су иш |
| екне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда је поч |
| главе Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај п |
| р се није надао да ће га непогода стићи уз пут.{S} Мислио је да ће вече моћи провести код госпо |
| ватиће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с |
| ароброди пристану истом сваки трећи дан уз обалу.</p> <p>Има већ две недеље како сваком лађом и |
| ова, која се привија уз њега као бршљан уз раст па га дичи једрином и свежином својом, а он јој |
| уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупоља |
| и хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од |
| о што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разгово |
| свога друга када га је видео где је сео уз Љубицу на дољне седиште.</p> <p>Он је сео у последња |
| ца.{S} Доктор Станоје Лазић стао је био уз њу па је гледао на планину.{S} Но кад се оно наднесе |
| ку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S} Дана |
| мо онај ред брда како су полегали једно уз друго као да су полегли грдни пластови по пољу.{S} Л |
| од смеја.{S} Млађи уговарају да играју уз тамбурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју |
| к, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду в |
| устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љубице.{S |
| — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, зна, сваки зет пољубити у руку и р |
| е могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи Зорка да поболева. — |
| ања радом за народ <pb n="121" /> свој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено кра |
| и измучен, па благо оном, који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{ |
| кама, госпођице!</p> <p>Љубица је стала уза стену, оборила је очи а по лицу јој прелетела час п |
| бурашку свирку.{S} Љубица се приближила уза своју нану те се не миче од ње никуда.{S} Госпођа ј |
| о пут, велики је то свет кога је Љубица уза Станоја Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини |
| d> <p>Млада докторка Љубица Лазићева је уза доктора Станоја Лазића из дана у дан све дубље загл |
| ћ је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се све друштво често |
| це, на божији зрак, повија се, увија се уза дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је |
| ра.{S} Орман за рубље и за одело бијаше уза постеље у мањој, гостинској соби.</p> <p>— А зар не |
| рионула је свим жаром сестринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана |
| ао сам самохран у свету.{S} Данас си ти уза ме.{S} Ја ћу да захватим у гњездо зољева и стршљено |
| љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад ја клонем да ме ти подигнеш, |
| шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме је она провела своје детинств |
| ње.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степена.{S} У тај мах се сети, да је м |
| њега нема у друштву.{S} Седела је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу |
| душу довео сам га у дивни К. Био је ту уза ме пуна три месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо |
| је по њих било добро.{S} Све је то сада узаврело и тражило је, да ма којим начином препречи оно |
| знао.{S} Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шес |
| човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S |
| месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило п |
| тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода |
| исли — кад нема коме би их дао у нарук; узалуд се роје у срцу његовом сласти и милине — кад нем |
| снагом, али крила су му подломљена.{S} Узалуд <pb n="212" /> су га мештани изабрали и за кнеза |
| аје труд и кремење, иглу и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека |
| чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи санка на мекој постељи; преврће се немирно |
| у.{S} Нема срца која би га разумело.{S} Узалуд ври у глави његовој неброј најузвишенијих мисли |
| саме неке куке и вериге.</p> <p>Кад се узалуд промучио, закаса као оно пас, кога је госа полио |
| ротинског оца, занемогла је из ненада и узалуд је била сва вештина доктора Станоја Лазића — баб |
| њу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се налазило пророка који су прорицали да доктор |
| душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка плане у долу, пуцањ заја |
| рословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p>— Не ћу м |
| је било на окупу — али кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Ста |
| е у тамбуру.</p> <p>Рајко је био ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њ |
| анастир Б.</p> <p>Срце му је данас тако узбуђено, да је мислио да ће се једино моћи смирити у т |
| доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђености — та има ли где лепшега краја на свету?!{S} |
| екала их је расплаканим очима; од тешке узбуђености попало је било неко грчевито трзање.{S} Но |
| за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демонска ватра у |
| душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отровница; свака реч |
| на рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо стићи нашој кући — извијал |
| — промрмља госпођа Санда сва дркћући од узбуђења. — Божићка, Божићка? — Ко је то? — А сад знам, |
| га говора и разговора користи за се.{S} Узбунили су се и <pb n="224" /> стари и млади а то је б |
| ута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта |
| Сваки ударац звона као да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара |
| е дубоко у земљу, узалуд се бију о њега узбуркани таласи планинских вода — он стоји чврст и неп |
| мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе понору, гледа у кули св |
| оно више долазило као кула светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбур |
| /p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него тебе Катиц |
| ћемо рећи по души, госпођа Боса се мало узверила на ово питање.{S} Њу је била тако забунила туг |
| вој, уза кога стоји верна љуба, коме се узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, ро |
| ктом и разговараху се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно |
| ула лупа паробродских точкова и радосни узвик младе жене му пробудио је доктора Станоја Лазића |
| а.{S} Са леве стране изузимаше се јасно узвик: красна млада!{S} На десној сиктаху гласови као к |
| е гледи мило и дуго:{S} О дете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права |
| их дуката.</p> <p>— Паорско господство! узвикну госпођа поштарка готово на глас и гурну тутору |
| <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — узвикну доктор Станоје гласом који је дрхтао од узбуђен |
| n="132" /> <p>— И Младен се оженио!? — узвикну Љубица и нехотице.</p> <p>— Оженио се.{S} Данас |
| писамце од Рајка.</p> <p>— Од Рајка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Е |
| што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подско |
| поздрави свога старога будиоца радосним узвиком.{S} Беше јој у тај мах као да је јутарње сунце |
| за у оку невинашцета.{S} И тај се створ узвио уз младога заточеника као зелен бршљен уз раст.{S |
| народу своме синове и кћери топла срца, узвишена духа, задахнуте жаром за леп и племенити рад, |
| ва у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза срдаца када се спајају да снаже је |
| манастиру Горњаку у Србији и о његовим узвишеним лепотама.</p> <p>Љубица није скидала очију са |
| ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели полет мисли његових на догледу српских |
| сти руку болесничину, подстаче јој мало узглавље па онда пружи обе руке Љубици, стиште је нежно |
| n="36" /> Рајкова песмарица Љубици под узглављем.</p> <p>Кад је Љубица нашла песмарицу, сва се |
| ахина реч била и мила и није.{S} Она се уздала, да ће јој она рећи: нека и даље остане све по с |
| > <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у вас, јер осим Милана, друга <pb n= |
| нији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо и у Савку: вас две |
| е узвија уз колено красан пород, нада и узданица куће, рода и народа.{S} Зар може бити лепше за |
| и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина јединца.{S} Код |
| А сад мој, драги докторе, једино ми је уздање још у вас.{S} Дајте реците бога ради: имали тој |
| боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен св |
| /p> <p>Из Љубичиних груди изви се тежак уздах и нехотице погледа у доктора тако топло и мило, к |
| вест — из срдаца њихових кидао се тежак уздах — најтоплија молитва за покојникову душу.</p> <p> |
| не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах сте се из груди Љубичиних.{S} Госпођа Боса прену |
| е мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак уздах сте се из Љубичиних груди, и нехотице јој ниче ти |
| е љубичина срећа сада у њезиним рукама, уздахне горко.{S} Данас је тешко и мушко, а камо ли с ж |
| дине речи тргне се као из дубокога сна, уздахне лако и рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као ш |
| па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се |
| унуше сузе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе зла |
| анда.</p> <p>— Е баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S |
| илану жао за Рајком.{S} Сиромах Рајко — уздахну Савка из дубине срца и једна крупна суза скотрљ |
| оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је будила, и ја бих и данас мо |
| се, не ће ти отићи у свет!</p> <p>Рајко уздахну тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто г |
| а изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жалила је свога брата, јер се увери |
| е.</p> <p>— Видимо ми наше зло одавно — уздахнуо је прво мајстор Марко. — Ми мајстори луди стој |
| је била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, |
| егова снага — никога није било ко би га уздигао, ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и |
| есмом, за онога, који је дивним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред пре |
| и се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и поглед јој падне на велики исписани |
| омањаста, танка, висока па још кад мало уздигне рамена, била је као јела у гори.{S} Сви су момц |
| оји је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и показао јо |
| илом и бајном сликом, беше се по готову уздигнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разли |
| олевке вечита борба.{S} Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да и |
| о женско срце, оно клоне снагом, али се уздиже и погледа неким неразговетним погледом у небо; к |
| оја Лазића загрева топлом надом, да јој уздиже душу у неке надземаљске висине, куда не допире љ |
| који има кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, |
| а говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад |
| <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога био |
| у свет, на рад, у борбу, а Љубица би се уздизала мислима и плановима докторовим све то више на |
| к.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а |
| рио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздизали и данас, када се спремао на најодсуднији корак |
| ко је већ други дан кисело опљуцкивао и уздисао: „Да тешке дужности, брат Стеване!“ Грк-Стеван |
| ду“ — једна се с другом надмеће, мужеви уздишу али ћуте.{S} Где не залеже рад, ту испомаже „век |
| , кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштара до краја.</p> <p>— Знате, док |
| изишао из поштареве куће, не мога да се уздржи, а да не пришапне Љубици: „Није згорег и ђаволу |
| дошао до госпође Санде, не могаше да се уздржи да не баци у њега два десетака у крупно, потегну |
| ницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S} Заврши брзо |
| > да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још већма на груди.</p> <p>Љубица беше |
| плашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица |
| орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о манастиру Горњ |
| уго, годинама сам мислио о тој ствари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало |
| о ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па опет још једанп |
| у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много пута кад је тако сама, |
| се сутра то лепше роди — рече доктор и узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић с |
| окторе!{S} Одмах ћу однети, — рече Мата узевши понизно капу под пазухо и поможе доктору да се п |
| октору Станоју Лазићу свану пред очима, узеде оба писма згужвеља их руком и наднесе их над плам |
| нуће адвокат Стева Попић.</p> <p>Љубица узеде писмо, које пише грк-Стеван своме новоме зету.{S} |
| дају.{S} Истина да је још млада, тек је узела седамнаесту <pb n="20" /> — али све бадава, ту је |
| другарицу.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада. |
| руку, али је већ госпођа Санда била му узела посетницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше |
| што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш |
| ј мах била је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао |
| клима ни тамо ни амо.{S} Девојке су се узеле под руку па су под окриљем госпође поше, коју је |
| тарија.{S} Тако је то већ од како су се узели.{S} Тако је било и сада.{S} Пустио је децу да рад |
| руго.{S} Док длан о длан а они се већ и узели!{S} Бож’ опрости иде ти то сада баш к’о на вашару |
| околишећи — та тек јуче су се тако рећи узели.{S} Плетке су то, бога ти, Маци није право што се |
| чмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ватри којом букне сла |
| {S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венча |
| о својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине општинара појединце на миндрос |
| своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за руку, бројао је пажљиво на с |
| ас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао његову, сваки отку |
| заслепио за новцем, па за љубав новаца узео просту девојку.</p> <p>— И ја вам опет кажем — зав |
| и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој једину узданицу, снагу и потпору њезину — сина |
| , оно бар да му је отворио очи па да је узео прилику према себи.{S} Овако је заслепио за новцем |
| “ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прих |
| овек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет пету.{S} Висок као бор, глава му беше леп |
| о — па су сва кола застала.{S} Рајко је узео светњак у руку па је полако сишао с кола.</p> <pb |
| је а леви му се брк смеши.{S} Грк Марко узео очишћену кљукану гуску на длан и све је тапка од м |
| боље.{S} Јасно је као дан, да је доктор узео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, |
| де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, идуће јесени је решт |
| је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се јо |
| тргнуће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор |
| ити дуго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — в |
| S} Рекао сам да ћу је за по године дана узети за љубовцу. — Бићу матери јој други син а сестри |
| бе да осигура себи бераче.{S} Обично ће узети по неке из места да је сигурнији, јер они ће му п |
| ј општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био са |
| сподар Аца изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе |
| е дати више само да не стоји.{S} Рецимо узеће је свако кад зна, да уз њу има три, па баш и чети |
| {S} То је бура која се мучи да с Дунава узиђе уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, до |
| ше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер |
| ану госпођа Санда прва.</p> <p>— А кога узима? — запитаће госпођа пошиница тек да забашури свој |
| а мати дала би себе за њега.{S} Али Бог узима а не бира.{S} Еј децо, децо!</p> <p>Тежак уздах с |
| .{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то |
| хињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, пр |
| ван је истина долазио до Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику |
| о помогну.{S} Но Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на |
| седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо |
| о не одморе од пута па ће зором заједно узићи горе на гроб.{S} Љубица се сузним очима мољаше св |
| ако потекне натраг.</p> <p>Док су ловци узишли уз први брег, небо се било већ натуштило а канда |
| о гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу једна лепа и мила глава, коју санак милосно пољ |
| е заједно у недогледне висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још ре |
| вет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће на крилима од тих меких и тужних звукова, па се |
| ија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али чи |
| и наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истина?</p> < |
| како је доктор могао само слудовати да узме ту паоркињу — зачу се опет госпођа Санда.</p> <p>— |
| јка? — узвикну Љубица и потеже руком да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођи |
| два десетака у крупно, потегну да сама узме кусур натраг а у истини да прочеврљи мало по оној |
| ди му се још ни једне седе.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb |
| к!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у памет.{S} Нађикао је као из воде а танак је |
| ворио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати сво |
| на, није вредно ни помишљати.{S} Толико узме госпођа Марта за млеко од својих музичара.</p> <p> |
| шењаклук — па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду |
| двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој |
| ше Милка тихо — кад им кажеш, да ћеш да узмеш мене сироту девојку.</p> <p>Милану прелети лак об |
| а им нема пара, ти иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер зн |
| ћи поуздати.{S} Мало их је — тек ако се узможе ослонити на двојицу тројицу — остали су слаби ка |
| ће по подне доћи и остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће |
| Пожури кући да спасе и своје ако се још узможе за времена.{S} У путу га сукоби пусти глас, да ј |
| ије ту било много спомена.{S} Знају се, узму се а љубав дође после и сама.{S} А сад је то сасви |
| данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, |
| и живот у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лаз |
| то!.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему шт |
| лапа поштарске рачуне.{S} Нешто се љуто узмучио, баш као да му се рачуни не допадају.{S} Рачуна |
| вним звуцима уздигао је са земље, па је узнео на небо, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах уму |
| што и у томе.{S} Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала |
| уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да изазове после нарав да она сама ради свој |
| а потпуну дискрецију — ужасно сам нечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> < |
| што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био свога века, мора се прво стишати па ће |
| ли; јогунаста ћуд зиме је попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли с |
| живи па уђе у светлу недељу слободнога, уједињенога Српства! — Но већ је доцкан.{S} Лаку благу |
| па ће се оканути туђих послова.{S} Бре ујешће га гуја од куд јој се и не нада — само тако, ако |
| и из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра дан ујутру озорио је први пролетњи зрак два топла срца; у ј |
| p> <p>Док си тренуо оком, а на врати се указа леп, поносит мушки лик доктора Станоја Лазића.</p |
| са људима подигао и она би му не једном указала прстом на поједине појаве које прећаху да ће ра |
| глава, да се синоћ и нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> |
| ростота.{S} Зар ниси видила како се она укипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги |
| ј се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећи |
| јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после својим кућама, да прексутр |
| руком да се не мичу.{S} Сви стадоше као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман у |
| на је смерно отворила свој мали зборник укорен у плаву кадифу а окован сребрним копчама.{S} Обр |
| {S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме по сећањ |
| на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су појаве које |
| није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забрекле.</ |
| шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се упути на њ |
| у Љубици, да се и не осети.{S} Он ће је украсти од Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу з |
| о тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> <p>— Дакле ипак, зацело је да долазе — при |
| а слади опет куме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по б |
| .{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше намештено као што се обично намешта |
| овек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту борбу?{S} Кућа и домаће огњиште је тихо прис |
| шњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довикује:</p> <p>— Катице душо, к |
| то него која где стане.{S} У столове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то ј |
| тове под којима је боравио Страхињ-бан; улазио сам у седмоврату Жичу, где су се крунисали српск |
| мо поређати његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најле |
| pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова двоцевка прво из једне, па о |
| оју мрежу на је вребао, да му мухе саме улете у њу.{S} Боље је увек да људи траже њега него да |
| ислила: сад ће се одмах угушити.</p> <p>Улети у своју одају, отвори нагло долап, и трже из њега |
| а у исти мах крадом у доктора Станоја и улила би у тај поглед толико топле захвалности — да је |
| тора тако топло и мило, као да је њојзи улио нова живота. </p> <p>Тешка је то ноћ баш као да је |
| лија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, него га по пољу до пој |
| по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је клонуо под теретом тугу своје и пада н |
| оњу варош и натраг, дечица направила по улицама тоциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко |
| пусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, вуче се са својима у |
| свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије |
| о у кућу, а Мата пође даље да се дочепа улице у којој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чист |
| десно и лево врата у две повеће собе са улице а из њих опет у две помање собице са дворишта.{S} |
| ноје Лазић је баш прелазио преко велике улице па се на рогљу сукобио са дежмекастом попадијом А |
| из одаје мале болеснице, и пре|е преко улице, да види госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чис |
| ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S} Па и кад к |
| за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска мла |
| ко кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, како је дивна, бајна и |
| Док је тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену: |
| поштар.</p> <p>У тај мах зазврјаше кола улицом.</p> <p>— То је зацело доктор — рећи ће господар |
| а кола.</p> <p>Докторова кола одзврјаше улицом а Мата писмоноша таман да савије за рогаљ, а пре |
| од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улицом, а прозори се отварају на свакој кући.{S} Свако |
| поштар Мита са госпођом Сандом пролазио улицом мимо куће.</p> <p>— Куда, куда тако млади господ |
| рну још једном у нову младу на изиђе на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> |
| девојка! — кликну Милан кад изиђоше на улицу. — Ја сам мислио да Савка претерује у својим писм |
| ноје Лавић се опрости и замакну у другу улицу.</p> <p>Још један рогаљ па на десно и у том бијаш |
| — а по вароши се већ говори, да су њега уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то |
| руштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви нов |
| не бој се.{S} Дотле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти |
| а погледа на живот и рад, па наместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућ |
| праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли |
| се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да се опрости изговарајући се, да има јо |
| ло је материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</ |
| у.{S} У први мах није била већ узела на ум, да она не долази њиховој кући као до сада.{S} Мисли |
| д друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сум |
| блага тишина.</p> <p>Не једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере |
| па сам вам морао рећи, да се узмете на ум.{S} То су лопови, да им нема пара, ти иду вама о гла |
| рк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотерали до краја, присети се грк |
| .{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбоље.{S} Јасно је као дан, да је докт |
| иду вама о глави.{S} Узмите се добро на ум — али молим за дискрецију, јер знате какав је мој по |
| оли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма да соли није ни било у дућану.</p> <p>Господар Га |
| х места.</p> <p>Данас је баш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S |
| ро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза ли ја, да је та окренул |
| n="250" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а |
| то рече а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, |
| чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ н |
| {S} Милан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Н |
| p> <p>Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље ст |
| ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — |
| помолила је и Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила |
| глава.{S} Кога Роман гађа, тај му не ће умаћи.{S} Ловци нагоше брзо кроз младиковину.{S} Кад су |
| Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Умах јој изиђоше пред очи сретни дани њезинога девовања |
| те није тамо, Бог молећи и освануо.{S} Уме он то, знам ја њега.{S} Кад почне да приклапа, не з |
| де мере Сремице, па се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чи |
| иле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта |
| itle>Тавна ноћи</title>.“ Та није да је уме него нема му равна.{S} Одмах се заблистају друговим |
| кторовога.{S} Дивно ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема |
| “</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упути |
| елена и три кошуте; куд су продерали не уме да каже, јер није видео ни на десет корака испред с |
| сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Божић.{S} Не знаш које |
| од хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, кеца зна у п |
| кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на строструку залогу, па зна ти Рајко чак |
| је моћ природе.{S} Бујном снагом својом уме она да оживи сваки створ у коме има само искре живо |
| њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Н |
| у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то више нем |
| се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да нису ник |
| е женска страна далеко обазривија, како уме многе танке нити лако да заснује на једну основу, д |
| м! — рече грк-Стеван попи — али га депо уме!{S} Да не мрзим на адвокате ко на ђаволе, баш бих г |
| е, господине Мито, доктор Станоје Лазић уме да ћути као гроб.{S} Збогом!</p> <p>— Доктор седе у |
| тне гајде, неки замерају играчима да не умеју да заплећу ситно по сремачки него лупкају петама |
| три ноћи без престанка.</p> <p>Савка је умела тако лепо да прича, да је Љубица после по године |
| често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њо |
| т гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујн |
| онео кроз далеке крајеве.{S} Његово око умело је у сред тишме и журбе великих светских градова |
| е био тако.{S} Попић је био жива ватра, умео је да придене уза сваку ствар оштру досетку, да се |
| доктор Стоноје Лазић — који је до сада умео да буде само савестан, брижан и строг лечник — мож |
| ти кад се врати.</p> <p>Доктор Лазић је умео лепо да прича, да га је милина била слушати.{S} До |
| се мајци му и сејама, колико је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, |
| октор Станоје Лазић ал’ је он то знао и умео тако вешто да удеси, да се нигде није више истицао |
| есто тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како сте проводили п |
| , да све то пође на боље и ко би све то умео удесити, како ваља.</p> <p>После неколико дана већ |
| па ви!</p> <p>А и доктор Станоје Лазић умео је готово детињском радошћу да се радује што је ст |
| је грк-Стеван, да би и господин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи јо |
| а вама је докторе дао Бог, да смете, да умете, да можете рећи свакоме у брк, па да видите тргну |
| и је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин |
| се неувелим створовима најгенијалнијих уметника, заносила се дражима природе онаке као што је |
| доктор казао да однесеш ову карту, а не умеш да прочиташ његову руку.{S} Моли је да те она упут |
| це јој у мах засја доброј вољи — та већ умеш ти то увек тако да наместиш, да је твоја увек стар |
| била на воспитанију <pb n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Ш |
| 83" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немој |
| >— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — а тако и треба.{S} Нема вам ништа |
| и.</p> <p>— Ту већ Сандо, немаш право — умешаће се госпођа Лекса — страна је, дошла је први пут |
| вљем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом пролетницом, гутну опојног мири |
| пу а рујно јој се лице сијаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> |
| чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме прашина.</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си |
| сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разлегаше се гором и Дунавом.</p> <p> |
| и за мало па као да се сливаше у један умилни глас који разгоњаше, кано глас манастирскога зво |
| хнута здрављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала |
| а, за бујном косом, за лаким кретом, за умилном песмом или за вештом свирком?</p> <p>Не, то ниј |
| да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху гласови виолине у рукама вешто |
| ле.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад прогово |
| рости! — рече први тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Л |
| диже своје дуге трепавице и погледа га умиљато и рече: „Благо вама докторе, завидим вам на тим |
| ити закон <pb n="106" /> природе.{S} Но умирање старога духовника потресло је доктора Лазића у |
| о врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p> <p>— Не бој се |
| вом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе изиђе и |
| као она тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, |
| } Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на сигурноме |
| а сможди свога друга.</p> <p>Само би га умирила мисао, да ће у данашњој вреви и великој гунгули |
| кад је спазила да јој долазе другарице умирила се.</p> <p>Све три седоше за постављени сто.</p |
| ну светлу тачку, где би се зауставила и умирила.{S} Мало по мало па као да јој се увуче у душу |
| ана он би први почињао тај разговор.{S} Умирио се па је говорио о оној лепој девојци као о какв |
| госпођо, отишао синоћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> |
| > <p>— Добро је, госпођо — људи по мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но |
| д старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу |
| која грли војна свога, која знаде сваки умишљај душе његове, <pb n="110" /> која разуме сваки о |
| то било па и прогало.{S} Стотину лепих умишљаја остало је само у зачетку.{S} Нико данас и не п |
| змија, кад се пржи на жару.</p> <p>Зли умишљаји госпође Санде поштарке претворише се у прах и |
| /p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, он их једном руком обри |
| ути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога к |
| ао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туге нико ниј |
| е.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да одоли, да сузбије тог вечит |
| ри-образовање душу и срце, помрачило је умље и мишлење.{S} Тај отров дошао је нама водом и суви |
| часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па очајавам и проклињем по сто пута и што |
| госпођа Боса онога вечера дошла к себи, умолила је доктора Станоја, да је не остави, да је он л |
| кад ја клонем да ме ти подигнеш, кад се уморим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да м |
| тон у село.</p> <p>Госпођа Боса је била уморна на је легла раније.{S} Вече је било тихо и мирно |
| дине дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није могао избити из главе, да није о |
| тари духовник беше тамо већ три дана на умору.{S} Десета је недеља како се старац мучи, не може |
| <p>Дим се лагано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу наз |
| глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на левој сиси.{ |
| ена са кћерима својима одмах како им је умрьо Рајко.{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешћ |
| да вам кажем тужну вест. <hi> Синоћ је умрьо у Р. Рајко!</hi></p> <p>Обе девојке вриснуше тихо |
| око њега — онда ће му бити као да није умр’о но као да је и данас жив.</p> </div> <div type="c |
| старе из доњега Срема, добије врућицу и умре после десетак дана.{S} У опоруци својој писао је ж |
| „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем а да Вам се не исповедим, да Вас не истргнем из ј |
| — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећеш од радости.{S} Благо моме брату Милану, док му |
| а јој је одмах, пошто је родила Љубицу, умрла — то је госпођа Босиљка одржала Љубицу.{S} Била ј |
| е то видела, не марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — |
| да проведе с њоме век.{S} Треће године умрла му је жена нагло од врућице.{S} Кад су је спуштал |
| а Лазића — баба је након кратке болести умрла.</p> <p>Госпођа Соса је са својим двема ћерима на |
| у неку стару тетку која је пре неки дан умрла.</p> <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаћ |
| да се уда.{S} Господар Гавра је међутим умро, сестре су јој се разудале а млада удовица <pb n=" |
| за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом |
| о, Богу пред престоље.</p> <p>У тај мах умукну свирач и пун месец обасја — Рајка, који је с гуд |
| наслонио рукав од гуњца на очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — |
| опасти, него да се прокрчи пута да пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све дого |
| ложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се слепо поводи |
| хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SR |
| нога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њиме људи помажу.</p> <p>— Бо |
| да треба да уђе у нови, слободни живот универзитетскога грађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан |
| } Оне су могле да их одобре али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — |
| Боса доселила у В. — дошла баба да љуља унука — малога Животу Лазића.</p> </div> </div> </body> |
| по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега жара.{S} Кад дође пред велико огледало, стан |
| у његовом животу.{S} Она сиротица тамо унутра умире, а ова овде лежи ван себе.</p> <p>У томе и |
| има ретки, у којих ће дедовина прећи на унучад — онда му се стужило.{S} Било му је тако тешко, |
| атој ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто н |
| по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од јесење магле, но ипак погледају крадом на д |
| оме лекарскоме раду да по појавама само уочи болест, да настане да јој подсече узроке па да иза |
| ега трепере миријаде сјајних звезда.{S} Уочила ону сићушну звезду у крај неба и нека неодољива |
| мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочила доктора Станоја Лазића.{S} Још и сада јој звони |
| глави другоме.</p> <p>Доктор Станоје је уочио ту појаву и могао је јасно да изузме како је она |
| а је нешто везла.</p> <p>Доктор Станоје упаде наглим кораком у своју радионицу и застаде жену с |
| ачуше кораци у предсобљу.</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано |
| чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљат, али |
| пне Љубици: „Није згорег и ђаволу свећу упалити!“ Љубица је ћутала, још није могла да се прибер |
| еби — а Катица онда нека гледа, како ће упецати доктора на своју удицу.</p> <pb n="264" /> <p>А |
| анимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме |
| преплете вешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, ка |
| ујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемела.{S} На <pb |
| ла — он је стари мајстор а добро је био уписан и код владике и код великог жупана.{S} Није то њ |
| жену и ћери и младе жене из првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан |
| е само могао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци пова |
| Али зар нема и радости у Вашем животу? упита Љубица тихо.</p> <p>— Има их да како, али то су с |
| ољу је небо с вечера дивније — је ли? — упита ће доктор нежно.</p> <p>— Оно је дивније али ово |
| ајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да ти није позлило?</p> |
| ј болести.</p> <p>— А је ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p> |
| ама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <h |
| <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу гледајући брижно лице јој.</p> <p>— Нис |
| тај нежни разговор текао тако на улици, упитао је доктор Станоје Лазић своју младу жену:</p> <p |
| .</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагло.</p> <p>Љубица га погледи н |
| </p> <p>— Зар је госпођа докторка сама? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Сама је — рече Милан ош |
| вно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— С |
| он њојзи ни она њему рекла да се воле? упитаће доктор још једном ма да му је стар то већ десет |
| — Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да ј |
| је доктор дао ову карту овако отворену? упитаће госпођа Санда.</p> <p>— Јесте, милостива госпођ |
| > <p>— А кога још има сирота Божићка? — упитаће Љубица тек да се подужи разговор.</p> <p>— Има |
| оре данас пећи јаре, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад зн |
| p> <p>— Та каква песма, пречасни оче? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се |
| > <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у ср |
| .</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна ж |
| у реч него кажи је јеси ли за ракију? — упитаће грк-Марко.</p> <p>— Ко пита, тај радо не даје — |
| само ја не знам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем б |
| и је сломила руку или је само ишчашила? упитиваше грк-Марко даље.</p> <p>— Сломила је да како, |
| е у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! |
| се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Ш |
| се и потеже да јој падне на рамена.{S} Уплашено прихвати Љубица плетеницу да је изнова прибоде |
| це, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге да положи онесвеслу друг |
| је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено постељи на коју је Савка већ била положила Љуб |
| оја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — рече |
| о често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сам |
| олубице?</p> <p>— Иди Савка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другариц |
| орку — млађа је опасно болесна; мати се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.< |
| икну:</p> <p>— Ид’те, децо, како сте ме уплашили!{S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу и |
| /p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју жену у наручу.</p |
| {S} Љубица је махнула два триред танким уплетником па је опет застала.{S} Лако полако па јој се |
| јело.</p> <pb n="89" /> <p>— Ни мени — уплешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’ |
| нешто милом одвела у грк-Стевану кућу и упознала са грковом Савком.{S} Савка јој је била другар |
| никада ни видела.{S} Кад су се њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она ње |
| ко се после смрти свога покојнога друга упознао са матером му и сестрама.{S} Говорио је топло, |
| а гране, јер је мој друг за годину дана упознао у К. у протиној ћери анђеоску душу.{S} Срца се |
| њем тај разговор више.{S} Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у |
| одабере после с киме ће се ближе и боље упознати, с киме ће се дружити.{S} Уздао се да ће она о |
| им новим гробовима: „<title>Со свјатими упокој</title>!“ </p> <p>Сутра дан Савка је једва дочек |
| собу.{S} Наслонила се на постељу онако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два л |
| ј, који има стипендију.{S} Богатији ђак употребљава прву годину права да стресе са себе школску |
| х три душе?</p> <p>Доктор Станоје Лазић упр’о је своје велике очи у јадну мајку, па јој је чита |
| гли сви новчани и имућни људи.{S} Млади управитељ трговац Рада Ђурић стекао је новоме заводу на |
| х кад је општина стала на своје ноге да управља сама собом ишло је и боже помози.{S} Не прође н |
| колу“</title> за леђи, да га он води и управља ма да се нигде не истиче.{S} Но сад је клин већ |
| књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и највиднија со |
| тај мах удари зрака од светњака, коњима управо у очи.{S} Коњи зазреше, скочише у страну и за ти |
| што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, ка |
| ели су он и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту |
| чник иза села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није |
| ише одмах иза винограда путем који води управо на Орловац.</p> <pb n="139" /> <p>Док су се спуш |
| огу да те пошљем у рекомандираном писму управо у пакао!</p> <p>Док је тај нежни разговор текао |
| свет мало марио, какви ће људи доћи на управу — сад се почело по месту живо разговарати о томе |
| о ужасно узбуђен, како која кола долазе упре очи нетренимице у њих да види долази ли госпођа Бо |
| тешкога бунила.{S} Прекрсти се полако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} М |
| >— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе |
| угара очевих а са високих круна њихових упре немо поглед у сунцу, које се баш спушташе за плани |
| > <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би се с доктором и Љубицом извезла у ви |
| вљају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре сти |
| ало, да види како јој доликује коса?{S} Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро |
| осној врби.</p> <p>Љубица је наданимице упрла очи у певача као да би да упије сваку трилу са ру |
| } Љубица је изишла на доксат, села је и упрла је очи у звездано небо.{S} Дуго, дуго је гледала |
| и довршила а госпођа Боса је већ брижно упрла очи у своју поћерку.{S} После синоћњег веселог ве |
| али да их и униште.{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро |
| пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упустио у њихове местне размирице.{S} За њега би било н |
| " /> роди, одрани га, брине се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа |
| читаш његову руку.{S} Моли је да те она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} А |
| о <pb n="118" /> дан.{S} На место да се упути Дунаву па да се првим паробродом врати кући, упут |
| е се сама из куће да нико не види па се упути на његов гроб.{S} Падне на побусану умку, обавије |
| за сада.{S} Знате, како је, док се мало упути у кући.</p> <p>— Лепо, баш ми је мило.{S} Била са |
| у па да се првим паробродом врати кући, упутио се млади лечник иза села — латио се пута који во |
| а ни од куда ни клете.{S} Рајко би онда упутио Милана како ће се докопати мамине па и сејине ке |
| свој равној Бачкој.</p> <p>Грк-Марко се упутио својој кући.{S} Лепо га је видети како иде лаган |
| и иде управо Рајку.{S} Свакога ће ти он упутити куд треба, казаће му како да ради.{S} Отуда је |
| лако је то — прихватиће попадија Анка — упутиће њу Маца како треба, <pb n="185" /> нова је, мла |
| p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Одер вос! — промумла |
| кић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S} Сутра дан по |
| то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи паприкаш с резанци |
| што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика галама |
| ропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра дан било се разболело ја |
| еда питајући у доктора.</p> <p>— Све си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече докто |
| памети покојниковој — али тиме би увек урадила горе; рана у срдашцу њезине <pb n="114" /> поће |
| из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, |
| душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи њезино |
| а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Доктор Станоје Лазић знао је вешто удес |
| <p>— Нисам само рекао него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос |
| а.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у очи |
| .{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то ишчаурити из то |
| е.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и договоре се, да се разиђу |
| а се то ништа преломити преко колена ни урадити на пречац, свега ће тога бити само у своје врем |
| да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докто |
| ане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то |
| за себе најцрње.</p> <p>Кад ко треба да урани, тај не треба да седи у ноћ за вечером.{S} За лов |
| та! — рече госпођа Санда жестоко.{S} - Уранила ти је та пре зоре, процуњала ти је све по кући, |
| и од пете до главе.</p> <p>Једнога дана уранила је Савка пре зоре па је дотрчала Љубици.</p> <p |
| меваш другим људима.</p> <p>— Доцкан си уранила.{S} Оженио сам се ја већ и сам — рече Попић сме |
| Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заовице моја — прихват |
| оће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам од јутрос клепао у манасти |
| читав један век како га није видела на уранку, — а у свом милом завичају.{S} Изишла је у башту |
| Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</p> <p>— Ех онда ћемо се лепо слагати јер и ја |
| а ће они бити тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и |
| шених ритова и бара, како би се најбоље уредила ноћна стража и други општински послови.</p> <p> |
| <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> <p> |
| аће воде, до лепога осветлења, до добро уређене болнице, до куће за остављену и занемарену децу |
| адужени — па поче једнога по једнога да уређује помоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал |
| ну у свој милоти и красоти, којом га је уресила дарежљива рука мајке природе.</p> <p>Љубица Жив |
| > <p>У очи суботе, после вечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десе |
| ам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са жен |
| се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбоље умети одабрати шта ј |
| дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати дома.{S} Сео је |
| ића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало подаље ено где крши |
| /p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме ср |
| з све собе, прелети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, ал |
| да би да упије сваку трилу са рујних му усана.{S} У заносу своме није ни знала да гледи у очи о |
| ше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једр |
| неизмерно, бескрајно, које не ће никад усахнути.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је т |
| е већ плести седе; друга је такођер већ уседелица ма да су обе још врло лепе, а и најмлађа Кати |
| ђице, завидети.{S} У препуне груди моје уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у |
| сунчеви зраци.{S} Изгледаше као да вита усијана копља пробадају зрак.{S} На мах се помоли сунце |
| е хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз |
| помозите Бога ради.{S} Нас две ћемо се усилити, само да јој буде лека.{S} Боље да нисам жива, |
| — то беше најмилија награда, најдивнији усклик срца Љубичинога вештоме свирачу.</p> <p>Друштво |
| ше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручице Љубичине, али о |
| илине рукама и поздрави свирача громким ускликом.{S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто |
| ак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда нада то |
| Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни оком одал |
| нов посао нове људе.{S} Јавно мњење се усколебало. <title>„Српско коло“</title> није могло дуж |
| ови.</p> <p>Свет је свет, кад се једном ускомеша и захука, нема тога ко ће га зауставити.</p> < |
| али верујем из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бија |
| из дубине душе своје, да ће ускоро бити ускрс Српства!</p> <p>И при тим речима бијаше Станоје Л |
| све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</p> <p>— Молимо се Богу — прихвати госпођа Боса |
| его да јој сузе падну на срце.</p> <p>О ускрсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су с |
| ви јаки, образи забријани па једри а на усна му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине сто |
| тужно очи, погледа у своју помајку а на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — |
| за Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за Рајка!{S} Па да ви |
| пођи Маци се прикрадаше лаки подсмех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помисл |
| паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и пође тихим кора |
| ао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце јарко!“</hi> У белом ју |
| аде на постељу притискујући грчевито на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољу |
| “.{S} У истоме тренутку стиште књигу на усне, а поситним словима осу се неброј врелих пољубаца. |
| о као кад млада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни |
| ови већ накострешили и по дрхтању долње усне виђаше јој се да њојзи није до мужевљег ђаволства. |
| ма и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха молитва небесноме |
| рудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но више да се помоле |
| ну према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној сла |
| у се живо очима.{S} По узвијеној горњој усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кип |
| ила глава, коју санак милосно пољубио и успавао.</p> <p>И неосетно прикрадаше се доктору у душу |
| </p> <p>Госпођа-Марта изиђе у кухињу да успе јело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на гл |
| за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно.{S} У породичком животу почео се буди |
| бала се Љубица вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div |
| рак; а од тога се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фиш |
| е заболела ни глава.{S} Свет је пљескао успеху — адвокат Н. је важио за препредену главу а трго |
| јака букова дебла.</p> <p>У том се већ успеше на Орлово Бојиште.</p> <p>— Дед ви постојте мало |
| са новом младом — рећи ће госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвока |
| ојега места.</p> <p>Лугар Петар уђе сав усплахирен у трапезарију.</p> <p>— Море како си то обес |
| ољи? пречасни оче! — одговори Рајко сав усплахирен.</p> <p>— Та ћути, био сам и ја некад млад.{ |
| ечи.</p> <p>Једнога дана дође Савка сва усплахирена.{S} Љубица је није ништа питала.{S} Савка ј |
| .</p> <p>У салу упаде госпођа Лекса сва усплахирена.{S} Како је лагано ишла сва се задувала.</p |
| о.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас памети...</p> <p>— Та |
| > <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно беше |
| ава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплашен.</p> <p>— Не пи |
| днео се над то небо мали облачак — тиха успомена на јаднога Рајка — али је и тај облачак заруде |
| У срцу младе девојке блеђаше у исти мах успомена на Рајка — а дизаше се светла слика Станоја Ла |
| амислила као да прибира нешто по старим успоменама.</p> <p>— Вама, госпођо кумо, могу да отвори |
| утарње сунце позлатило све миле и драге успомене на њезино детинство а иза златних призрака као |
| блеснула још једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> < |
| оме животу, јер то су му биле најмилије успомене.</p> <p>Тако је било и овога пута.{S} Станоје |
| одбила сваку ма и најмању озледу свете успомене покојникове са речима „Пусти нано, не дирај га |
| пић изиђе пред њих и поздрави се с њима усрдно.{S} Доктор Станоје Лазић не мога а да се не јави |
| оло“</title>, као <pb n="225" /> матица усредсредила сав јаван живот у В. у себи.{S} Њезина два |
| висове у које је узлетао његов дух — а уста њезина нису му никада још рекла: да је сваки откуц |
| на да ли је он њу баш и волео?{S} Мртва уста не говоре а старој је било више до овога јадног жи |
| Животићевом.{S} Сваки коме су год била уста прорезана осуђивао је младога лечника најжешће.{S} |
| етом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош оп |
| ју <hi>први, дуг</hi> и врео пољубац на уста.</p> <p>— Свиснула бих да ниси дошао!</p> <p>Докто |
| ила руку своју — а од то доба на њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубок |
| ши и притиште врео пољуб на другаричина уста.</p> <p>— Долази Рајко Божић — јуриста, Миланов на |
| буде прече и боље.{S} Пуно срце — пуна уста.{S} Но све је то било па и прогало.{S} Стотину леп |
| је госпођа попадија Анка баш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу с |
| ма.</p> <p>Љубица није скидала очију са уста доктора Станоја.{S} Кад је доктор описивао нему ос |
| вио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љуби |
| шао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвока |
| је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој |
| Још јој не беху ове речи ни излетеле из уста а румен је обли по образима.</p> <p>— Да богме да |
| е кад му те речи и нехотице излетеше из уста.</p> <p>После овога кобнога догађаја нису гости мо |
| ра беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица је мирно издржала |
| ћи нашој кући — извијала се тиха реч из уста љубичиних, када су обоје ступили ногом на брод.</p |
| е Анка! рече млада удовица и запуши јој уста топлим пољупцем.</p> <p>У тај мах била је госпођа |
| кви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је уш |
| р, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић |
| као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе |
| милина. — Није скидала очију са његових уста.</p> <p>Кад је мало одахнуо, почео је мирније и ти |
| зна ли од тебе — али ја знам из његових уста, да би он био најсрећнији на свету кад би ти пошла |
| ала би Љубица једру поуку из докторових уста, загревала би се на жару његових занимљивих речи к |
| ед богом и пред људима — али из њезиних уста још није никада пала она одсудна реч, која је најч |
| да није ни љубио! — оте се из Љубичиних уста. —</p> <p>Још јој не беху ове речи ни излетеле из |
| м Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са сви |
| 58" /> <p>У исти мах кад је из позватих уста дизала се Богу на престоље тиха молитва за сретне |
| иша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и домаћиница, кола су већ упрегнута.{ |
| е, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места.</p> <p>— Оно је <hi>у Вашем срц |
| фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Мла |
| њихових глава.</p> <p>Љубица се трже и устаде са клупе.{S} У том се већ и остало друштво враћа |
| мо његов!</hi></p> <p>И при тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по |
| о очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура се напољу сасвим стиша |
| у В. закомешао се као кад когод узмути устајану зелену баруштину.{S} Доктор Станоје Лазић био |
| ли по својој глави.{S} У тим мислима је устајао и легао.</p> <p>Љубица је приметила на њему да |
| то сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као каква зелена баруштина.{S} Многи виде, д |
| шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи час по |
| сам тако научила из мога детинства, да устајем увек пре сунца.{S} Доктор <pb n="171" /> спава |
| ох, а Бог вам а душа вам —- рече поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, |
| ло тихога језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко |
| о последње капи крви?!</p> <p>Љубица је устала и пружила доктору Станоју Лазићу обе руке у једа |
| а.{S} Љубица је по старој својој навици устала у зору, да дочека да види како се рађа сунце иза |
| ечу већ први петли.{S} Кад је сутра дан устала, прва јој је мисао била као обично Савка, али са |
| обудио се нов свет.{S} Кад је сутра дан устала и нехотице је почела да певуца.{S} Да је ко стао |
| а опет у кућу.</p> <p>У том је била већ устала заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по |
| и госпођа Боса и Љубица обе и нехотице устале са свога места па стојећки слушале заношљиве реч |
| акши да дође.{S} Сад су већ и Срби у В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није |
| на нана и сада грли, моли и приклиње да устане са гроба, да не убија себе кад нема помоћи.</p> |
| како се носе и повијају по соби па онда устане нагло па их раздува.</p> <p>Љубица би у таким пр |
| је изгубила у жагору.</p> <p>После попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здра |
| они страховити и дивни дани, када Србин устане да заложи столетње жудње у мушко, у јуначко дело |
| о кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{S} У души му беше |
| је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зором, очешао је коње и изјавио је већ |
| p>И при тим речима бијаше Станоје Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, |
| ље наваљивали на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје љу |
| а народа, — али да порадимо својски, не устма и речима, но делом, трајним и истрајним ма и дуги |
| њи вео.{S} Са планине ћарлијала је лака устока и гонила је танку маглу пред собом.{S} Над плани |
| је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p |
| десет дана какога то мучи; ако то тако устраје још дуже, не може поднети, свиснуће ако јој се |
| има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће обоје до ижице; њено ће прв |
| гуштер у врату.{S} Наопако, ако ово зло устраје још дуго тако, затреће се пола села.</p> <p>У в |
| ази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> <p>Кад се |
| ђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута морати и |
| он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљом позива му.</p> <p>Пон |
| ркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љуп |
| орим да ме ти зановиш новом снагом, кад устукнем да ме ти <pb n="207" /> осоколиш — да истрајем |
| кући, јер морија као да је од јуче мало устукнула.</p> <p>Љубици паде као тежак камен са груди. |
| о село.{S} Кад се спусти мрак на земљу, устумарају се и по улицама, ко баш не ора не излази, ву |
| и паде на креветац.</p> <p>Грк-Марко се устумарао око онесвесле девојке. </p> <pb n="84" /> <p> |
| у — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> < |
| Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С |
| себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчије усудио јадноме Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утиша |
| о се не би ни за живу <pb n="7" />главу усудио да сече себи градљике.{S} У суварину је сиромаш |
| рагала.{S} Грк-Стеван све везе, попа је усхићен, бележник је при ћефу — све иде да не може бити |
| по пољу до појаса има.{S} По вароши се утапкао па је најбољи соник.{S} Лаке сонице лете из гор |
| као ретко која много сребрних и златних утвари, богато „одјејаније“ за десетак свештеника.{S} Н |
| баш по вољи.{S} То га је само још већма утврдило — да он треба да се ожени девојком.</p> <p>Гос |
| живот у месту; док није радњу захукао и утврдио у једноме правцу дотле се није лаћао другога.</ |
| ђу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше на двоје на трој |
| ш смислио да умакне раније али једва је утекао тек око „апостола“.{S} Сео је са женом и сестром |
| не може ништа.{S} Тужан тужноме није од утехе, зато је пустила Љубицу, да се прво мало смири у |
| о! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласте бркове.</p> <p>— Добро ми д |
| во.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело утирући руке сади-убрусом — ја и заборавила, да нисам в |
| било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — а |
| беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе материнске неге, задахнута здрављем, кој |
| то <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином млади, |
| ше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећ |
| е тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</p> <p>Но ако нико није знао — зна |
| то увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је млада удовица — Анка је дошла са свим изне |
| .</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{S} Боље ти него дру |
| падаче суду.{S} Доктор Станоје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископал |
| номе Васи Божићу.</p> <p>Наскоро за тим утишала се буна престала је војна.{S} Бегунци су се вра |
| да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста |
| је догодила каква несрећа.</p> <p>Једва утишаше коње.{S} Кола се беху наврнула, покрхала.{S} Ис |
| очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајко |
| једним сјајем миле и драге успомене да утоне у море мрака и вечита заборава.</p> <p>Тежак узда |
| се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку.{S} Још није све изгубљено — само в |
| јаше као да је умивено јутарњом росом а утрвено ружом и босиоком.</p> <p>Госпођа Маца бијаше ба |
| , први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се под утицајем благе матер |
| 4" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би |
| крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свему злу нашем и извор новом и бољем животу.</p> |
| језерца.</p> <p>Кад је Љубица устала да утули свећу — прелетела је једна звезда преко неба.{S} |
| њему је сада да очува ту искру да се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у жи |
| походе.{S} Сирота Савка била је сва као утучена. — Данас ако икад осећала је неки тежак терет н |
| коју ће ако Бог да, још за коју годину ући као снаха <pb n="53" /> - па јој у тој милини није |
| би јој са реч две повладила па би опет ућутала.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате |
| нда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у глави писмо, |
| срамоте.{S} Но доктор Станоје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и |
| друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је леп!{S} А ти Љубице?</p> |
| {S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S |
| пуном добре воље, да се са сваким злом ухвати у коштац — одао се тој студији вољно и неуморно. |
| а друго лепа је и заслуга.{S} Да се он ухвати сам за свој рачун у коштац са новим људима, ту н |
| че се пред очима.</p> <pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.< |
| а гата им је рекла на њихов поздрав.{S} Ухватила се једном руком за столицу, јер се бојала, да |
| Али јадница стегла је своје срце па се ухватила за последњу реч његову као утопљеник за сламку |
| почиње берба у сав мах.{S} Око крста се ухватило велико коло.{S} Играју бачки момци коло да све |
| ни смео да замери.</p> <p>Но зло је то ухватило тако дубокога корена да се није могло лечити с |
| лео бих пре свега да се сви побољи људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђ |
| а само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио листиће, а |
| искоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће истерати страном уз Церов пото |
| кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухлађенога вина.{S} Гледа како ђутуричар креше ражањ па |
| жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало, па се извише други јасни |
| у своје звање.{S} У кога је било оштро ухо, могао је изузети из његовога гунђања ове рећи: „Та |
| момци и девојке па уз њих и младе жене уче заједно да певају.{S} Сви рђави језици прорицали су |
| само твога посла, бабо, а не мешај се у учене ствари! </p> <p>Грк-Стеван је имао кашто обичај, |
| шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љу |
| а да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала га је „мемла од каме |
| о добио стипендију и отишао у Пешту, да учи права.</p> <p>Но сад је настала још већа мука.{S} Р |
| и ветар капом, да треба још годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било ви |
| да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и помоћи му, да с |
| а дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери ће мало по мало дорастети, радећи и оне, па ћ |
| и зора „јер сванути мора“.{S} Кад се то учи то се не пита, доста је кад се зна о испиту.</p> <p |
| ама, да прексутра <pb n="17" /> дођу да учине милом покојнику и другу последњу почаст.</p> <p>С |
| огли тужној сестри и јадној кћери да се учине прве спреме за укоп.{S} Разишли су се после своји |
| Љубица и Милан.{S} Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као д |
| ело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме савија и превија, па |
| бауци.</p> <p>Љубица зирну у прозор.{S} Учини јој се као да нека бледа сенка мину мимо њега.{S} |
| из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се ниј |
| ејали рече да нема више вина. — Тиме се учини разлаз.</p> <p>Месец је већ високо одскочио, кад |
| е зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушне звезде провири на мах два сја |
| гне очи па погледа у доктора, старој се учини, да доктор одмах мало застане а и глас му дође не |
| пут и ти опаметити?</p> <p>Грк-Марко се учини као да је пречуо женине речи па викну гласно да с |
| их болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учин |
| о да не може да се сети, а оно у истину учини му се као да су се светле очи Љубичине прикрале, |
| а, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у м |
| о му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на све присутне — али му је одмах |
| поуздање у себе и своју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је свој |
| " /> ја ћу одмах сутра бити слободан да учиним своје подворење.</p> <p>Драго ће ми бити, ал’ ви |
| који ће приспети дома са својом женом и учинио је неке наредбе по кући.{S} Приметио је изречно, |
| ху је сви с ужасом.</p> <p>— А ко би то учинио?{S} Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели. |
| госпођу.</p> <p>— Ако је, то је доктор учинио; и ја ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвал |
| ток.{S} Млада је снага — па нарав може учинити још своје.</p> <p>Госпођу Сосу прожимале су ове |
| валила кожу, па <pb n="77" /> нарав већ учинити своје.{S} То ми је најмања брига — одговори док |
| оса и пружи обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</ |
| <p>— Е, кад си се, синко, тако зажелио учинићу ти баш по вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у |
| Поникао у сиромашној колеби, мучио се, учио се, оснажио дух свој знањем а срце окитно врлином. |
| ко је знао и умео, на помоћи.{S} Док је учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да п |
| ве и Маркове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, |
| деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мука и патња.{S} Мислила је јадна |
| е већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „<title>Многаја ље |
| , њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром памећу све је лако |
| животу и у свету.</p> <p>Бољега вођу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Л |
| батаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи нове изворе и прилоге, како би в |
| у завади, да не виде један другога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Љу |
| шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац учитељ.{S} Својом необичном бистром па |
| се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће се тако полако затирати међу |
| Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него |
| на како је у В. друштвени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1 |
| је Љубица? упитаће доктор госпођу Мацу ушав у двориште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла |
| докторе, морам вам и то рећи, да сам ја ушао у ту ствар као Пилат у вјерују.{S} Ја имам моју по |
| нанство.{S} Неки неописани страх јој је ушао у срце кад је видела оба младића пред собом — у пр |
| рађанина.</p> <pb n="29" /> <p>Милан је ушао у тај нови живот под окриљем Рајка Божића, јуристе |
| да ми кажеш.</p> <p>У Мату писмоношу је ушао неописани страх.{S} Као да му неко говори у њему, |
| не докторе, док сам се сместио, док сам ушао у посао, па неке комисије по селима — муцаше Милан |
| уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! — кликну госп |
| стакли од здравља.</p> <p>Кад би доктор ушао у одају, госпођа Боса би увек значајно погледала п |
| да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложи |
| , изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио, јер сва околина зна да је он солару давно ве |
| а Ката је на ове речи поруменела сва до ушију.</p> <p>— Та оканите се тога разговора и мене — м |
| н; рад је да му то не дође како жени до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као све |
| оје Лазић.</p> <p>Милан је поцрвенио до ушију, кад је видео доктора.</p> <p>— Лепо, лепо млади |
| аноја Лазића.{S} Још и сада јој звони у ушима како је тихо, готово очајно рекао, да је така сре |
| иште.</p> <p>— Сад је ту била, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор |
| шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом заовом, госпођом Мацом, у женску претпра |
| — погодила би одмах врата на која је и ушла у кућу.</p> <p>— Јел да ће овако бити лепо? — упит |
| тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам никуда — рече Љу |
| рк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па је изиш |
| ошао, пришо!</p> <p>— Баш су ми се ноге уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако сла |
| уће се многи од кога није ђаво већ узео ушур.</p> <p>Остало је друштво повлађивало мајстор Марк |
| гледа да ли је лађа на видику.</p> <p>— Фадијан! — помрмља попадија кроз зубе и окрете се срдит |
| дана у дан све дубље загледала у сваку фазу живота у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео |
| ао испод жита. — То није у реду.{S} Али фајн вам је млада.</p> <p>— Ја сам задовољан — рече док |
| их -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки грдан бат |
| олама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака људа, какав |
| чио је био трговца М. како ће вешто да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које о |
| а наиђе „пех“ — па никад саставити „две фарбе“.</p> <p>Друштво се картало до вечере.{S} Нека до |
| ле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде пуно за готово, само |
| “.{S} На једном столу играће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прох |
| ле зна рачун <pb n="87" />.{S} Која ће „фарблића“ та нека седа за мном за онај астал. — </p> <p |
| нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла боги — мумлаше г |
| то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових и у попе у коши.</p> <p>Док |
| рошки доктор опет у селу, а то је његов фењер.{S} У другога и нема фењер већ ако има у гркових |
| релети преко неба.{S} Па и кад ко спази фењер, рећиће: мора да је коме позлило у месту кад је в |
| S} Доста је ако у недељу дана муне који фењер преко улице, као оно звезда прелети преко неба.{S |
| да ће се тако одоцнити па није ни понео фењера.</p> <p>Госпођа Боса је позвала Милана, да седне |
| се лепо понаша, ни бар мало да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— |
| о и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лифе |
| ачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ја, рано моја, који те зуб боли.{S} Мало га |
| ело.</p> <p>Грк-Марко нађе и метну свој фес на главу. — Стаде пред огледало да види како му дол |
| <pb n="155" /> твој попа, а тек варошки физикат није мала ствар; носи то место, друго, лепу кра |
| С њим дођоше др. Станоје Лазић варошки физику у В. и Стеван Васић адвокат.{S} Обојица млади ви |
| руче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко ка |
| олесница?{S} Мазили се још? — окрете се физикус младој девојци.</p> <p>Милан улучи прилику, да |
| свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србији, па и сад при |
| е већ по свој варошици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки к |
| и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је наместио само оне две собе у којима је о |
| се за њега да буде изабран за варошкога физикуса.{S} Истина да се млади доктор још није љуцки н |
| забрала га је општина за првог варошког физикуса.{S} Родом је из некога села дољњем Срему па је |
| их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две три топле речи мо |
| о грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се из |
| ет кажем — завршиће госпођа Санда своју филипику — не ће проћи ни година а мој доктор већ сит с |
| е господин Стева.</p> <p>— И ово вам је фини — смешкаше се домаћица — ко вас не зна, скупо би в |
| се дружити.{S} Уздао се да ће она оним финим тактом, који је урођен свакој младој жени, најбољ |
| реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда и устаде, да нали |
| сама у канцеларију, жигоса га и баци у фиоку, где се мећу писма, која иду у општину Н.</p> <p> |
| а а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ п |
| „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и за њих |
| и се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили калуђер |
| заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина која бисти па |
| .</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслон |
| га.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше попусти |
| штати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{ |
| говој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сподби двоцевку преко среде.{S} И ло |
| у обе тужбе биле добро написане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хер |
| човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је замишљено ћутао; није то, вели баш тако |
| само угледаше на ове арендашеве речи, а фишкал Гавра рече, како томе сад још није време.{S} Прв |
| p>Договор је трајао до поноћи.{S} Гавра фишкал спремио је обадве тужбе још од јутроске.</p> <p> |
| дица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати њезине новце и даље онако, као шт |
| > <p>У тужби на жупанију извео је Гавра фишкал, како власт не сме подупирати „омладинске тежње“ |
| .</p> <p>А зашто је то тако радио Гавра фишкал?{S} Зар њему није ишло у рачун да Српство у В. б |
| е су рикале као рањене лавице кад им је фишкал Гавра изјавио, да не може у свем В. да им изда н |
| </p> <p>Има десетак година дана како је фишкал Гавра обесио готово све парнице о клин те се бав |
| е правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови |
| Баш онако пред кума! — додаће господин Фишкал Гавра.</p> <p>— А већ вама је свака друсла одмах |
| буде снажно и напредно?</p> <p>Господин фишкал Гавра М. знао је само за једну корист и то прво |
| <p>Оснивању задруге највећма се опирао фишкал Гавра М. Где год је само могао одговарао је људе |
| превалило, учиниле су у новац па им то фишкал Гавра издаје све у мањим свотама на велику камат |
| омоћу <title>„Задруге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператниј |
| пштини узети ствар у своје руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} О |
| слу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доиста стари мајстор.{ |
| но што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је добро познавао људе у В. При изборима б |
| аже њега него да он тражи њих. —</p> <p>Фишкал Гавра је добро рачунао.{S} Два <pb n="236" /> тр |
| ечере, био је уречен састанак код Гавре фишкала.{S} Дошло је њих десетак на договор.{S} Ту ти ј |
| шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како гласе обе тужбе.</p> <p>Доктору Станоју |
| ајом, нико није знао за њега осим Гавре фишкала, попе и поштара.{S} Но мужеви су ћутили, јер је |
| астанио се у В. и да практикује у Гавре фишкала.{S} Врло се обрадовала кад га је видела.{S} Ума |
| .{S} Све старовоље су упрле очи у Гавру фишкала — он је стари мајстор а добро је био уписан и к |
| ло да је била „ферлеген“ — рече госпођа фишкалица доброћудно.</p> <p>— И ти мислиш да је то пам |
| је крајњи безобразлук! — плану госпођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај с |
| p>— Јел’ можно, слатка! — викну госпођа фишкалица зачуђено и погледи у госпођу Санду и пошиницу |
| баш си ти наџак баба — уздахну госпођа фишкалица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да |
| одника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb n="181" />, па Лекса, па госпођа Јуца а з |
| кад у собу рупи из ненада госпођа Јула фишкалица.</p> <p>Госпођа Јула још на врати већ виче: — |
| n="186" /> ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — р |
| јук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— Није, немојте рећи, види се то одма |
| шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. —- Данас је ред био на попадију, та ће |
| ћу.</p> <p>Госпођа Санда и госпођа Јула фишкалица су се биле договориле, да дођу са својим муже |
| ко сте били девер прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> |
| ; нашто ће изаћи све то? питала је Јула фишкалица љубопитљиво, јер је познавала оштру памет у с |
| /p> <p>У недељу по подне журила се Јула фишкалица госпођи Санди поштарци „на рапорт.“</p> <p>Пр |
| а.</p> <p>— Одер вос! — промумлаће Јула фишкалица.</p> <p>У тај мах зачу се бат у предњој соби. |
| свиди докторова нова млада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</ |
| ка, то је знала и Санда поштарка и Јула фишкалица, и госпођа Лекса и госпођа Јуца у В. — а то с |
| тако, ако ја не будем жива!</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је |
| ло одмах први дан међу њима? — запитаће фишкалица Јула околишећи — та тек јуче су се тако рећи |
| у забуну.</p> <p>— Та како кога? — рече фишкалица узверено — бар ја мислим никога другога него |
| и.</p> <p>— Па да виш није ружно — рече фишкалица — мени се тако још боље допада него како је у |
| да су их лепо примили а госпођа Санда и фишкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису мо |
| како им се допада нова млада? — понови фишкалица своје питање <pb n="182" /> важним нагласком, |
| <p>Но то је био само пуст разговор, ни фишкалица Јула није веровала у тај глас, а камо ли ко д |
| ске.</p> <p>Вечерас је код госпође Јуле фишкалице велико картање па после тога вечера.{S} Нема |
| шапнула је госпођа <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врат |
| В. устали против свога доктора.</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин поквар |
| другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p |
| p> <pb n="183" /> <p>— А ако је курјук „фолиш“ ? — умешаће се госпођа Јула фишкалица.</p> <p>— |
| вом, како јој је преко Раде дао педесет фор. на одело, како јој даје недељно толико <pb n="265" |
| анац.{S} Морао је оставити стотинак два форината, да почне какав такав посао кад му је све отиш |
| {S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је раздао и по |
| лан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућни људи. |
| ци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други пут уда |
| д присутни набројаше Гаври осам стотина форината —- рећи ће он, да ће бити доста за први мах.{S |
| тску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аре |
| Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} Питам ја њега, на своје |
| о би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за старост, |
| мој рачун удовици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још |
| била, петицу, друга је добила само „три Форинта“.{S} Никако да изведу начисто, у кога је онда, |
| а јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та баба, да је Милан патвариста го као |
| њу.{S} На столу нема новаца ни за једну форинту — а добитци иду за десет пута толико — али не з |
| ипила на канабету, а нас две метнула на фотеље бајаги ми њу дворимо; суклата једна! — осу се оп |
| се разиђе друштво. </p> <p>— Ја сам бар франкирала сутрашњи ринфлајш — рече госпођа поштарка ог |
| ће се „малога фарбла“ на она друга два „фрише-фире“ — ако се баш прохте „господи“ биће места и |
| и по сата а на столовима где се играху „фрише — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „п |
| , не би се знало крснога имена.</p> <p>„Фрише-фире“ је глупа игра.{S} Мора да су је измислили к |
| и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се ов |
| лико, а ја се зажелела нашега сунца иза Фрушке Горе па сам похитала, да га дочекам на уранку.</ |
| а дочека да види како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ |
| што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> <p>— Гледајте, госпођице ову дивоту! — |
| ваке зоре у моме детињству с оне стране Фрушке Горе — рече Љубица и уздахну.</p> <p>— И мене је |
| S} Кроз велике прозоре виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љу |
| леног али убавога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девов |
| јала са доктором Станојом Лазићем у врх Фрушке, у сред сурога стења Орловог бојишта.{S} Доктор |
| рављем, којим предише пролеће у умилној Фрушкој гори, из дана у дан све то боље враћала.</p> <p |
| о га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што |
| d="SRP18882_C1.1"> <head>1.</head> <p>У Фрушкој гори бијаше године 187* некако око Божића читав |
| само ако је пристао у друштво.</p> <p>У Фрушкој гори још није дошло дотле да се броји свако пуц |
| а се повијала уз мален брежуљак.{S} Над Фрушком Гором лебдео је танак, јутарњи вео.{S} Са плани |
| зла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака јој па обилазила свој |
| ку, са кога је леп поглед на Дунав и на Фрушку Гору.</p> <p>Млади варошки физикус био је намест |
| арошанка, снахо рано, у нас се то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p> |
| у.{S} Запалио дугачку лулу на камиш.{S} Футошки дуван се све клобучи у лули а грк-Стеван бистри |
| коше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да мало |
| — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! — смејаше се госпођа Санда иза гласа, само да м |
| е јуначко оруже и кличе из дубине душе: хај потеци, сви соколе мој!</p> <p>Колико се доктор Лаз |
| иднији положајем.{S} Та врста људи није хајала за образ и поштење <pb n="198" /> — само се чува |
| три пута на ноћ, па зато дуже спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља |
| /p> <p>Но у том дотрча Кузман.</p> <p>— Хајд’те господине Рајко — ено већ седају за вечеру, а м |
| ови су различити! рече госпођа Санда. — Хајде нек је и лепа, али да је проста као вагов, то сам |
| иљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да не стојимо овде на сунц |
| — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> <div type="chapter" xml:id=" |
| ни једва мичу, све нешто застајкују.{S} Хајдмо тамо до Орловога Бојишта — па ћемо их мало приче |
| бити који мет, из кога ће дола кретати хајка, где ли ће да заседну ловци.</p> <p>Кад се изнело |
| штио се па прти стазу кроз снег.</p> <p>Хајка стаде на брду на равници.{S} Лугари се отискоше с |
| на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало |
| рзо прећи.{S} Тако је и било.</p> <p>За хајкаче нема ружна времена, фишек је звижнуо, они крето |
| „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p>За вечером је домаћин уз весео разговор |
| ре и стаде им тумачити куда ће заводити хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чуј |
| дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподбише га под мишице |
| <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који |
| ватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили из села.{S} Б |
| нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да иду врло мирно, да се не збиј |
| рду на равници.{S} Лугари се отискоше с хајкачима лево, обиће брежину, ухватиће се потока па ће |
| весео разговор углављивао план сутрашње хајке.{S} Од куће па до врх планине углављено је свако |
| ема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад у оближњим ш |
| у ноћ за вечером.{S} За лов, особито за хајку треба будно око, лака глава а рука поуздана која |
| три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по |
| времена, фишек је звижнуо, они кретоше хајку.{S} Сваки то наслонио рукав од гуњца на очи, па и |
| што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прап |
| в фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку уз страну.{S} Окрену се хајкачима и запрети им да |
| </hi> Природно је да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан |
| му лебди неки осмех.{S} Кицош није, јер хаљине стоје на њему као да су вилама набачене.{S} Но т |
| у Босу по слепим очима.{S} Раскопча јој хаљину и пође да је гњечи по слабинама.</p> <p>Љубица с |
| искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то није она узвишена света свеза |
| о обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече исписује песме |
| е прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га |
| у први тас свој дар увијен у белу, меку хартију.{S} Кад је тас дошао до госпође Санде, не могаш |
| ј кћи образ под ноге, оно нек је бар за хасну.{S} За Милана не гине она млађа.{S} Тако је и ниј |
| тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, да и |
| а.</p> <p>— Ено ти тамо у орману, знаш, хвала Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак |
| олеће, када је госпођа Боса могла рећи: хвала Богу спасена је!</p> <p>Од те тешке болетице ваљд |
| ве си урадила као да сам ти ја казао, — хвала ти — рече доктор и стиште својој младој љуба топл |
| марим па ма одмах сутра умрла!</p> <p>— Хвала вам, госпођице, на томе осећају — рече Станоје Ла |
| се сав сијате.{S} Гратулирам!</p> <p>— Хвала лепо.{S} Ето једва и ја с пута..</p> <p>— Богме и |
| Ради, наређуј како ти је воља.</p> <p>— Хвала ти заовице — рече Љубица — ти знаш најбоље како ј |
| ођа Боса изиђе нагло из одаје.</p> <p>— Хвала Богу — прихвати Савка живо — ја сам мислила умрећ |
| не позледи материнске осећаје.</p> <p>— Хвала вам, господине докторе.{S} Уздам се у Бога па у в |
| ор држећи своју жену у наручу.</p> <p>— Хвала Богу, само кад си дошао! кликну Љубица и стиште С |
| .{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада.{S} Знате, како је, док се |
| век, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, не види му се још ни једне седе. |
| а ћу му, мајко, рећи за то од свег срца хвала.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP18882_ |
| з стипендију. </p> <p>За све то била је хвала — онај побусани и окићени гроб у с—ом гробљу, у к |
| аран посао, за то му не ће нико рећи ни хвала а какви људи у В. они ће до никле гложити међу со |
| а се насмејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо |
| че поштар устајући.</p> <p>— Још једном хвала вам господине Мито, задржите ме и даље као пријат |
| вино — граду јуче довршена, ја сам, ето хвала Богу и Вама, сасвим оздравила а у недељу је и Љуб |
| обнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бујица само она у коју је он час по немо упир |
| ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече доктор Станоје Лазић, |
| к после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хвале.{S} Умирила га је мисао, да су му жена и деца на |
| и донели и главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест сед |
| ми с тим Попићем!{S} Сита сам ја његове хвале.{S} Њему је свака сукња одмах и лепа и паметна — |
| ло руку својој младој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесил |
| } Зар ћемо понети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година |
| S} Коме год су уста прорезана, сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни |
| је коса на глави од милине.{S} Сваки је хвалио, да је била сретна мисао, која је засновала ту д |
| прихвати госпођа Јула фишкалица — и не хвалите се, је ли вам лепа снаха?</p> <p>— Ако се стрпи |
| ојим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним законима у природи.{S} Прир |
| p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских и тргов |
| риањају око неке ствари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне |
| “ биће места и за њих.</p> <p>Сумрак се хватао а код госпође Јуле искупило се лепо друштво.{S} |
| чу како се накашљује у кухињи.</p> <p>— Хеј млада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице |
| обичај да дођу на литургију обично око „херувике“ али данас су се већ пожуриле пре „апостола“ — |
| уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору |
| одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{S} Поведе се реч, да саст |
| адужила до грла.{S} Ту ти је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајст |
| ће лако онда наћи другога.</p> <p>Леви Хершел је ућутао, ади је у онај мах већ конципирао у гл |
| етири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више |
| отело.{S} Помишљао је да имаде десетак хиљада форината у мађистратској каси а понешто је разда |
| бичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за њим су потегли сви новчани и имућн |
| p> <p>— Реци боље донела му је двадесет хиљада па за то је лепа — одби госпођа Санда и мрдну ма |
| У опоруци својој писао је жени двадесет хиљада форината ужитка ако би се након њега и по други |
| добити за тај посао па ма пукла и једна хиљадарка.{S} Не пита се у таком послу колико стоји нег |
| едва ако би саставио свакој ћери по две хиљаде форината мираза и да њему остане која пара за ст |
| зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито ако на |
| се за по године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал мога |
| е.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је бура која се |
| на усне малену књижицу и посипаше је са хиљаду врелих пољубаца.</p> <p>У тај исти мах минуше ко |
| гово кад је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудил |
| неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свога писаћег стола.{S} Са две |
| у густу косу, застане па опет гледи.{S} Хитри прсти, који су од пре умели за тили часак да опле |
| све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а |
| оклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с М |
| ом да пева: <hi>„Тавна ноћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће |
| убица трже натраг своју руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпо |
| узе своју младу љубу за руку. — Диже се хладан ветрић са планине.{S} Хајдемо у кућу.</p> </div> |
| лим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до краја. |
| мала ручица плашљиво дрхће у његовој а хладна је као да је тресе грозница.</p> <pb n="158" /> |
| ашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, падаше јој на срце као усијано олово.{S} |
| >8.</head> <p>Јесен је.{S} На пољу сипи хладна киша.{S} Дрва су оћелавила, лишће им је здувао в |
| убици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, пада |
| ју да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — |
| ао што је био леп топао дан село је под хладник у манастирској порти.{S} Старији су седели, вес |
| те.{S} Уз њу бунар а у њојзи нов велики хладник.</p> <p>То бијаше свет у коме ће да влада од са |
| ута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не |
| рно.{S} Мотрио је оштрим оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе |
| атера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на |
| езјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још плануше у тај мах сто бесова.</p |
| лиже познао, тај се ужаснуо од њезинога хладнога срца.{S} Била је кано звезда, која засене свак |
| ски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хладнога поздрава у коме лежаше неки тајни прекор, след |
| разу — а Станоју Лазићу, оном озбиљном, хладном, промишљеном лечнику задрхтала је рука кад је т |
| ог старца, на место јаднога детета, она хладном <pb n="269" /> леденом руком грли — <hi>њезиног |
| гло од врућице.{S} Кад су је спуштали у хладну раку на тихоме сеоском гробљу у Љ..{S} Роман се |
| е па проспава по један сат у оној лепој хладовини.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се |
| е ми душа уз овај брег а ви лепо тако у хладу — рече грк-Марко тешко дувајући.</p> <p>— Ми смо |
| мах сам знала — рече и извади махраму и хлађаше се по запуреном лицу.</p> <p>— Ја не поњам, как |
| е.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбон |
| је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ говор |
| е овако као сад сваког божића.</p> <p>— Хм, баш као да ја немам другога посла, него да будем же |
| да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, прихватиће госпођа Лекса — а по вароши се већ г |
| у касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман |
| ја ћу касти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави р |
| баш је већ ожеднео од данашњег силнога хода.</p> <p>Госпођа Санда улази, па већ с врата довику |
| да настанете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађ |
| век — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће па све да га носе на рукама.</p> <p>Тужан |
| ели, веселили се и диванили, а млађи су ходали по манастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећ |
| тој помисли устаде Љубица са дивана па ходаше немирно горе доле по одаји.</p> <p>Из далека тут |
| бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p> |
| Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, лице јој све гори од унутарњега |
| разлеваше по брду, и долу.{S} Љубица је ходила уз њега лако као срна а груди јој се надимаху са |
| себи градљике.{S} У суварину је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако |
| месеца.{S} Кад год бих доспео, увек смо ходили по лепој околини.{S} Кад би се мој друг занео ди |
| а моја.{S} И жеља ми се та испунила.{S} Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Л |
| Ходио сам по земљи, по којој је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам к |
| ву — све сам ја то видео.{S} Нисам туда ходио да се наплачем и напевам, но ме жива жеља вукла, |
| риве путове као да није правим никад ни ходио.{S} Само ако се фишкал Гавра одапре онако као што |
| а.{S} У среди са дворишта бијаше велики ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше с |
| на улицу.</p> <p>Заова и снаха уђоше у ходник од куће.</p> <p>— А сад драга, моја снахо, ја са |
| његове књиге а болесници ће улазити са ходника управо њему.{S} То је највећа, најлепша и најви |
| ходник затворен стакленим прозорима, из ходника иђаше се право у велику дочекаоницу — салу, а и |
| S} Она излази из кухиње а на вратима из ходника већ су се помолиле: госпођа Јула фишкалица <pb |
| дом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с |
| своју мисију.</p> <p>Нашао је Љубицу у ходнику, показао јој је докторову карту и кад му је и о |
| еби а ти на врата.{S} Познала сам те по ходу — те сам истрчала, да видим да није закључано!</p> |
| нем, да паднем.{S} Питам те, љубо моја, хоће ли твоје срце војевати уза ме верно, истрајно кад |
| ре, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-Марко на доктора, д |
| ок пипају по торбама, смеше се и мисле: хоће ли и њима допасти који залогај од господскога ручк |
| право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општинске изборе.{S} У њему су већином |
| лако ће се дотерати и научити.</p> <p>— Хоће да, поздравила те та! — рече госпођа Санда жестоко |
| викне весело:</p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p |
| од првога маха своју заову тако, да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то ура |
| ришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је слом |
| ад ће ова паоркуша да заковрће како она хоће.{S} Та код онога млакоње доктора може јој бити; са |
| али данас бере он свој, сад први пут па хоће да му берачице пробуде песмом зору и да извијају и |
| е ту не пружа према губеру — свака кућа хоће да је боља од друге.{S} Младе жене терају „сваку м |
| а није и погодио.</p> <p>Све бадава кад хоће несрећа! — Свима се још синоћ слутило, да не ће би |
| сане Бадава, фишкал Гавра уме, само кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb |
| ривукли на своју страну па могу кад год хоће да укоче точак свакоме раду.</p> <p>Ето то су поја |
| то шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли то, бога ти истин |
| о и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још б |
| јбоља другарица, обухватила је рукама и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче п |
| ја.</p> <p>— То ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n=" |
| ање па јој пође нагло у сретање; бајаги хоће да прође мимо Нату.{S} Кад је била према њојзи рећ |
| Пушка неће опалити без узрока — већ ако хоће коме према глави.</p> <p>— Остала, Бог да, пуста! |
| .{S} Камо њезине лепе среће, да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се |
| е попустила, не уједа више ни зубом нит хоће да ошине репом.{S} Топли сунчеви зраци пољубили су |
| шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> |
| к пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли тај облак прећи, истутњити се док се доктор Ста |
| погладим — па опет добро А то бобић и ’хоће!</p> <p>У том је госпођа Марта већ унела вечеру.</ |
| има друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио онако |
| икује, тим је оригиналнији.</p> <p>— Па хоћемо ли господине директоре данас пећи јаре, или ћемо |
| ко — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драг |
| им вашим варошким ђаволством колико год хоћете!</p> <p>Већ се вече у велико било спустило кад с |
| пустити, док не кажеш <pb n="46" /> да хоћеш — наваљиваше Савка стиснувши уздрхталу Љубицу још |
| > <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка ће |
| а теби лепо још код куће:{S} У град кад хоћеш а из града кад пусте!{S} Но где смо ту смо, из ов |
| е бирташе, зна да набави новаца кад год хоћеш.{S} Златан сат и прстење уме да заложи на стростр |
| ли и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Б |
| моз Бог!</p> <p>— Не трпим паорлук, ако хоћеш да знаш.{S} Зар би јој отпала глава, да се синоћ |
| весело — ви сте мене провели по Пешти, хоћу ја да вам вратим.{S} Е виш’ живићемо сто година! — |
| p>— Имаш ли, жено, каква посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти пр |
| Паорска гордост.{S} Мисли: кад носим, — хоћу да се и поносим!</p> <p>— А зар није нигде била на |
| јади раздиру материнско срце.</p> <p>— Хоћу, драги докторе, како не би.{S} Кукавно дете!{S} Та |
| ; за то је и повладила Љубици.</p> <p>— Хоћу, снахо рано, како не бих; та и ја немам никога виш |
| ицу и погледа јој оштро у очи.</p> <p>— Хоћу сада да ми право кажеш, куд си се тако замислила, |
| ига — рече Љубица весело — у мојој кући хоћу да живим по мојој вољи.{S} Ми смо себи најпречи па |
| у и тириплик.{S} Узалуд је госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клон |
| ребати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако до |
| му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа.{S} Ако је истина да с |
| ом стане на ноге, биће у старости њојзи храна, а сестрама наслон и обрана.</p> <p>Но одмах прве |
| губљено — само ваља добре неге и здраве хране.{S} Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн о |
| се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме |
| великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити утук свем |
| о је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој |
| олико муштерија у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела ј |
| у месту винску аренду а трговао је и са храном.{S} Седео је са својима у оној великој, лепој ку |
| акога тешкога рада, да се храни снажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Ј |
| зимици понуда, откуда ли добру и здраву храну — кад је она изнемогла и једва се вуче по кући; з |
| и топло да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> < |
| а имаде посла са гнездом стршљенова, да храст не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да с |
| ела своје детинство.{S} Велики и снажни храст пустио је тамо своје снажне жиле дубоко у земљу, |
| не и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зелени и лаки бршљан, из тамне гудуре с |
| убици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прилика <pb n="232" /> |
| ечером заљуља лиснате круне стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз л |
| нину — Љубица се тргне и задрхће, стари храстови повијају пред њоме своје гране а из лиснастих |
| ину у мах оживи сав овај свет.{S} Стари храстови повију своје лиснате круне као да се клањају, |
| у, обавије руке своје <pb n="22" /> око храстовога крста и неизмерни бол јој испуни душу.{S} У |
| ек, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да му рука н |
| радове по кршној Далмацији, да пројезди Хрватску и Далмацију па да се врати у своју милу постој |
| тутор поново бацивши умиљати поглед на хрпу све самих нових дуката.</p> <p>Литургија се мало р |
| росијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Млади леч |
| у тај мах сто бесова.</p> <p>Јадни Мата хтеде да тргне руку, али је већ госпођа Санда била му у |
| ешкој невољи.</p> <p>Доктор Станоје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи с |
| ито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети не |
| ела оба младића пред собом — у први мах хтеде да прне као лака срна.{S} Али ноге јој се скратиш |
| <p>Господар Рада и неколико млађих људи хтедоше да терају мак на конац и да туже опадаче суду.{ |
| ње у вароши па је ето још никако нема, хтела је да је доведе још онда када је са доктором била |
| а, па се није увек повијао, како је она хтела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био ра |
| воју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал’ уђе понов |
| много комотније живи — а свака је кућа хтела лепо да живи.{S} Ту су сјајни намештаји, ту гозбе |
| ица — то је баш леп такт од ње.{S} Није хтела да увреди ни једну кад смо обе једни година а дош |
| ла руку доктору Станоју Лазићу.{S} Није хтела, па ипак је рекла топло: дођите, господине доктор |
| њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја с |
| зању лепога воћа а госпођа Боса би увек хтела да се користи његовим саветом, како би још боље д |
| да љуби Рајка, данас се уверила или бар хтела да увери, да га мрзи из дубине душе своје.{S} Но |
| ни загрејао на своме месту а већ су га хтели и једни и други да увуку у свој вртлог.</p> <p>Но |
| а то не ће ићи од сада тако како су они хтели и како је по њих било добро.{S} Све је то сада уз |
| } Није ту нико крив.{S} Несрећа је тако хтели.{S} Коњи су се поплашили — утишаваше грк-Марко.</ |
| се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.</p> <p> |
| Доктор је слушао тако пажљиво као да је хтео да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је ста |
| пође унапред.</p> <p>Доктор Станоје је хтео, да иде све договорно, јер је договорна радња од с |
| лужбу код суда или код жупаније а он је хтео да практикује код којега адвоката у В. — па да дан |
| то са оцем, са грк-Стеваном.{S} Отац је хтео, да он тражи себи где службу код суда или код жупа |
| вратити од тога корака.{S} Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да |
| су сви заједно.{S} Но усуд је друкчије хтео.</p> <p>Како се закомешало и по С., почеше да надо |
| ма бољим кућама по В..{S} Није навалице хтео да испусти ни једну кућу, <pb n="190" /> да му се |
| ди.“ У селу немаш ни с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук |
| Њему је лакше отрести се терета који би хтео да му притисне душу — али је тешко ономе, која је |
| лама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућанца те се пресели сину.{S} Док он учи, ћери |
| нкоме имућу, јер осим кућице и оно мало худога дућанца, није имала нигде ништа под богом.{S} Да |
| ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То је б |
| ица испрошена <pb n="271" /> за једнога хусарског мајора.{S} Истина да није Србин, али је богат |
| {S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају.{S} Један хајк |
| је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још дуго — дотераће об |
| јко отпојао још „<title>Волеви персисти царије,</title>“ <pb n="42" /> признао је и попа и грк- |
| ј је некада ходио кнез <hi>Лазар</hi> и царица Милица; јездио сам кроз крајеве, кроз које су је |
| де.{S} Коју год узме, живеће у њега као царица, јер му је пуна кућа <pb n="148" /> свега а ради |
| Бечу, да се вијне преко снежних Алпа до царице на мору до Млетака, да се одмори под вечито ведр |
| кад нема помоћи.</p> <p>Нада је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му ј |
| и докторових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у ос |
| коме има само искре живота.{S} Таман је цветак ухватио корена, осилио стабло своје, истурио лис |
| цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану својом душицом.{S} Уми се росицом и благом |
| ује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако ст |
| е дивно грануло, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне |
| ам, како ви то разумете — упитаће газда Цветко Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — к |
| вас проговорио, господине докторе, рече Цветко Момчилов радосно.</p> <pb n="219" /> <p>— Ето ће |
| ругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста форината, да купиш марве или да узм |
| ор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цветко Момчилов.{S} Доктор Станоје их је позвао на дого |
| о Момчилов.</p> <p>Ево да ти кажем брат-Цветко — како би се то радило — рече доктор Станоје жив |
| тао је, задрхтао је, кано капља росе на цветку па је опет нестао.{S} Нико га није видео — али в |
| негде далеко у свету.{S} Око ње се дала цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућиц |
| , изнова истури листиће, осу се кићеним цветом и сијну у свој милоти и красоти, којом га је уре |
| S} По винограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb |
| .</p> <p>Љубица Животићева беше прилика цвету и њу је у раном пролећу њезина живота ошинуо први |
| и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као суза у оку невинашцета.{S} И тај се створ уз |
| душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар ветар, први јад и неср |
| ано горско лане, у најлепшем девојачком цвету, а према њојзи младога доктора, кога све село нос |
| му сваке зоре и вечера миомире горскога цвећа; славуји и косови певаће око њега — онда ће му би |
| танком марамом о врату а китом роснога цвећа у руци, бијаше млада жена доиста лепа као зора у |
| анастирском врту и воћњаку пуном лепога цвећа.</p> <p>Доктор Станоје Лазић и адвокат Стеван Поп |
| кад му је млада љуба баш метнула свежа цвећа на сто, на коме бејаше све већ спремно за „ручак. |
| јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другара очевих а |
| напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади ле |
| е куће крај потока дизао се тежак мирис цвећа и дафине.{S} Љубица је изишла на доксат, села је |
| баш дохватила малу поливаљку, да залије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баш |
| S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари другар |
| природа око ње, у којој је друговала са цвећем, косовима и славујима, засадили су још у детињој |
| је стаза којом год пође засута мирисним цвећем, око ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарен |
| е.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њези |
| патос.{S} Како је треснула, опали лева цев и сасу драмлију срећом у дувар.</p> <p>Таван облак |
| воцевка прво из једне, па онда из друге цеви и затим наста нема тишина.{S} Е, наопако, ту ће би |
| помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о руци; жури се у касапницу.</p> <p>Госпођа Сан |
| мирити а доктор ће остати сам самцит на цедилу.</p> <p>Попадија Анка казивала је све ово Љубици |
| је сиромаш ходила вазда слободно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати г |
| ио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово спремите, сутра ће доћи сеоски плајаш |
| плајаш по то.</p> <p>Љубица трже нагло цедуљицу из слугине руке.{S} Доктор је искао још неке л |
| е друго само средство да постигне своју цел.{S} Да угове својој ћуди, похлепи жудњи, страсти не |
| да је већ у пола достигао своју жуђену цел, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити а |
| онда грк Марко и његова жена Марта, па цела натарошева и попина кућа.{S} Тесто и вино понеће с |
| чад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Необично му је |
| Грк-Маркова настојника, Кузмана познаје цела Бачка.{S} Грдна је то људа, стоји као планина, али |
| веселога разговора његовога оживела би цела кућа.</p> <p>Љубица се више није плашила од доктор |
| > <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то споменем, а т |
| м и ја познавао ту исту девојку, јер је целе зиме била у К. у свога стрица.{S} Била је доиста л |
| ном.{S} Кад стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Пос |
| уриста, Миланов најбољи друг па ће бити целе, вакације овде.{S} Ух Боже, ала бих волела да је л |
| ретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А |
| а на заходу, паде јој једном на гроб да целива немим уснама крст - па онда се нагло подиже и по |
| ама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одмах да ће се вратити па ће сутра оп |
| рски позив његов довео га је у додир са целим светом у В. Он је најдубље загледао у душу поједи |
| азује лепим и племенитим делом у корист целине.{S} Друкчије се брине о будућности свога народа |
| једине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Станоје Лавић налазио главнога |
| асић, њега би требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</ |
| се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкчије не може |
| е кући.{S} После неколико речи пристаде цело друштво, да се заметне још и други мет.{S} Време с |
| /p> <p>Доктор Станоје Лазић претурао је цело вече нешто по својим артијама — Љубица је седела и |
| сломијено ребро озледило плуће, јер је цело лево крило плућа јако запаљено, — додаде доктор по |
| а ишчита из поћеркинога лица ма да гаје цело вече мотрила врло пажљиво.</p> <p>Госпођа Боса се |
| аше се нека тиха светлост, те преливаше цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} |
| о три недеље дана.{S} Од винограда живи цело место па се већином сваки забави с јесени око свог |
| — па кад здрава храна изнова проструји цело тело, оно ће ма и полако доћи себи — оздравиће, ра |
| таре општинаре.{S} Избори су заталасали цело место и разбудили су све духове.{S} Вара се ко мис |
| нда нашла за боље, да позове себи данас цело јучерање друштво а уз њега још и младу удовицу Кат |
| да ко махну гудалом преко жица.</p> <p>Цело друштво прену и даде ухо на ону страну.{S} За мало |
| тира А.</p> <pb n="133" /> <p>Љубица је целог пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по за |
| шке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није Љубица никад нигде била.{S} |
| бобов сноп; незграпна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, |
| Васа Божић није научио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у |
| левке па до гроба.{S} А по неки је опет целога века сретан баш као да се родио у кошуљици.{S} Д |
| господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од недеље почи |
| њезина удовица још и не зна ништа о тој целој ствари.</p> <p>Господар Аца је стари лис — јутрос |
| јаве које прећаху да ће растурити темељ целој згради.</p> <p>Иза сваког такога разговора доктор |
| да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле биле да мотре оштро око се |
| листају друговима му сузе у очима.{S} У целој Пешти нико не уме да игра коло тако као Рајко Бож |
| чуднији лечник не само у вароши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, |
| е можда ко дошао јој у походе.</p> <p>У целој кући беше све тихо и мирно.{S} Љубица је седела з |
| тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље куће која би била тако наме |
| ђе на помоћи, јер немају никога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна же |
| сподар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то није данас стало до тога, да |
| >Дан по дан па дође и Крстов дан.{S} По целоме селу тутње бачвари: обручају бурад, натежу кацам |
| се надимаху са милине, која се осула по целоме горском пределу.</p> <p>Како су били далеко испр |
| струји болесна крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора нем |
| за времена, док се још није разјело по целоме телу в-скога Српства.</p> <p>Нико ваљда није већ |
| атко јецање.{S} Јадна девојка дрхташе у целоме телу као да је тресе тролетница.</p> <p>— Смири |
| у је увек најбоље.{S} Истина да је он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад |
| ли ноге јој се скратише, задрхта лако у целоме телу а румен је обли по лицу да су јој се образи |
| аће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда је већ у велико |
| шће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он мисли да ће ко гледати ту па |
| а бистра па је једним погледом прозрела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи к |
| звијен и госпођа Маца је наместила била целу кућу.</p> <p>Кад је Љубица са својом заовом прошла |
| > <p>— Не каза ли ја, да је та окренула целу кућу тумбе — пришапнула је госпођа <pb n="194" /> |
| мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу историју.{S} Наместићу ја теби под главу, да ћеш с |
| и.</p> <p>Госпођа Санда седе, па нашара целу историју: како доктор живи са Милком Божићевом, ка |
| ано носаше даље по одаји и умотаваше је целу танким велом.</p> <p>И у том велу назираше млади л |
| ликом у ђачком друштву нагрдио Милана и целу нашу кућу.{S} Милан га је тако жестоко сузбио, да |
| о замишљено — да је у Пешти залудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила |
| да је она тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врат |
| ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври нешто обвезана а и своји см |
| ави децу с миром.{S} Нису ли се они зар целу годину дана доста мучили с науком него да их сада |
| p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p>Цена 85 новч.</p> </div> <pb n="2" /> <div type="titlep |
| ербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настојници луче своје |
| црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему осим доброга ђака — милога друга.{S} И |
| бербе весеља.{S} Његов се настојник не ценка толико плаћа грошић два и више, али дуго бира јер |
| аче, не узима но само пропитује, мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње |
| ричари и настојници воде велику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, ма |
| у велико обишла све пиљаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже заба |
| и осврнув се мало по дућану — једно две центе — соли.{S} Друго му није пало у тај мах на ум ма |
| а чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> <p>У неко доба кренуће се и газде исп |
| лику реч.{S} Ценкају се, нуде, побијају цену.{S} Људи попљуцкују, мало им је; момци се живо опи |
| о она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њезин, док је Рајко учио гимназију био је мук |
| је био и Леви Хершел варошки арендаш за цео „ферцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а |
| Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блис |
| у В.</p> <p>Доктор Станоје Лазић био је цео дан у великом послу, то око својих болесника, то оп |
| апојаше <pb n="122" /> око њега, где се цео ваздух осу мирисом, и здрављем — и цветак дану свој |
| а сте још у очи тога дана овде, па ћемо цео дан провести у винограду.</p> <p>Љубица није знала |
| а три дана ни данути.{S} Седи с њима по цео дан у своме празном дућану.{S} Запалио дугачку лулу |
| е куком и прихватати за који растић или церић.</p> <p>Хајкачи су били већ пре зоре поиздолазили |
| иће се потока па ће истерати страном уз Церов поток.{S} Ловци ће запасти у заседе с ову и с ону |
| о свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је страстан ловац.{S} Кажу да м |
| уха, него га је заразила туђинска надри-цивилизација</hi>.{S} У томе је заметак отрову који је |
| } Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мислиш све секу образе.{S} Н |
| ругови му не верују, мисле, да лаже.{S} Циганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p |
| е Лазић прућио се на диван, припалио је цигару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шар |
| а плетену американску наслоњачу, запали цигару па отурује велике котурове дима у вис.{S} Заглед |
| ле у свој стан а доктор би онда запалио цигару, па би у својој радионици развезао диван са Љуби |
| шку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту још два |
| начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, стоји вриска младих берачица а г |
| подин поштар.</p> <p>— Ти једну мање! — цикну Санда и муну незграпнога поштара руком у ребра, д |
| знате! — плану госпођа Лекса и глас јој цикну као у гује. — Сад ми баш рече Гаја лицидер да је |
| </p> <p>— Паорска дунда и ништа више! — цикнуше па једанпут оштар глас домаћичин.</p> <p>Другар |
| за куће поздравља свакога госта веселом циком и испрекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми |
| о им је; момци се живо опиру а баке све цикућу како им палаца језик.</p> <p>Не прође времена ни |
| овао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове арендашеве |
| љаре и пиљарице, ценкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} К |
| Рајка где очајава, те у очајању јури по цичи и студени по грдним пештанским улицама, како је кл |
| ак тога вечера.{S} Грк-Стеван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио. |
| е уштапиле ко у роде.</p> <p>И прише се цмокнуше тако слатко и својски да си их могао чути чак |
| ах се помоли сунце на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па о |
| ор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет година, има се понајвише захвалити |
| је у дну десне стране.{S} Сва се женска црква у мах окренула као на команду.{S} Све су се очи з |
| се почело јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ра |
| Ако овако устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни |
| ништа.{S} Место је било богато па је и црква му имала као ретко која много сребрних и златних |
| што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене“ госпође с десне а „мајсторице“ и „паор |
| еликој, лепој кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први цркве |
| Срби спали само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — јед |
| овога сретнога живота.</p> <p>Са сеоске цркве огласише звона вечерњу.{S} Умилни глас њихов разл |
| роз коровину са оружјем у руци.{S} Крај цркве су затекли још десетину другова — иначе је све би |
| ству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њему не једн |
| тром на своја нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у црк |
| го и по свима кућама, како би се српска црквена општина најбрже и најлакше одужила, како би под |
| дао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила до грла.{S} Ту ти је био и Лев |
| тамо најсигурнији.{S} Док уреди своје и црквене послове, <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па |
| вим својим синовима а он је гледао само црквене послове.{S} Под њим се црквена општина задужила |
| је потанко: како нови општинари „немају црквене свести“, како ни један од њих не иде никад у цр |
| Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова цркв |
| н који је био десетак година први тутор црквени, мало по мало па предао своју радњу сасвим свој |
| .{S} Пре свега наумио је био да осигура црквено имање, јер би га пекло да пропадне преко ноћ шт |
| о му је сињи терет са груди, кад је све црквено имање сместио на поуздано место.{S} Пожури кући |
| ични тутори приграбили у своје руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторо |
| оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју годину дође цркв |
| па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још коју го |
| зао се као врло добар зналац римскога и црквенога права.{S} Но другови Рајкови ценили су у њему |
| сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готова са послом.</p |
| ца, живот у породици, живот у општини и црквеној и местној.</p> <p>То је била жалосна студија.{ |
| ћи из своје дојакошње резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ст |
| мити, да буде <pb n="235" /> председник црквеној општини.{S} Људи ма колико да приањају око нек |
| њих ваздан којима је ишло у рачун, да у црквеној општини остану они исти тутори и они одборници |
| ="237" /> варошкој кући посла, а држе и црквену земљу под аренду — а напослетку и поштар Мата к |
| а је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типичар у селу па не да п |
| вати две највеће задруге у месту српску црквену и месну политичку општину.</p> <p>Још пролеће н |
| рцерунг“; ту два мајстора који су дужни цркви а „лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је |
| ка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад ј |
| амо да зграбе боље место, јер у великој цркви није ни једна имала свој сто него која где стане. |
| крсу су дале Роману по године у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела |
| 37" /> одмах у недељу прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога |
| ка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је велика бекрија.{S} Другови |
| /p> <p>У прву недељу били су Пештанци у цркви па после литурђије праве „визите.“ — Наравно „прв |
| p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је |
| , лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са арњеви и осване |
| њу певала је певачка дружина први пут у цркви на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад |
| а доктором Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавог |
| и“, како ни један од њих не иде никад у цркву, како се никад не причешћују; позвао се на попове |
| је Лазић радо је појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер та |
| и на литургији.{S} Сав се свет згрнуо у цркву и кад складно запојаше мушки и женски гласови, и |
| у недељу, кад ће Љубица поћи први пут у цркву, напунила женска препрата.{S} У в— и госпођа је б |
| .{S} Били су се обоје спремили да иду у цркву и доктор је рад био, да прикаже своју младу љубу |
| видимо, ал’ да, прво ћемо по обичају у цркву — говораше попадија — збогом! поздравите је као н |
| — дотле се у В. наднео над младим паром црн облак пун, препун најжешће муњевине.</p> <p>Хоће ли |
| Али на овај зрачак наде, навуче се брзо црн облак очаја.{S} Откуда ће дати својој мезимици пону |
| д другога — још к отоме два гајдаша оба црна а кокораве косе са добро удешеним гајдама, којима |
| своме.{S} Једини он, кога је притиснула црна земља, он ће знати како је сада срцу њезину.{S} Ак |
| љут осакатила!</p> <p>Доктор уведе мало црна вина и протрља госпођу Босу по слепим очима.{S} Ра |
| ки, да се дохвати кршнога стења јуначке Црне Горе, да додирне приморске градове по кршној Далма |
| е тајанствена моћ, која разгања тужне и црне мисли. »Љубица је љубила Савку као да јој је рођен |
| е лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад погледи, поглед му је благ и умиљ |
| ткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке |
| ј.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љубица лежаше на креветцу као обамр |
| присмаче и хлеба и лука те залива ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипај |
| презан рад, најбољи мелем.</p> <p>У тим црним данима дојавиће им стара тетка — очева сестра — и |
| ине горила јој је нека демонска ватра у црним очима.{S} Јутрошњи пусти глас: да се доктор Стано |
| ше па ће вино бити добро, особито му је црно понело — а то се сада најбоље плаћа.{S} За бело сл |
| другарице.</p> <p>— Не велим ни бело ни црно — рече Санда замишљена — нек људи раде своје, а ја |
| Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је воља.</p> <p> |
| господарским кораком напред у дугачком црном капуту са дебелом трсконачом у руци.{S} За њим је |
| м испод очију, да је један смеђ а други црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.< |
| ила је у оно доба најлепша девојка у В. Црномањаста, танка, висока па још кад мало уздигне раме |
| к — рече господин Стева.</p> <p>— Је-ли црномањаста? — запита ће госпођа пошиница.</p> <p>— Ниј |
| уги црномањаст.{S} Смеђи је био Милан а црномањасти Рајко.</p> <p>Још се Пештанци нису људски н |
| спе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотиц |
| ођа Санда и мрдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ д |
| а да с које год стране почне, да је све црње и горе.{S} Љубица је из дана у дан била суморнија. |
| обичаје и светковине по тим крајевима; цртао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, |
| } По лицу јој се не могаше ни по једној црти познати, да га сада слуша пажљивије но иначе.{S} Л |
| но издржала поглед своје нане, ни једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.< |
| је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа своје две другариц |
| се све надмећу која уме лепше и боље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бе |
| закити парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Госпо |
| ије нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад су спавачи видели ко се то |
| еда: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским на |
| дела по века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпо |
| сто доба најмио и Милан грк-стеванов из Ч. у адвоката Гавре, у В. за практиканта и писара?</p> |
| е нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име једне жен |
| на.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и дон |
| граду.</p> <p>Кад тако кола загрме кроз Ч. сваки живи би на улици стао, па гледајући Љубицу, ка |
| планину према крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезино |
| ом Станојем Лазићем у скровитој црквици Ч-ој, и кренула се с њима из маленог али убавога селанц |
| два зеленка да им није било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до |
| ма.</p> <p>Разговор се врзао испрва око Ч. и ових сретних дана у њему.{S} Љубица се жалила на С |
| н ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај мах отворише се врат |
| ођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки ч |
| чке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака |
| шици В. да се варошки физикус венчава у Ч. са Љубицом Животићевом.{S} Сваки коме су год била ус |
| а лечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гл |
| чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док их је посастављао.{S} Па |
| доселиле након смрти покојнога Романа у Ч., малено убаво местанце крај Дунава.{S} За тако тешку |
| таноје Лазић долазио је прошлога лета у Ч. готово сваки други трећи дан.{S} Кад год би дошао, у |
| лазио би сваке недеље по два три пута у Ч. Кад год би ступио на праг оне малене кућице на поток |
| 82_C1.6"> <head>6.</head> <p>Берба је у Ч. у пуном јеку.{S} Место је мало али у њему је доста ј |
| ека.</p> <p>Госпођа Босиљка купила је у Ч. ону лепу кућу крај потока у сред баште, пуне липа и |
| у људски ни одморили од пута а већ је у Ч. настао нови живот.{S} Узбунило се све село.{S} Прве |
| кова поразила је све његове познанике у Ч. Нико није ни помишљао, да весели младић, у коме је о |
| не у сеоској цркви па су се преселиле у Ч. Љубица није никада живела у свету, она је горско чед |
| и је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са женом и ћерком, |
| за тим на кола и пожурио је да стигне у Ч. на конак.</p> <p>Доктор се није надао да ће га непог |
| леги, сео је одмах на кола пожурио се у Ч. Да га је ко видео како јури, посумњао био да има још |
| аме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплакана. — Помозит |
| оје Лазић и Љубица Животићева стајали у Ч. пред олтаром — дотле се у В. наднео над младим паром |
| је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи |
| но.</p> <pb n="23" /> <p>Кад су дошли у Ч., Љубица није три месеца дана крочила ногом никуда из |
| о, увек би некако то удесио да заноћи у Ч. Стигне мало равније па удеси увек тако, да вече пров |
| ос.{S} Буд је копала трице са Миланом у Ч. док је још био ђак; туд га и сада радо гледа и прима |
| и Стева Попић на кола и одоше управо у Ч. Сутра се доктор венчава, узима неку просту девојку, |
| ам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, да је доктор Ст |
| је сваке недеље бар по двапут свратио у Ч.</p> <p>Но бистро око доктора Станоја Лазића опазило |
| а то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и приповеда кад је грк-Ма |
| Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у неку ле |
| ић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет иш |
| из вароши долази доктор Станоје Лазић у Ч. Кажу да је госпођа Боса озбиљно и јако болесна.</p> |
| уловили.{S} Кажу да му окрећу лончић у Ч. Но ви ћете то боље знати од мене.</p> <p>— Не знам в |
| рка право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не |
| су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува риба а муљал |
| бу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, ту чаброви и чабреници, ту кесе - о конопцима висе сува ри |
| па им сад повија голо грање, да вране и чавке сазиру и не сме да седну на њега.{S} Ласте су већ |
| је одлануло у души те је почела издаље, чак из Љубичина детињства.{S} Доктор је слушао тако паж |
| лази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га дочекају.{S} |
| прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник божићев смислио |
| то пише нека неука <pb n="266" /> рука чак из Ч. Исписала му је лепо и слатко, бајаги у име је |
| ако светлуцају жижци у маленим кућицама чак у селу Н. Гле тамо ено већ издише немоћни старац — |
| долази <pb n="166" /> „нова млада“ — па чак и млада удовица Катица.{S} Наравно не ће ни једна и |
| а, како је сва поруменела, од образа па чак до снежних, облих рамена.</p> <p>Бистроме Милану ни |
| p> <p>Савка је била у свету.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ де |
| су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад почне да |
| иште! викну Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— |
| свим сеоским девојкама завртели мозак и чак се и попова Мица нешто распитује за њих.</p> <p>У п |
| ко слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — запи |
| ек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени л |
| пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у будимске планине да терају мамурлук.</p> <p>Бивал |
| а чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука св |
| и на строструку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>К |
| и, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни |
| .{S} У тај мах разли јој се по лицу сав чар младости и лепоте.{S} Висока као бор, румена као ја |
| ишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Милошеву — све |
| у како је измамљивао <pb n="104" /> оне чаробне, заношљиве звуке испод свога гудала; у њезиним |
| </p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb n="40" /> гласе.{S} У грудима јој се буђаше |
| астанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе и ближе.{ |
| ело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога заноса.</p> <p>На свирача се осу хвала као бу |
| е у песмарици пламтело неком неодољивом чаробном силом.{S} Учини јој се као да се свако писме с |
| епо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло ли |
| ушке снаге, који предише неким особитим чаром — то беше лик доктора Станоја Лазића.</p> <p>Људс |
| рдну мало ибриком те просу црну каву по чаршаву — је л’ тако Катице, рано, је л’ да сам погодил |
| у сунчеве зраке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући |
| ије било пара у свом Ч.; за љубав тога, час се са својом поћерком одвезла до манастира, час је |
| је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако топло да је речи |
| момци коло да све тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и ам |
| а својом поћерком одвезла до манастира, час је опет претурила Фрушку преко последњих повијарака |
| ври и кључа страст као буран вал мора, час опет клоне па се разлије као мирно огледало тихога |
| ушили па се луњају око куће и дворишта, час по њискају главом баш као да су добили уњкавицу од |
| илих момака полеће бербанска поскочица, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљив |
| . Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао у околини по некога тежега болесника.{ |
| аву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине слатке нане.{S} Тргне се |
| котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да се излије сви |
| аке па се све небо прелива, час заруди, час опет заплави — рече доктор, показујући руком на зап |
| е као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту, тек да с |
| немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше јадно девојче вељи јад, прев |
| звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У срцу њезином запоја |
| грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким сузама изливаше ја |
| трио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никада нисам очајавао; ј |
| а на мекој постељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе оч |
| тељи; преврће се немирно, час на једну, час на другу страну.{S} Таман да сведе очи а с сеоске к |
| и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет велике наочаре њезине сл |
| деле кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао је то тако т |
| ма вија песму.{S} Попа је славан појац, час по почне по коју црквену.{S} Грк-Марко је први типи |
| долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би опет ишао |
| ца, час једра и домишљана <pb n="55" /> час лака и заједљива.{S} Први стих се размахне а други |
| за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно погледала у замишљеног докто |
| уга а руке обави грчевито око крста.{S} Час немим болом, час испрекиданим јецањем, час горким с |
| ој дође као да не познаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застан |
| чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети, да је нешто то текне у срце; уздахне |
| слутња.{S} Ловци су људи сујеверни.{S} Час по па им се нешто предсказује.{S} Не верују у којек |
| ала би сирота стара најважније речи.{S} Час би је молила да избије себи Рајка из главе.{S} Прво |
| спођом Мартом натера болесници зној.{S} Час по је тару хладним обвојима и црним вином.</p> <p>Љ |
| ове.{S} Дуго сам мотрио, много учио.{S} Час сам се стужио, час сам се опет разведрио, али никад |
| еди уз постељу нема и бледа као кип.{S} Час по па јој се усне миче.{S} Из срца јој полеће тиха |
| — фире“ почеше рачуни да се заплећу.{S} Час по „платку“ па „муђе“ па „доносим“ и да није госпођ |
| е исписује песме по сећању.{S} Милан га час по задиркује, пита га: не пише ли то за Љубицу?{S} |
| тога погледа у дубини душе своје.{S} За час па се опет прибрао.{S} Узео је болесницу мирно за р |
| у се сребрни глас Савкин са пута — а за час па стиже и остало друшто на Орлово Бојиште....</p> |
| кога да погледи.</p> <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до |
| проговори све су му речи потешке али за час па се и греје и онда говори тако лепо и смишљено, т |
| ље.{S} Нек дођу Петар и Ната па ћемо за час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила |
| тих меких и тужних звукова, па се опија час нежном тугом, час опет неком рајском слашћу.{S} У с |
| Љубица је веселим срцем једва изгледала час, када ће да угледа на истоку онај мили крај где се |
| е јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Докт |
| оборила је очи а по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој |
| е често погледала час у младога доктора час опет у своју поћерку.{S} Доктор је био као увек исп |
| га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пип |
| ете, дете! — узвикивала је госпођа Боса час по — та ти си баш права газдарица!{S} Докторе, нека |
| асте и роде спремају да нас оставе, кад час по па духну и хладни јесењи ветрови па круне лист с |
| је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ретко кад она и |
| пута до куће ћутала.{S} Госпођа Боса је час по заподирала разговор о томе како су данас лепо и |
| е меће орман за сребро.</p> <p>Седми је час избијао на црквеној кули — кад је Љубица била готов |
| оћи, пуна ти си хлада.“</hi> Глас му је час дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет п |
| опадија је била жена жива и говорљива и час по па би јој испала по нека реч из које је Љубица с |
| преврће дуго по својим књигама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас |
| лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Кат |
| овај имао кокошију слепоћу па се сваки час спотицао.{S} Милан је подупирао грк-Марка да не кли |
| ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој кући посла, а држе |
| ли кад пођоше путем узбрдо, почеше неки час по да застајкују.{S} Доктор Станоје Лазић знао је п |
| >Обично бива да кад се лађа мало одоцни час по изиђе по неко на обалу, једни из дугога времена, |
| одоцнила, јер ето већ је прошао и пети час а ње још никако нема.</p> <p>Обично бива да кад се |
| њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приставила „ја |
| с дрхтао и треперио као лишће на јасици час се опет повијао меко као грање на жалосној врби.</p |
| грејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је ненанимице како боле |
| али долазило је и иначе њих на поседак час од попове час опет од нотарошеве куће тако да су ре |
| де, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељи па га немило тргне из ње |
| по лицу јој прелетела час пламена румен час самртничко бледило.{S} У срцу јој је пробила нека н |
| хвала као бујица само она у коју је он час по немо упирао очи, она је седела као да је занемел |
| - <pb n="175" /> не пређе ни један пун час а велика соба изгуби свој досадањи поносити изглед |
| ехане на конак.{S} Кочијаш је проклињао час и кад је морао поћи на пут.{S} То Је била ужасна но |
| рашћеретао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову |
| ао и причао је живо и занимљиво час ово час оно.{S} Љубица је пажљиво слушала докторову причу.{ |
| и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој час опет на леђа.{S} Ослушкивао је нен |
| а као да клепећу у клепала — а већи део час по изгледа: не ће ли се већ кренути она гомила Ч—их |
| тао им је пределе кроз које је пролазио час на коњу, час на колима, час опет пешице — а казивао |
| } Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње јури по жилама.< |
| кола пред кућом.</p> <p>Стадоше и мало час зачу се из дућана крупан глас нотарошев:</p> <p>— Б |
| на; болесница јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се |
| ше од магле као грдни котлови.{S} Ветар час јечи, час Фијуче, час опет свира.{S} Бура је већ ту |
| мачак осећа, како је добро у соби, јер час усковрчи репину те омилује њоме топлоту па онда над |
| тресе земља под њима, час га заталасају час га опет почну да вију и тамо и амо баш као да плету |
| ко је срце неиспитана дубина.{S} У њему час ври и кључа страст као буран вал мора, час опет кло |
| јечи и преврће се немирно час на десну час на леву страну.{S} Доктор и Љубица се не одмичу од |
| је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, час црне очи Рајкове, час опет |
| ао да некога изгледа.</p> <p>Око осмога часа помолиће се Ната, лазићева куварица, са цегером о |
| } Та он је њу љубио и само њу, од онога часа када је видео.</p> <p>Несретној девојци излазаше п |
| јно падне поглед на Рајка погледи онога часа одмах и у зрачно лице Савкино и у тај мах попадне |
| ло, да не ће бити добра.{S} У сто добри часа да су се вратили одмах после првога мета — али шта |
| лечнику дошао је овај позив у сто добри часа — тај дан решиће судбину његова живота....</p> <p> |
| <p>Два су стола већ „безецована“.{S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају ка |
| ивота ошинуо први мраз, први јад.{S} За часак као да јој беше утрнула млађана снага — али се по |
| ада мома отвори своје рујне усне.{S} За часак два па кроз румен ту посукташе златни сунчеви зра |
| да бије о њезине узбуркане груди.{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и утки |
| а на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за часак, погледа по собама као да нешто смера, па ће рећи |
| стила.</p> <p>Господин Роман застаде за часак.{S} У души му се дизаше нека тавна слутња.{S} Лов |
| свију као да ће у небо. — Застала је за часак у своме лету па се расула баш изнад трпезе у сићу |
| рука лако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе ча |
| ном беснилу.{S} Бива да сила устукне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — |
| а претрчи на прескоку, стане и зирне за часак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само |
| ајке.{S} По души младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није са |
| " /> њене велике плаве очи надвио се за часак танак, сетан вео. — Заблистао је, задрхтао је, ка |
| ојзи.</p> <p>Доктор Станоје Лазић се за часак замислио, па је онда својим великим очима мирно п |
| н груну на кућњем прагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цик |
| ичарке у малој кући, да зову њу ма и за часак напоље; зашто је, кад је ова одговорила, да се го |
| ици поје тице, косови и славуји, али за часак па су застанули песмом а из даљине се чују они ча |
| тиха звезда у даљини.{S} То је умири за часак, а томе <pb n="35" /> се прикраде и сан, те Љубиц |
| } Но тај осећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је |
| да у овоју куму која се бијаше нешто за часак замислила, па кад је спазио, како јој се разлива |
| .. и ту застаде доктор Станоје Лазић за часак.</p> <p>— Нашто кад помислите? — рече Љубица тако |
| ка па погачице, пите, и воће.</p> <p>За часак па се око стола осу бујно весеље.{S} Здравице се |
| домаћичину понуду да поседи.</p> <p>За часак па се разведе леп диван.{S} Госпођа Боса седне об |
| Доктор Станоје моли Љубицу да изађе на часак из собе и да му пошље госпођу Марту.</p> <p>Љубиц |
| p>Но Роман није дизао главе.{S} За тили часак били су и хајкачи ту.{S} Два најјача момка сподби |
| оњи зазреше, скочише у страну и за тили часак бејаху госпођа Босина кола у јендеку.</p> <p>У ло |
| три прсти, који су од пре умели за тили часак да оплету <pb n="44" /> од сте бујне косе мирисне |
| на планини — велико, црвено, сјајно; у часку као да трену једном два ли па обасу својим сјајни |
| <p>Уђоше жене у „визитску собу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звал |
| пођа Санда излети на поље и створи се у часку опет у соби.{S} Седе у зачеље па онда запита:</p> |
| лавом сам властелин него један од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених кости |
| лезничкога воза у М., да после неколико часова појезди паробродом у своју постојбину.</p> <p>Ти |
| у своју постојбину.</p> <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Стано |
| м и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку из док |
| ога сина.{S} Рачуна ово вече у најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здрави |
| го пута у осами живота мога наиђу на ме часови тако тешки, да ме изда и снага и умље; станем па |
| подворио старога духовника у последњим часовима живота му, ко би му заклопио очи.</p> <p>Пред |
| нег и привише му рану на левој сиси.{S} Часом оборише грање те отесаше носила.{S} Тежак <pb n=" |
| Роман ретко када ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао |
| нас је ведро па се љупко смеши — па тек часом се наднесе над њим какав прамичак па облачак.{S} |
| пе, знају да мора бити и тога, да ће то часом се изтутњити па ће брзо прећи.{S} Тако је и било. |
| поткује предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, т |
| године у саду ма да је колика заплава — част и весеље то је сутра главни посао.</p> <p>Зора сви |
| е.</p> <p>Љубицу је ова ненадна вест за част мало усколебала, али се на мах прибрала није се ни |
| ганин је па воли слагати, него да га ко части.</p> <p>Први се мет ружно изјаловио.{S} Бура се с |
| тор Лазић није их пустио пуна три дана, частио их је онако својски.{S} Грк-Марко је већ други д |
| /p> <p>— Баш сада.{S} Лепо, лепо, ви се частите, а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто |
| тору, да је не оставља у овом страшноме часу саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збив |
| еизмерни бол јој испуни душу.{S} У томе часу најволела би да је узањ у тавноме гробу.{S} Пушка |
| астала.{S} Беше му, као да га је у томе часу прострујила муња.</p> <p>Љубица је нагла уз басама |
| Лазића из његових мисли.</p> <p>У томе часу разлило се по мушким грудима његовим јако поуздање |
| ши важила би за најлепшу жену, а у овом часу ужасне узбуђености њезине горила јој је нека демон |
| је сваки откуцај срца њезиног у сваком часу <hi>само његов!</hi></p> <p>И при тој помисли уста |
| а и хоће да је рине у — понор!{S} У том часу јој се смрче пред очима и глава јој клону на Савки |
| стрепио у души својој Станоје Лазић, у часу, када му је још данас ваљало стићи кући и отпочети |
| обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса овога пута са зд |
| која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне |
| исао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отрова па да је попије на душек, — само да заборав |
| орманови, ту стаклени орман за сребро, чаше и порцулан — све као у неком излогу.</p> <p>— Ето |
| с киме све да би и хтео; ко осване при чаши, зна га сутра не само комшилук него све село.</p> |
| >Прва два три вечера разговарали су при чаши вина, с кога би краја ваљало почети, да се Српство |
| Поседаше па се обређаше сваки по једном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још |
| ..</p> <p>У тај мах уђе госпођа Боса са чашом воде у руци, и кад спази Љубицу на сред собе викн |
| ану на каву, било пак у вече у крчме на чашу вина.{S} Таким приликама долазе у кавану и у крчме |
| и Миланово и свију својих другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је прими |
| му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љубим руку, господине докторе!{S} О |
| уста! — промумла Роман кроз зубе, наспе чашу Теочинца да њиме разгони своју црну слутњу — но чи |
| дође мало несвест у главу.{S} Молим те чашу воде!</p> <p>Госпођа Боса изиђе нагло из одаје.</p |
| смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чашу са сирћетом са прозора и протре јој слепе очи.{S} |
| анда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писмо господару Ради, али да ниси ником |
| {S} Савка притрча госпођи Боси, узе јој чашу из руке и принесе је Љубици.</p> <p>Љубица натегне |
| pb n="156" /> <p>Ухвати грчевитом руком чашу воде и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем са |
| д се изнело печење, диже весели домаћин чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио ал |
| је Љубици.</p> <p>Љубица натегне нагло чашу хладне воде и свака кап, ма да беше хладна ледена, |
| попе устане адвокат Стева и диже своју чашу уз китњасту здравицу у здравље младе домаћице Љуби |
| му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите гране.{S} Уз тај снажни храст повија се зеле |
| ркани таласи планинских вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрску |
| а се ако треба и опећи, жилу ће требати чврсто подвезати — па кад здрава храна изнова проструји |
| , лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје у кући па се |
| ао тога таласа; давно је већ како је он чврстом ногом заузео свој положај у животу; одолео је о |
| воту овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважност доктора Лазића, још слаби |
| вари.{S} Људи се почеше омишљати, ко то чеврљи око општински послова.{S} Доктор Станоје Лазић ј |
| — одговори доктор мирно.</p> <p>— А да чега се ви још бојите, драги докторе? — наставиће опет |
| пштини.{S} Људи почеше, да разбирају са чега је то?{S} То разбирање није ишло многима у рачун.{ |
| </p> <p>— Седајте, па да се то гледа од чега се живи! — прихватиће госпођа Наста пошиница.</p> |
| лацнуће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У та |
| оче ма да њега нема.{S} Кад већ дође до чега, наћи ће се и ти пријатељи на помоћи.{S} А напосле |
| ен бршљен уз раст.{S} Данас још красна, чедна српска мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбу |
| идику па онда верна љуба, којој се ниха чедо у бешици — која грли војна свога, која знаде сваки |
| ца се била већ тешко забринула за своје чедо.{S} Боли и њу смрт братовља — та њега једнога имал |
| , бајаги срећа је, е сад подај му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти ј |
| јинска мелодија песме: <title>Спавај ми чедо, на руци ми спавај!</title></p> <p>Ко би рекао, да |
| латку мисао, да је у Љубици нашао право чедо природе, које још и не сања о најплеменитијој стра |
| је никада живела у свету, она је горско чедо, срна која треба истом да се препитоми међу људима |
| ајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди |
| шну звезду у крај неба и нека неодољива чежња је вуче ка тој плавој пучини.{S} Час по, па осети |
| ла.</p> <pb n="74" /> <p>Нека неодољива чежња вукла га је се примакне колима у којима су Љубица |
| ежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случајно пад |
| звона — срце Љубичино попаде нека сетна чежња, жудња и за мало па као да се сливаше у један уми |
| е буди нека тиха жалост па се прелива у чежњу.{S} Благо ономе коме је у тима данима топло око с |
| да им каже.</p> <p>Удовица Катица једва чека да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје |
| е чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САста |
| без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугари у как |
| да буде подне.{S} Грчевитим нестрплењем чека своје другарице да пред њима по стоти пут излије б |
| ила се у В. и ево већ друга година како чека прилику да се уда.{S} Господар Гавра је међутим ум |
| ио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замирише — |
| родила, где је одрасла. — У томе крају чека је сада њезина кућа и у тој кући треба да отпочне |
| све до данас вешто изговарала као да их чека сваки дан — али таман госпођа Санда опет да запита |
| је био готов као запета пушка; само још чека да му његови људи дођу сами.{S} Зна он врло добро, |
| сти Савци а Савка ће Љубици.{S} Хо, хо, чекај синко!{S} То ће да буде роман.{S} Прави роман.{S} |
| екох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је доктор твој.</p> |
| а која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је ув |
| о са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — за по сата знаће ти жена целу ис |
| цевку преко среде.{S} И ловци: немојте, чекајте!{S} Таман су нашли ко ће их послушати!{S} Та Ро |
| овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ чекајте се, до који дан, доћи ће Савка мојој жени, па ћ |
| икерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево одмах и мене! — плану домаћица — само да н |
| ла.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето све па и опет рекох |
| се диже да пође, извињавајући се да га чекају данас још многи болесници.</p> <p>Када је доктор |
| енке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне ручице очупати с њих сушака за сам |
| мери и ценка се.{S} Мале су то газде па чекају да дођу бакоње — јер они праве цену надници.</p> |
| не може с миром ни да руча, јер га људи чекају и <pb n="228" /> траже.{S} Но како с вечера сврш |
| рећа све ближе и ближе — али је ћутала; чекала је да јој Љубица сама прво помене, као што је он |
| у једноме месту удате.</p> <p>Једва је чекала да се смркне, да се врати кочијаш Петар с коли, |
| ка-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се сврши ручак.</p> <p>Како су биди заџакали |
| у другога лека, <pb n="240" /> само још чекам мало док похватам све трагове.{S} Само ти за сад |
| јаднику, о глави.</p> <p>Но ту сад нема чекања.{S} Умочише пешкир у снег и привише му рану на л |
| м бијаше пред својом кућом.{S} Једва је чекао да дође кући.{S} Први дан како је као ожењен чове |
| вукла жеља за постојбином — тамо га је чекао други рад, леп, племенит и мио задатак да положи |
| нешто освртао за пртљагом а у истини је чекао, да га Милан прикаже својима и осталом друштву.</ |
| S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђе за тим у |
| о госпођа Босину рањеницу — само ће још чекати до јесени, док стара мало боље оздрави.{S} И за |
| ких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орловскога носа са јаким кореном.{S} Кад стоји, |
| о.{S} Крупан му зној лијаше са високога чела.{S} Кад смотри Љубицу, прискочи јој брзо, лати чаш |
| !</hi></p> <p>Са велика, блага, мисаона чела на тој слици, осипаше се нека тиха светлост, те пр |
| букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком држи се за срце.{S} У |
| амен срца.{S} Крупан зној лио јој је са чела. — Тешко њојзи, да је откуда ударила њезина нана.{ |
| .</p> <p>Милану прелети лак облак преко чела, у лицу дође у мах блед, али прибра се брзо и рече |
| и прелети на ове речи таван облак преко чела али не рече ни речи но изиђе да викне Петра и Нату |
| живи српски народ мукотрпан и тврђи од челика, али је то срце задрхтало и најчистијом радошћу |
| нограду се осуле воћке мирисним цветом, челице полећу да накупе сока за равак.</p> <pb n="112" |
| ом.{S} На место правога образовања које челичи карактер у борби живота и кити га врлином; на ме |
| кидна борба, а ја волим борбу, — она ме челичи, она ме диже; кад ње нема, наиђе нека чама па ми |
| кога уза се, који га сваки дан уздиже и челичи у борби тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа чов |
| видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој разумевао скроз и с |
| .{S} Висок као бор, глава му беше лепа, чело високо, коса поретка а очи црне па упале.{S} Кад п |
| љиво на сату своме како јој куца било а чело му долазило све то ведрије.</p> <p>Љубица би дала |
| е резерве и ступити црквеној општини на чело а и у местној општини узети ствар у своје руке.</p |
| ј је Станоје притиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми свак |
| рачица, све једна лепша од друге, набра чело у ситне боре па рече Марку јетко кроз зубе.</p> <p |
| адви се тужан облак младоме доктору над чело.{S} Рече још неколико топлих речи, па онда се диже |
| стара више причала, доктору Станоју је чело све то већма ведрило.</p> <p>— А је ли само то изв |
| ла мајци божијој баш на лице, па јој се чело светли као она тиха звезда у даљини.{S} То је умир |
| а сићушних звездица.{S} Но и суморно се чело докторово разведрило.{S} Никада у своме веку није |
| у руку, задрхта а хладан зној проби јој чело.</p> <p>— Не бојте се, госпођице, ова рука је кадр |
| о матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, ја |
| ште Савку на груди, пољуби је у блеђано чело и задрхта сва.{S} Беше јој као да у тај мах мину м |
| аноје замишљено, бришући своје знојавно чело — а држим да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чи |
| ктор Лазић и стиште врео пољуб на ведро чело љуби својој.</p> <p>Први дан је сретно освануо, но |
| се наже па стиште врео пољубац на ведро чело своје младе жене.{S} Овај неми одговор био је њему |
| дајући у једра ланита Љубичина, у ведро чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском |
| поглади је мало по глави и пољуби је у чело. </p> <pb n="62" /> <p>— Та ма’ни, ма’ни ме! — реч |
| у нану, а већ ју је пољубила у руку и у чело.</p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у |
| своју одају, пољуби госпођу Босу брзо у чело и у руку, и пожури се у легло.{S} Узалуд тражи сан |
| ад га је грк-Стеван загрлио и пољубио у чело — тргла се »Љубица из свога милога, чаробнога зано |
| људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у коштац — али често |
| е Љубица и таван облак јој се надви над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам бри |
| ло више.{S} Таван облак му се надви над челом, а лице му плану гневом.{S} Код њега жива, да ору |
| ван облак надви се господину Роману над челом.{S} Жиле му набрекоше као маснице и он викну гром |
| деда посадио, положио га је лепо баш на челопеку.{S} Повадио је из њега све воћке, јер на што д |
| а ни слутила откуда ничу силне бриге на челу њезине добре нане. </p> <p>Љубица није била више д |
| оснива то друштво само да му он буде на челу.{S} Станоје Лазић ушао је у праву друштва као обич |
| с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје на чеду своје берачке војске, рећиће му шале |
| га под мишице.{S} Привезаше му рану на челу. — Та није била дубока, тек ако га је драмлија окр |
| могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није смела готово да дише.{S |
| Мацу, до ње кухиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање кућ |
| заова јој, госпођа Маца и пробудила је чељад по кући.{S} Стари слуга Петар устао је био већ зо |
| азила из баште.</p> <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су те |
| А већ вама је свака друсла одмах красно чељаде — рече госпођа Санда јетко.</p> <p>— Помоз Бог, |
| ли људи, који још не знају људски ни на чем жито расте, а камо ли, да они дају правца у општинс |
| са гробом Рајковим — и саме нису знале, чему се надају, гледајући сахрањен сваки над.</p> <p>Ка |
| т, те ћемо и ми ударати бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то п |
| враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се |
| ао што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и она је некада девовала, та и она је љу |
| бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост душе ка |
| хи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb n="113" /> блуди бо |
| ати а највећи део не мари да мисли ни о чему.</p> <p>Кад је доктор Станоје Лазић дошао у В. већ |
| кчије, али бадава, има нешто и сада, по чему се познаје кад је ко коме мио и драг.{S} Не да се |
| ти.</p> <p>— Благо Вама, господине, а у чему је то врело? — упита Љубица уставши са свога места |
| окторе; видим ја јасно на дану, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} |
| а га је зимус покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па мер |
| чера у бирцузу.“ Господар Аца „прима за чест“ доћиће док посвршује још нешто по варошу.{S} Опро |
| ноћи у својој кући.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он п |
| брк — а ко су ти ова господа?{S} Немам чести познавати.</p> <p>Милан и Рајко се приказаше и са |
| те одмах види Бог!</p> <p>— Боме је он честит, друго, — рећиће госпођа поштарка — ми нисмо ник |
| икога свога у целом В. Стара Божићка је честита, сирота и несретна жена а кћери су јој дивне де |
| мо никада ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју г |
| у завиди?{S} Како га ко сретне сваки му честита како је саставио лепо друштво.{S} Грк-Марку се |
| прва приближила у цркви госпођи Кати и честитала јој је како има краснога сина.{S} Да је Бог д |
| ити она друга?{S} Е, то је још боље.{S} Честитам!{S} Срећно! — продужи попа.</p> <p>Рајко погле |
| а их је лепо примила; мило јој да позна честите младиће, каже им како је слушала, да су обојица |
| ећи свет, кад дође па види да немају ни честите собе за похођане.{S} Љубица је млада жена, одра |
| је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити се траже и нађу.{S} Кажи ми с ким идеш па ћу ти |
| пић, ту млади трговац Рада Ђурић, ту је честити мајстор Марко Катић, ту је највреднији ратар Цв |
| езин покојни отац толико пријатеља, све честитих људи, који нису заборавили на његово сироче ма |
| ла из ових крајева; није тако рећи била честито ни у вароши; њој је то било све ново а жива при |
| најтежа.{S} Рано се смркне, још се није честито ни ручало а већ ето ти ноћи, а по мраку нерадо |
| ар Гавра седне према странцу и пита за „честно име.“ Господар Аца мало замуца, али се ипак каза |
| ја раним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два тр |
| ечник у К. а он бијаше млад судија у Ч. Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе |
| својим навикама.{S} Жива је, весела је; често пута дође и Савка па кад њих две седну у хладник, |
| лесника, то опет око јавних послова.{S} Често пута не може с миром ни да руча, јер га људи чека |
| се врло обрадовати док се састанете.{S} Често смо вас спомињали.</p> <p>— Био сам ја са докторо |
| чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо |
| пођа Босу и окренуо је да боље лежи.{S} Често се нагну обоје у један исти мах на постељу, раме |
| о су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се загрле и ср |
| руху и накиту.{S} Ко о боли у кући нема често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око |
| о, све је већ озеленило и цветало а она често по недељу дана не ће ни да се макне из куће.</p> |
| леном сеоцету крај Дунава — ипак је она често књигом и листом у руци прелетала мислима својима |
| т!{S} САстану се, узму се тако двоје па често не саставе ни пуну годину, па онда опет свако себ |
| појао и волио је ићи у цркву, али га је често посао пречио баш недељом, јер тада би му долазило |
| а Љубица с десне јој руке.{S} Стара је често погледала час у младога доктора час опет у своју |
| ; кад ње нема, наиђе нека чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати ка |
| {S} Из те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има |
| } Мој Младен се упознао у К. Особито је често одлазио у кућу протину, у кога бијаше дивна кћи.{ |
| тва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом се мркне |
| их не би поборавио.{S} У писању застане често, као да не може да се сети, а оно у истину учини |
| је зван било изненада.{S} Љубица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се |
| /p> <p>Доктор Станоје Лазић сусретао се често у друштвима са младом удовицом.{S} Радо се с њоме |
| јесени са каквим радом на крилу, па би често мислима <pb n="18" /> својим блудела по далекој п |
| риликама клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек т |
| а дебло.</p> <p>Љубици Лазићевој долази често, да је тај храст и тај бршљан сушта слика и прили |
| е противнику који му иде у коштац — али често и највећи јунак пада и подлеже удару из заседе, и |
| , а оно јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год поглед |
| а је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p>— Идем сваки дан — рече Милан — и ономадн |
| ј ризници духа његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни с |
| ствар оштру досетку, да се све друштво често из гласа смејало.{S} Савка грк-Стеванова није ник |
| Станоје Лазић не иде „масла ради“ тако често у Ч. Кажу да се <pb n="152" /> он тамо загледао у |
| дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће дуго по својим књигама и бележи ч |
| доктор Станоје Лазић долази и сад тако често као оно кад је старој Љубичино здравље задавало о |
| чије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара се није уплашила од овога |
| ноје Лазић долазио је у зиме нешто врло често у Ч. Час би ишао у оближњи манастир у лов, час би |
| грађани Срби знају Рајка, воле га, јер често и лепо им поји у цркви; али ипак држе, да је вели |
| родужи млади лечник. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном |
| ица би се често преплашила њега.</p> <p>Често кад седе тако па се разговарају погледаће госпођа |
| трнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пута би стара наредила да се упрегну кола па би с |
| у висину, на којој је он стојао.</p> <p>Често пута доктор нема дома, а Љубица кад одахне мало о |
| д тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама из куће да нико не види па се |
| сак у девојку на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За |
| и људи — рече грк-Марко и зађе стазом у честу.</p> <p>— Погледајте госпођице ово суро стење — р |
| ико их има?</p> <p>— Замакоше ено у ону честу њих тројица с пушкама, а двојица с торбама.</p> < |
| уну киша као из кабла.{S} Не потраја ни четврт сахата а окупише цигани.{S} Није да падају, мисл |
| е грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме брежуљку одмах |
| опадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њене потребе, и ка |
| а је била пуна свега.{S} Кад ће настати четврта година, разболи се Аца напрасно кад је једном д |
| а за млеко од својих музичара.</p> <p>У четвртак ће брати свој велики сад, само ако буде лепо, |
| и на њега, али Гавра се још устезао.{S} Четврти дан већ је морао да сазове своје људе на догово |
| пожури њојзи.</p> <p>Још није ни избио четврти час по подне а госпођа Санда је већ била приста |
| мучио да се провуче кроз непријатељске чете, то само он зна.{S} Пао му је сињи терет са груди, |
| шало и по С., почеше да надолазе повеће чете.{S} Сваки дан пролази војска кроз место.{S} Једна |
| толу.{S} Осим домаћина дошло је још три четир „господара“, Они су већ сели за сто па се спремај |
| а на сред собе бијаше округао диван са четири седала, коме госпођа Маца не знађаше где да му н |
| сто.{S} Пре свега запалише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја |
| пођа Јуца и млада удовица Катица.{S} Те четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле с |
| ако кад зна, да уз њу има три, па баш и четири хиљаде; средњој ће залећи и једна хиљада особито |
| је обичан интерес — а има ко им плаћа и четрдесет и педесет на сто.</p> <p>Тај посао ишао је та |
| о о главу.{S} Е, е, — продужи грк-Марко чешкајући се — свега тога не би било да није било оне н |
| <p>Роман је довео своју покојну жену из Чешке.{S} Заволео је са њезине добре и благе нарави — а |
| У својим млађим годинама је био негде у Чешкој а родом је из долњега Срема.{S} Властелинство га |
| иља једнако су се носиле, једнако су се чешљале а често су у једном кревету спавале па кад се з |
| ознаје саму себе.{S} Час по махне белим чешљем кроз своју густу косу, застане па опет гледи.{S} |
| .{S} Он их је од то <pb n="255" /> доба чешће походио још док су били у С. а сада осећа братску |
| зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола чешће пролазе селом, јер путнички пароброди пристану ис |
| учио последњу годину права, долазио је чешће у С., да походи своје другове.</p> <pb n="216" /> |
| људи ухватимо у једно коло, — где би се чешће састајали, виђали, договарали и затим по договору |
| > <p>Милан и Рајко су после прве посете чешће одлазили госпођи Боси.{S} Кад год би Савка ишла Љ |
| бриге.{S} Сад би рекао да долази још и чешће.{S} Госпођа Боса је мало начула од грк Маркове Ма |
| већма растао то се госпођа Марта све то чешће накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да т |
| ака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ето св |
| ти и после.{S} Појављивали су се све то чешћи гласови, који су тражили за нов посао нове људе.{ |
| о је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и груну о патос.{S} Како је треснула, опали ле |
| а сада има које њих, које Мађара, које Чивута трећина.{S} Имање је још до сад у српским рукама |
| ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не деру девет кожа са леђа.{S} М |
| труку залогу, па зна ти Рајко чак и оне Чивуте који дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што |
| и само на онај крај око српке цркве.{S} Чивути отварајући болте једну за другом — један падне т |
| није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали се само угледаше на ове аре |
| ишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његове тужбе на |
| рошкој општини већ служе три Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се ве |
| сва отрована.{S} Био ми је мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форина |
| топло, кратки капути и топли грудњаци а чизме до колена.{S} Осим пушке и торбе сваки ти се то з |
| зе.</p> <p>— Еј, мој докторе, — уздахну чик Марко као да се наново родио, — те сузе злата вреде |
| смо а пазим се лепо</p> <p>— Та маните, чика-Марко, калуђере опираше се Рајко.</p> <p>— Не знаш |
| к-Марку рукама око врата.</p> <p>— Јао, чика Марко, нана умире! — врискало је јадно девојче.</p |
| се приказаше и сами.</p> <p>— А ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је |
| Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је то сада т |
| /p> <p>Гости су почели већ долазити.{S} Чика Макса је заузео своју позицију крај ватре где се п |
| л’ ето ти им на таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека уг |
| о већ и свануло.</p> <p>Он у тој речи а чика Макса допаде пред кућу.</p> <p>— Добро јутро, приш |
| ричарев син га полако окреће на ражњу а чика Макса час па га прочарака својим дугачким штапом п |
| лан на Рајка као у један мах — баш ваља чика-Марко!</p> <p>Госпођа Марта, је на ове речи поглед |
| .{S} Неко пије, неко дивани, неко слуша чика Максу, па се држе за трбух од смеја.{S} Млађи угов |
| ршити мој посао.{S} Ко ће?{S} Да не иде чика-Марко сам.</p> <p>— Сви ћемо — повика млади свет к |
| ћемо их мало причекати.</p> <p>— Јел’те чика-Марко како је овде дивно? — рећи ће Љубица и глас |
| га.</p> <p>— Па како, пришо? — запитаће чика Макса пуштајући кроз прсте свој дебели брк — а ко |
| очињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак д |
| о ми је драго, то бобић и хоће прихвати чика Макса. — А како не би уранио <pb n="67" /> кад сам |
| ђе друштво се било тако обрадовало овом чика-Марковом предлогу, да је нестрпељиво чекало да се |
| е, или ћемо ћевапа? — упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почи |
| вра је била већ у реду.{S} Да није било чика Максе не би још били готови; он је човек практичан |
| .</p> <p>Уђоше у кућу.{S} Док си тренуо чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па п |
| — Ко пита, тај радо не даје — одбиће му чика-Макса — него дед да се мало најпре умијем, коље ме |
| у.</p> <p>— Добро јутро, пришо! — викну чика Макса силазећи с кола и утирући своје росе метласт |
| смејемо с њиме.</p> <p>— Баш вам хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мал |
| старијима друштва.</p> <p>— А је л’ те, чико, хоћемо ли пећи јаре?</p> <p>Баш сам га се зажелио |
| грк-Стеван доброћудо.</p> <p>— Бога ми, чико, — рече Рајко усплахирено — ако Милан има данас па |
| } Нека бака га виче браца, нека му тепа чико, нека слади опет куме — али Кузман се данас укрути |
| жду — тешаше је грк-Марко.</p> <p>— Јао чико, хвала му, да ми је по Богу брат.{S} Ал’ видим ја, |
| оље да цупка.</p> <p>Са несташних усана чилих момака полеће бербанска поскочица, час једра и до |
| чно сева око у младога правника Милана, чим погледа у Милку Божићеву.</p> </div> <div type="cha |
| {S} Нису се ни надале, да ће их Љубица, чим захту, провести по целој кући па су се спремиле бил |
| и се насмејао и десним, али зна, да ће, чим стигне кући, бити одмах праске од госпође Марте. </ |
| дуго у њих разговарајући са ћерима јој, чим би оне мано дахнуле од вреднога посла.</p> <p>Ко је |
| омахнуло. </p> <p>Како је био потресен, чим је сишао с кола повукао се одмах у одају у којој ће |
| госпођа Санда успијајући <pb n="167" /> чим је спазила младога адвоката на станици.</p> <p>— Та |
| уселила се на брзо туга, <pb n="128" /> чим сам видео у Горњаку како ми је најбољи друг и прија |
| у; ако је помоћи још је само у њега.{S} Чим се болесница макне, Љубица ђипи са столице али већ |
| то редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она би је одмах пољубила.{ |
| часу колико има да прими и да плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бро |
| оциљајке па се витлају до миле воље.{S} Чим ко поткује предњака па га обори, напада их часом чи |
| и весело девојче као тица на грани.{S} Чим су се Љубица и Савка виделе, одмах су се заволеле, |
| сећај овладао је њоме само за часак.{S} Чим се болесница мало смирила била, Љубица је села поре |
| е што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућу домаћица се бајаги нашла у послу па |
| лики део в—ог лепога света на окупу.{S} Чим су виделе жене њега да је и он изишао, знале су, да |
| аједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за њу мислиле, за њу с |
| свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме.{S} Ја сам ти гладан као курјак.</p> <p>Госпођа |
| епа је, персона је — рече попадија Анка чим се мало издувала.</p> <p>— Има лепу косу и ништа ви |
| ође још једанпут; ако ја не огрнем ћебе чим ми уђе у кућу, нек нисам која сам.</p> <p>У том сти |
| гачија.{S} Није ти ту било да се заволе чим се виде.{S} Знали су се онда годинама, заједно су р |
| о.</p> <p>Уђе за тим у собу болесници и чим се мало одгрејао наслоњао је уво час на груди јој ч |
| подар Аца Бркић дошао „на удовицу,“ али чим је стигао у В. па прошао великим сокаком и опазио К |
| све присутне — али му је одмах опростио чим је видио, да се Леви Хершел први машио за буђелар.{ |
| лако претурили и педесет мотика.</p> <p>Чим се „господари“ помолише на рогљу раскиде се коло.{S |
| нова кола и довезао се до цркве.</p> <p>Чим се доктор Станоје Лазић појавио у цркви, дигао се м |
| ного — на овој бербанској берзи.</p> <p>Чим се огласише цене већ је и погодба готова.{S} Настој |
| му, да је ово врло крупна ствар.</p> <p>Чим се одмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то |
| је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах и |
| дођем, зажелио се братскога разговора, чини му се, да ће му <pb n="129" /> бити лакше, кад ми |
| } Сав тај бурни комешај у животу овоме, чини јој се, кад погледи на чврсту вољу и мушку одважно |
| да се опет хоће да врате они мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>П |
| ебди вечито неки тихи вео над очима.{S} Чини се да слуша о чему је разговор, али с мислима <pb |
| Лазића прошла за тако кратко време.{S} Чини јој се да је то био као неки лепи сан на јави.</p> |
| спођи Боси много горе.{S} Моли га да не чини никако другачије, него да стигне још до ноћи болес |
| га је родила, да јој је син, па јој се чини, да га, бож’ опрости, ни онда не би могла већма во |
| сме да такне књижицу руком, јер јој се чини, да би се руковала са Рајком.{S} И при тој помисли |
| иш — рећиће госпођа Лекса — виш како се чини и невешта.</p> <p>— Боме се мени, жене, тај његов |
| накашљивала у кухињи — али грк-Марко се чини да то и не узима ни на ум.</p> <p>Кад су већ дотер |
| ора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он писао |
| што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно што тре |
| о се у клупчад ишљика и канапа па му се чини да је цела ствар врло необична и заплетена.{S} Нео |
| сто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марк |
| у ти рећи ко си.{S} Добро друштво много чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов |
| им људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго |
| ма прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце живље закуцало за п |
| ош пролеће није ни грануло, а већ су се чиниле припреме, да се занови и једна и друга општина.{ |
| атеље, да кажу онако својски и искрено, чинили се и њима, да је све то тако, јер више очију виш |
| отвори се нови свет у души младе жене; чинило јој се да је истом сада прогледала правим очима |
| како се рађа сунце иза Фрушке Горе.{S} Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век |
| осле по године знала све то на изуст, а чинило јој се да је она са Савком све то видела и сама. |
| ачко и духовито лице младога адвоката а чинило би јој се, да од њега нема ни лепшега ни милијег |
| ио узимати, него је целога века давао и чинио; други би на његовом месту у оно доба повратио св |
| а и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи, да |
| оме ни да се жени, па за то ће се свака чинити невешта и њему и његовоме доласку.</p> <p>Но как |
| и Немца, два Чивутина и један Мађар као чиновници.{S} Добро су се већ поткожили — данас сутра, |
| их.{S} Љубица је једва климнула главом, чињаше се као да гледа на другу страну.{S} У тај мах по |
| } Поглед јој се отме кроз тавну ноћ.{S} Чињаше јој се, да назире како светлуцају жижци у малени |
| у у своме животу.{S} После дугих година чињаше му се да је наишао на душу која би га могла разу |
| благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два дана постала за читаве д |
| Љубица је замишљено ћутала, јер јој се чињаше да доктор стоји и сад пред њоме и да звучним гла |
| ођа Марта јетко.</p> <p>Но грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погле |
| полугласно; протре нагло очи, јер му се чињаше да сања.</p> <p>Устаде па приђе прозору.{S} Бура |
| о у малену топлу одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком |
| ше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињаше јој се да је негде далеко у свету.{S} Око ње се |
| ах таштих жудња и неситих жеља, који је чист и светао срцем и душом као кап росе на цвету, као |
| ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добро ће бити, Като, да мало пропиташ.</ |
| !</p> <p>У један исти мах задркташе два чиста и безазлена срца девојачка; по једноме се разлио |
| није никада живела у томе свету; њезина чиста, непомућена душа сусрешће се у томе свету са мног |
| браза а из оте меке косе као да предише чиста душа девојачка.{S} Но доктор Станоје не диже ока |
| ле и срце наслоне на срце, а оно се две чисте девојачке душе слију у једно те мислиш да су једн |
| до Бога.{S} Мој је образ светао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо |
| о не леже као обично.{S} Купио је књигу чисте, беле хартије, укоричио је лепо, па свако вече ис |
| а увек паметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за |
| торова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p>Госпођа Санда се окренула на |
| таноје Лазић изишли су из једне и друге чисти као сунце.</p> <p>Све се показало, да је пуста по |
| а прагове.{S} Ево па нек зна и он — нек чисти по својој кући.</p> <p>И госпођа Санда забоде још |
| другова; диже чашу у здравље домаћинове чистите куће која га је примила као свога сина.{S} Рачу |
| е свој разумевао скроз и скроз.{S} Увек чистих руку, био је једнако строг према себи, према мла |
| младе жене разли се за часак нека туга, чисто осећаше, да људска срећа није савршена.{S} Зашто |
| то каже „фруштук“ — рече госпођа Маца, чисто подругљиво.</p> <p>— Е гле — рече Љубица весело у |
| рачица а грк-Марко пред њима поцупкује, чисто расте од милице.</p> <p>Они долњом дунавском улиц |
| стени по врху, она стоји и не миче се, чисто пркоси немоћном беснилу.{S} Бива да сила устукне |
| ајући Љубицу како вешто редује по кући, чисто подмладила.{S} Чим јој се отму очи на њу, а она б |
| волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто је друговао са сваким цером и храстом.{S} Био је |
| Само по безазленом говору и неумешном, чисто плашљивом кретању видело се да је још дете.</p> < |
| n="124" /> погледу, кад би га увребао, чисто утрнуло срце од милине у грудима.</p> <p>Често пу |
| му.{S} Говорио је испрва тихо, потешко, чисто је застајао али се наскоро тако загрејао, да му ј |
| два је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.</p> <p>У светини се |
| но у другога света — рече Петар мирно, чисто флегматично.</p> <p>— Јели господин поручио што?< |
| и испод површине не мирује се.{S} Тихо, чисто нечујно ради <pb n="164" /> струја свој посао, по |
| ко добрих пријатеља — рече Љубица тихо, чисто плашљиво.</p> <p>— Имам, пријатељи су сласт у жив |
| а груди младоме правнику и она је тихо, чисто побожно слушала оне заношљиве речи којима јој је |
| еђаше, љубљаше по мекој, свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубим |
| испрва била тиха, рек би <pb n="127" /> чисто нешто суморна.{S} Данас је од јесенас први пут у |
| тихо и погледа ћутећки у свог друга.{S} Чисто га је очима молио да не подире тај разговор.</p> |
| ине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин натарош опљуцкује а |
| ако да му нема данас жене у сретање.{S} Чисто је претрнуо и појури нагло уза оно неколико степе |
| пао је као бомба међу три другарице.{S} Чисто су све три одскочиле са својих седишта.{S} Младој |
| вала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад помислим... и ту застаде доктор |
| се и нехотице пред својим огледалом.{S} Чисто се тргла, кад је видела, како је сва поруменела, |
| у топлом загрљају госпођа-сандином.{S} Чисто је осећала, да је сада први и последњи пут прекор |
| но ли је срце то, које уме тако нежно — чисто нечујно, у тишини да даде мелема тешким ранама.</ |
| узвикнула од радости на ту његову реч — чисто је подскочила од свога стола.{S} Спустила је обе |
| ој <pb n="248" /> је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му т |
| ила, ваљда је ушла у башту — рече заова чисто немарно.</p> <p>Доктор Станоје Лазић уђе у башту. |
| и град и она би се толико занела, да га чисто гледи ту пред собом у свем блеску његовом. </p> < |
| ед очима му букнуше светлаци па онда га чисто обузе неки густ мрак.{S} Прелаз је био врло нагао |
| па кад види да није од доктора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</ |
| де око на дружину госпође Санде, а њега чисто подиђе језа.{S} Госпођа Санда и друге јој погледа |
| одају <pb n="111" /> и чињаше му се да чисто гледи како у њојзи лежи на меком сади-узкављу јед |
| ице.{S} Види стара где јој дете тужи да чисто вене од тешке туге па се јадна пребија од мисли д |
| се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љутито у свога друга.</p> <p>— Ни бриге те, сиви |
| ра.</p> <p>Доктор Станоје Лазић погледа чисто усплахирено у дежмекасто лице поштарево — али оно |
| је отишао доктор? упитаће госпођа Санда чисто благо.</p> <p>— Мислим да је отишао у варош, био |
| То је моја тајна! — рече госпођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</ |
| а мене и не зовете — рече госпођа Санда чисто увређено.</p> <p>— Та иди, Бога ти — утишаваше је |
| о, врло добро Мато — рече госпођа Санда чисто радосно — ево ти на па попиј чашу вина, носи писм |
| ри се у касапницу.</p> <p>Госпођа Санда чисто се сва уздрхтала када је опазила Нату на рогљу.{S |
| дошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сах |
| држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Реци боље донела му је двадесет х |
| ани, ти то не знаш, — прихвати попадија чисто јетко — дукати се дају само кад се ко жени; знам |
| .{S} Немој се, душо, срдити, рече Савка чисто тужно.</p> <p>И Савка приђе Љубици да је поново з |
| цу, да ти не могу рећи — одговори Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће т |
| га.</p> <pb n="215" /> <p>Милка и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од |
| иди Љубицу.{S} Кад је прихватила с кола чисто се зачудила својој другарици.{S} Нека неписана ту |
| овек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо над оним њезиним маленим сеоцетом и пока |
| о је то тако топло да је речима својима чисто пренео обе слушалице своје у тај далеки кра; и ни |
| ако уполак свучена.{S} Пред њеним очима чисто лебђаху два лика. — Један беше таван, магловит и |
| , шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога н |
| руке.</p> <p>Фишкал Гавра је био сад на чисто с киме има посла.{S} Он је био готов као запета п |
| није умела кашто ни сама да разабере на чисто, да ли је у њојзи више оданости или поштовања?</p |
| м да хоће.</p> <p>— Али, јесте ли ви на чисто, да ли је сломила руку или је само ишчашила? упит |
| да на веру.{S} Кад су израдили посао на чисто поделили су пљачку — и никога није заболела ни гл |
| у Маџари запалили С. — онда је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих дв |
| ојури крв у главу.{S} Сад је био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна |
| стиште јој топао матерински пољубац на чисто девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> |
| >— Сад је ено клонуло — рече млада жена чисто тужно.</p> <p>— Да се сутра то лепше роди — рече |
| пође његовим трагом.</p> <p>Јадна жена чисто је занемила на догледу <pb n="243" /> нове грдне |
| ије ни осетио како је нежна рука њезина чисто дрхтала од силнога узбуђења.</p> <p>— Рано ћемо с |
| <p>У светини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је мла |
| ју, Љубица седи у сред друштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јо |
| пристала млада удовица Катица бледа па чисто зелена, баш као да су је сву ноћ змије пиле.</p> |
| равак.</p> <pb n="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зелено |
| о уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи, кад год погледа у благо лице, кад чују поу |
| зарили су своје канџе у срце његово па чисто осећа како му трују и кидају комад по комад.{S} Ш |
| амо даље рече доктор нежно.</p> <p>— Та чисто су се волели као деца; видели су се први пут у ве |
| , госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Стани мало да ти нешто кажем — |
| н отишли гости, Љубици је била сва кућа чисто пуста.{S} Ево ће већ скоро да се смркне — а небо |
| а сам само помагала — рече госпођа Маца чисто опоро.</p> <p>Доктор Станоје Лазић заиђе сада са |
| да је тако најбоље — рече госпођа Маца чисто поносита на своје дело.</p> <p>Љубица стаде за ча |
| и у визитску собу — питаше госпођа Маца чисто очајно.</p> <p>— Тај ће доћи у ону другу собу из |
| да ће овако бити лепо? — упитаће Љубица чисто срамежљиво.</p> <p>— Ти си дивна жена! — рече док |
| ка, како си ме уплашила! — плану Љубица чисто љутито на своју другарицу.</p> <p>Савка стаде пре |
| у стигле госпођа Санда и млада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочек |
| нису могли.{S} Лаки поветарац са Венца чисто разблажује врућину и напаја цео зрак мирисом горс |
| се, биће ти лакше.</p> <p>Љубица изиђе чисто посрћући из одаје. </p> <p>Кад уђе у своју избу, |
| у.{S} Сирота девојка није могла да дође чисто к себи од велике среће.{S} Глава јој је срамежљив |
| а је задрхтала као прут а глас јој дође чисто молећи.</p> <p>— Па добро, не ћу му рећи.{S} И бо |
| а, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Није него и ве |
| Лазић устао са столице.{S} Отац му дође чисто за педаљ виши, лице му се зажарило, из очију му ј |
| гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне књижицу руком, јер јој |
| S} Но Рајко се беше толико занео, да је чисто причуо тај усклик — његове очи тражаху беле ручиц |
| се свако писме савија и превија, па је чисто моли и преклиње, да га узме на своје беле, руке.{ |
| и младо и мушко и женско у њему, па је чисто стрепио од помисли, да уведе своју младу, безазле |
| а — смрт, како бледа авет.{S} Љубица је чисто гледа како тихо нечујно корача и сад ено је — на |
| ђе наглим кораком по соби.{S} Подиђе је чисто хладан зној није смела да испреде своје мисли до |
| ди госпођу Босу.</p> <p>Госпођа-Боси је чисто задрхтало срце у грудима кад је видела како се не |
| {S} Образи јој се лако запалише, јер је чисто осећала како је пече поглед из стотину очију.{S} |
| ај далеки кра; и није друкчије но их је чисто водио са собом по њему и показивао им све што је |
| и венац од божура и ружица.{S} Бачванке чисто осећају да их гледе мере Сремице, па се све надме |
| аха.{S} Скратиле су јој се руке, не сме чисто да је дирне.{S} Планула је гневом на своју несташ |
| стогодишњих храстова и букава, то грање чисто јечи од бола а кроз лишће као да бруји из далека |
| укне за часак, таласи се стишају, смире чисто се љупко смеше — али испод површине не мирује се. |
| о ипак кад год је Рајко ослови а она се чисто тргне.{S} Увек јој се види како сва застрепи од њ |
| уме — али Кузман се данас укрутио па се чисто поневидио.{S} Не бира ти он ни по бабу ни по стри |
| друге“</title> .</p> <p>Фишкал Гавра се чисто окаменио кад су му најдешператнији дужници донели |
| час бити готови.</p> <p>Госпођа Маца се чисто скаменила на ове речи.{S} Ко је још тако намештао |
| да види како је болесници.{S} Љубица се чисто тргла кад је погледала у мирно и благо лице докто |
| ће верна друга Љубица.</p> <p>Љубица се чисто поплашила кад је видела тужно, уплакано лице свој |
| ју где седи за столом.</p> <p>Љубица се чисто трже, диже се брзо са свога места и пође Станоју |
| лади лечник замишљено.</p> <p>Љубица се чисто трже, глас докторов дође јој тако пун туге, да га |
| ни мили дани, чини јој се, као да би се чисто поново родила.</p> <p>Полако уздигне очи горе и п |
| у Србији — рече Љубица нагло, бојећи се чисто да доктор не прекине своју причу.</p> <p>— Једном |
| материнско срце госпођа-сосино, а ум се чисто мрачио, те је почела, да ропта и на Бога.</p> <pb |
| и онда говори тако лепо и смишљено, те чисто уздиже речима.{S} Најтежи болесник па чисто оживи |
| мало стишавала.{S} Доктор Станоје беше чисто с нова клонуо под теретом својих мисли.</p> <p>Из |
| бира.</p> <p>Госпођа Соса је клонула и чисто се сва срушила од овога тешкога удара.{S} Двадесе |
| <p>И слуга и женско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка виде |
| ли оздравио? — упита ће Љубица нагло и чисто се диже са клупе.</p> <p>— Дуга је то прича, али |
| — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би да јој прозре у дубину душе.</p> <p>— Кад сам |
| му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до мркле ноћи певао куд год иде |
| на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S} Ноге јој клецаху, беше јо |
| х попадне је тако неизмерно туга, да би чисто ту свисла од јада.</p> <p>У Рајковим срцу вија је |
| n="99" /> блудело је кроз прозор па би чисто да продре далеко, далеко.</p> <p>— И ја ти кажем |
| } Не, ја то нисам.{S} Нашао сам ја себи чисто врело, из кога ћу натапати своју снагу свежим жив |
| S} У кућу уђе једна стара сиромашна али чисто одевена госпођа.</p> <p>Љубица Лазићева изађе пре |
| иви кад им ко дирне у сујету њихову али чисто подивљају, кад им <pb n="234" /> ко смрси рачуне |
| српски осећај — да су Љубицу подилазили чисто мрави од милина. — Није скидала очију са његових |
| давно није већ свирао па су му се прсти чисто укочили а пада и вечерња роса па су му жице забре |
| сма по њезиним грудима. — Од милине јој чисто задрхташе усне, не да запоје ту дивну песму, но в |
| бледа сенка мину мимо њега.{S} Срце јој чисто застаде у грудима, колена јој клецнуше, паде на п |
| ана тако гронула од старости, да би јој чисто лакше било, кад би се госпођа Соса доселила с дец |
| p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснама.</p> <p>— Ти за њега, а ја за |
| не би ишао! — рече она тихо, а очи јој чисто мољаху доктора.</p> <pb n="259" /> <p>— А коме ћу |
| ако задрхтала у његовој, па је за часак чисто застала.{S} Беше му, као да га је у томе часу про |
| е и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и свраћ |
| чама па ми је често тако тешко, да вам чисто не бих ни умео казати како ми је.</p> <p>— А како |
| шкалица Јула су се тако ужурбале, да им чисто нису могле да нађу места.</p> <p>Кад је доктор Ла |
| чара Кузмана.{S} Орах је једном страном чисто поклопио ту малу белу кућицу па јој чини хлада и |
| ју снагу, да му се учинило, да је махом чисто порастао.{S} Стиснуо је своју младу љубу за <pb n |
| рце гине већ за другом — одговори Милан чисто певајући. — Ал’ видим већ, ти ћеш, брајко, пропас |
| а на њему да је од неколико дана постао чисто суморан.{S} Седне у велику собу на плетену америк |
| а — Рајка, који је с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао |
| авно отишла боги — мумлаше грк-Марко ко чисто за себе и изиђе за тим из куће.</p> <p>Доктор Ста |
| таноје видео је оштрим оком својим како чисто детињска жуд надима груди младе му жене, како јој |
| p>— Махните ме господине — мољаше Рајко чисто детињским гласом.</p> <p>— Е гле!{S} А да ја ниса |
| и са земљом.{S} У души му је било тешко чисто је осећао како му се руше једна по једна од оних |
| против Рајка и Савке.{S} Њојзи је било чисто и јасно, да су само њих двоје криви несрећи њезин |
| ате докторе, да ја и она моја не можемо чисто да спавамо од муке и од бриге, где ми да натентам |
| оје већ хтеде да се маши своје кесе, но чисто се трже, бојећи се, да још већма не позледи матер |
| да њиме разгони своју црну слутњу — но чисто се трже кад му те речи и нехотице излетеше из уст |
| д доктора Станоја; захвално срце њезино чисто би јој ударило на очи и не једном, кад би смотрил |
| о јој се памет занесе, а срце јој често чисто претрне у грудима.{S} Нигде, куд год погледа оком |
| се такођер рашћеретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на |
| ји и вољнији, сваки је лак као да су му чисто крила порасла.{S} У младоме срцу буди се нека нов |
| ра Станоја Лазића.{S} Има људи, који су чисто створени за неки посао.{S} Тако је и доктор Стано |
| тако своме покојноме први дан целу кућу чисто тумбе окренула — погодила би одмах врата на која |
| није него певала је душа у њему.</p> <p>Чисто посрћући под слатким теретом тога миља, изиђе док |
| се на попове, који ће све то по својој чистој савести посведочити.{S} Узео је више од половине |
| на дому.{S} Седи у наслоњачи у великој чистој соби, па премишља неке крупне мисли.{S} Бадава с |
| ојом предише срце њезино?</p> <p>У томе чистом, природном срцу тињала је, али још се није разго |
| ад њих велики орао, крстарећи по плавом чистом зраку, узе доктор Станоје реч, па јој причаше о |
| што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачком загрљају веселе Савке дошла је и Љуби |
| о чело њезино, у очи које изнова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута д |
| ажном храном, да је готово по ваздан на чистоме ваздуху.{S} Још није болест отела маха, уз пажњ |
| е најсветија страст прве љубави у овоме чистоме девојачкоме срцу.</p> </div> <div type="chapter |
| очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала је дуго, дуго у њега, јер јој |
| погледа у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше п |
| ним.{S} Доктор, док је био момак, често чита и пише до поноћи а кашто га буде и по два три пута |
| ијаци се размигољили људи, жене, деца — читав мравињак.{S} Неки гледе како игра бербанско коло, |
| га.</p> <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, |
| .{S} Баш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадав |
| те озари сву долину.{S} За њоме посукти читав сноп жарких растала у вис.</p> <p>Рајко их је пус |
| е боље и мудрије — из кола ће се разићи читав рој, који ће говорити и учити свет на боље, па ће |
| гару па је у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека |
| те ниске себичности избризгао је често читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред с |
| Чинило <pb n="169" /> јој се, да је већ читав један век како га није видела на уранку, — а у св |
| изгледа своје две другарице.{S} Ево већ читав сахат како наглим кораком ходи по сали горе доле, |
| ад прене из првога сна.{S} И сад се осу читав рој од гласова — све један другога вија.{S} Један |
| о измешало па се начинила <pb n="70" /> читава граја као у велики господски сватови.</p> <p>Сам |
| <p>Тих неколико часова били су јој сада читава вечност.{S} Доктор Станоје видео је оштрим оком |
| су видели да ни једна кућа није остала читава.{S} Све је изгорело, све се срушило.{S} Са свих |
| ри бијаше године 187* некако око Божића читава врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у ш |
| ред села око каменита крста полегала је читава војска од берача и берачица.{S} Девојака је увек |
| плаћа.{S} Чим мало запне рачун, оспе се читава киша од речи и бројева, па док једна меша дотле |
| рагу из пиштоља и за часак па се начини читава галама на улици.{S} Стоји цика ситних тамбурица, |
| е предњака па га обори, напада их часом читава гомила.{S} Један вришти, други се смеје, трећи с |
| да је Љубица за ова два дана постала за читаве две године старија.{S} Кад је то приметила госпо |
| Зима је.{S} Ћорава анђелија навејала је читаве сметове по В—им улицама.{S} Није то да’ је снег, |
| разјео те трује не само поједине него и читаве куће, па нагриза и целину — томе је доктор Стано |
| зановила свој век.{S} Седео би тако по читаве сахате с њима двема; са веселога разговора његов |
| ед Богом и људима руку своју.</p> <p>По читаве часове без прекида слушала би Љубица једру поуку |
| апредују поједини, где опадају и падају читаве породице зар ту може да напредује оно што припад |
| ипада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави |
| на доктора а друкчије кад има за собом читаво коло незадовољника.{S} Овако је то много боље и |
| најжешће.{S} Жене су дигле против њега читаву грају.</p> <p>Док су доктор Станоје Лазић и Љуби |
| имена нових општинара — стари су дигли читаву грају по месту.</p> <p>Сва се њихова срџба окоми |
| тов посао, ако не верујеш, а ти ево, па читај.{S} Сутра ти долази Савка са матером у госте — од |
| и, да је ствар журна, па немају каде да читају свакоме тужбу; иште се, да, и у једној и другој |
| i> Ваш брат Рајко.“</p> <p>Док је Савка читала ово писмо, суза за сузом котрљала јој се низ обр |
| је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да пита ни до |
| спустити и дизати — како кад затреба за читање.{S} У маленој дочекаоници бијаше само канабе са |
| кућу и у њојзи удесило себи дворану за читање листова и књига и лепе и угодне просторије за за |
| оје велике очи у јадну мајку, па јој је читао јасно на знуреном лицу, какви јој јади раздиру ма |
| етницу.{S} Баци један поглед на карту и читаше у себи:</p> <p>„Драги брат-Радо!{S} Пошљи за мој |
| беле, руке.{S} Љубица гледи у нема али читка слова а глава је чисто заноси.{S} Не сме да такне |
| аметнија — прихватиће грк-Марко чистећи чишцем свој дугачки камиш. — Него гледај ти за чим сме. |
| азић ушао је у праву друштва као обичан члан и први је уложио улог од пет хиљада форината — за |
| p>Још пре божића бројило је коло двеста чланова и радило је сложно, договорно и погодно.{S} Све |
| ао одговарао је људе да се не уписују у чланове мајсторе је плашио да ће трговци повадити и поа |
| оћи онолико, колико јој треба па све да члови на глави.{S} Она је већ дубоко захватила у његов |
| ашца; боли то још те како, али за Бога, човек је тврђи од камена, па кад види да нема помоћи а |
| и нема више деце.{S} А ако ћемо нашто, човек је лепо стек’о па му није ни нужда да се бакће ви |
| .</p> <p>— То је био мој друг Младен Р. човек мио и жив, кога сам волео као себе, као да ми је |
| и је у њојзи тражио срећу свога живота; човек који је њу на својим мушким рукама чисто уздигнуо |
| лачи се и неприметно неки тужни осећај; човек чисто обори очи да не види како је лето оболело и |
| чи био благи мелем тузи и болу њезином; човек који је у њојзи тражио срећу свога живота; човек |
| ам завидим, ви сте сретан <pb n="97" /> човек! — рече Љубица и очи јој плануше необичним жаром. |
| и мушко, а камо ли с женском децом.{S} Човек <pb n="19" /> роди, одрани га, брине се за њега, |
| буран талас запљусне и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља |
| бива много пута и у људскоме животу.{S} Човек гледа смело у чело своме противнику који му иде у |
| Куд је она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под тер |
| па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и красота пролази, |
| и га на! — рече грк-Марко срдито — нема човек ни данас мира. — И већ хтеде да поручи да не може |
| оплу пећ.{S} Није то да рекнеш варош па човек има куда отићи већ пукло село.{S} Кад се спусти м |
| ћи на пут.{S} То Је била ужасна ноћ, та човек не би на ово време ни пса истерао на поље. </p> < |
| аш јој се Милан допада, изашао је читав човек.</p> <p>То је поласкало госпођи Кати, бадава мати |
| а кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</ |
| сподин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на очи п |
| доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек.{S} Сав В. једнодушно заузео се за њега да буде и |
| оје Лазић је красан <pb n="135" /> млад човек, коме није лако наћи махне — а њезина Љубица је л |
| о господин срески судац, млад кратковид човек али ипак страстан ловац, ту намесник чак из манас |
| е се за њега, упути га — па ти дође туђ човек из света, бајаги срећа је, е сад подај му своје ч |
| да је кошуља ближе од хаљине, сваки је човек тек себи најпречи, али болестан је појав кад нико |
| чика Максе не би још били готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да ј |
| ка брига.{S} Тек бадава је то, друго је човек а друго је жена, та он ју је родио — он би се зна |
| ушки лик доктора Станоја Лазића; био је човек који је опасао помајку њезину од смрти, који је с |
| руши, да подиже, да се бори — за то је човек.{S} Али зар и његова млада љуба да улази у ту бор |
| русвај готов.{S} Знам ја њега, добар је човек ал кад плане, онда сачувао Бог свакога његове нар |
| ик. — У борби у животу често пута клоне човек изнурен и измучен, па благо оном, који има кога у |
| и заплетена.{S} Необично му је, није се човек никад женио — па сад не зна с кога ће краја да по |
| Кад је госпођа Марта видела како јој се човек с Миланом и Рајком закитио и укипио на челу своје |
| и.{S} Часом искрсне из честе, где му се човек и не нада и јао ономе, коме он повиче својим гром |
| еван Васић. — Ви знате доктора, више би човек ишчупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се |
| ође тај посао за руком па ће бити „први човек“ у В.</p> <p>У тај исти мах удружио се протерани |
| м вам данас најсретнији и најнесретнији човек на свету.{S} Уздам се још само у вас госпођо кумо |
| — Оженио се.{S} Данас је он најсретнији човек на свету.{S} Узео је душу која разуме сваку мисао |
| хиљада особито ако наиђе какав старији човек, који више гледи на здравље и вредноћу.{S} А најм |
| празни разговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А |
| све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна како то иде.{S} Фишкал Гавра је |
| о.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у |
| а срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру би јадна жена већ давно отишла |
| — свему је заточеник.{S} Па ипак је тај човек много пута незадовољан сам собом.{S} И дрво се на |
| — а свет је тај пробудио у души њезиној човек, коме је она пружила пред Богом и људима руку сво |
| е вам је, бога вам, доктор?{S} Њега док човек не зове, не да се ни видети — отпочеће пошиница.< |
| ође Босине куће.</p> <p>— Доиста, диван човек! — рећи ће госпођа Боса.{S} Љубица је замишљено ћ |
| из општине — а свему је томе крив један човек, варошки физикус, који је дуго година био у Србиј |
| разном дућану, кад наједанпут уђе стран човек у дућан.{S} То је био главом Аца Бркић из Р.</p> |
| се нов мађистрат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега |
| ба тако да осећате; али ја нисам сретан човек све док не засвити крвава зора српскога ускрса.</ |
| читав низ страсти и порока.{S} Себичан човек има пред собом само себе, све му је друго само ср |
| ђе кући.{S} Први дан како је као ожењен човек у својој кући, те спаде с ногу.{S} Душе ваља, дуг |
| ићи у задругу, па ћеш добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес о |
| дин нотарош умео много боље а тек је он човек а они су тако рећи још деца.{S} Није овамо онамо |
| авије лево а они за њиме.{S} Проба, као човек који се разуме у политици да их к’о наведе мало и |
| кући својој преко пута од цркве.{S} Као човек поштен и на гласу био је први црквени тутор.{S} Ш |
| на године 1848-ме.{S} Васа Божић је као човек паметан видео, да ће и место С. наскоро да заплив |
| лечи.{S} Не зна се да ли је милији као човек или као лекар.{S} Коме год су уста прорезана, сва |
| девовања.{S} Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив ка |
| ли шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит у најбољој мушкој снази, господскога |
| и оде.</p> <p>Господар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не остављ |
| ули за Катицом — али је стари Ланар био човек и од више мудар, па је држао да се у данашњем све |
| али је <pb n="226" /> млади доктор био човек мудар, знао је он врло добро, да имаде посла са г |
| о добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун духа и полета, живе маште а срца голубијега. |
| и као лак облачак над ведро небо.{S} Но човек је тврђи од камена а благословена младост одоли и |
| човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога јакога, тако бистрога духа, као што беше м |
| ше носила.{S} Тежак <pb n="16" /> је то човек — а где би таки рањеник издржао сат хода до куће |
| оши, него у целој околини.{S} Био је то човек у најлепшим годинама, истом ако је узео тридесет |
| о чика-Макса се већ био дотерао.{S} Леп човек, висок па прав као бор.{S} Глава појача, кости ок |
| милина их је било погледати.{S} Он леп човек, висок као бор, а она млада, здрава, а вита кано |
| <p>— Не бој се душо, мој отац је добар човек; не ће он убити нашу срећу, а моја Савка ће спрем |
| да је то против њихове користи кад паор човек може лако да нађе јефтиних новаца узајам.</p> <p> |
| живи. — Ја ти рекох да је он мало спор човек у томе, — чекај још ове зиме, два три бала па је |
| је ли „известије“ ?{S} Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то |
| у — а напослетку и поштар Мата као вешт човек у тим пословима.</p> <p>Договор је трајао до поно |
| ост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити да се и Милан узме мало у |
| ти једне речи — ви знате, да сам ја ваш човек — рече Мата и стиште у руку масну напојницу.</p> |
| општина.{S} Да нисам срцем и душом ваш човек, ћутао би као заливен.{S} Ја не могу да трпим обе |
| ада гледао у свету својим очима.</p> <p>Човек је мален да се хвата у коштац са неумитним закони |
| ут у животу срце жешће закуцало.</p> <p>Човек је самац лист кога ветар може да отпирне у даљину |
| ћаше само да неизмерно <hi>поштује</hi> човека који јој је скинуо са срца тешку мору.{S} Заношљ |
| на увео у живот, он је „начинио од њега човека,“ посветио га је у све тајне ђачкога благовања, |
| госпођа Соса храбрила и уздизала свога човека.{S} Васа Божић је клонуо духом, а није могао ник |
| л се исписао свакоме на лицу.{S} Такога човека да умлате зликовци из заседе!{S} Под теретом туг |
| вари, ипак се радије хватају за једнога човека, за једно име.{S} Да не падне ствар, морао је до |
| з шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снагом вољна духа, снажна да одоли борби у |
| живота је бура и борба а то је само за човека; у тихом затону домаћега живота снује и ради жен |
| доживети, да види свога сина као ваљана човека, да ће своју старост провести лепо и мирно, да ћ |
| је био стари, мудар грк.{S} Види страна човека, изгледа му да је нешто <pb n="149" /> ушепртљио |
| партија, а њојзи да се уда за господина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете в |
| а ни имали нити ћемо имати тако честита човека.{S} Да ми је дете којом срећом за коју годину ст |
| би тој.{S} Верујте ми, госпођице, ништа човека не убије толико као кад је сам самохран на свету |
| , да од њега нема ни лепшега ни милијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то |
| еди, поглед му је благ и умиљат, али од човека, који много мисли.{S} Кад проговори све су му ре |
| , што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој то — да мало припази на докторове траг |
| стоји, кад говори, видиш из целе појаве човека енергична, челична карактера.{S} Посао је свој р |
| а држи и калдрму, ту још два три газде човека, који сваки час имају по <pb n="237" /> варошкој |
| p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на жене — све и ако з |
| дским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још дуго докт |
| ође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p>Поп Стева и |
| Истина да борба уздиже али она и троши човека.{S} Срце га је вукло да изабере лечнички позив, |
| {S} Неизмерним поштовањем погледа она у човека, који јој је у животу и свету тако снажна обрана |
| да је рајски цвет, кога је Бог усадио у човеково срце а пупољак му је у девојачкоме срцу.{S} Љу |
| имао је око и за светле стране у животу човековом.</p> <p>Иза суморних мисли, које је будила у |
| бав — то није она божанска искра у срцу човекову, која се слива у хармонију сродних душа то ниј |
| бро се ложила, па кад пусти благу јару, човеку дође чисто <pb n="94" /> топлије око срца.{S} Ни |
| е поштовањем и захвалном оданошћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена н |
| е тај био тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да |
| во могло јој је бити а друго здравље је човеку најпрече на свету.</p> <p>Доктор Станоје долазио |
| дскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме |
| амо! — подсмехну се госпођа Санда своме човеку. — Доцкан си се обуо!</p> <p>Господин поштар окр |
| политике — рекла би госпођа Ката своме човеку — нису они дошли из Пеште да слушају твоја прикл |
| сваки ти хвали тај богодани дар у томе човеку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају так |
| те вриске и лелека — није него да пукне човеку срце у грудима.{S} Свако то набраја, ко му је по |
| досели у В. Како би било да поруче том човеку да дође — па ће варошки физикуз одмах осетити, д |
| клонуо би изнурен, очајавао би често о човеку, очајавао би и о себи.</p> <p>Но човек такога ја |
| нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то коло бити ут |
| а у животу?</p> <p>Са пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи кра |
| о кроз зубе.</p> <p>— Јес’ ти при себи, човече, бирао си као <pb n="58" /> да зовеш у сватове а |
| е војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— Та пусти ме жено, д |
| алама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли ти, човече пуст?</p> <p>— Та нисам жено пуст — рече грк-Мар |
| ица и рече опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто пол |
| а са болеснице; данас је он сав лечник, човечија природа његова устукла је пред светињом и збиљ |
| .{S} Мода је силан и несит господар.{S} Чоја и свила попиле су мозак целоме свету.{S} Никоме то |
| га лептира како се и он већ пожурио.{S} Чокоће још ћути, само сузи, баш као да жали за топлом, |
| , јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега |
| > <p>Кад је госпођа Марта спазила читав чопор младих берачица, све једна лепша од друге, набра |
| уго се Кузман бирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је |
| лана и Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> < |
| .</p> <p>Бербански се ручак зна: кисела чорба, слатки купус са овчијим месом, пржени пилићи, пе |
| у.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше да вечерају.{S} Су |
| и парченцетом сланине.{S} Попи већ цури чорба на уста.{S} Чисто бих га очима јео.{S} Господин н |
| весеље.{S} Здравице се почеше одмах иза чорбе.{S} Чика Макса није дао домаћину мира, вели да је |
| за сад толико кажем: запаприћу ја њему чорбу, да ће га љуто бридити, кад је стане кусати.{S} Д |
| е шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу песму те бруји тихо у славу источника ж |
| његовој у врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека |
| а Богу, где стоји па се послужи и сам — чу се једак и загушљив одговор госпођа-Мартин из кујне. |
| се ипак каза ко је и откуда је.{S} Кад чу Гавра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не |
| ако да удари натраг.{S} Ваља јој, да се чува од свакога тешкога рада, да се храни снажном храно |
| ђа обично с господарем надницу, прима и чува новце целој буљуку. </p> <p>Данас је субота, а од |
| итиснуо топао пољубац на чело.</p> <p>— Чувај се! — рекла је тихо — јави ми сваки дан како си?< |
| еднога младога момка на свету.</p> <p>— Чувај се! — попрети Савка враголасто — кажу да су пешта |
| рад! — рече Милан у заносу.</p> <p>— Та чувај се само ти — прихватиће Рајко и погледа чисто љут |
| /> га у свет, брини се моли и приклињи „чувај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати к |
| {S} Често би се очешала о злочин али се чувала да се грубо не огреши о закон, да не падне шака |
| браз и поштење <pb n="198" /> — само се чувала да јој нико не замрси конце.{S} Често би се очеш |
| т не пада одмах од првога ударца, па се чувао, да се не каже е се он дигао, да својим раменом и |
| шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога кљуна кобинога и од зуба неситога лиса |
| ије то доктору првина, ако се он не зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи С |
| ћој години.</p> <p>Рајко је био у Пешти чувен јуриста.{S} Био је истина сиромашак, мати му је ш |
| ој, са магазинима, стајама.{S} Славна и чувена је то кућа била.{S} Њојзи се није капија затвара |
| манастира К. ту поп Стева из М. обојица чувени ловци, ту неки коњички капетан чак из Осека, оси |
| ми вас, чика Максо, познајемо одавно по чувењу.</p> <p>— То је могуће, јер од како је изашла ов |
| га дана, а он свисну на пречац од свога чуда.{S} Нешто мора да се прекинуло у њему, јер није бо |
| p>Најстарији каматници не памте овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут оп |
| одину, па онда опет свако себи.{S} Тога чуда није било док је она девовала.{S} Али и младеж је |
| лабинама.</p> <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p |
| Савка главу кроз прозор и умало није од чуда лупила главом о окно, кад је спазила госпођу Босу |
| рела целу ситуацију.</p> <p>Још није од чуда дошла ни себи кад се зачуше кораци у предсобљу.</p |
| ада пошиница чисто су се пренеразиле од чуда.{S} Млада удовица дочекала их је расплаканим очима |
| нско чељаде застадоше и чисто зинуше од чуда.{S} Синоћ су тек из прикрајка видели своју младу, |
| Станоје Лазић, пошто се мало прибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бог |
| ="112" /> <p>Полете па чисто застану од чуда кад спазе по кога жутога и зеленога лептира како с |
| а га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S} САстану се, узму се тако двоје па често |
| ађу мало у свет.{S} Кад би јој се ћерка чудила толикој живости, стара би се испричавала: та и њ |
| није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао.{S} Та до |
| ди.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужбе биле добро написане Бад |
| о века.</p> <pb n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Бос |
| Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне стотинарка!{S} Коме течем |
| снуо тежак сумор а у срцу је тишти нека чудна чежња помешана са мучним болом.{S} Кад јој случај |
| ље, нешто рад општине а и поша је некуд чудна жена, нико њојзи није раван.{S} Љубица и Савка би |
| о усијано олово.{S} У тај мах севну јој чудна мисао кроз главу.{S} Волала би да је ово чаша отр |
| аде доктор полако.</p> <p>— О људи, да, чудне несреће!{S} Сирота жена.{S} Знате докторе, да ја |
| је из суморних мисли његових.</p> <p>Да чудне коби у животу његову.{S} Борба и опет борба.{S} В |
| рестано о Божићевима она је долазила на чудне мисли.{S} Није смела никако да одгонене ту загоне |
| .{S} У грудима јој се буђаше неки нови, чудни свет.{S} Беше јој као да јој душа њезина узлеће н |
| извијена, испреплетана и извезена неким чудни, дивним гласовима, које још нико никад није чуо.< |
| цело лепо лице у младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то св |
| његовога и гледала је уњ често са неким чудним осећајем па није умела кашто ни сама да разабере |
| ћ нагло.</p> <p>Љубица га погледи неким чудним погледом, па ће рећи тихо:</p> <p>— Нисам, ал ми |
| захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако је данашњи свет, докто |
| над челом — не могу ти рећи, како ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не |
| p> <pb n="43" /> <p>Беше јој тако нешто чудно у грудима, да је мислила: сад ће се одмах угушити |
| ? — упитаће Љубица.</p> <p>— Била је то чудновата боља у срцу — дода доктор Станоје живо — и та |
| ла.</p> <p>По њезиној глави врзле су се чудновате мисли.{S} Данас је први пут да је добро уочил |
| и лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за ова два д |
| се замислила била на њихово питање.{S} Чудновато, да њојзи Љубица није ни речице поменула, да |
| и, док стара мало боље оздрави.{S} И за чудо дивно код толиких језика, ни један се не нађе да з |
| истутњи док се мало не смири.</p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на |
| ада баш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ до |
| ијег човека на свету.{S} Само јој је то чудо како да она то није пре спазила.</p> <p>Љубица је |
| а главу кроз прозор да види какво је то чудо пре зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је п |
| Бога — јер ако се отац опире, начинићу чудо од себе.{S} Ја без Милке не могу живети.</p> <p>Ве |
| е и Божић, да му је жена са децом неким чудом божијим, када је пао Србобран, остала у животу — |
| као луда. — рече удовица болно — у мом чуду дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли т |
| .{S} Један хајкач прича, како је у оном чуду, кад је онако сипало и пљуштало видео пред собом ј |
| евојке. </p> <pb n="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше |
| е ноћи војевао с њима до зоре.{S} Да га чује откуда његова Марта, боме пресело би и њему.</p> < |
| </p> <pb n="262" /> <p>Љубица изиђе, да чује од слуге, како су путовали.</p> <p>— Како је Петре |
| ене ради — та отерала би ме у Турке, да чује да сам вам ја одао целу ствар.{S} Она је Гаври неш |
| е, да се врати кочијаш Петар с коли, да чује од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је |
| оја га није чула, која га није хтела да чује — још само последње збогом.</p> <p>— Ја сам га љуб |
| је отац одговорио: да не ће ништа ни да чује, да он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће |
| дошла Савка са матером — али мати ни да чује, да је остави који <pb n="267" /> дан у Љубице.{S} |
| Кад им се приближио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и М |
| S} То је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвик |
| им прекораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изгово |
| а да се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који те |
| њег веселог вечера беше јој необично да чује ту жељу из уста своје миле поћерке.{S} Но Љубица ј |
| ођоше низ брдо.{S} Уз тихи корак носача чује се само тешко јечање рањениково.{S} Баш као да му |
| љу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али да дођете овде зором, ка |
| "35" /> се прикраде и сан, те Љубица не чује а у селу кукуречу већ први петли.{S} Кад је сутра |
| крађу главом.{S} Од то доба је мир и не чује се ништа јер се свет преплашио.{S} Бива да ће погд |
| је гране а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога |
| речуо женине речи па викну гласно да се чује:</p> <p>— Ово су ти, жено, највредније Бачванке шт |
| не би ваље закисле.</p> <p>Из даљине се чује хука као да хиљаду кола тутње преко калдрме.{S} То |
| S} За часак се стишао жагор.{S} Само се чује где се мешају карте и где клепћу тањирићи и позвек |
| ини се за час утишао жагор, па чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада доктор |
| осигурала!{S} Катица ће ме пољубити док чује.{S} Ево главе, ако ми не поклони одмах оне своје н |
| <p>Љубица се окаменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса |
| овчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном отме се Љуб |
| а.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте али се поносе.{S} Савка и |
| сам.{S} Ја га нисам видео већ три дана, чујем, да је отишао у лов, на хајку.</p> <p>— Хм, хм, п |
| >— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата „брифтрогер.“ Је ли |
| иноћ у Н. кажу да људи умиру као муве — чујем да ће тамо остати до суботе.</p> <p>— То је још б |
| — рече доктор погледав у своју сестру — чујем ја вас већ одавна како редујете по кући.{S} Па де |
| ођа Боса но застаде.</p> <p>— Па дед да чујем? — прихвати доктор и упре очи у стару и чисто би |
| Лепо, лепо млади господине — откада ја чујем да сте ви овде у месту па ником ни абера.{S} Ал’ |
| чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, први пут, милостива госпо, — брањаше се г |
| де и попије је на душек.</p> <p>— Ја то чујем сад од вас! — рече Катица и глава јој клону на об |
| е:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се буд |
| је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! — рекоше опет све жене у глас.</p> <p>— Ха, ха! |
| љда данас има још много посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се |
| у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне.{S} Тако ти та заповеда од прво |
| дошло ми је да ти се и насмејем.{S} Ама чујеш ли ти да је мајстор Паја мени изриком рекао: <hi> |
| макли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спуштају. |
| <p>Милан и Рајко уђоше на мах у кућу да чују од Савке куд ће то Љубица?{S} Савка им није знала |
| живи, кад год погледа у благо лице, кад чују поуздану реч доктора Станоја Лазића.{S} Има људи, |
| ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и нек крећу хајку |
| к па су застанули песмом а из даљине се чују они чаробни синоћни звуци.{S} Звуци иду све ближе |
| Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика.</p> <p>Пред кућом прихваћа госте |
| .{S} Ласте су већ отишле, по кашто само чују се гакање дивљих гусака у висини, које лете на југ |
| као да јој је сав свет пао на груди.{S} Чула је из уста Савкиних и чисто не верује сама себи.{S |
| на уснама јој се следила реч.</p> <p>— Чула сам, ћерко, — рече госпођа Боса тихо — сиромах Рај |
| та у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то |
| , да га она још никад није тако тужнога чула.</p> <p>— Ја волим ову благу тишину у природи <pb |
| авра ту прошњу оберучке а кад је Катица чула како је господар Аца „врућ око срца“, пристала је |
| " /> њих срећом поштаревом, је да га је чула госпођа Санда, наместила би му људски лево ребро.< |
| це.{S} Удовица се пренеразила кад га је чула и поручила је одмах по госпођу Санду и по попошини |
| имо.</p> <p>Госпођа Марта баш као да је чула последње речи свога мужа јер се зачу како се накаш |
| Рајко! — рекла је госпођа Марта кад је чула за Рајкову смрт — мени се никад није свидело што ј |
| као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалила, нит’ |
| другарици довикује њојзи, која га није чула, која га није хтела да чује — још само последње зб |
| тају ни бар у разговор, баш као да није чула о чему је реч.{S} Па и она ведра и једра веселост |
| S} Узбунило се све село.{S} Прве суботе чула се са игришта на сеоском брегу нова песма сеоских |
| ти.{S} Љубица би увек застрепила кад би чула да доктор долази.{S} Толико пута је мислила о томе |
| к би се Љубица увек радовала кад год би чула, да је доктор Станоје од јутрос прошао кроз село, |
| аш узела пуна уста компота — па није ни чула да је ко ушао у предњу собу.</p> <p>— А гле Санде! |
| , куд си се тако замислила, кад ниси ни чула да сам ушла у собу?{S} Говори!</p> <p>— Нисам нику |
| епа, али да је проста као вагов, то сам чула јутрос из прве руке.</p> <pb n="184" /> <p>— Е, да |
| увек била у бољем друштву, то је много чула, добро памтила те и много знала.{S} У тихој осами |
| пођа прија је одмах охладнела кад је то чула — ајак не ће бити добро, види омаћиће јој се шака |
| и од Савке.{S} Госпођа Боса била је већ чула за Рајкову смрт и ожалила га је од срца.</p> <p>Љу |
| ?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недељ |
| и грк-Марко, да нису свога века никада чули лепше појати.</p> <p>Рајко је био јунак тога вечер |
| н Стево — навалиће домаћица — зар нисте чули да се доктор жени?</p> <p>— То сад чујем од вас, п |
| у потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сва |
| е? — рече Љубица тако тихо, да се једва чуло.</p> <p>— Кад помислим, да је така срећа у животу |
| девојачко чело и рече тихо да се једва чуло:</p> <p>— Прегори, јадна ћерко; смири се, слатко д |
| Рајко тако разјарено, да се чак у кући чуло. — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти т |
| тор Станоје Лазић дошао у В. већ је ова чума напопала тамошњи живот.</p> <pb n="197" /> <p>Докт |
| нама лепо јавила; укипила се као ружа у чуну па никога ни да погледи.</p> <p>— Ту већ Сандо, не |
| и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чуо је да је сав С. изгорео у пепео, да су робови, што |
| певуца.{S} Да је ко стао па ослушкивао, чуо би како јој се на усне прикрада песма: <hi>„Сунце ј |
| о њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опет вам кажем, ј |
| Доктор Станоје Лазић давно се пробудио, чуо је он кад му је млада љуба тихо изишла из ложнице, |
| — рече Мата доброћудно.</p> <p>— Је с’ чуо Мато, куд је отишао доктор? упитаће госпођа Санда ч |
| изгубио памет.{S} После по године дана чуо је, да је иста девојка на умору.{S} Нико му није мо |
| то су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немој самоћи гласе манастирскога звона — срце |
| Станоју Лазићу суну крв у главу, кад је чуо за овај нитковлук — али се уздржа да саслуша поштар |
| а у јендеку.</p> <p>У лому том Рајко је чуо само врисак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта |
| е он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само још већ |
| ним гласовима, које још нико никад није чуо.</p> <p>Љубица ослушкиваше недоумице те чаробне <pb |
| , али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо и видио! — заврши госпођа Лекса крстећи се.</p> <p> |
| амо кад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станој |
| воката на станици.</p> <p>— Та и ја сам чуо тек око подне — одбиће господин Стева укратко.</p> |
| Често сам пропитивао за њега и увек сам чуо добре гласе.{S} Био је то весео и мио човек, пун ду |
| та ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шали |
| ви бој, обишао сам постојбину Катићеву, Чупићеву, Чарапићеву, Бирчанову, Алексину, Поцерац Мило |
| агано ишла сва се задувала.</p> <p>— Та чусте ли жене ако Бога знате! — плану госпођа Лекса и г |
| јно, да ће то вече, кад ће госпођа Боса чути ту новост, бити и млади доктор у њих на вечери.</p |
| ако силовито, да је мислио да ће Љубица чути откуцаје његове.</p> <pb n="140" /> <p>Млади лечни |
| ше тако слатко и својски да си их могао чути чак с оне стране брега.</p> <p>— Па како, пришо? — |
| никоме прословио о томе ни речи, ја ћу чути ако узбрбљаш — па онда сели одмах из куће!</p> <p> |
| S} Дућани се затварају и само кашто ћеш чути бат по прозорима, бива да се ко задоцни где па гра |
| Стоје у кући па се греју око ватре.{S} Чутура иде редом, неки присмаче и хлеба и лука те залив |
| ла само њена тајна.{S} Кад пукне тиква, чуће се.</p> </div> <div type="chapter" xml:id="SRP1888 |
| ечим узрујан.{S} Данас ти не могу рећи, чућеш доцније.</p> <p>На ове речи претрну Љубица, беше |
| е:</p> <p>— Стојте жене, ево и мене!{S} Џаба ти и тога реда, — једва сам се изговорила.</p> <p> |
| пна је, баш као да је целога века вукла џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи |
| е с гудалом у руци био чисто искочио из џбуна, застао па је нетренимице гледао у друштво око ст |
| есењи ветрови па круне лист са дрвета и џбуна — онда човек нехотице види како сва дивота и крас |
| иријаде светлих небесних кандила.{S} Из џбунова у дворишту малене куће крај потока дизао се теж |
| мома, пупољак ружице у тихом, лиснатом џбуну — сутра већ вереница свему свету на видику па онд |
| Савка па кад њих две седну у хладник, у џбуну густога јоргована са везном у руци, не једном ће |
| {S} Она је већ дубоко захватила у његов џеп — он јој није могао одрећи, па је заграбио од онога |
| аре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју оштру брицу, у знак да је он готов.</p> <p>Н |
| шла нешто у послу, нека вади плетиво из џепа, нека развија салветић.{S} Не би ни једна да почне |
| или мање.</p> <p>Кад је Леви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па мет |
| Бивало је кашто да удари страшна суша у џепове, па им нема ни од куда ни клете.{S} Рајко би онд |
| "234" /> ко смрси рачуне па их макне по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој |
| сата.</title>“</p> <p>Ударили су неким џомбавим стареником па им и песма иде сложно неједнако. |
| а таљигама првога госта — чика Максе из Ш.</p> <p>Грк-Марко га је већ издалека угледао па ће ре |
| о вољи.{S} Послаћу по мог пришу Максу у Ш., он је у Срему „директор ћевапа и иншпектор јарећег |
| че? — упитаће Рајко брзо.</p> <p>— Е ви’ш, синовче, сад си се издао.{S} Моја песма: „<title>Иса |
| у, Љубица поближе до ње са плетивом ил’ шавом у руци, а доктор се посади према њима.</p> <p>Соб |
| се грубо не огреши о закон, да не падне шака суду.{S} Без икаквог стида, на белом дану терали с |
| к не ће бити добро, види омаћиће јој се шака тако добра прилика а овамо нема куда.{S} У срцу је |
| ају, да ће им се та власт да измакне из шака.</p> <p>Кад се камен на брду макне, низ брдо са ва |
| у казати да вас и нас треба ишчупати из шака крштених и некрштених Чивута, да нам у нужди не де |
| овоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину којима су интереси љуто пов |
| {S} Не каза ли ја, да ћеш ти мени пасти шака!</p> <p>— А зар ти је доктор дао ову карту овако о |
| pb n="14" /> би била вратити се празних шака.{S} А није ни у реду, кварити домаћину вољу.</p> < |
| е саме развалине и рушевине.{S} С голим шакама није се дало ништа урадити.</p> <p>Састану се и |
| вану, те ти је одмах узела узде у своје шаке.{S} Не сме јадна Маца, да чујеш само, ни да писне. |
| арко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин циља.</p> <p>Остали |
| предаде је Мати писмоноши и тутну му у шаку неколико десетака, да попије чашу вина.</p> <p>— Љ |
| а Бог да да дође жив и до куће.{S} Није шала ударити човека драмлијом по сред срца жива.</p> <p |
| утра дан изиђоше сви пред лађу.{S} Није шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и г |
| рошки физикуз одмах осетити, да то није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао ш |
| ји посао.{S} Које вино не обере песма и шала, то је за причест и за болеснике, то није пред кум |
| ах нешто прекинуло у животу.{S} Није ни шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Т |
| несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро један од првих људи у месту а сада с |
| .{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли удар |
| тпочео да обавешћује људе по В. Није то шала, ето се за по године омакла само њојзи нека хиљади |
| дочекала под своју старост.{S} Није то шала данас сутра па већ човек!</p> <p>— Добро ће бити д |
| Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал те их неће бити и педес |
| рко нестрпељивији но икада, јер није то шала, ево већ трећа недеља, како жена лежи па никако да |
| као укопани, јер знају, да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до он |
| ра се ко мисли, да ће старовоље тако од шале пустити сву власт из шака.{S} Има њих на стотину к |
| није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, ш |
| погледа друга оштро у очи. — Ја ћу само шале ради да се заљубим у Љубицу — ти дотле, брајко леп |
| на чеду своје берачке војске, рећиће му шале:</p> <p>— Иди, човече, баш си се подетио!</p> <p>— |
| је смео да преда Љубици.{S} Милан као у шали рекао Савци да подметне песмарицу Љубици, да се и |
| муца Љубица бледа као крпа.{S} Савка се шалила обрнула ме је око себе па ми дође мало несвест у |
| а не стојимо овде на сунцу.</p> <p>— Не шалим се снашице, нег озбиља ти рекох.{S} Ја сам пре тр |
| — рече Милан — тобом се није вредно ни шалити!</p> <p>— Ја таке шале не примам — одби Рајко оп |
| у сам — рече Попић озбиљно.</p> <p>— Та шалиш ди се девере? — Хајде, изволи најпре у кућу, да н |
| <p>Нема сумње, да је Милан својом лудом шалом увредио Љубицу, па ће га сада избегавати.{S} Рајк |
| д Рајка.{S} Савка је примила братовљеву шалу за збиљу — и сутра дан је осванула <pb n="36" /> Р |
| ице с којом је Милан збијао само грешну шалу; та она је крива да је Рајково срце у берби планул |
| је господин адвокат Попић тако весео и шаљив човек.{S} Од тешкога смеха удариле би јој сузе на |
| крају где лежи њезин мили Ч. и усне јој шануше <pb n="170" /> први поздрав њезиној слаткој пома |
| чисто се чује како иде од уста до уста шапат: то је млада докторка!</p> <p>Адвокат Попић изиђе |
| мали жагор.{S} Од уста до уста ишао је шапат: ето нове младе!</p> <p>Љубица је ушла са својом |
| ане а из лиснастих круна као да се чује шапат: не бој се, ми смо ту — верни другари твога оца!{ |
| а се клањају, од лиска до лиска диже се шапат из дола уз брдо — па се слије у чоробну јутарњу п |
| Санда је нежно загрлила младу удовицу и шапнула јој тихо: „Не бој се, душице, све ће бити добро |
| ај мах мину мимо њу бледа сенка Рајкова шапћући јој: <hi>збогом!</hi></p> <p>У том зазврјаше ко |
| ижио, учини му се као да чује неко тихо шапуање.{S} Баш као да је то Љубичин и Миланов глас.</p |
| оде још једном перо у мастило и поче да шара по артији све неке куке и вериге — бајаги то пише |
| Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у својој постељ |
| је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та ш |
| еновцем у руци, лаком торбом о рамену а шарени обојци чврсто притегнути у лаки опанци.{S} Стоје |
| опија и заноси детињу душу; то је онај шарени, лаки прашак на цвету који ће здувати први оштар |
| о ње певају тице, зује пчелице, пролећу шарени лептирићи.{S} Но то је био само зар сан на јави, |
| еће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађ |
| .{S} За часак сведе очи.{S} Сан је вара шареним сликама, и уткива у њих час плаву косу Савкину, |
| у плавом диму њезином гледао читав низ шарених слика.</p> <p>Гледао је млада човека једра снаг |
| зе на очи па би кроз њих, као кроз неку шарну дугу, гледала у лепо, пуначко и духовито лице мла |
| љу — зажмурио је, латио је дугу пушку — шат и он нађе где себи смрти.{S} Но усуд је и ту друкчи |
| понешто заслужити, а држаће ђаке па ће шат тако лакше живети.</p> <p>Сироту удовицу Бог је два |
| пођа Јула фишкалица.</p> <p>— Била је у Шатринци у инштитуту! — рече госпођа Санда јетко.</p> < |
| т година није било у месту само десетак Шваба а сада има које њих, које Мађара, које Чивута тре |
| у земље па су туђу земљу продали некоме Шваби из оближњих места као своју рођену и примили неку |
| по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} Нек свако бира кога му је вољ |
| Мађари.{S} По где где видиш и по некога Швабу у плаветним плундрама и Швабицу у црној сукњи.{S} |
| право, да се госпођа докторка још у Ч. швалерала са грк-Стевановим Миланом.{S} Доктор и не сањ |
| {S} Био је истина сиромашак, мати му је шваља у С. и има осим њега још две кћери, које раде за |
| а сиромашна собица у мајке му, у сироте шваље.{S} Мајка сестре дворе тешкога болесника.{S} Као |
| ни до ушију.{S} Да се он спанђао са том шваљом, то је као свето.{S} Ал чекај се мајчин сине — з |
| Први стих се размахне а други ошине као швигар.{S} Девојке се смеше, намигују једна на другу па |
| покривала.{S} По путу већ чепрка весела шева а по зраку носе се прве ласте па меркају, да ли су |
| велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају |
| је старија сестра Романова — жена близу шесет година али је врло држећа и младолика.{S} Није би |
| од градоначелника, узео је „урлауба“ па шест недеља, иде одмах после венчања са женом у Беч па |
| леној дочекаоници бијаше само канабе са шест столица, над њим огледало пред њим сто а на дувару |
| ушу младе му ученице.</p> <p>За више од шест недеља дана имала је Љубица прилике, да се наужива |
| у камату а на кратак рок.{S} Тридесет и шест по сто то је обичан интерес — а има ко им плаћа и |
| ога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.</p> <p>Жене су рикале као рањене лав |
| ић преварио се у рачуну.{S} Има већ пет шест дана како госпођа Санда поштарка из дана у дан оби |
| д је свршио у Бечу науке, био неких пет шест година лечник у Србији.{S} Самац је али има код се |
| C2.4"> <head>4.</head> <p>Минуло је већ шест недеља у новом, заједничком животу Станоја и Љубиц |
| C2.1"> <head>1.</head> <p>Прошло је већ шест недеља дана како се Љубица Животићева венчала са д |
| "21" /> осванула је у врућици.{S} Пуних шест недеља дана борила се њезина млада снага дивовски |
| су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља дана претресали доктора Станоја и његову из |
| или далеко испредњачили дођоше на један шестар готово у врх планинскога гребена.</p> <p>— Да се |
| карте и где клепћу тањирићи и позвекују шестаци.</p> <p>— Пребројте свака колико вадите — опоми |
| мило тргне из његових сањарија. </p> <p>Шести дан је била песмарица готова, но Рајко је није см |
| шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ |
| анете из све снаге, да сваки дан хода и шета, да мало иде више међ свет, па онда да изађете мал |
| врло лепо и топло време а В—ке радо се шетају по подне крај Дунава, то још није било избило ни |
| <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи |
| шка је тој бољи главни лек.</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, |
| на шаренило по улицама.{S} Кроз гомиле шетача журе се млађе и старије госпође у бундицама и с |
| стара госпођа Соса са младом ћерком из шетње, дође и доктор Станоје Лазић.</p> <p>Милан је поц |
| трећи се груда снегом.</p> <p>Крај кућа шеће доколан свет, застајкује и гледа на шаренило по ул |
| Своју бујну косу једва је сместила под шешир; ходи смерно, чисто не сме ни у кога да погледи.< |
| з девојку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена р |
| еђима се одапрео о букву.{S} Ловачки му шешир у снегу а са чела му лопти крв.{S} Левом руком др |
| ођа фишкалица која није била ни скинула шешира. — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“! |
| кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши јаре!</hi> — рече чика Макса и извади из џепа своју |
| ека, па грува таласем о стену?{S} Залуд шиба пена стени по врху, она стоји и не миче се, чисто |
| дисао је његовом душом, али сваки потез шибаше несретну, узбуђену девојку по срцу као гуја отро |
| </p> <p>— Нисам никуда — рече Љубица ти шије и обори своје плаве очи земљи.</p> <pb n="45" /> < |
| м приликама села тихо за свој сто па би шила или би везла.{S} Час но би немирно и брижно поглед |
| изда оној голотињи педесетицу и да јој шиље сваке недеље још по петнаест форинти.{S} Зна та ба |
| овици Соси Божићки педесет форината — и шиљи јој од сада редовно сваке суботе још по петнаест.{ |
| крви.{S} Ловци потекоше у <pb n="15" /> шипраг.{S} Још они нису ни улегли, али груну Романова д |
| да у њега нема шале.</p> <p>Роман уђе у шипраг.{S} Није дошао ни до оне суве букве, када му се |
| њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто искочи и по који |
| лачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не пуши јер зверје слук |
| ђују.</p> <pb n="200" /> <p>Зло се брже шири и хвата дубље корена него добро.{S} Из господских |
| ога селанцета на подножју Фрушке Горе у широки, бели свет.</p> <p>За целога девовања свога није |
| од првих часника му.{S} Висок као бор, широких, испупчених костију у лицу, онижега чела а орло |
| је тихо пристаниште женинога живота; на широком мору светскога живота је бура и борба а то је с |
| нда опет да запита а оно докторова кућа широм отворена.{S} Паје се, чисти се, ветри се.</p> <p> |
| о су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села, који се сишао био у до, да се напије вод |
| с домаћином.{S} Уз њих ће ићи неколико „шицара“ из села а два лугара ће водити хајкаче.</p> <p> |
| ти хајкаче, он ће сам намештати ловце и шицаре.{S} Кад чују његов фишек, нек звижну двапута и н |
| не боји никога, до Бога.{S} Прискочише „шицари“ сеоски, да иду они да виде које?{S} Роман махну |
| лије цвеће у баштици пред кућом.{S} Кад шклоцну брава на баштенских врати а она се трже.</p> <p |
| е шала, долази грк Стеванов син кући са школа.{S} Чак и господин натарош су се подигли да га до |
| угога.{S} Учитељи се одуларили па им је школа девета брига.{S} Људи се позавађали око тога ко ћ |
| ло јавно говорити, да је српска црква и школа прави батал, да се у месној општини не ради увек |
| ко устраје још коју годину дође црква и школа на добош.</p> <p>Није много боље било ни у варошк |
| стране — она са ћерима у С., а Рајко на школама.{S} Смисли и прода оно мало куће и худога дућан |
| е њих две упознале, Милан је био већ на школама.{S} Но зна она њега из сестриних разговора, зна |
| једном клонулу снагу када се на великим школама борио са нуждом и невољом; ти звуци су га уздиз |
| тела и желела.{S} Отуда је и на великим школама био раскалашнији него његови другови.</p> <p>Ја |
| ине другарице, које су годинама биле по школама и на васпитању у туђини.{S} Но земље и градови, |
| послу његову.{S} Да је, Бог да’, још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је |
| нешто отежао.{S} Сина Милана дао је на школе а иначе нема кога ко би га прихватио; јер осим Ми |
| с кад су Милана први пут водили горе на школе чак и у Пешти.{S} Онако жива и расговорна кад поч |
| бистра, да зна много, ма да није никад школе ни видела и да је врло добра кућаница.</p> <p>— И |
| на и помајка — Љубица није видела друге школе.{S} Па опет је знала далеко и много више но многе |
| нда јетко.</p> <p>— Не треба њојзи боље школе од докторове — рећи ће госпођа Лекса подругљиво.< |
| ужила, како би подигла своје забатаљене школе, поправила своје немарне учитеље, отворила себи н |
| да остану таки и даље све док не сврше школе.{S} Љубица је стидљиво поновила познанство.{S} Не |
| теванови били противни, само док свршиш школе.</p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву је |
| ина читавих поколења?{S} У в-ој цркви и школи био је прави дар мар.{S} У први мах кад је општин |
| ту.{S} Била је чак у Башкој у Оџацима у школи.{S} Била је ваљда већ десетак пута са својима и у |
| како не би, кад је он свуда први — и у школи и у кавани и у бирту и свуда где год хоћеш.</p> < |
| та помисао олакшава последње тешке дане школске.</p> <p>То осећа сваки ђак; то је осећао и грк- |
| > <p>У ђачкоме животу је последњи месец школске године најтежи али и најрадоснији.{S} При крају |
| S} Кад су обојица дошли у Ч. да проведу школски одмор, заверили су се још на лађи, да ће код ку |
| ава прву годину права да стресе са себе школску прашину.{S} Учећи осам година гимназију попала |
| једно су расли, заједно су се играли, у школу ишли, па су се, кад су одрасли, истом онда обеген |
| па се то увек лепо живи.{S} Пре подне у школу, по подне у кавану, из каване у биртију на вечеру |
| чи и Милан синоћ изненада отишао горе у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад |
| смислила је, да Рајка даде у Карловце у школу, дете учи добро па ваљда ће се ко смиловати и пом |
| рећи, да ваља и сиромашну децу увести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да ку |
| је у детинству као малено ђаче хитао у школу крај цркве у свом селу; ти звуци пробудили су у њ |
| а покојним попиним сином ишао заједно у школу.{S} После ове посете попустила је и попадија; она |
| ш годинама да учи, док сврши прво своју школу.{S} О њему није било више ни помена.</p> <p>Манас |
| да осећа?{S} Мора прво да пукне храпава шкољка па да провири из ње зрно бисерово.</p> <p>Сутра |
| до колена.{S} Мраз га је стегао па све шкрипи под ногама.{S} Време је тихо и ведро, нема ветра |
| данас спремити по кући.</p> <p>Котлови шкрипнуше на обраници.{S} Ната зирну још једном у нову |
| то нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - сикташе госпођа Санда даље — ал’ само нека |
| а му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни з |
| о се повукао из друштва.{S} Отишао је у шљивик, наслонио се на једну стару рашљасту трновачу па |
| ако се која кола помоле, Кузман груне у шљивику из прангије а тамбураши ударе у тамбуру.</p> <p |
| рече господин поштар стирући бркове од шљивовице.</p> <p>— Баш онако пред кума! — додаће госпо |
| дном чашицом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Из |
| ада! на кашљи ми по кући, него дед мало шљивовице! викну грк-Марко и намигну гостима.</p> <p>— |
| /p> <p>Рајко се морао јаче наслонити на шљиву јер су му ноге задрхтале.{S} Глава му се тад зане |
| едовно дочекао доктора на станици па би шњиме одмах отишао госпођи Боси.</p> <p>Данас је био гр |
| мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући свој фес — знам ј |
| радила; поређала је на њему своје дивне шоље и сребрну „цукер-пикслу“ па нестрпељиво изгледа св |
| оспођа Санда и устаде, да налије свакој шољу белом кавом.</p> <p>— Млада, здрава, девојка, лепе |
| предену главу а трговац М. за изврснога шпекуланта, та томе само нек још једанпут пође тај поса |
| крупно превртала по глави.</p> <p>— А, шта велиш ти Сандо душо; нашто ће изаћи све то? питала |
| а џакове.{S} Ајде реци, молим те, Анка, шта има на њојзи фино, господско? — рече госпођа Санда |
| p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи одговарала, то ће ако не изиђе на свет |
| му никад ни једном речицом није рекла, шта је онда, врило у срцу њезином.{S} Немо му је пружил |
| Стара се није уплашила од овога гласа, шта више чудила се, како и сама није дошла на ту мисао. |
| да у Љубицу погледом, којим би да чита, шта се збива у њезиној души?</p> <p>Љубица беше погнула |
| ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нис |
| ад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на уснам |
| толико, па још нисам код својих новаца, шта сам их изгубила ове зуме — рече пошиница седајући з |
| светле очи Љубичине прикрале, па гледе, шта он то шара по хартији.{S} Милан час по захрче у сво |
| адио, па би је изазвао, да му она каже, шта мисли о свему томе.</p> <p>Љубица му је искрено и о |
| је позвао на договор и саопштио им је, шта је смислио.</p> <p>Прва два три вечера разговарали |
| ашега сада!</p> <p>— А знаш ли ти море, шта то кошта наранити толики свет? — плану госпођа Март |
| трчала Љубици.</p> <p>— Погоди, Љубице, шта је ново? — Сутра долази Милан из Пеште, писао нам ј |
| карту.</p> <p>— Дед да видим, безјаче, шта је то? — рече госпођа Санда хладно, али у срцу још |
| че опоро:</p> <p>— Кажи ти мени човече, шта ти мислиш?{S} Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} |
| најбољи пријатељ, морао је дакле знати, шта је доктор наумио, па га је требао одвратити од тога |
| и требало окупити, он ће за цело знати, шта доктор тражи по Ч. — рећиће домаћица.</p> <p>У тај |
| .</p> <p>— Богме ће се доктор зачудити, шта ћемо све израдити, док се он не врати — рече адвока |
| часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фишкалица прва. |
| сваким лепо, ал’ већ ово је преко јего, шта се ради.</p> <p>Хвала вам, драги господине — рече д |
| n="123" /> <p>Сав Ч. се чудио и дивио, шта је то од једанпут снашло госпођу Босу; али прво мог |
| ти знаш најбоље како је доктор научио, шта он воли; молим те лепо, да будеш и одјако на помоћи |
| љења, да видимо нову младу.{S} Па како, шта ради новина?</p> <p>— Хвала Богу здрава је за сада. |
| } Доктор Станоје Лазић је знао потанко, шта све тишти дојакошње општинаре, њега је можда највећ |
| ш пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док дођу?{S} Најлепша живина остављал |
| нтерес.{S} Питам ја њега, на своје зло, шта је ново у Ч. а он ми каже како се по селу говори, д |
| ад хоће.</p> <p>Кад је Леви Хершел чуо, шта све Гавра <pb n="238" /> пише о доктору Станоју Лаз |
| м никога другога него тебе Катице душо, шта се проневештавате!{S} Ја сам одмах мислила да је то |
| до њега и казиваше му тихо у поверењу, шта је све снотано и удешено код Гавре фишкала и како г |
| гледи као и до сада само из прикрајка; шта се на послетку и тиче, он има своје сигурно, то је |
| ајко и Милан ради нечега љуто сударили; шта је то било међу њима, она не зна — не зна ни отац н |
| расла је на селу, не зна <pb n="174" /> шта и како ваља — од првога дана почеће је сав В. огова |
| да прича и описује Љубици <pb n="25" /> шта је све видела, — Љубица би је слушала три дана и тр |
| но раме.</p> <p>— Та Љубице, Љубице!{S} Шта ти је? — викну Савка уплашено и потеже из све снаге |
| исак из Љубичиних уста:— Несретниче!{S} Шта учини!</p> <p>Пођипаше са свију кола, да виде да се |
| } Та ти си брајко, на чисто полудио!{S} Шта ће ти толика галама, да од Бога нађеш?{S} Јеси ли т |
| е био одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак |
| о Божића, само да остане жива глава.{S} Шта би та сирота девојка без игде икога свога на свету. |
| а пошти прва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину |
| бар да јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да |
| ећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај јед |
| ди.{S} Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину св |
| да му се баш ни једна реч не омакне.{S} Шта је стара више причала, доктору Станоју је чело све |
| ворио јој се пред њоме рај на земљи.{S} Шта је ишта пута будна сањала како је живот мио и леп.{ |
| , још у школама пош’о другом стазом.{S} Шта би му фалило да је изучио био богословију; онака љу |
| м штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник после?{S} Но живи <pb n="209" /> Бога хва |
| добар вече — ослови га Мита поштар.{S} Шта ради доктор, је ли дома?</p> <p>— Молим опростите, |
| и га показао?{S} Је ли га прочитала?{S} Шта је рекла? како је изгледала?</p> <p>— Показао сам ј |
| Ко је још тако намештао своју кућу?{S} Шта ће рећи свет, кад дође па види да немају ни честите |
| твари — узе реч доктор Станоје Лазић, — шта би и како би ваљало почети па да пођемо и ми на бољ |
| <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војске?</p> <p>Доктор Станоје Лазић је |
| вора и мене — мољаше се удовица Ката. — шта сте ме већ окупили с тим доктором, ко да нема и дру |
| етку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то ми је најмања брига — рече Љубица ве |
| p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p>— Нисам само рекао него сам то в |
| своје другарице.</p> <pb n="98" /> <p>— Шта ти је Савка, да ниси болесна — упита другарицу глед |
| . — Ја се одлучно ограђујем...</p> <p>— Шта се ти то ограђујеш, синовче викну грк-Стеван, који |
| ше непрестано од љутих болова.</p> <p>— Шта то би?{S} Ко то учини? питаху је сви с ужасом.</p> |
| , што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ниси оболела? упитаће Станоје Лазић нагл |
| обу“ па се у часку разузурише.</p> <p>— Шта је ново, шта си нас звала? — почеће госпођа Јула фи |
| граше грчевито неки тајни бол.</p> <p>— Шта је теби, ћери? — упита стара брижним погледом — да |
| отле ћу ја играти твоју улогу.</p> <p>— Шта, шта? прихвати Рајко брзо — шта ти то рече?</p> <p> |
| упитаће грк-Марко чика Максу.</p> <p>— Шта питаш кад знаш да и Власи почињу са: <hi>јаре ши ја |
| а? — запитаће све у један мах.</p> <p>— Шта, је, да је, тек толико вам кажем, да Бог да, да та |
| Седе у зачеље па онда запита:</p> <p>— Шта ти оно рече отоич, Јуло?</p> <p>— Та питам: како им |
| ету кад би ти пошла за њега! —</p> <p>— Шта, шта? — убрза Љубица и речи јој чисто застадоше на |
| оспођа Санда чисто поносито. — Знате л’ шта јој је био први посао?</p> <p>— Говори, да чујемо! |
| љено — боље да га није ни родио.{S} Ал’ шта ћемо, божија воља!</p> <p>— Е мислиш ти да је то од |
| кад добро наваљивати ни на кога — е ал’ шта ћеш.{S} Своји смо, па смо је окупили баш као да нам |
| у, где и у чему рамљу наши бољи људи, а шта тишти и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја |
| ао....</p> <p>— Милан ти је казао?{S} А шта ти је рекао? — прихвати Љубица нагло и отрже се из |
| м хвала, чико — рече Милан радосно. — А шта велите хоћемо ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Ва |
| ин Стева живо.</p> <pb n="91" /> <p>— А шта сте окупили човека — осу се домаћин горопадно на же |
| нда поштарка.</p> <pb n="245" /> <p>— А шта се ти овуда гегаш — осу се госпођа поштарка на јадн |
| тешку руку на своме рамену,</p> <p>— А шта је то јуначе? зачу се неки глас — та ти баш као да |
| нит’ кога зна нит’ познаје.</p> <p>— А шта не зна — сикташе госпођа Санда — бре зна та боље и |
| да ова хоће да иде из куће.</p> <p>— А шта је, бога ти, то урадила? — запитаће све у један мах |
| о Бог свакога његове нарави.</p> <p>— А шта би то било одмах први дан међу њима? — запитаће фиш |
| како јој глава поче да гори.</p> <p>— А шта ћу да ти тајим, лакше ми ако ти кажем — продужи Сав |
| к смо били заједно на науци.</p> <p>— А шта му је било те је оболео? — упитаће Љубица.</p> <p>— |
| и кварио овако лепо друштво.</p> <p>— А шта га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље |
| ема и других -људи на свету.</p> <p>— А шта би ти фалило? — прихватиће пошиница заглабавши неки |
| м тешком и патничком животу.</p> <p>— А шта ће рећи твоји? — питаше Милка тихо — кад им кажеш, |
| да је тако.{S} А напослетку:</p> <p>— А шта сте ви жене тако заџакале! — зачу се крупан глас го |
| ел се вратио доктор из лова?</p> <p>— А шта га ја знам, зар ја водим његову бригу? — рећиће удо |
| ођа Боса на врата.</p> <p>— Леле мене а шта је то!? — викну стара госпођа и потеже уплашено пос |
| иста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича Савкин брат Милан док |
| једна цртица на лицу јој није издавала шта је на срцу тишти.</p> <p>Ни за пун сахат била су ве |
| ла је тихо уза своју нану па је слушала шта се разговара при столу.{S} Рајко није ни приметио д |
| кад је тако сама, па почне да промишља шта све бива око ње, а оно јој се памет занесе, а срце |
| ед, да ће докторова сестра измислити ма шта само да је омахне.</p> <p>Лађа стиже у В. по подне, |
| !</p> <p>Јула фишкалица би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћу |
| то је волео добро друштво него бог зна шта, а и како га не би волео, кад је био као створен за |
| њега.{S} Кад почне да приклапа, не зна шта је доста, и док длан о длан а оно већ и свануло.</p |
| у буди се нека нова тежња. — Оно не зна шта би хтело, али осећа да су му откуцаји много живљи.< |
| му своје чедо, јединче своје — а ко зна шта га чека?{S} Баш ти је то данас изишао чудан свет!{S |
| љан.{S} Нестрпљива је, радо би да дозна шта га то толико мучи — кад тако често устаје, преврће |
| Попић смејући се.</p> <p>— Е да?{S} Па шта ћутиш враже!</p> <p>— Тек сам јутрос чуо, на чему с |
| ремо, знаће нас сав Срем и Бачка!“ — па шта ми сада зановеташ.{S} Чудна ми купуса, па нек пукне |
| лепе очи, лепа коса, лепо се држи — па шта ћеш више? — рече попадија чисто јетко.</p> <p>— Рец |
| ветао а руке чисте, поштено мислим — па шта коме буде.{S} Огледаћемо се, ако су момци нек ударе |
| мо.{S} А данас сутра доћи ће ти ко — па шта ће рећи наше госпође кад их уведеш у ту малу собу д |
| света.{S} Моје муке с њиме!</p> <p>— Па шта урадисте, докторе? — рече Љубица и погледа брижно у |
| <pb n="208" /> доћи ће и он за њима па шта им Бог да, само када су сви заједно.{S} Но усуд је |
| но не ће ни једна изићи на станицу — та шта се то кога тиче.{S} Доктор није нашао за вредно да |
| срца и крстове по прашини.</p> <p>— Та шта си се тако снуждио — рећи ће Милан гурнувши лако Ра |
| ослу па је изишла у кухињу.</p> <p>— Та шта ви слушате њу — рећи ће грк-Марко весело — ви сте м |
| лудила би целу „Преодницу.“</p> <p>— Та шта „Преодницу“ залудила би та, <pb n="28" /> брајко ра |
| живот свој само кад би могла да прочита шта пише на докторовом челу.{S} Од тешкога страха није |
| Сада кад га је изгубила, сад тек осећа шта је имала у њему.</p> <p>Често пута украде се сама и |
| готови; он је човек практичан позна све шта и где треба, баш као да је био манастирски ђак.</p> |
| ш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћеш се ни минута више скрасити у мојој |
| ише коров са све четири стране, да виде шта је остало и с кога ће краја да почну.{S} Срце им је |
| би дала бог зна шта, да јој Санда каже шта је смислила; али Санда је ћутила као заливена.{S} Т |
| занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је шта у тој ствари, да би ја на пошти прва чула и одмах т |
| му се рачуни не допадају.{S} Рачунао је шта је за прошлу четврт године издао жени у кућу и за њ |
| о око доктора Станоја Лазића спазило је шта се збива у срцу Љубичину.{S} Срце то пренуло је исп |
| екораче прага.{S} Неко је дошао да чује шта људи мисле и диване; неко пак да се сам изговори па |
| ила из дана у дан заједно; оне су знале шта она мисли и за чим жуди — или бол»е рећи оне су за |
| још на врати већ виче: — Знате ли жене шта је ново?{S} Наш се доктор жени.{S} Сад сам баш чула |
| знала у главноме од свога туњавога Мате шта је свршено — али је ипак пажљиво слушала сваку реч, |
| половини друштва и рече:</p> <p>— Знате шта, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није |
| акана. — Помозите, господине, ако знате шта је Бог! — приклињало га је јадно девојче не скидају |
| у ће се наједанпут отворити очи, видиће шта је нарадио па ће од једанпут бити русвај готов.{S} |
| је изјавио одлучно, да се њега не тиче шта су они имали међу собом.{S} У реду је да им оду, је |
| од њега, како је стигао Станоје у Н. и шта јој је поручио.</p> <p>Већ се и заова јој повукла у |
| о гледао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом нам |
| одан кесом и душом — до гроба.{S} Шта и шта су пута њих двојица ишли из бирцуза зором чак у буд |
| јој је којом срећом брат жив.{S} Шта и шта је пута она још пре толико година слутила, да ће га |
| Природа врши немилосно своје.{S} Шта и шта пута је он напрезао све умље и сву вештину своју да |
| ао и отац и мати својим очима — и шта и шта пута се говорило: то и то је једно другом намењено. |
| га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт била сп |
| е био већ на чисто; зна он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да |
| рва чула и одмах ти јавила.{S} Шта се и шта не говори а то се говорило још пре годину дана па с |
| говога гунђања ове рећи: „Та знате ви и шта је ђаво синоћ вечерао!“</p> <p>Сунце је већ пошло н |
| у ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на свој посао, као рој ш |
| S} Свако то набраја, ко му је погинуо и шта му је све пропало, ко му је допао ропства и можда с |
| ајко.{S} Браће се тек да се зове, јер и шта мо’ж набрати прве године у саду ма да је колика зап |
| ти се уплашила па је звала кума да види шта је — рече Милан.</p> <p>— Идете ли им често?</p> <p |
| е у тај мах стао праг од дућана да види шта се то деречкају?</p> <p>— Ограђује се отац, да не ћ |
| дмакнуо од своје госпође, стаде да види шта то доктор пише?{S} Његово око свикло је на крупна с |
| ушати.{S} Дође обично по вечери да види шта раде?{S} У часу је разабрао, како је госпођа Боса о |
| каменила од чуда.{S} Нит чује, нит види шта се збива око ње.</p> <p>Госпођа Боса поче да јечи и |
| а „текући рачун“.{S} Ни једна не бележи шта која којој дугује, па ипак свака зна у часу колико |
| к и питала једном госпођу Босу „ има ли шта у ствари?“</p> <p>Ако ћемо рећи по души, госпођа Бо |
| он у целоме друштву најсиромашнији, али шта ће му новаца кад их има у његових другова.{S} Док у |
| л, док Милан није стао међу њих.{S} Али шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли |
| е вратили одмах после првога мета — али шта ће кад је он кукавац био највећма навалио.{S} Зар ј |
| то живио — прихватио је грк-Марко — али шта ћеш, баш мора да му је било у крви.{S} Јадна она ма |
| е па се јадна пребија од мисли до мисли шта ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било |
| писали једну и другу тужбу, кад су чули шта је у њима, тргоше своје потписе натраг.{S} Сваки се |
| Савка чисто кроз плач.</p> <p>— Реци ми шта ти је, можда ће ти бити лакше — наваљиваше Љубица.< |
| ље нека пусти људе да они расправе сами шта имају међу собом, а он да гледи као и до сада само |
| да му је било у крви.{S} Јадна она мати шта је дочекала под своју старост.{S} Није то шала дана |
| кој младој жени, најбоље умети одабрати шта је према њојзи.{S} То ће бити њезин први самосталан |
| итику.{S} Морали су му на танко описати шта мисле ти Маџари и та њихова „дијета.“ Грк-Стеван пи |
| већ не ће више моћи; мораће га запитати шта му је?</p> <p>Кад би сутра дан пред вече, а оно док |
| } Никоме није до ничега.{S} Кад се сети шта је све онда мислио и говорио у прошлости, долази му |
| наш рад</hi>.{S} Ту ћемо се договорити шта треба рушити и шта зидати, па ће одатле сваки на св |
| смех на уснама.{S} Није смела да изусти шта је у тај мах помислила.{S} Уздахнула је тихо и жали |
| кога није било у кући — рекао је Милици шта му је на срцу.{S} Сирота девојка није могла да дође |
| p>— Бога вам докторе, кажите ми по души шта вам се свиди, хоће ли преболети? — наваљиваше грк-М |
| .</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти Савци а Савка |
| подина човека.{S} То је све.{S} Ја знам шта говорим, па ћете видити да је тако.{S} А напослетку |
| ох где ми је дао ову карту и да не знам шта је казао — узе карту, прочита је брзо једанпут, па |
| иже прст претећи — кажи право, јер знам шта мислиш.{S} Од мене се не ћеш сакрити ни под земљом. |
| -Марко стоји поред ње, па не зна ни сам шта ће и куда ће.</p> <p>Ово но сахата беше му најмучни |
| посла по кући, хоћу нешто да ти причам шта сам смислио, па да ми ти прва кажеш хоће ли бити до |
| ене! — плану домаћица — само да наредим шта треба у кухињи.</p> <p>Госпођа Санда излети на поље |
| о редујете по кући.{S} Па дед’ да видим шта сте све нарадиле.</p> <p>— То је све љубичина заслу |
| рат.{S} Доктор је паметан човек, зна он шта то значи када би се оженио из туђега места.{S} Мој |
| е зна чувати, да ко ће знати!{S} Зна он шта ради.{S} Задржи Савку, док се доктор не врати.</p> |
| и и позна.{S} По своме срцу судио је он шта ће раздрагати срце и душу младе му ученице.</p> <p> |
| саму.</p> <p>Доктор Станоје је погађао шта се збива у срцу лепе нудиље.{S} Пусти руку болеснич |
| брекла од радости — има и коме би казао шта га заноси и одушевљава.{S} Око њега је вечита осама |
| пита се у таком послу колико стоји него шта вреди.</p> <p>Фишкал Гавра био је у томе послу доис |
| повећу своту.{S} Госпођа Санда је много шта отпре подмирила из својих прихода, а сад како нема |
| муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао — ту све иде п |
| друге већ као муња брзо разракамиле ко шта прима а ко шта плаћа.</p> <p>„Фарбл“ је лакши посао |
| Љубица је изашла с њима, да помогне ако шта затреба.</p> <p>Око пет сати, кад се мало захладило |
| бодно и без цедуље.{S} Знао је то свако шта га чека ако га ухвати господин Роман и његови лугар |
| а отуд и новаца а и пита увек оне преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, |
| орт.“</p> <p>Причала јој је све потанко шта су и како су се разговарали прексиноћ људа у њенога |
| да узме писмо.</p> <p>— Ево слушај само шта пише: „Госпођице!{S} Ја не ћу, ја не смем да, умрем |
| овца у неком бечком васпиталишту.{S} Но шта ћу да вас, госпођице, морим том жалосном причом.—-< |
| ђе у сретном кућевном животу.</p> <p>Но шта је соко а без својих крила. — Шта ли вођа без војск |
| S} Ево ћу вам казати искрено и отворено шта мислим па судите после хоће ли бити тако добро, или |
| никуда.{S} Госпођа је Боса пита брижно шта јој је, ако је зло, да иду одмах кући, но Љубица ве |
| ј усни госпођа-сандиној видело се јасно шта јој ври и кипи у срцу.</p> <p>Већ је прошао и „вели |
| ођо, би ће те служени. — Ал’ пази добро шта ће докторка рећи — па одмах да си дошао до госпође |
| е познајете?</p> <p>— Реци ти мени Нато шта си наумила.{S} Чујем ја, да тебе хоће да узме Мата |
| је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све |
| </p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68" /> |
| т излије боле срца свога па да јој кажу шта ће и како ће?</p> <p>Млада удовица је одмах по ручк |
| ад су претурили на сто корака али имају шта и да виде!{S} Роман поклекнуо десном ногом а леђима |
| угога времена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало |
| мишљала о томе, како ће да каже Станоју шта се све плете иза његових леђа.</p> <p>Први пут у жи |
| ка изашле су одмах по ручку да наређују шта треба.{S} И Љубица је изашла с њима, да помогне ако |
| ти радили, то нико не зна а на послетку шта се то кога и тиче?{S} Ако је грк-Марко, кад је био |
| бактање и жагор по кући, знао је на мах шта то значи.{S} Устао је па је дуго, дуго ослушкивао.{ |
| н — неси се требао заљубљивати кад знаш шта ти је још за вратом.{S} С тим срцем тешко ћеш ти ри |
| е она упути — па дођи после да ми кажеш шта ти је рекла.{S} Али ако ланеш где шта о томе — не ћ |
| стању си да...</p> <p>— Е није него још шта.{S} Знам шта хоћеш да кажеш.{S} Мислиш ја ћу касти |
| се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је значила та суза?</p> </div> <div type="chapter" |
| тихо и приђе Нати сасвим близо.</p> <p>Шта је госпођа Санда Нати наказивала, шта је она њојзи |
| не само комшилук него све село.</p> <p>Шта су њих двојица по Пешти радили, то нико не зна а на |
| ко би га очеличио за нову борбу.</p> <p>Шта и шта пута гледао је у животу јаде којима би смрт б |
| хиња, јестичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа |
| А ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p |
| ПОПОВИЋ.</p> <p>ИЗДАЊЕ СРПСКЕ КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИЈЕ</p> <p>БРАЋЕ М. ПОПОВИЋА У НОВОМ САДУ</p> <p |
| уру у јарета брицом, наслони се мало на штап па гледа ко све долази?{S} Како се која кола помол |
| Милком и Зорком, готово до просјачкога штапа.{S} Стари Божић био је пре буне угледан и богат т |
| {S} Рајко је суморно оборио главу па је штапићем шарао све нека срца и крстове по прашини.</p> |
| Не треба да вичу и алачу, доста је ако штаповима ударају по шипрагу и по дрвима.{S} Нико да не |
| се то завргнуо још и кукастим дреновим штапом.{S} Има стрмена где ће се <pb n="11" /> морати и |
| кса час па га прочарака својим дугачким штапом по жару, пипне кожуру у јарета брицом, наслони с |
| двадесет година тешким радом и великом штедњом све му је то сада пропало.{S} Шта ће јадник пос |
| и.{S} Њезина два млада роја, задруга за штедњу и припомоћ и певачка дружина, успевала су дивно. |
| је после месец дана <title>„Задруга за штедњу и узајамно помагање.“</title></p> <p>Узалуд се н |
| па ћемо у нашем месту подићи задругу за штедњу и братску помоћ.{S} Теби Цветко треба двеста фор |
| е госпођа Боса тихо — сиромах Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Во |
| ар Мита поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госп |
| ије вајде мудровати.{S} Кажу људи једна штета сто грехова.{S} Гледајте докторе, молим вас!{S} Б |
| господин Роман и његови лугари у каквој штети.{S} Ретко да су таке ствари долазиле до пред суд. |
| уна, другога пута нема, него да јој ову штету накрми Катица.{S} Млада удовица лудује за докторо |
| ж’ опрости греха — Бог љубави и правде, штит и бранич јадних и невољних.{S} Тај Бог узео јој је |
| и у тај затон.{S} Човек је кући и жени штит и бранич, о његове груди ваља да се разбије сваки |
| чупао из камена но из њега.</p> <p>— А, што се тога тиче, он уме ћутати — умешаће се поштарка — |
| онети на онај свет?{S} Море хвали Бога, што можемо.{S} И онако нећемо триста година!</p> <p>Грк |
| могао одрећи, па је заграбио од онога, што има да полаже царевини.{S} Ако то тако устраје још |
| са је била жена јака духом и нема тога, што она не би поднела ради своје деце.{S} Цео живот њез |
| главу као да се била поплашила од тога, што је млади лечник застануо.</p> <p>— Стискох друга св |
| и мале газде.{S} Али која ми је вајда, што ја то видим, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли ш |
| рестала је од једанпут теткина пензија, што су је са покојницом за живота јој делили, а девојке |
| доктора Станоја Лазића, она иста рука, што је толико среће усадила у њезин живот.</p> <p>Мало |
| ица се од јутрос већ сто пута покајала, што је наговарала доктора да иде — али сада је стегла с |
| и јој се запалише, као да се застидела, што је и помислила, да ће Станоје Лазић одбити ове јадн |
| оже да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих поколења?{S} У в-ој |
| ећа у животу људскоме она блага тишина, што се разлије човеку по срцу и души па му је мило што |
| оју у сретање.{S} Беше блеђа од платна, што јој се спушташе из руке.</p> <p>— Шта је теби да ни |
| рбе и оружје.{S} Кушница ловачких паса, што је везана у пасјем обору иза куће поздравља свакога |
| ео ону своју паоркушу само из интереса, што се нада, да ће стегнути лепу крајцару док јој тетка |
| Кад већ није хтео да се жени из места, што би резон био, оно бар да му је отворио очи па да је |
| сам.</p> <p>— Срећа, богме права срећа, што се нађе <pb n="78" /> овај човек, по нашем фелчеру |
| лиферују“ варошкој кући; ту газда Мића, што је закупио варошку припрегу; ту Марко касапин, што |
| бирати ко је где запао.{S} Од бегунаца, што су се враћали из далеких крајева, начуо је и Божић, |
| еба, а под мали интерес од онога новца, што смо га сви приштедили и унели у ту задругу, да се њ |
| ка женама, бакама и девојкама.{S} Деца, што ће купити зрна и носити воду са извора не броје мно |
| године омакла само њојзи нека хиљадица, што би прибавила, да јој је Гавра фишкал могао издавати |
| спава.{S} Хајд Нато, жури се на Дунав, што си стала, знаш да ваља данас спремити по кући.</p> |
| право да каже: он је још највише крив, што се доктор Станоје Лазић тако лудо оженио.{S} Он је |
| заћи ће по подне грк-Стеванов виноград, што не беше ни четврт сахата иза места на ономе лепоме |
| ке.{S} Доктор је искао још неке лекове, што их је био спремио а у хитњи заборавио у фијоци свог |
| гласа, само да мало намучи своје друге, што су јој се отоичке опирале. — Преврнула је одмах сву |
| му се не одмицаше од ове велике звезде, што је тако сјајно пламтела посред јата свога.</p> <p>С |
| шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако вол |
| оје Лазић их утишаваше.{S} Доста им је, што су они сами себи ископали јаму у коју су се сурвали |
| син а гост још и већма.{S} Мило му је, што му је дете нашло тако ваљана друга.{S} Та честити с |
| делити с њима оно мало злехуде пензије, што је вуче из варошке касе, као удовица за некадањим в |
| .{S} Лугари нека пуцају само на зверје, што им ђипи пред ногама и то ако потекне натраг.</p> <p |
| , па и најдаљи крај.</p> <p>Осим поуке, што јој је пружао покојни отац, а уз њега и њезина добр |
| ружи доктору руку у сретање. — Једи ме, што се овај облак баш сада навукао.</p> <p>— У Неапољу |
| ни дан, да јој буде одмена.{S} О ономе, што се догодило нису другарице прословиле ни речи.</p> |
| ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме месту.</p> <p>Но в—с |
| е Лавић налазио главнога корена у томе, што је језгра народа — ратари и занатлије, трговци — сл |
| ноје Лазић је ућуткао све те разговоре, што је и своју жену и ћери и младе жене из првих кућа у |
| је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче у Ч.</p> <p>Љубица га је дочекала сва уплак |
| иту па ћете видети и саме.{S} Видећете, што још нисте виделе; кажу да је испреметала ствари по |
| вести у школу, која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из наш |
| је на своје топло срце — оно исто срце, што предише најчистијом, најсветијом страшћу према њојз |
| ва ручак црним вином.{S} Два торбоноше, што ће носити смок пипају по торбама, смеше се и мисле: |
| очи, па иде унапред.{S} Нису они криви, што нема ни клета зверета — они су своје истерали, па с |
| е сав С. изгорео у пепео, да су робови, што су били у диштриктској тамници, избили из ње и поро |
| ло, да је пуста потвора и лаж.{S} Људи, што су потписали једну и другу тужбу, кад су чули шта ј |
| е каже господар Аца некој својој прији, што ће му бити проводаџијница за ону њезину удовицу, да |
| да после Бога прво њему има да захвали, што није остала самохрана сиротица — па ипак, кад год ј |
| докторовој бризи и вештини да захвали, што је остала жива глава.{S} Кад год је дошао, <pb n="9 |
| — одби Рајко опоро.</p> <p>— Та прими, што не би примио — утишаваше <pb n="51" /> грк-Стеван.{ |
| а, да то свет може и друкчије тумачити, што им млади доктор тако често долази у кућу.{S} Стара |
| главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на овогодишњу хајку долажаху |
| и бољим путем.{S} Чему год ваља помоћи, што год ваља урадити, све ће то понићи, све ће се то иш |
| /p> <p>За чудо дивно како се нови ђаци, што дођу први пут горе на науке, одмах приљубе Рајку Бо |
| пустила је госпођа Боса у онај кућерак, што је до лагума, некога сиромашка надничара са женом и |
| Упрла је своје велике плаве очи у лик, што јој се оштро изузимаше у чистоме огледалу; гледала |
| а су велика брига.{S} И боље, бога вам, што није било деце.{S} Овако се много комотније живи — |
| без свога друга и хранитеља, а другом, што је вргнуо у сиротовање, те јој је тако двојином теж |
| то се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очајању отишао не проговоривши с њоме ни речи. |
| по кући села би на онај округли диван, што стојаше на сред њихове радионице.{S} Кроз велике пр |
| пио варошку припрегу; ту Марко касапин, што има цигљане на варошкој земљи а држи и калдрму, ту |
| покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за таку ђидију од човека јавља јој |
| али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни то, где се меће орман за сребро |
| другима у месту није било никако право, што <title>„Српско коло“</title> хоће да утиче на општи |
| .</p> <p>Фишкалу Гаври није било право, што му је Чивутин покварио утисак кога су учиниле његов |
| оје потписе натраг.{S} Сваки се стидео, што је и нехотице послао оруђе у рукама оно неколико по |
| Тај свет је у В. тим већма био узаврео, што су сви беспослени језици у месту пуних шест недеља |
| га заната, а паори ме гледају по преко, што се ја мешам у њихове после.{S} И тако сам увек изго |
| ом исправи свет.{S} Није му се свидило, што се свет бакће само око тога, да претреса како ово и |
| штинаре, њега је можда највећма болило, што и једна и друга општина пада и пропада — али је <pb |
| S} Није било дана да нису биле заједно, што једна замисли то друга заусти.{S} У чистом девојачк |
| амо онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Онда је та, к |
| се, то поједе отплата и интерес за оно, што су се задужили, кад су зидали ову нову кућу.</p> <p |
| еликих светских градова да одабере оно, што је највредније да му млада љуба његова види и позна |
| доктор Станоје Лазић није радио мудро, што се као пришелац и јабанлија тако сувише дубоко упус |
| ми бити, ал’ видим ја, да је то за то, што вам сестра долази ових дана к мени у госте, иначе д |
| удио је, да је свему злу у В. криво то, што у тамошњем Српству нема <hi>истинскога образовања п |
| на своје груди.</p> <p>— Опрости, душо, што сам те тако уплашио! — тепаше доктор држећи своју ж |
| ку.{S} Љубица диже велики сламњи шешир, што јој је био покрио лице а дугачка коса њена расплете |
| осподар Аца Бркић је био човек одрешит, што смисли да уради вечерас то не оставља за јесенас.{S |
| и занатлије, трговци — слепа код очију, што нема у њојзи разумнога погледа на живот и рад, па н |
| е Рајкове и гаснуле су у тешкоме мраку, што је попао душу његову.</p> <p>Свако се то дивио лепо |
| то им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваљало дометнути уз стипендију. </p> <p>За св |
| е грк-Марко, кад је био горе на вашару, што и видео и начуо, ваљда није луд да приповеда.{S} Ћу |
| мене и једни и други, господа ме кору, што ја не гледам свога заната, а паори ме гледају по пр |
| колико речи испричала је Љубица Попићу, што јој је ономад Милан поверио и обоје се договорише, |
| октора, баци га чисто љутито у корпицу, што стојаше на њезином столу.</p> <p>Љубица седе на див |
| али је ипак пажљиво слушала сваку реч, што је пала тамо против доктора Станоја Лазића.</p> <p> |
| ! — прихватиће госпођа Санда озбиљно —- што си се тако занела ради ничега.{S} Та ти знаш да је |
| веку.{S} Баш су сретни ти варошани у В. што имају такова лечника.</p> <p>Нема ни три године дан |
| Међутим је господар Гавра есапио овако: што је у радњи било то се полако и измигољило, ако прод |
| ије била ни његова песма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светов |
| чини; баш воли грк-Стеван <pb n="33" /> што му је његов Милан тако обегенисао Рајка.</p> <p>Грк |
| у велико зрела девојка. <pb n="147" /> Што се не удају, то ће знати Бог и — Гавра Ланар.</p> < |
| LA-Cyrl"> Ест мобус ин ребус!</foreign> што рек’о наш шокачки поп — рече Марко накривљујући сво |
| пролећа оживи и у човеку нова снага.{S} Што се зимуске сновало дрмећи крај пећке, од тога сада |
| : да вук длаку мења, али ћуд никада.{S} Што је дикла навикла, то ће радити и после.{S} Појављив |
| .</p> <p>— Да, нема ту другога пута.{S} Што ми је одмах у први мах пало на ум, то ће бити најбо |
| ко му трују и кидају комад по комад.{S} Што Милан све веселији, то бешње бесни бура у срце друг |
| типичар у селу па не да попи напред.{S} Што он уме да отпоји. „<title>Преславнаја</title>“ то в |
| ремиле биле да мотре оштро око себе.{S} Што не виде једна да не умакне другој.</p> <p>— Не каза |
| ић био се узмутио до дна душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар накази |
| младога доктора неким чудним чаром.{S} Што је млада жена дуже гледала у то светло лице, све јо |
| на гласу био је први црквени тутор.{S} Што се у С. назидала велика нова црква, пре тридесет го |
| елу Н. ударио је грдан помор у свет.{S} Што је старије то је падало од неке тешке срдобоље, а ш |
| и наређаше богме близу њих тридесет.{S} Што <pb n="60" /> је број већма растао то се госпођа Ма |
| крв те разноси отров по целоме телу.{S} Што је заражено и отруло то се мора немилице сасећи, мо |
| , сломићемо и грк-Стевана и жену му.{S} Што да убијају кукавнога Милана.</p> <p>У неколико речи |
| ринске љубави уза другаричину срећу.{S} Што се Љубичино лице из дана у дан све то боље и лепше |
| и поглед — рече попадија Анка жустро. — Што јест јест, то ја не дам рећи, лепа је персона.</p> |
| прости Савци — тако је мислила Љубица — што је она села на њихова кола, па је нестрпљиво засвет |
| ућу.</p> <p>— Иди девере, баш си враг — што ја целе зиме мислим о томе, како ћу да ти то спомен |
| замерају сви који га познају а то је — што је тако ужасан ноћник.</p> <pb n="30" /> <p>Пештанс |
| знова сијаху чистом детињском радошћу — што ће доктор и овога пута да се обрадује како се госпо |
| ећ кренути она гомила Ч—их „господара‘‘ што нешто дуго дивани с општинским начелником пред сеос |
| стол, — ти си бар сретна у љубави, ал’ што мене тера малер целе зиме?{S} Јел се вратио доктор |
| Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал’ што сад сваки час иде тамо, то није чист носао.{S} Добр |
| ао туђу невесту пред олтаром.{S} У мал’ што тада није изгубио памет.{S} После по године дана чу |
| е.{S} Глава му се тад занела, да у мал’ што није пао.</p> <p>— Махните ме господине — мољаше Ра |
| је одскочило на обзорје и Љубица у мал’ што не кликну иза гласа, да поздрави свога старога буди |
| ад сам га оно садио на назебао и у мал’ што га нисам главом платио.{S} Знаш како си она ти гово |
| ај русвај с коњима кога нана јој у мал’ што није платила главом; она је крива што се Рајко суда |
| није шала.</p> <p>Марко касапин у мал’ што му није опсовао шактера, кад је видио куда Чивутин |
| 0" /> очи у очи, а не тако као... умал’ што не реко — плану доктор.</p> <p>— Ја рекох, а Бог ва |
| че а мене као да је гром погодио; умал’ што нисам пала са столице.{S} Казујте бога ради, знате |
| вра Ланар ко му је дошао у кућу — умал’ што му не појури крв у главу.{S} Сад је био већ на чист |
| лан га је тако жестоко сузбио, да умал’ што није дошло до крви.{S} Више се не гледе.{S} Но тешк |
| сто у својој сали са новим „кафетухом“ што га је она сама радила; поређала је на њему своје ди |
| во или оно у општинском раду не ваља, а што не бере бриге, како би се то боље урадило.</p> <p>Д |
| то је падало од неке тешке срдобоље, а што је млађе, то су окупиле велике богиње, децу је дави |
| се трже.</p> <p>— Добро јутро снахо, а што си ми ти тако уранила?</p> <p>— Бог дао добро, заов |
| Нисам, ал ми је глава нешто тешка.{S} А што си се ти тако усплахирио, изгледаш као да си поплаш |
| тарка својим другарицама у поздрав. — А што си ми ти Катице, душо, тако невесела; не бој се све |
| зина Љубица је лепа и добра девојка — а што она мимо очинства јој даде још уз њу — за то ће је, |
| ти јој девера Стеве Попића.</p> <p>— А што си ми се ти снахо тако љуто забринула — рече Попић |
| бити; само не знам докле ће?</p> <p>— А што си се ти, бога ти, изузела на ту младу — рече попад |
| ођа Санда оштро.</p> <p>— Ју, госпоја а што не би било — викну Ната чисто уплашено.</p> <p>— Ст |
| ове су улазиле обично старије госпође а што је било млађе то је стајало на сред цркве — „отмене |
| и, јер магазе давно је било па и није а што је ћебета то су сва у дућану — а и то је још остало |
| имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је црквено.{S} Ако овако устраје још |
| лицу, али лице јој беше мирно и благо а што још чудноватије - Савци се чињаше да је Љубица за о |
| али мати се не да ни осолити.{S} Једва што су остали до сутра, а и то не би да Милан није отиш |
| скочи она и сама са потеге доле и једва што му је људски прихватила добродошлицу.{S} Са тога хл |
| е зоре?</p> <p>Грк-Марко није нег ужива што је пола <pb n="65" /> Ч. извијао из душека.{S} Кад |
| ’ што није платила главом; она је крива што се Рајко сударио жестоко са Миланом, што је у очаја |
| е се сада тежак прекор; та она је крива што је тако лакоумно веровала речима своје другарице с |
| ће госпођа Санда.</p> <p>— А имали чега што ти не би знала! — промумља поштар.</p> <p>У тај мах |
| главно и интерес и рекли, да хвале Бога што сада имају новаца буд зашто, по шест седам на сто.< |
| у нису су омакли ови неми сведоци онога што се тајом збива у срцу њезине поћерке; бистра као шт |
| животу.{S} Ја сам уверен, да нема тога што би могло да помути њихову срећу — јер су то две душ |
| и свуда где год хоћеш.</p> <p>Нема тога што Рајко не уме и не зна.{S} Билијара игра као маргер, |
| итање.{S} Њу је била тако забунила туга што јој је мучила рањеницу, да није никад ни помишљала, |
| гнута.{S} Гости се праштају, журе се да што пре стигну кући, јер до села има ипак добра по сата |
| а и Зорка чисто су се скамениле од јада што им нема више брата од заклетве.{S} Но оне су обе јо |
| , да сам ја већ клонуо под навалом јада што ми га задаје позив мој.{S} Не, ја то нисам.{S} Наша |
| би душу кад би рекла, да је она досада што урадила о својој глави а да то није било по вољи ње |
| ло то се полако и измигољило, ако прода што има, једва ако би саставио свакој ћери по две хиљад |
| ада.{S} Мислила је Савка да је то отуда што се стиди да пређе прага кући у коју ће ако Бог да, |
| а матером сломити окорнога оца мога, за што да убија срећу свога сина.</p> <p>— Не бојте се, ку |
| ановим Миланом.{S} Доктор и не сања, за што му Милан сад обија прагове.{S} Ево па нек зна и он |
| и.{S} Толико пута је мислила о томе, за што да преза од његовога бата и никад га није могла мир |
| ти, ако прионемо сви, које то тишти, за што да смо ми Срби последњи на свету кад од наше памети |
| ду.</p> <p>Љубица није знала ни сама за што је сва застрепила кад је после тих речи дала руку д |
| текне у срце; уздахне и сама не зна за што; тргне се брзо, јер јој се учини, да иза оне мајушн |
| адости и уживања у њему који није ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када до |
| која сада седе код куће, што немају за што да купе ни одела, ни књига.{S} Из нашега кола одвој |
| шка клетва младога пара</hi>.</p> <p>За што је често у животу тако да кад једном сване другом с |
| е соколово око Рајка Божића.{S} Та суза што је нагла на те дивне очи па је опет тргла натраг — |
| њезине.</p> <p>Са овога топлога осећаја што се тихо разлеваше по младој девојци, образи јој се |
| сма <pb n="230" /> што опија, ни свирка што уздиже душу у невидљиве светове. — Место свега тога |
| оду, а други дођу.{S} Мушкима је замука што мора да се утегну у стајеће рухо па журе да сврше н |
| окторову карту и кад му је и она казала што је и онако већ и сам знао — потрчао је за госпођом |
| игнуо са дивана.</p> <p>Из танкога вела што се разлио по одаји промоли се на један мах лепа и м |
| ој докторе, млада така се болест лечила што но кажу клин клином — рече стара и румен је обли по |
| н њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ њему је требала богата партија, |
| но ће прво планути, јер поштарска земља што донесе, то поједе отплата и интерес за оно, што су |
| се боји, да ће остати сам ако почне ма што, други се плаши, да ће му се смејати а највећи део |
| купује за кућу а куварица јој донесе ма што, све купи скупо као да купује у апотеци.{S} Накупов |
| ли мало жабица и ракетла?</p> <p>— Вама што драго, то је ваша брига — ја знам да ћу запалити он |
| а се тако лако ни сакрити.{S} Ако ће на што, пре би рекла стара, <pb n="136" /> да се доктор ба |
| ом и попином кућом.{S} Оно, ако ћемо на што, они нису, баш право рећи, никад ни прекидали једно |
| на једанпут предомислио.{S} Ако ћемо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео пе |
| S} Повадио је из њега све воћке, јер на што да му чине бадава хлада по чокоћу.{S} Та шљивик му |
| и од својих „грунтова.“ Оно мало дућана што још држи, то је више жени за љубав — и да му ко дођ |
| — плану госпођа Санда — дакле ова жена што је провела век свој са братом, сад је нико и ништа |
| пун сахат била су већ кола и опремљена што ће их возити преко планине.{S} Кад минуше мимо грк- |
| ћу много живље, да мељу оно мало брашна што треба за зимовник, али лађе су већ ређе.{S} Кола че |
| руке све црквено и општинско имање, па што је бело оно је туторово а што је црквено то је цркв |
| три буљука док их је посастављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од |
| туге просијавала она божанствена искра што не хте или не мога још да букне у пламен.</p> <p>Мл |
| није имао ни брата ни сеје — јер сестра што му је у кући није му рођена.{S} Живот му је тако ре |
| ове женски! — мумлаше јадни поштар — та што не могу да те пошљем у рекомандираном писму управо |
| орових кидала је круницу пољскога цвета што га је држала у руци.</p> <p>— Много пута у осами жи |
| а поштар — јесте, он је.</p> <p>— Штета што није затекао госпођиног курмахера — рече госпођа Са |
| >— Сломила је да како, само је то срећа што кост није нигде провалила кожу, па <pb n="77" /> на |
| ирао — али је и саставио чопор берачица што их нико таких нема у Ч. Распарио је три буљука док |
| њезина уста није никад изишла реч љубав што је почивала, дубоко на дну срца њезиног.</p> <pb n= |
| се ти откуцаји слили у онај дивни склад што спаја два сродна срца — за навеки!</p> <pb n="132" |
| Марко кад је крчио онај матори виноград што га је још његов деда посадио, положио га је лепо ба |
| удовица Ката су у малеру.</p> <p>— Ајд што ти губиш — рећиће пошиница седајући за стол, — ти с |
| дају новаца „на индекс.“</p> <p>Ко год што треба а не зна и не уме, тај ти иде управо Рајку.{S |
| а буђелар.{S} Поведе се реч, да саставе што устреба за трошак.{S} Ко зна колико ће се пута мора |
| {S} Казујте бога ради, знате ли вас две што о томе? — Звала сам вас, јер убићу се одмах ако је |
| тратску касу, да је и Србобран пао: еве што је остало у њему живо, да је заробљено те одведено |
| Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуда превалило, учиниле су у новац па |
| четири госпође су први кајшари у В. Све што су донеле својим мужевима, све што им се које одкуд |
| елети јој лак осмех преко усана.{S} Све што беше по собама беше лепо и укусно, али то беше наме |
| ој знањем а срце окитно врлином.{S} Све што јесте постао је својом снагом; испрва нов и незната |
| и педесет — за ручком и вечером.{S} Све што се може ваљало је спремити још код куће.{S} Сутра ћ |
| је сложно, договорно и погодно.{S} Све што се покретало покретао је доктор Станоје Лазић ал’ ј |
| а је остао на чисто го као прст.{S} Све што је стекао за последњих двадесет година тешким радом |
| причао својој жени како се развија све што је до сада са људима подигао и она би му не једном |
| а му је искрено и отворено казивала све што мисли и доктор би се не једанпут дивио, како му жен |
| отеци.{S} Накуповаће она данас сама све што јој треба за целу недељу дана.</p> <p>Госпођа Санда |
| ни у Србобрану, лати једнога вечера све што је било у цркви вредно; натовари на једна кола са а |
| ошао, прегледао је дете, наредио је све што треба и рекао је Љубици да се не боји.{S} Има му јо |
| и по људима — па баш ако и пропадне све што му је по кући, то ће му остати као добар квасац за |
| ричао би доктор Станоје својој љуби све што је тога дана мислио и радио, па би је изазвао, да м |
| /title> а одатле ће после покретати све што год се нађе да ваља радити.</p> <p>Већ су готова и |
| е мирније и тишије да излаже Љубици све што је наумио да ради.</p> <p>— Ја сам до данас стајао |
| удима и Пеште, да разгледе и проучи све што је за њу било у огромноме Бечу, да се вијне преко с |
| дио са собом по њему и показивао им све што је видео, чуо, сазнао, доживео.</p> <p>— Јест и опе |
| им стварима а пратио је будним оком све што се збива у друштву, у општини.{S} У свакој прилици, |
| о да „фалира“ а да му остане готово све што је потегао које одкуда на веру.{S} Кад су израдили |
| затекао.{S} Кад му је пламен спалио све што је имао, кад су му мили и драги његови потпали под |
| а његовом месту у оно доба повратио све што је имао па изгубио — а он је остао поштен кнез у по |
| и шала, у његовој кући му је остало све што је имао.{S} Толика храна, толико пиће, толика грађа |
| о остане и даље тако.</p> <p>— Само све што се ради, ваља радити <pb n="220" /> смишљено и с ра |
| и.{S} У свакој авлији стоји спремно све што је нужно за бербу.{S} Ту су ти котарице, ту путуње, |
| и.</p> <p>Ту ти је било о појутарју све што је боље у Ч. — Грк Марко са женом, грк Стеван са же |
| обе руке младоме доктору. — Учинићу све што желите, само не дајте ми зеницу моју.</p> <p>И сад |
| та живео, дубоко је већ загледао у јаде што га ствара живот заснован на варљивој нади, коју рас |
| било и сада.{S} Пустио је децу да раде што им драго, јер и онако је већ трећи дан, како због п |
| се мењао само онда, када се десило где што важно, што би вредно било да сазнају и друге.{S} Он |
| не суза — јер рек’о вам, ако њојзи буде што, ако ми се разболи, онда је то моја смрт.</p> <p>— |
| а очи и не једном, кад би смотрила руже што се разливаху њезиној помајци по образима, погледала |
| мислио, да је то срце кано пупољак руже што чека само на росну кап па да се развије и да замири |
| лази.{S} Није вољна то је све.{S} Да је што горе казала би и сама.</p> <p>У том ће доћи и отац |
| род, тај ће га још већма љубити кад је што нежнијом везом спојен с њиме.{S} Родољубље се најле |
| Босиљка одржала Љубицу.{S} Била јој је што и мати тако, да дете и није знало за другу матер до |
| е са Савком у њихова кола; страх јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> |
| на он и Ацу које и шта је али главно је што зна одавно, да је у намери да се жени.{S} Једну ће |
| се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му замерају сви који га познају а то је — што је та |
| ли да госпођи Марти није баш најправије што грк-Марко прави толику галаму.{S} Чим су ушли у кућ |
| е, а кад пређе да описује осећаје своје што су му се разројили у грудима, кад је чуо у тој немо |
| у се наврстала, али само у двоје, троје што има светилника.{S} Нико није мислио да ће се тако о |
| е готово детињском радошћу да се радује што је стара госпођа чисто зановила свој век.{S} Седео |
| је било ново и сваки се отимао да чује што лепо и паметно.</p> <p>Људи су се почели одвикавати |
| се развије и да замирише — само да чује што није ни слутио, да је то рањени цветак који тек што |
| — Ово су ти, жено, највредније Бачванке што их нема више на свету; осветлаће Кузману образ пред |
| ипак погледају крадом на дугачке евенке што висе у сваком ходнику по Ч. па чекају кад ће вредне |
| каванама и почели су примењивати поуке што су их примили на тим предавањима на свој живот.{S} |
| ути времена; ваљда ће и њему поћи после што на боље.</p> <p>Тако је мислио и есапио стари Ланар |
| е за постављени сто.</p> <p>— Питате ме што сам така — поче млада удовица и глас јој дрхташе — |
| дана како је и дању и ноћу мучи то име што га је читала на докторовој посетници — а не сме да |
| е парнице о клин те се бави једино тиме што издаје људима новце под камату.{S} Његове су најгла |
| о срца, који је постигао у животу своме што је желео.{S} Њему је лакше отрести се терета који б |
| имљивих речи кад год би говорио о ономе што је у животу лепо, племенито и узвишено а смели поле |
| ио срце своје па је пустио муње и громе што тутње у њему да се праскају и да јадом и болом њего |
| пире, вели да је рад да прибележи песме што их знаде да их не би поборавио.{S} У писању застане |
| ви с јесени око свога да му не пропадне што година донела.{S} Отуда је по селу гомила туђих бер |
| млада снага дивовски против ватруштине што је претила да ће јој сагорети живот.{S} Већ је гран |
| што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, другима је то било зазорно — али свако |
| икове па да јурне у њу, да покупи из ње што би још вредно било.{S} Осим старе, глуве, манастирс |
| већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>За оваке послове не подноси велика га |
| нкала се као најгора ципија, само да се што дуже забави око тога посла.{S} Купује, слаже своме |
| <pb n="251" /> крај Дунава, не би ли се што смирио на свежем ваздуху.{S} Овако узрујан није био |
| рах јој је што је тако мрак па да им се што не догоди уз пут.</p> <p>Рајко је мрким погледом пр |
| е Лазић купио ову кућу.{S} Допала му се што није у средини вароши но мало у страни а на брежуљк |
| т онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајте да вас зовем; сад знате ет |
| а се јадни Васа Божић отимао од несреће што га је снашла.{S} Није то ни шала бити до скоро једа |
| ом.{S} Замириса соба од старе шљивовице што је још грк-Марков отац испекао.</p> <p>Изређаше ред |
| то више оно плашљиво и стидљиво девојче што је занело покојнога Рајка, то је данас зрела жена.< |
| p> <p>— О муку вам и с дечурлијом, више што се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а по |
| гости могли више да се расположе.{S} И што би било, ишло би некако силом.{S} Сваки је био стар |
| м па очајавам и проклињем по сто пута и што сам пошао у животу своме овим путем на коме се суср |
| {S} Намештај кога му је донела Љубица и што су њих двоје <pb n="173" /> још накуповали на путу |
| очепа.{S} Неко само да га види а неко и што га је давно очекивао.</p> <p>— А где је Љубица? упи |
| з првих кућа уписао у певачку дружину и што је увек сам био присутан на свакоме веџбању.</p> <p |
| тешкога посла на нос — само да састави што им треба за живот и да зглаве Рајку, што му је ваља |
| не преко шта и како да ради.</p> <p>Сви што су били на договору, чудили су се, како су обе тужб |
| воја кола, оде варошкој кући, да нареди што треба, и да обиђе своје болеснике, да им се јави да |
| и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су оне зликовце похватали, па је онај један платио |
| м, кад не могу да помогнем.{S} Кажем ли што људима, одмах злим на мене и једни и други, господа |
| маслом не би појео те бљувотине.{S} Али што дебље то боље.</p> <p>У тужби на жупанију извео је |
| стављао.{S} Па што су вредне и лепе али што су певачице, једна боља од друге.{S} Да им се мили |
| ношћу према човеку, коме има да захвали што јој је њезина љубљена нана у животу — другога осећа |
| д знам, то је она са оне две лепе кћери што Гаврин патвариста баје око њих.{S} Докторе?{S} Е гл |
| ам да видим како си спавала?{S} Да ниси што ружно сањала, голубице?</p> <p>— Иди Савка, како си |
| не по џепу.{S} Сви који су имали давати што једном или другој, општини, сви који су имали да пр |
| p> <p>— Здраво, момци, а хоће ли ваљати што велите?{S} Не ћемо бити постидни.</p> <p>— Сретно, |
| Рајко!{S} Штета за њега, јадна она мати што га је дочекала.{S} Воље да је њу Бог пре примио.</p |
| са доктором.{S} Грк-Стеван ће послушати што му он буде рекао, јер се њих двојица јако пазе.</p> |
| роћи а и ја ћу свршити у две у три речи што имам са људима.{S} Знам да и <pb n="138" /> онако н |
| ље пристао уз ту реч, као да му је онај што је потегао тај разговор из душе је извадио.{S} Начу |
| мајстор Паја чизмар из Ч. — Знате онај што ми је дужан двеста форината — и донео интерес.{S} П |
| о посла.</p> <p>— Чујеш Мато!{S} Слушај што ћу да ти кажем.{S} Параси се Нате, ако не урадиш са |
| ве тужбе још од јутроске.</p> <p>У оној што ће ићи на владику, изложио је потанко: како нови оп |
| ће одатле сваки на свој посао, као рој што излеће из кошнице.{S} Ето ће се на прилику казати д |
| она бујна млада снага његова?{S} Човек што стајаше преда мноме бијаше сав клонуо под теретом д |
| ом слатком речи, а данас је био лепорек што скоро није био тако.{S} Попић је био жива ватра, ум |
| емо на што, он је још држећи човек, тек што је јесенас узео педесету а хвала Богу у снази је, н |
| љу.</p> <p>Заметоше и други мет.{S} Тек што су хајкачи замакли за брдо, али један шицар из села |
| уџака наднели тешки облаци.{S} Киша тек што није грунула.</p> <p>Бадава устављају домаћин и дом |
| иставила „јаузн“ на ватру, јер жене тек што нису ту.{S} Она излази из кухиње а на вратима из хо |
| слутио, да је то рањени цветак који тек што није свенуо.</p> <p>Дуго је тако стајао млади лечни |
| ђа Маца слеже раменима, ћуташе, али тек што није рекла, да јој је жао, што јој снаха не зна ни |
| <pb n="194" /> Санда фишкалици Јули тек што су изишле биле из авлинских врата, кад је смотрила |
| е.{S} Баш ти Бог срећу дели!</p> <p>Тек што похођани одоше, окупише в—ска господа и госпође да |
| на све друго, па и на себе.</p> <p>Тек што се сутра дан вратио доктор Станоје лађом у варош, ј |
| остати у њих колико узможе.</p> <p>Тек што су људи изишли из докторове куће, седе и Станоје Ла |
| лади лечник нову слику.</p> <p>Заточник што га је млади лечник мерио својим духовним оком дошао |
| на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дворац у коме ј |
| pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам је ја вешао, господи |
| погледи и Милан лукавим осмехом, у мал што није онога тренутка кидисао на свога такмаца.</p> < |
| ед из очију младе удовице Кате те у мал што не пресече поштарку.</p> <p>— Само да откуд наиђе С |
| >Како су биди заџакали у дну совре умал што се попина здравица, коју је напио у здравље старој |
| лаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да казујем —- и при тим речима |
| ви да одлази на који дан на пут, ако им што брзо устреба, нека се обрате варошком кирургу.</p> |
| е се мало на диван и духну нагло на дим што се полако колутао пред њиме.</p> <p>Дим се лагано н |
| е свим људским врлинама и зачињене оним што чини човека Србином и Српкињом.</p> <p>Дуго је још |
| ја у месту, да би се могле хранити оним што зараде.</p> <p>Уз сву невољу, почела је млађа кћи З |
| ао <pb n="73" /> за оном плавом ждраком што се била дигла у вис изнад свију као да ће у небо. — |
| удовицу Бог је двапут проклео — једном што је остала самохрана без свога друга и хранитеља, а |
| вером, да ће јој Станоје успети у оном што је наумио да изведе.</p> </div> <div type="chapter" |
| најлепше часове свога живота.{S} Истом што су се изређале здравице, ал’ нестаде Милана и Рајка |
| ајку долажаху један за другим.{S} Истом што једни прапорци умукну већ се чују други из буквика. |
| ећ пале свеће по кућама а друштво истом што је попило тек прву здравицу.{S} Господин попа је на |
| чини хлада и у сред подне.</p> <p>Истом што се грк-Марко с Миланом и Рајком разузурио па премиш |
| намењивао своју песмарицу.</p> <p>Истом што је она хтела да испреда ову тајну мису даље, кад ал |
| а се не утули под првим леденим задахом што ју је постигао у животу; на ње му је да изнова <pb |
| руштва свога па чисто и не узимље на ум што се збива око ње.{S} Душу јој притиснуо тежак сумор |
| ином столу.</p> <p>Љубица седе на диван што бијаше у сред собе.{S} Неки јој тежак терет паде на |
| чашу у здравље својих гостију.{S} Таман што је напио али спаде његова двоцевка са чивилука и гр |
| пре свега осветили нову кућу.{S} Таман што су сели за ручак али дође грк-Марков настојник из с |
| е пуцају један на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче |
| ретао.{S} Милан је већ чисто раскалашан што је весео.{S} Учитељ и писар иду на поредо с њиме. „ |
| е о томе говорило.{S} Неки је одобравао што се тако немилице нападало на махне што нас затиру, |
| > је Задруга.{S} Иде, а чисто му је жао што ће се опростити карте, која ће му тако добро наквас |
| се полако и клонуо у море заборава, као што се разилази лаки пахуљак под врелим зрацима јутарње |
| него сам то већ и урадио.{S} Савка, као што је брбљива, зацело је јутрос Љубици већ рапортирала |
| рече:</p> <p>— Лепа је то девојка, као што чујем, ја је нисам вид’ла, — рече удовица као да се |
| ово очајно рекао, да је така срећа, као што је Младенова ретка не овоме свету.</p> <p>Кад је ст |
| такога јакога, тако бистрога духа, као што беше млади доктор Станоје <pb n="108" /> Лазић, има |
| је да јој Љубица сама прво помене, као што је она њојзи то чинила онда, кад је оно њезино срце |
| издавати њезине новце и даље онако, као што је пре издавао.{S} Ако тако пође и даље, њезин Мита |
| се ништа отело.{S} Све је то тако, као што казујете — а вама је докторе дао Бог, да смете, да |
| крај Дунава.{S} За тако тешку рану, као што је била ненадна и грозна смрт Романова, нема лека.{ |
| на доктора.{S} Није он таки светац, као што се чини.{S} Виш ти њега, није него масла ради је он |
| ти из тога нашега великога кола.{S} Као што срце у човеку храни крвљу све тело — тако ће и то к |
| код куће “ — била је њезина реч.{S} Као што је док је боловала имала пуно похођана, тако се и с |
| ли ће све удесити да то буде берба као што још није било у Ч., да се <pb n="59" /> памти и при |
| мак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, ко |
| и има ли још где тако дивнога краја као што беше овај изнад села Љ.</p> <p>Ловци су били сви ве |
| само да је видим да буде опет онака као што је била.{S} А ви дођите што чешће можете, не чекајт |
| знам кућу, у којој би срећа певала као што пева у кући Младеновој.{S} Чисто ми дође тешко кад |
| шта ће бити ако то није сасвим шала као што Милан мисли да је.{S} При тој помисли ударила би Ра |
| >По ручку се друштво раздрагало, па као што је био леп топао дан село је под хладник у манастир |
| .</p> <p>— Та шетаћу се овако стара као што сам ако треба и по Венцу, само да је видим да буде |
| збива у срцу њезине поћерке; бистра као што је била, знала је стара у мах на чему је.{S} Та и о |
| није био ни налик онако весео и жив као што је био кад је ђаковао.</p> <p>И Милан се изненадио |
| ћа она то врло јако, да јој све иде као што она не ће, од како је доктор Станоје Лазић отпочео |
| у госпођа Санда. — Теби само нек је као што није у никога, па ти се одмах допада.{S} Све којешт |
| кокошке на киши.</p> <p>— Лепа није као што су говорили — упутиће се госпођа Лекса.</p> <p>— Од |
| да јој од неко доба Љубица баш није као што треба.{S} Дете је нешто без воље.{S} Али кад су син |
| ешто, те да се свака повије и упије као што ваља па цело буде тако јако засновано, као да друкч |
| , заносила се дражима природе онаке као што је изишла из божије руке.{S} Српско срце њезино сте |
| .</p> <p>— Ако овако потраје и даље као што је било до сада — рећи ће доктор Станоје замишљено, |
| ће и како ће?{S} Није то сада време као што је било док је она девовала.{S} Та нема горе ране н |
| бити још толико, само нек се заузме као што треба.</p> <p>Сутра дан су се у потаји купили потпи |
| ри па да види: суде ли тако и други као што он суди о томе, што се тај дан догодило у њиховоме |
| а да је и свет и живот у свету таки као што га је гледала сада узе Станоја Лазића.</p> <p>Много |
| луђери да њоме заглупе свет.{S} Али као што играју — „фиркице“ госпође у В. збиља је то вештина |
| о мраз, потукла туча, ако су понели као што ваља - онда је берба највеселији посао.{S} Које вин |
| у школу.{S} Још га нису ни спремили као што ваља.{S} Отад се нешто врло љути, мати као да зна з |
| изјавио одлучно, да ће је он узети као што стоји без паре мираза и без и једне крпе опреме — п |
| зговори.{S} Прво, де би онаки човек као што је наш доктор узео паоркињу са села?{S} А друго, ид |
| да се у месној општини не ради увек као што ваља.{S} Стари општинари почели да се згледају и пи |
| хладило ето ти им званица.{S} Таман као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{ |
| о и ведро, нема ветра а то је таман као што ваља за хајку.{S} Од неко доба намножила се зверад |
| и данас могао да будем онако сретан као што сам био у детињству своме — рече млади лечник замиш |
| тако миран и задовољан, тако сретан као што још никада није био у своме веку.{S} Био је у души |
| ће ли бити добро, је сам ли смислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од рад |
| ије ни за што живио, који се угасио као што се гаси свећа када догори — свртао је доктор својим |
| Маца благим — да ће бити боље овако као што сам ја наместила.{S} Тако је и по другим нашим кућа |
| мо ако се фишкал Гавра одапре онако као што он уме, излетиће нови општинари из општине као да н |
| о реч о томе па рекао да би то било као што ваља, свако би драге воље пристао уз ту реч, као да |
| епо и укусно, али то беше намештено као што се обично намештају наше куће.</p> <p>У сали бијаху |
| Љубици да то не ће бити тако добро као што је она наумила.{S} У целом В. нема ни једне боље ку |
| ада не ће више женити.{S} Таку жену као што му је била покојница, знао је да не ће никад више д |
| оје Лазић и очи му синуше светлошћу као што је у јутарњега сунца.</p> <p>Љубица се трже као поп |
| светиљка на узбурканом мору.</p> <p>Као што бродар, кога носе узбуркани морски вали све ближе п |
| вај се, дијете!“ Ајак, ко би још слушао што му мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му ма |
| Плетке су то, бога ти, Маци није право што се доктор оженио па то је све.</p> <p>— Ја рекох — |
| је било људи који не би увиђали, да ово што сад бива није добро.{S} Сав је живот устајао се као |
| млади су па нека само живе.{S} Али ово што рече снаха, баш као да мирише да она није од данас |
| си се Нате, ако не урадиш сад одмах ово што ћу ти рећи.{S} Иди одмах докторовој кући, па реци м |
| сит свега.{S} Биће ту разлаза пре него што ви сањате.{S} Ја знам што знам, још није време да к |
| дој љуби.</p> <p>— Не хвали ме пре него што видиш јесам ли све по вољи удесила — рече Љубица и |
| пођом Сандом, да је стигне још пре него што би отишла госпођи Катици.</p> <p>Стигао је баш пред |
| ила је јутрос рано на пијацу, има много што шта да купује за кућу а куварица јој донесе ма што, |
| аља.</p> <p>И дотле ваљало је још много што шта уредити, док гости нису навалили.</p> <pb n="68 |
| аш к’о на вашару.{S} Онако није ни чудо што им се тек после свиће пред очима кад је већ доцкан. |
| летице ваљда јој остао и онај сетан вео што јој се кадшто наднесе на очи као лак облачак над ве |
| } Попић је адвокат човек, можда је узео што друго?</p> <p>— Та мани, ти то не знаш, — прихвати |
| уго живота међу њима, нит је он њу узео што је воли нит је она, пошла што за њега мари — већ ње |
| је нетренимице у Љубицу — он је разумео што ври и кипи у срцу томе.</p> <pb n="144" /> <p>— Ја |
| матично.</p> <p>— Јели господин поручио што?</p> <p>— Ево је написао на овој цедуљи, да му ово |
| се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе ситно накићено; да ли оно велико банатско ш |
| тно накићено; да ли оно велико банатско што се таласа као зреле шенице.{S} Једно је што му заме |
| Не знаш које игра боље, да ли оно бачко што се игра бесно плаховито; да ли сремско што се везе |
| емају, кућа је пуна свега а на оно мало што се купи нешто на пијаци и из дућана, није вредно ни |
| начајно:</p> <p>— Збиља докторе, у мало што нисам заборавила да вам кажем.{S} Кућа нам је у вин |
| ван га је све цмакао а грк-Марко у мало што га није од милине удавио.{S} Тако га је био незграп |
| ислио као што ваља?</p> <p>Љубица умало што није узвикнула од радости на ту његову реч — чисто |
| и је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугари, који су дугом службом пос |
| љубивој души љуто га је пекло и тиштало што је то тако.</p> <p>Овоме великоме злу ваљало је тра |
| јкову смрт — мени се никад није свидело што је онако таван у лицу као земља.</p> <p>— Та то њег |
| ња места у институте на васпитање; било што га је оштетио најстарији син за кога се ни данас не |
| настала су већ друга времена; сад било што су му деца била већ одрасла, па их је требало слати |
| е могу ти казати пришо, како ми је мило што си ми данас први дошао.{S} То је добар знак.{S} Бић |
| ћи:</p> <pb n="66" /> <p>Баш ми је мило што ми мој пришо први долаѕи.{S} Данас ће били весело.{ |
| и.</p> <p>И грк-Стевановој жени је мило што се Романова сестра сиротица доселила у њихово место |
| ије човеку по срцу и души па му је мило што је жив на овоме свету и чисто би од рана јутра до м |
| ј се у душу прикрало синоћне вече, само што то не беше сада више вече но сјајни дан.</p> <p>Чињ |
| зоре, процуњала ти је све по кући, само што није била на тавану, те ти је одмах узела узде у св |
| вода — он стоји чврст и непомичан, само што му бела, ситна пена попрскује снажне и чворновите г |
| посао — ту све иде пуно за готово, само што се сви слажу у томе, да је то „лоповска игра“.{S} К |
| мало умиру, као и на другом месту, само што иде мало брже но у другога света — рече Петар мирно |
| Милан је сада био већ зрео човек — само што није био ни налик онако весео и жив као што је био |
| бледа као крпа и од тешког страха само што је чула како је Љубица вриснула кад је пушка опалил |
| ла своје срце, савладала је себе и само што је лако задрхтала, кад јој је Станоје притиснуо топ |
| на гробу ловчеву савије у честу и само што се још чује тихо кршкање сувади.{S} За лаком срном |
| и домакли ловцима.{S} Ћуте и ловци само што чујеш, где им цакћу орози на пушкама, када их спушт |
| —ом Српству сав живот не само учмао, но што се разјео те трује не само поједине него и читаве к |
| ту видео бајнијег ни милијега створа но што беше Љубица Животићева у врх венца Фрушке Горе.</p> |
| Васу Божића постигла је већа несрећа но што је могао и да помисли.{S} Кад је дошао на Јарак, чу |
| е на миру.{S} Криза је почела раније но што сам је чекао — рече доктор Станоје мирно.</p> <p>Уђ |
| , да му оно дана, <pb n="211" /> пре но што ће С. да изгори, врати свој дуг — па кад га није на |
| али су им као малој деци.{S} Још пре но што ће доћи, већ се помишљало, шта ће све радити док до |
| ђу и учитеља није могла Љубица имати но што је био Станоје Лазић.{S} Он је своју младу љубу так |
| он узме Милку; пре ће га се и одрећи но што ће му дати свога благослова на тај корак.</p> <p>У |
| 6" /> Станоје Лазић дође раније кући но што му је био обичај.</p> <p>— Имаш ли, жено, каква пос |
| ињи терет већма осећао у души својој но што га је осећала млада, лепа удовица Катица у вароши В |
| ваљда није већма позван за тај посао но што је био доктор Станоје Лазић.{S} Он је био нов човек |
| удеси, да се нигде није више истицао но што је нужно.{S} С поља је изгледало све тако као да је |
| ако ће свршити права у Пешти.</p> <p>Но што је било било.{S} Кад су обојица дошли у Ч. да прове |
| рибрао од чуда. — Не бојим се ја за оно што радим, никога, до Бога.{S} Мој је образ светао а ру |
| равља и вама и господину доктору за оно што чините моме јадноме детету.{S} Доктор не да ни рећи |
| о није данас стало до тога, да буде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} З |
| уде оно што јесте, свако жели да је оно што се чини да је.{S} Занат не може да смогне више оно |
| е породице зар ту може да напредује оно што припада свима, што је заједничка тековина читавих п |
| је.{S} Занат не може да смогне више оно што треба кући — занатлије иду листом у бирташе.{S} Рат |
| се живи, а друго, пре ће успети а и оно што постигне дуже ће трајати.</p> <p>Фишкал Гавра је до |
| то њему првина, он може да изради и оно што нико ни не мисли да се може израдити.{S} Зна он доб |
| питао се он потанко о тој удовици и оно што је чуо, није му било баш по вољи.{S} То га је само |
| срцу своме према ни једној девојци оно што осећам према њојзи.{S} Ја сам јој то пре неки дан п |
| ло је, да ма којим начином препречи оно што прети да не буде више по старом како је било.</p> < |
| ра ће се готовити у винограду истом оно што мора доћи с ватре па пред госте.</p> <p>Грк-Марко ј |
| а Божићка.{S} Сад јој је било јасно оно што је слутила.</p> <p>— А зар је и она овде? — прибра |
| аместо да уложи своју радну снагу у оно што диже и унапређује кућу и живот у њојзи, а она се сл |
| Муче се, раде, живе и домећу Рајку оно што му треба, да са стипендијом може изићи на крај у ве |
| мати каже.{S} Та не дао бог детету оно што му мати мисли.{S} Ето дође да назебе, две три грозн |
| те овакога чуда — ово не слути на добро што се свет од једанпут опаметио.</p> <p>Јавни живот у |
| Љубица је седела и везла.</p> <p>Добро што се доктор тако задубио у свој посао, јер би иначе м |
| p>Берачки сабор је већ нестрпљив.{S} То што долази да најима бераче, не узима но само пропитује |
| а он стане на ноге па да поквари све то што је урађено.{S} Он је једини човек у месту који зна |
| ена, а други да виде и питају шта је то што се лађа данас тако одоцнила?</p> <p>Мало по мало па |
| ерала.{S} Кад би је мати запитала кашто што им то нема Љубице као до сада - Савка би увек знала |
| грк-Марко се чињаше мало као и невешто што му се жена љути.{S} Погледа у Милана и Рајка који с |
| ако јури, посумњао био да има још нешто што је јаче и од саме болести госпођа Босе, што га вуче |
| ама и бележи час по нешто, да не би зар што заборавио.{S} Још данас ће гледати и ћутати — сутра |
| и лик доктора Станоја Лазића.{S} Сликар што је пре неку годину исписао тај лик, као да је на та |
| ви извадио из џепа свој угојени буђелар што се напео да пукне, па метнуо на стол две педесетице |
| Рајка који се бијаху загледали у чопор што иђаше за Кузманом па им довикне весело:</p> <p>— Зд |
| ешће се опет госпођа Лекса — ајде летос што је окук’о по Ч. Кажу да је лечио тамо неку бабу, ал |
| ени и јавни живот учмао.{S} Бујни полет што га је то место узело године 1861-ве био је налик ва |
| е на договор, крајње је време да се већ што ради ако се у опште мисли да се што уради.</p> <p>З |
| , јер би га пекло да пропадне преко ноћ што је стечено од како је постао С. Кад је сместио свој |
| а подигне ма и најмање кућице, да има у што ће их довести.</p> <p>Ала је то била жалост погледа |
| ђа, па кад види да ја то не вермам ни у што, а она ће ћуткац, па ће бити опет онако како ми нар |
| леко ту је, оно мора доћи.{S} Ја мало у што верујем, али верујем из дубине душе своје, да ће ус |
| се један рој, који ће основати задругу што ће помагати тој невољи.{S} Или ће се на прилику наћ |
| треба да их причекамо — и седе на кладу што се извалила у јагодњаку.</p> <p>Доктор Станоје Лази |
| они бити изабрани и позвани, да изведу што се смишља и говори.{S} Седну ли опет на своја стара |
| олако и упре очи своје у лик мајке божу што виси о дувару.{S} Месечева зрака прикрала се у мирн |
| о, јер би иначе морао смотрити ону сузу што се скотрљала на бео вез Љубичин.</p> <p>Шта је знач |
| , општини, сви који су имали да примају што од њих, видели су, да то не ће ићи од сада тако как |
| ио тако леп, да је доиста милина човеку што је жив.</p> <p>А шта ће о томе свету тек да прича С |
| то.{S} Сто пута захваљује оцу намеснику што их је довео.</p> <p>Дотадањи јунаци овога дана — Ми |
| а берачка војска.</p> <p>Мило грк-Марку што је лепо одабрао а опет није преплатио; иде па погле |
| еш у ту малу собу десно. — А напослетку што ти драго, нек буде на твоју. — Шта ће ко рећи, то м |
| Само је оставио онај грдни орах у долу што му има лако више од сто година а у врх винограда он |
| ако ми је чудно, тако сам брижна, да му што не буде.</p> <p>— Не брини се ништа.{S} Није то док |
| еђу прве, рад ње је од угледа.{S} Свему што је лепо, добро и истинито — свему је заточеник.{S} |
| теља, ја сам вам врло захвалан на свему што ми рекосте.{S} Да чудних ли ниткова!</p> <p>— Тако |
| а душе своје.{S} Што дуже мисли о свему што му је мало час поштар наказивао, све му крв бешње ј |
| а, праштам му од свег срца најтежу рану што ми је задао.{S} Нек буде сретнији од мене и нек заб |
| ва су дошле и Љубица и Савка да помогну што могу, ипак није то шала угостити толики свет — мал |
| м по резону.</p> <p>— А је ли по резону што нас је дочекала са белом кецељом и у шлофроку, - си |
| , свиленој коси; чисто би да утиша буру што бешњаше у срцу њезиног љубимчета.{S} Сећаше се да ј |
| оло, неки се подсмевају бачкоме гајдашу што су му ситне гајде, неки замерају играчима да не уме |
| на а у врх винограда ону стару оскорушу што је ни његов отац не памти кад је посађена.</p> <p>К |
| убав.{S} При тој помисли у мал АПОСТРОФ што јој нису удариле сузе на очи.</p> <pb n="49" /> <p> |
| као што треба Старији заседоше под орах што је пред кућом.{S} Диване па пијуцкају у извору ухла |
| добити као поштен човек и добар платац што ти треба, а под мали интерес од онога новца, што см |
| а форината, да купиш марве или да узмеш што земље под аренду, немаш их, не ћеш ти у свој својој |
| јој јадно дете сасвим пропадне.</p> <p>Што је смислила то је и урадила.{S} Одмах некако сутра |
| е касирке.{S} Тако то иде редом.</p> <p>Што је било да се уради по кухињи готово је.{S} Пилећи |
| оком, мерио је хладним разбором.</p> <p>Што је дубље загледао око себе, све се већма и већма уж |
| рав да она сама ради свој посао.</p> <p>Што је у в—ом Српству сав живот не само учмао, но што с |
| е ли бити тако добро, или ћете ви знати штогод још боље.{S} Ја бих почео рад наш из тиха — али |
| — А чекај се докторе, пресешће ти тај „штрајх“!{S} То је увреда за целу нашу варош!{S} Зар он |
| акацију по вољи, да се људски одморе од штрапаца пештанскога живота.</p> <pb n="32" /> <p>Мати |
| ада? почеће Јула фишкалица вадећи свој „штрикерај“ из корпице од жица.</p> <p>— Та чекајте, ево |
| по десет.{S} Види грк-Стеван да су то „штудије.“ Допада му се да су бистри момци; нису седили |
| то се ви препирете.{S} Гледајте ви вашу штудију — а после ћемо већ лако — прихвати грк-Стеван д |
| памећу све је лако и брзо схваћала.{S} Шума и природа око ње, у којој је друговала са цвећем, |
| зрак мирисом горскога биља и цвећа.{S} Шума се блиста у једром зеленилу.{S} Млади лечник не од |
| љивик му је одмах иза куће — а иза њега шума није ни за пушкомет далеко.{S} Само је оставио она |
| егли грдни пластови по пољу.{S} Лисната шума је мирна и нема; не чује се ни гласка у њојзи, али |
| ед на Дунаву, прешли из бачких ритина и шума.</p> <p>Господин Роман је двадесет година главни ш |
| е цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и не |
| еко доба намножила се зверад у оближњим шумама.{S} Јелени су истина ређи али срна и лисица има |
| коњички капетан чак из Осека, осим тога шумар из оближњега спахилука свега њих шесторо с домаћи |
| среће на овоме свету.</p> <p>У том је и шумар Петар стигао до умке.{S} Сузе му лију из очију, о |
| осподин Роман је двадесет година главни шумар у властелинству.{S} У својим млађим годинама је б |
| .</p> <p>Откако је Роман Животић главни шумар у овоме крају, нема више да сељаци краду и пустош |
| ло а канда је почео и ветар.{S} Суседни шумар гледаше непрестано у облаке.{S} Таман ако стигну |
| телинство га јако пази јер је он једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — ос |
| кад знаш да нема помоћи! - јецаше стари шумар.</p> <pb n="52" /> <p>Љубица се диже полако са гр |
| <p>Пред кућом прихваћа госте главом сам шумар Роман Животић веселим поздравом и спроводи их до |
| сио моју двоцевку <pb n="10" /> — грмну шумар Роман —- мал што нас не осакати!</p> <p>— Нисам ј |
| .{S} Е али он постаде на његову несрећу шумар и дође ето сам себи главе.{S} Шта вреди што су он |
| ше и ловци те стадоше пред кућу.</p> <p>Шумар Роман призва своје лугаре и стаде им тумачити куд |
| ледао у неку лепу девојку, ћерку некога шумара, која има врло богату тетку.{S} Неки веле да ју |
| ва врева у дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позван |
| омшинице госпође Босе, а кћер покојнога шумара Животића.{S} Кад то рече а мене као да је гром п |
| а неку просту девојку, неког спахинског шумара кћер, али богату!{S} Је л’ то још жив човек чуо |
| .{S} Један стари пријатељ, још покојног шумара Животића, кога је жао, што је Љубица пошла за та |
| на другога.</p> <p>Таман што је звижнуо шумарев фишек, диже се ветар све то јаче.{S} Време беше |
| да зна, је ли та докторова девојка, та шумарева ћерка лепша од ње?</p> <p>Млада удовица била ј |
| <pb n="3" /> <div type="titlepage"> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА</p> <p>ИЗ СРПСКОГА ЖИВ |
| В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ИЗДАЊЕ СРП.{S} КЊИЖАРЕ И ШТАМПАРИ |
| В. ПОПОВИЋА</p> <p>СВЕСКА ДРУГА</p> <p>ШУМАРЕВА ЋЕРКА</p> <p>ПРИПОВЕТКА ИЗ СРПСКОГА ЖИВОТА</p> |
| до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас памти крвава битка из |
| је још дете.</p> <p>Љубица је одрасла у шумаревом дворцу, њезина нана јој била учитељица а отац |
| м лугари, који су дугом службом постали шумари.</p> <p>Господин Роман је био човек врло наочит |
| p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две грлице и п |
| ој нани, да јој допусти, да оде сама са шумаром Петром до гроба, само да целива очев крст, одма |
| тила те и много знала.{S} У тихој осами шумарскога дворца била јој је књига веран друг, кућа и |
| једини шумар у Фрушкој, који је свршио шумарску академију — остало што је, то су већином лугар |
| о је ћелију и дао је кључ манастирскоме шумару, да га уручи намеснику кад се овај сутра врати д |
| ми међу људима.{S} Тешко се одвојила о, шуме у којој је одрасла а још теже од очева гроба у ком |
| виђаху се окомци Фрушке Горе, а по њима шуме де се заодева листом.{S} Љубица би се тада сетила |
| Романа када је узимао по десетак ланаца шуме те сек’о дрва за градљику и за огрев по спахињској |
| та на ономе лепоме брежуљку одмах испод шуме.</p> <p>Госпођа Ката и Савка спремале су се још у |
| ову и с ону страну потока, испред старе шуме те спречити звериње, да не умиче у њу из буквика у |
| и све у своме реду.</p> <p>Истом они из шуме а кисела се чорба већ пуши на столу.{S} Поседаше д |
| лиже и ближе.{S} На један пут искочи из шуме — Рајко и потеже да је загрли.</p> <p>Љубица врисн |
| ом и натарошевим писаром отишла мало до шуме да се прођу; госпођа Боца је села на наслоњачу од |
| а онда се пожурио стазом, која савијаше шуми, да још за вида стигне до пута који вођаше у манас |
| а оружани пустолови тумарају по његовој шуми још кад он лови.{S} Звижну у фишек на лугаре, а сп |
| ва за градљику и за огрев по спахињској шуми.{S} Али има већ десетак година како се грк Стеван |
| прекиданим лавежем.</p> <p>По пољу и по шуми је пао први овогодишњи снег готово до колена.{S} М |
| га кварим, они би се и онако шетали по шуми па боље да иду самном; лепо ће се проћи а и ја ћу |
| дворцу властеоскога главнога шумара, у шуми близо Љ. Гости, што су из околине позвани на ового |
| таке ствари долазиле до пред суд.{S} У шуми суде косови — и шумарево олово.{S} Још се и данас |
| јасици.</p> <p>У тај мах груну пушка у шуми а из шумарка са десне стране манастиру прнуше две |
| а.{S} Тешко пустолову да га он затече у шуми с пушком у руци, тај тешко да би изнео живу главу. |
| а цветна ливада, у сред ливаде на домак шумици лепа кућица, иста онаква као што је она у којој |
| као што је она у којој се родила.{S} У шумици поје тице, косови и славуји, али за часак па су |
| једном падне на ум младој докторци онај шумни поток што набуја, па дере бујицом уза ловачки дво |
| уз планину.{S} Облаци се носе ниско над шумом, долови се <pb n="13" /> пуше од магле као грдни |
| ођа Боса виноградац у врх брега тик под шумом; за љубав тога држала је два зеленка да им није б |
| јзи нека борави и вечити санак.{S} Лаки шумски поветарац доносиће му сваке зоре и вечера миомир |
| еговао.{S} Славујева песма била је туга шумских певача, које је Роман бранио и чувао од оштрога |
| рижељкује, трећи кличе — као да је јато шумских певача удесило своју умилну песму.{S} То беху г |
| гроба.{S} Поглед јој паде на прецветало шумско цвеће, са цвећа погледа на пожутели лист у стари |
| планину.{S} Миријаде росних капљица на шумскоме дрвећу блеснуше у сунчевом зраку, те се планин |
| S} Па ипак, ма да је одрасла у дивотном шумскоме дворцу над Љ. ма да је одгојена у маленом сеоц |
| е друкчије.{S} Бисерне росне капљице по шумскоме цвећу биле су њојзи сада сузе, што их шума лиј |
| рема млађима и према околном народу.{S} Шуму је волео — јер је у њојзи провео свој век, чисто ј |
| врх планине на једном видноме чоту.{S} Шуму је волео, у њојзи је живео — у њојзи нека борави и |
| о их шума лије за њезиним оцем, који је шуму тако волео и неговао.{S} Славујева песма била је т |
| ју, нема више да сељаци краду и пустоше шуму.{S} Нико се не би ни за живу <pb n="7" />главу усу |
| та, децо?{S} Ко ће самном после подне у шуму?{S} Није далеко, пречицом за сат смо на Орловцу, в |
| е међ свет, па онда да изађете мало и у шуму, да се прођете до манастира — Фрушка је тој бољи г |
| ник из села и јави да су Крањци дошли у шуму па су ради да се погоде пошто ће је на зиму сећи.< |
| већ хтеде да поручи да не може изићи у шуму, али се сети нечега, окрену се млађој половини дру |
| села — латио се пута који води управо у шуму.</p> <p>Како је био погружен у мисли није ни опази |
| е, да не умиче у њу из буквика у матору шуму.{S} У томе шипрагу имаде увек доста срна а кашто и |
| у митрополију, по грдној а пустој кући шуњао се само лукави отац Венијамин; вребао је да ли ће |
| стичара и соба за чељад а затим штала и шупа.{S} Између велике и мање куће стојаше лепа малена |
| ан уведе бераче и берачице у авлију под шупу а грк-Марко понуди Милана и Рајка да уђе у кућу да |
| животу — па се прибила у брата свога а шурака Божићева чак у Араду.{S} На бога је неки дужник |
| Маркове Марте, као да се по селу нешто шушка, да ће Љубица ове јесени поћи за доктора Лазића.{ |
| рду макне, низ брдо са ваља.{S} Прво се шушкало, после се почело јавно говорити, да је српска ц |
| но за друго створио!</p> <p>И већ се то шушкало и говоркало по свем селу да је доктор Станоје Л |
| једну кап отрова у то говоркање.</p> <p>Шушкало се то и по кући грк-Стевановој и грк-Марковој п |
| дрхта у његовој.</p> <p>У тај мах нешто шушну кроз грање — беше то буљина која лећаше тихо као |
| ="84" /> <p>У соби се чујаше неко нагло шуштање.{S} Доктор Станоје се труђаше, да с госпођом Ма |
| често залогаја да се поткрепи, а овамо шушти свила око банка.{S} Ратар види своје зло, очајава |
| vetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec-1.xml" type="application/xml" sc |
| <?xml-model href="file:/C:/DDD/Cvetana/Projekti/D-reading/Tekstovi/UBSM/Akcija_100romana/eltec |
| на</l> <l>На срцу ми рана.{S} Еј!</l> </quote> <pb n="27" /> <p>Чује то и Милан и Рајко, ћуте а |
| брегу нова песма сеоских девојака:</p> <quote> <l>„У Милана коса смеђа</l> <l>У срце ме вређа — |